Драган Жигић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Жигић
Dragan Žigić photo by Vujcic.jpg
Датум рођења(1935-06-25)25. јун 1935.
Место рођењаБалте
  Краљевина Југославија
Датум смрти28. август 2009.(2009-08-28) (74 год.)
Место смртиИбарска магистрала
  Србија

Драган Жигић (Балте, 25. јун 1935Ибарска магистрала, 28. август 2009) је био српски књижевник и песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. јуна 1935. од оца Илије и мајке Соке у Балтама под Козаром. Почетком 1949. преселио се у Београд а поезијом се интензивно бавио од 1956. године. На препоруку Иве Андрића, прву песму је објавио у „Књижевним новинама” 1959. године.[1] Од тада му се песме појављују у многим листовима и часописима. Заступљен је у преко сто зборника и петнаест антологија. Добитник је више књижевних награда и похвала а песме су му превођене на више страних језика. Био је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске.[1]

Трагично је погинуо у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали 28. августа 2009.[2] Сахрањен је 1. септембра 2009. на гробљу Орловача у Београду.[3]

Дела[уреди | уреди извор]

Жигић је написао више збирки поезије. Познатије збирке су му:

  • „Заточеник светлости” (1968)
  • „Део света” (1971)
  • „Козара док ватра спава” (1972)
  • „Руке над временом” (1977)
  • „Лепа рушевина – кафански сонети” (1979)
  • „Сан са пливе” (1980)
  • „Песникова зима” (1994)
  • „Лептир на ратишту” (1994)
  • „Коњоврати” (1998)
  • „Прозор за једно око” (2003)
  • „Крунисана вечност” (2003)

Рецензент Жигићеве књиге „Крунисана вечност” је протојереј Жарко Гавриловић а насловну страну и ликовне прилоге је илустровао Милутин Дедић.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]