Dragan Žigić
Dragan Žigić | |
|---|---|
 Žigić na Beogradskom sajmu knjiga, 2004. | |
| Datum rođenja | 25. jun 1935. |
| Mesto rođenja | Balte, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 28. avgust 2009. (74 god.) |
| Mesto smrti | Ibarska magistrala, Srbija |
Dragan Žigić (Balte, 25. jun 1935 — Ibarska magistrala, 28. avgust 2009) bio je srpski književnik i pesnik.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 25. juna 1935. od oca Ilije i majke Soke u Baltama pod Kozarom. Početkom 1949. preselio se u Beograd a poezijom se intenzivno bavio od 1956. godine. Na preporuku Ive Andrića, prvu pesmu je objavio u „Književnim novinama” 1959. godine.[1] Od tada mu se pesme pojavljuju u mnogim listovima i časopisima. Zastupljen je u preko sto zbornika i petnaest antologija. Dobitnik je više književnih nagrada i pohvala a pesme su mu prevođene na više stranih jezika. Bio je član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Srpske.[1]
Tragično je poginuo u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 28. avgusta 2009.[2] Sahranjen je 1. septembra 2009. na groblju Orlovača u Beogradu.[3]
Dela[uredi | uredi izvor]
Žigić je napisao više zbirki poezije. Poznatije zbirke su mu:
- „Zatočenik svetlosti” (1968)
- „Deo sveta” (1971)
- „Kozara dok vatra spava” (1972)
- „Ruke nad vremenom” (1977)
- „Lepa ruševina – kafanski soneti” (1979)
- „San sa plive” (1980)
- „Pesnikova zima” (1994)
- „Leptir na ratištu” (1994)
- „Konjovrati” (1998)
- „Prozor za jedno oko” (2003)
- „Krunisana večnost” (2003)
Recenzent Žigićeve knjige „Krunisana večnost” je protojerej Žarko Gavrilović a naslovnu stranu i likovne priloge je ilustrovao Milutin Dedić.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Beleška o piscu. Krunisana večnost, 2003.
- ^ Vest povodom tragične smrti velikog pesnika Dragana Žigića
- ^ Poslednji ispračaj velikog pesnika Dragana Žigića
