Гаџин Хан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаџин Хан
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Општина Гаџин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1223
Положај
Координате 43°13′13″ СГШ; 22°01′33″ ИГД / 43.220333° СГШ; 22.025833° ИГД / 43.220333; 22.025833Координате: 43°13′13″ СГШ; 22°01′33″ ИГД / 43.220333° СГШ; 22.025833° ИГД / 43.220333; 22.025833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 323 m
Гаџин Хан на мапи Србије
Гаџин Хан
Гаџин Хан
Гаџин Хан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18240
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Гаџин Хан је градско насеље и седиште истоимене општине, једне од једанаест општина у Нишавском управном округу. Према попису из 2011. у Гаџин Хану било је 1.223 становника.

Положај и пространство[уреди]

Гаџин Хан је лоциран 22 km од Ниша, 53 km од Пирота и 70 km од Лесковца, у Заплањској котлини, на долинским странама Кутинске реке, код ушћа њених десних притока (Копривничке реке и Венежице), у подножју Суве планине (1810 m), Селичевице (903 m) и Бабичке Горе (1059 m) на надморској висини од 270–320 m. Насеље пресеца регионални пут НишРавна Дубрава са крацима ка Власотинцу и Бабушници. Гаџин Хан припада истоименој катастарској општини, чија је површина 7,55 км². Изграђени део насеља обухвата 1,20 км² или 15,9% површине атара.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Гаџин Хан живи 990 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 440 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 931
1953. 951
1961. 879
1971. 903
1981. 997
1991. 1.131 1.123
2002. 1.245 1.254
2011. 1.223
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.166 93,65 %
Роми
  
29 2,32 %
Црногорци
  
10 0,80 %
Хрвати
  
3 0,24 %
Македонци
  
3 0,24 %
Словаци
  
1 0,08 %
Русини
  
1 0,08 %
Руси
  
1 0,08 %
Југословени
  
1 0,08 %
непознато
  
26 2,08 %


Основна карактеристика демографског развоја Гаџиног Хана у периоду 1948. до 2002. је значајан и континуиран пораст укупног броја становника, које је у овом периоду увећано 1,3 пута (са индексом пораста 2002/1948. од 133,7). Прерастање Гаџиног Хана у гравитациони центар Заплања имао је за последицу, између осталог и досељавање становништва, током савременог периода, већином из сеоских насеља Заплања.[2] Године 2002. имиграционо становништво чинило је 58,2% укупне популације (од тога је 68,4% досељено из сеоских насеља са територије општине Гаџин Хан). Досељавање је било најинтензивније од 1961. до 2002. када се у Гаџин Хан доселило 90,2% имиграционог становништва.[5]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Симоновић Д., (1982): Заплање, ”Градина”, ”Народна књига”, и Етнографски институт САНУ, Ниш
  2. 2,0 2,1 „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. Миграциона обележја, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књ. 8, Републички завод за статистику, Београд, 2004.

Спољашње везе[уреди]