Dragutin Matić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dragutin Matić
Oko Sokolovo.jpg
Dragutin Matić
Datum rođenja (1888-01-10)10. januar 1888.
Mesto rođenja Kaletinac
Kraljevina Srbija
Datum smrti 29. decembar 1969.(1969-12-29) (81 god.)
Mesto smrti Kaletinac
SFRJ
Vojska Vojska Kraljevine Srbije
Godine službe 1910 - 1918.
Odlikovanja Dva Ordena Karađorđeve Zvezde
Tri Ordena Belog orla

Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, najpoznatiji je srpski vojni izviđač. Rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu[1][2] na obroncima Suve Planine. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja I svetskog rata. Poznat je po svojoj fotografiji koja je obišla svet. Umro je 1. januara 1970. godine u rodnom selu.

Detinjstvo i mladost, pre odlaska u vojsku 1910. godine[uredi]

Rano je ostao bez majke, a ubrzo i i bez oca. Imao je više starije braće i sestara. O njemu se starao najstariji brat Đorđe Đora, zbog čega su ga u selu zali Dragutin Đorin. Njegova familija je gajila konje, i on se naučio veštini jahanja, zbog čega je kasnije, kada je služio vojni rok, regrutovan u konjicu. Nije išao u školu. Oženio se Krunom Ranđelović iz obložnje Sopotnice, sa kojom je do 1910. izrodio četvoro dece – prvo ćerku Kristinu, posle sina Ranđela i još dve kćeri. Često je odlazio u pečalbu – sezonski rad, kao građevinac.

Vojni rok i ratovanje (1910 – 1919)[uredi]

Na odsluženje vojnog roka otišao je 1910. u Beograd i bio je u kasarni negde prema Senjaku. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije prekomandovan u pešadiju. Često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je šašavo hrabar. Kada je izbio Prvi Balkanski rat, još uvek je bio na odsluženju vojnog roka, i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratu. Učestvovao je u oba balkanska rata i u njima pokazao veliku hrabrost. Učestvovao je u i Prvom svetskom ratu, u svim važnijim bitkama. Bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke. Svog ranjenog druga Ljubu Milenkovića nosio je nekoliko kilometara sa Cera. Milenković ga je molio da ga ostavi, ali Matić ga je ipak spasao, a Milenković je kasnije lečen u bolnici u Nišu. Posle toga su bili dobri prijatelji. Dragutin Matić je jednom ranjen u Prvom svetskom ratu, na Gruništu u južnoj Makedoniji.

Posle rata[uredi]

Matić se vratio kući oko Božića 1919. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Godinu dana posle dolaska sa Solunskog fronta rodilo mu se i peto dete – sin Blagoje. Između dva svetska rata bio je i kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.

Kada je počela okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, njegova žena je uzela njegova vojnička odlikovanja i još neke dokumente, i zakopala ih u pesak pored obližnje reke. Pošto je bila svedok bugarskih zločina u prethodnom ratu, plašila se da bi ona mogla biti opasna za Dragutina i njegovu porodicu. Dragutin je 1965. godine saznao za fotografiju na kojoj se nalazi. Te godine je izdata gramofonska ploča Marš na Drinu, sa njegovom slikom na prednjoj strani. Njegovi saborci su ga odmah prepoznali. Kostadinka Matić iz Niša, koja je poznavala Matića, kupila je ploču i poslala poštom u Kaletinac, na njegovu adresu. Tako je Matić saznao za čuvenu sliku sa njegovim likom koja je obišla svet. Krajem decembra 1969. se razboleo. Iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu Planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Međutim, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.

Spomen ploča sa njegovim likom nalazi se od februara 2015. godine na zgradi Doma vojske Srbije u Beogradu, gde ju je za Dan državnosti otkrio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.[3]

Povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta, Dragutinu je podignut spomenik ispred zgrade opštine Gadžin Han.[4]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]