Дивљи кестен

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о српској музичкој групи, погледајте Дивљи кестен (група)
дивљи кестен
Horse-chestnut 800.jpg
дивљи кестен у парку
Научна класификација
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Sapindales
Породица: Sapindaceae
Род: Aesculus
Биномијална номенклатура
Aesculus hippocastanum
L.

Дивљи кестен или лат. Aesculus hippocastanum је листопадно дрво из породице (Sapindaceae). Иако назив може заварати, није сродан са питомим кестеном.

Опис биљке[уреди]

Расте као дрво високо и до 30 m, са густом лепо заобљеном круном. Листови су прстасто сложени од пет до седам седећих, елипсасто издужених и по ободу тестерастих листића. Цветови су сакупљени у метличасте, крупне и усправне цвасти. Плод је кожаста, бодљикава, округла, зелена чахура у којој су смештена обично два крупна семена. Семе је врло лепе кестењасте боје, сјајно као да је лакирано, а укус му је горак и непријатан. Семе се може користити за исхрану животиња (лат. aescare, escare= јести; гр. hippos = коњ, од давнина је ово семе коришћено као лек за емфизем коња).

Дивљи кестен је арктотерцијарни ендемит јужног Балканског полуострва. Од природе расте у сливу реке Дрима на алувијуму и у клисурама. Овде је велика релативна влажност ваздуха, станишта су природно заклоњена и имају карактер збегова или рефугијума у којима се сачувао велики број реликтних биљних врста.

Најбоље расте на свежем, дубоком, хумозном и хранљивом земљишту. У екстремним условима сувоће или влаге у земљишту не успева добро.

Може да издржи ниске температуре до -30 степени С.

У доба Византије је пренет у Цариград, а у 17. веку почео је да се гаји у целој Европи. Достиже старост до 200 година.

Физичку зрелост постиже у старости од 10-15 година, а потом богато цвета сваке године.

Дрога и хемијски састав[уреди]

Од кестена се употребљавају: кора, листови, цветови и семе. Листови садрже гликозиде, танин и смолу. Семена су богата скробом (40-60%), сапонином (5-8%), уљем (5-8%), беланчевинама, гликозидима, танинима, витаминима (Б, Ц, К и П) и горким материјама.

Лековито дејство[уреди]

Кора се у народу употребљава за лечење сметњи у варењу, против грознице (због горчине) и прехладе, а и против извесних кожних обољења. Раније се користила за штављење кожа и за бојење вунених тканина. Семена се употребљавају као лек против хемороида и дијареје. Екстракт семена дивљег кестена садржи есцин, компоненту која стабилизује зидове венских крвних судова, и на тај начин смањује појаву отока и бола у ногама. Немачка комисија Е је одобрила употребу дивљег кестена код венске инсуфицијенције ногу (отечене, болне ноге). Цвет се употребљава као народни лек за јачање, против пролива и против пега на лицу.

Примена[уреди]

Екстракт дивљег кестена се примењује у виду гела или крема, за смањење отока ногу и код хемороида. Улази у састав биљних препарата за локални третман вена и хемороида. Примењује се у виду капсула, |таблета и течног екстракта, а постоје и препарати регистровани као лек.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ИП Свјетлост, ЗУНС, Сарајево и Београд, 1990.
  • Емилија Вукићевић : Декоративна дендрологија, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]