Ђорђе П. Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Карађорђевић
Prince George of Serbia.jpg
Краљевић Ђорђе, 1909.
Датум рођења (1887-09-08)8. септембар 1887.
Место рођења Цетиње
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 17. октобар 1972.(1972-10-17) (85 год.)
Место смрти Београд
СФР Југославија
Династија Карађорђевићи
Отац Петар I Карађорђевић
Мајка Зорка Карађорђевић
Супружник Радмила Карађорђевић
принц

Принц Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 27. август/8. септембар 1887Београд, 17. октобар 1972) је био први син краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Био је престолонаследник Краљевине Србије од 1903. до 1909. када се одрекао права на престо у корист млађег брата Александра.

Детињство и школовање[уреди]

Кнежевић Александар, Кнегиња Јелена и Кнежевић Ђорђе, Деца Кнеза Петра и Кнегиње Љубице − Зорке Карађорђевић, Женева 1894.

Породица краља Петра је живела на Цетињу код краља Николе у периоду 1883—1894. Тада је у Србији на власти била династија Обреновић и они су на Цетињу, на неки начин, били у политичком избеглиштву. Овде су рођена сва Петрова и Зоркина деца, а породичну срећу прекинула је прерана смрт кнегиње Зорке. После Зоркине смрти, Петар са децом одлази у Женеву 1894. где су у улици Монетије 10 живели следеће 4 године.

Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, био је то Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола чије су две ћерке, Ђорђеве тетке биле удате у Русији за племиће. Његово школовање овде прекинуо је Мајски преврат 1903. када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Карактерне особине[уреди]

Добио је име према своме прадеди Карађорђу, оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. Имао је неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Његова прека нарав доводи га у многе неприлике, био је у непријатељству са Пашићем, Аписом и официром Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар је био дипломатског и тактичног духа, самим тим и Пашићев миљеник.

Абдикација[уреди]

Добровољно је понудио абдикацију 14/27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је Александар који тада долази из Петрограда.

Ово се догађало у време, по Србију неповољног, разрешења Анексионе кризе, што је по неким мишљењима било у вези са Ђорђевом абдикацијом. Тако „Политика“ у коментару вести о абдикацији пише: "... Онај, који је био најизразитији представник националног отпора према Аустрији уклоњен је и Аустрија сад триумфује [sic]. У сећању народном то ће остати забележено за свагда, и у Србији а нарочито ван Србије. Заборавиће се све остало, а остаће само једно: да је Престолонаследник Ђорђе уклоњен зато, што је хтео рат Аустрији."[1]

Принц Ђорђе Карађорђевић на Мачковом камену. Фотографија из спомен збирке Ристе Марјановића

Након те абдикације Ђорђе је остао само принц, такође пошто је краљев син негде је називан и краљевић Ђорђе.

Аустроугарска штампа је имала посебан пик на принца Ђорђа јер је за време Анексионе кризе 1908. давао неодмерене изјаве на рачун Аустроугарске и у току демонстрације на тргу спалио аустроугарску заставу.

Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату, док је тешко рањен у бици на Мачковом Камену, код Крупња, септембра 1914. године.[2]

Између два светска рата[уреди]

Краљевић Ђорђе (X) и Министар Војни, генерал г. Зечевић (XX), на челу официра у тренутку полагања заклетве новоме Краљу Александру I 1921, после смрти краља Петра I

После смрти краља Петра 1921. власт је и званично преузео његов млађи син, Александар.

Робијање[уреди]

Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године, a после убиства краља Александра 1934. у Марсељу, понадао се да ће бити пуштен на слободу. Међутим, кнез-намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат.

Други светски рат[уреди]

Ослободили су га Немци, надајући се да ће успети да га увуку у политичку комбинаторику у окупираној Србији. Понудили су му да буде владар окупиране Србије, што је он одлучно одбио и тако стекао поштовање народа, савезника, али и самих комуниста. Ту понуду је прихватио генерал Милан Недић. Немци му онда нуде да се пресели у Бели двор и тако изокола, де факто да постане нека врста владара Србије из прикрајка, што он опет одбија. Знајући за његов углед унутар самог српског народа, Немци га остављају на миру.

Када је ослобођен Београд одмах се састао са генералом Пеком Дапчевићем, честитавши му на победи. Одбио је понуду генерала Дапчевића да добије од државе лични аутомобил и шофера тврдећи да му је довољан и његов бицикл.

Живот после Другог светског рата[уреди]

Принц Ђорђе 1904. године

После Другог светског рата нова власт је Карађорђевиће прогласила државним непријатељима, одузела држављанство и конфисковала имовину свим члановима династије који су били у изгнанству. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео као пензионер. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце.

Преминуо је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је у задужбини свога оца, Цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.

Медији су 2010. пренели неутемељену вест да је принц Ђорђе имао ћерку Јелену и унуку Марију Јелисавету рођену 1932. у Београду.[3][4]

Титуле и признања[уреди]

  • 8. септембар 1887 - 15. јун 1903: Његово Височанство кнез Ђорђе П. Карађорђевић
  • 15. јун 1903 - 27.март 1909: Његово Краљевско Височанство принц престолонаследник Ђорђе Карађорђевић од Србије
  • 27.март 1909 - 17. октобар 1972: Његово Краљевско Височанство принц Ђорђе Карађорђевић

Одликовања[уреди]

Страна одликовања[уреди]

Аутобиографија[уреди]

Написао је аутобиографију Истина о моме животу, у којој је пред крај свог живота сабрао сећања свега онога што је проживео. Посебно су занимљиви делови књиге где се он сећа живота на цетињском двору краља Николе и где га посматра из угла унука.

Породица[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марица Живковић
 
 
 
 
 
 
 
Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар I Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
Ђорђе Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Станко Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
Мирко Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Крстиња Врбица
 
 
 
 
 
 
 
Никола I Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Зорка Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Милена Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Петар I ноне 11. јул 1844. 16. август 1921.
Кнегиња Зорка ноне 23. децембар 1864. 16. март 1890.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Радмила Радоњић 4. јул 1907. 5. септембар 1993.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]