Drvo Ane Frank

Koordinate: 52° 22′ 30.7″ N 4° 53′ 4.7″ E / 52.375194° S; 4.884639° I / 52.375194; 4.884639
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kesten Ane Frank, fotografisan 2006. godine.
52° 22′ 30.7″ N 4° 53′ 4.7″ E / 52.375194° S; 4.884639° I / 52.375194; 4.884639

Drvo Ane Frank (hol.: Anne Frankboom[1] ili, nepravilno, Anne Frank boom[2]) bio je jedan divlji kesten koji je rastao u centru Amsterdama, a koji je opisan u "Dnevniku Ane Frank" (hol.: Het Achterhuis). U svom dnevniku Ana Frank je opisala ovo drvo onako kako ga je videla s prozora Kuće Ane Frank, zgrade u kojoj su se ona i njena porodica skrivali od nacista tokom Drugog svetskog rata, a koja je danas pretvorena u Muzej Ane Frank.[3]

Tokom godina zdravstveno stanje drveta značajno se pogoršalo zbog napada insekata i gljivične infekcije. Zbog toga je uprava grada, 20. novembra 2007. odlučila da se drvo mora poseći zbog opasnosti da u protivnom može pasti samo. Ipak, već sledećeg dana sud  je izdao privremenu meru zaustavljanja seče. Fondacija Ane Frank i građani Amsterdama razvili su alternativni plan kako da se drvo spasi. Formirana je Fondacija za podršku Drvetu Ane Frank, koja je sprovodila predloženi plan i preuzela brigu o drvetu.

Tri godine kasnije, 23. avgusta 2010. godine, tokom jake oluje, stablo se pod naletima snažnog vetra slomilo na visini od oko 1 metar iznad zemlje.[4][5][6][7] Drvo je palo preko baštenskog zida i oštetilo pomoćne objekte ali, na sreću, druge štete nije bilo. Starost palog drveta procenjena je na 150-170 godina.

Šta je drvo značilo Ani[uredi | uredi izvor]

U Dnevniku Ane Frank kesten se pominje tri puta:[8]

Oto Frank, Anin otac, prvi put je pročitao Dnevnik 1968. godine. Svoje iznenađenje činjenicom koliko je drvo značilo Ani opisao je na sledeći način:[9]

Interaktivni projekat[uredi | uredi izvor]

Drvo Ane Frank takođe je i naziv interaktivnog projekta koji je pokrenula Kuća Ane Frank 2006. godine, kada ga je otvorila Ema Tompson.[10] Posetioci muzeja mogu da ispišu svoje ime na "listu" drveta, pokazujući na taj način svoje saosećanje i simpatije prema Ani Frank.[11] Deo učesnika u ovom interaktivnom projektu su i učenici iz više od 200 škola u svetu nazvanih po Ani Frank.[10]

Hronologija događaja vezanih za pokušaje spašavanja stabla[uredi | uredi izvor]

Drvo Ane Frank, fotografisano 2003. godine
  • Zabrinutost zbog zdravstvenog stanja drveta datira od 1993. godine, kada je analizom zemljišta utvrđeno da curenje iz obližnjeg podzemnog rezervoara gasa ugrožava korenov sistem drveta. Grad Amsterdam potrošio je 160.000 € na program sanacije zemljišta kako bi se drvo spasilo.[9] Poslednjih nekoliko godina drvo je napala i izuzetno agresivna gljiva Ganoderma applanatum koja izaziva trulež i podriva stabilnost drveta. Pored toga, gusenica lisnog minera divljeg kestena (Cameraria ohridella) nanosile su veliku štetu, izazivajući prerano sušenje i opadanje lišća.[9]
  • Dana 26. maja 2005. godine, kruna ovog drveta je drastično orezana nakon što je tim botaničara šest meseci radio studiju i došao do zaključka da je ovo najbolji način da se osigura stabilnost drveta. Međutim bolest je nastavila da napreduje i narednim istraživanjem 2006. godine procenjeno je da je 42% drveta trulo.[12] Neki botaničari smatrali su da je smrt ovog drveta neizbežna i vlasnik zemljišta je odlučio da zatraži dozvolu da se drvo poseče, kako bi se izbegla opasnost da ovo ogromno drvo samo padne.
  • U septembru 2007. od strane žalbene komisije donete su dve odluke: jedna koja podržavaa prava vlasnika da drvo poseče u bilo koje vreme u naredne dve godine i druga koja odobrava zahtev Instituta za drveće da istraži mogućnost da se drvo spasi. Vlasnik susedne nekretnine, koja se graniči sa Muzejom Ane Frank, pristao je da sačeka predlog Instituta do 1. Jan 2008.
  • Od 2. oktobra 2007. u diskusiju se uključiola i Holandska fondacija za drveće (hol.: Bomenstichting).[11] Dana 15. novembra 2007. uzvrđeno je, na osnovu mišljenja uglednih svetskih stručnjaka, da je drvo dovoljno zdravo da ne predstavlja opasnost po okolinu.[13] 
  • Dana 14. novembra 2007. godine zabranjen je tst povlačenjem, ali četiri dana kasnije ova procena snage drveta je sprovedena. Stručnjaci inženjerske firme, specijalizovana za stabla,[14] utvrdili su da je drvo otporno na udare vetra i može se samo održatii, čime se eliminisala potreba za spoljašnjom intervencijom, jer ne predstavlja opasnost za okolinu.[1]
  • Prethodnog dana, 13. novembra 2007. gradske vlasti odlučile su da će 21. novembra 2007. drvo biti posečeno.[15] Na sudskom ročištu, održanom dan pre zakazane seče, uključila se i Fondacija za podršku drvetu.[16]
  • Dana 21. novembra 2007. odlučeno je da se seča obustavi.[17] Istog dana uprava grada i Fondacija Ane Frank održali su konferenciju za novinare tokom koje su ponovile svoje tvrdnje da postoji "akutna opasnost". Pozvali su gradonačelnika Amsterdama da nastavi sa hitnom sečom.
  • Dana 17. decembra 2007. godine Komitet za podršku Drvetu ane Frank je predstavio svoj alternativni plan za očuvanje drveta, koji uključuje konstrukciju koja će zaštititi deblo od loma. Nekoliko nedelja kasnije stručnjaci obe strane predstavili su zajedničku procenu stanja drveta. Njihova presuda bila je da drvo može živeti još najmanje 5-15 godina, a radi bezbednosti treba izgraditi i zaštitnu konstrukciju.
  • Zaštitna konstrukcija, završena u maju 2008. dizajnirana je tako da omogući drvetu da preživi još najmanje pet godina.[18][19]
  • Posle nešto više od dve godine, 23. avgusta 2010. drvo se, pod udarima jakog vetra, srušilo tokom snažne oluje, prelomivši se na oko 1 metar iznad zemlje.[4] Palo je preko baštenskog zida i na sreću oštetilo samo pomoćne objekte u vrtu.
  • Sledećeg dana 23. avgusta 2010. primećeno je da iz panja, nešto ispod mesta gde se deblo prelomilo, raste mali bočni izdanak i izražena je nada da će ovaj izdanak porasti u novo drvo. Postoje i planovi da se sačuvaju veliki delovi palog debla i njegove velike grane. Težina palog drveta procenjena je na oko 27 tona.[20]
  • Neke od slika u Rojterovom izvještaju pokazuju na većem delu poprečnog preseka debla karakterističan obrazac preloma trulog drveta, osim na tankom rubnom sloju beljike.
  • Palo drvo je uklonjeno.[21]

Novi život palog drveta[uredi | uredi izvor]

Obzirom na loše zdravstveno stanje stabla, iz plodova - kestenova Drveta Ane Frank uzgojene su mladice koje su posađene širom sveta.[22] Jedanaest ih je odneseno u Sjedinjene Američke Države i posađeno na zelene površine muzeja, škola, u parkove i ispred memorijalnih centara posvećenih žrtvama holokausta, kroz projekat koju je predvodio Centar Ane Frank u Sjedinjenim Američkim Državama. Prva mladica zasađena je u aprilu 2013. godine u Dečjem muzeju u Indijanapolisu. Druge sadnice poslate su njujorškom parku, u znak sećanja na žrtve napada 11. septembra 2001. zatim u Litl Rok, (Arkanzas), Masačusets (Kalifornija), Ajdaho[23] (Mičigen) i Vašington.[24][25]

U decembru 2013. jedna mladica klonirana sa ovog drveta, ukradena je ispred škole u Frankfurtu koja nosi ime čuvene jevrejske devojčice. Mlado drvo, visoko 2,5 metra, je najpre oboreno na zemlju, a potom odneto. Mladica je poklonjena ovoj školi 2008. godine.[22]

Dana 25. februara 2015. jedna sadnica posađena je u Lister parku u Bredfordu (Ujedinjeno Kraljevstvo)[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Algemeen Nederlands Persbureau (19 November 2007).
  2. ^ "Anne Frank Boom" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. novembar 2007).
  3. ^ „The Anne Frank House, a museum with a story”. The Anne Frank House. Pristupljeno 28. 2. 2016. 
  4. ^ a b Gray-Block, Aaron (23 August 2010).
  5. ^ Anne Frank tree falls over in heavy wind Reuters.
  6. ^ 'Anne Frankboom' omgewaaid NOS Nieuws, 23 August 2010
  7. ^ http://uk.reuters.com/article/idUKTRE67M28P20100823 Reuters report, with images
  8. ^ Frank, Ana (2014). Dnevnik Ane Frank. Beograd: Book. ISBN 978-86-7572-151-2. 
  9. ^ a b v „Horse chestnut tree diseased” (Saopštenje). The Anne Frank House. Arhivirano iz originala 3. 10. 2006. g. Pristupljeno 17. 11. 2006. 
  10. ^ a b Anne Frank Foundation (1 February 2006).
  11. ^ a b Tagliabue, John (2 October 2007).
  12. ^ "Felling request for the Anne Frank tree" (Press release).
  13. ^ Algemeen Nederlands Persbureau (15 November 2007).
  14. ^ Boom-kcb.nl – official website of Boom-KCB
  15. ^ Associated Press (13 November 2007), Anne Frank tree to be cut down Nov. 21 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2011), Fort Wayne Journal Gazette, retrieved 13 November 2007 
  16. ^ Stevenson, Reed (15 November 2007).
  17. ^ Kreijger, Gilbert (20 November 2007).
  18. ^ De Volkskrant, 8 April (2008). str. 3
  19. ^ „Support Anne Frank Tree.nl”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2008. g. Pristupljeno 28. 02. 2016. 
  20. ^ „Small shoot to give Anne Frank tree new life”. web.archive.org. 2016-03-03. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  21. ^ „Anne Frank tree”. Arhivirano iz originala 10. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 02. 2016. 
  22. ^ a b „Ukradeno drvo Ane Frank”. Radio Free Europe. 12. 12. 2013. Pristupljeno 11. 5. 2022. 
  23. ^ „/parks/idaho-anne-frank-human-rights-memorial/”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 02. 2016. 
  24. ^ "SAPLINGS FROM ANNE FRANK'S TREE TAKE ROOT IN US" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013).
  25. ^ Berger, Joseph (15 October 2009).
  26. ^ "Anne Frank sapling planted in Bradford Park". 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Drvo Ane Frank na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрво_Ане_Франк&oldid=27499140”