Dropkick Murphys

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dropkick Murphys
Dropkik Marfis na Šamrok festu 2011. godine
Muzički rad
Aktivni period1996. - danas
Mesto osnivanjaSjedinjene Američke Države Kvinsi (Masačusets)
Žanrpank, Oi!, Hardkor pank, keltski pank
Članovi
Sadašnji članoviKen Kejsi
Met Keli
Al Bar
Džejms Linč
Tim Brenan
Džef Da Rosa
Ostalo
Veb-sajtdropkickmurphys.com

Dropkick Murphys (transkr. Dropkik Marfis) američki je pank bend iz Kvinsija (Masačusets), formiran 1996. godine. Bend je prvobitno potpisao za nezavisnu pank izdavačku kuću Helket Rikords, i objavio pet albuma. Bend je postao poznat jer svake godine održava koncerte na Dan svetog Patrika, širom SAD, a naročito u Bostonu. Singl „Tessie“ iz 2004. godine je postao prvi meinstrim hit benda i jedan od njihovih poznatijih singlova do sada. Na poslednjem albumu za izdavačku kuću Helket Rikords, „The Warriors Code“ iz 2005. godine, se nalazi pesma „I'm Shipping Up to Boston“. Pesma je bila prikazana u filmu Dvostruka igra, koji je osvojio Oskara 2006. godine. Pesma je postala jedan od najslušanijih singlova i jedna od njihovih najpoznatijih pesama.i postao je jedina Platinum-prodaja koja se do sada prodavala u grupi, i ostaje jedna od njihovih najpoznatijih pesama. Bend je poznat po svojim glasnim i energičnim nastupima uživo.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Era Majka MekKolgana: 1996-1998.[uredi | uredi izvor]

Dropkik Marfis je prvobitno formiran 1996. godine u Kvinsiju (Masačusets) [1] u početku se sastojao od vodećeg vokaliste Majka MekKolgana, basiste / vokaliste Kena Kejsija, gitariste Rika Bartona i bubnjara Džefa Erna (kojeg će naredne godine zamieniti Met Keli). Grupa je dobila ime po dr. Džon "Dropkik" Marfijevom objektu za koji je bio lečilište za alkoholičare. Dropkik Marfisi su počeli da sviraju u podrumu berbernice, a uskoro su počeli da snimaju i imaju svirke. Prvu veliku priliku da se pokažu su dobili 1997. godine, kada ih je Majti Majti Bostons pozvao da budu predgrupa na njihovoj turneji povodom albuma „Let's Face It“.[2]

Glavni pevač, Majk MekKolgan je napustio bend 1998. godine tokom turneje sa grupom D Biznis, po Americi. Prema MekKolganu, on je želeo da ide stopama svog ujaka i pridruži se Bostonskoj vatrogasnoj službi, što je na kraju i učinio 2001. godine.[3] Ostali članovi benda su smatrali da ovo nije bio glavni razlog MekKolganovog napuštanja benda, već da je napustio bend jer nije hteo više da bude njihov član i član njihovog pokreta. Majk MekKolgan se vratio na pank scenu 2003. kao pevač grupe Strit Dogs.[4]

Godine sa Helket produkcijom: 1998-2007.[uredi | uredi izvor]

Ken Kejsi pred publikom, 2007. godine

Nakon MekKolganovog odlaska, grupa je tražila zamenu, ali nije imala puno sreće. Al Bar, pevač grupe D Bruzers, bio je dobro upoznat sa Dropkik Marfisom. Al Bar je pretpostavio da je nakon odlaska MekKolgana, sa Dropkik Marfisima gotovo, ali ipak odlazi na audiciju, gde izvodi pesmu „Ten Years of Service“ i odmah postaje glavni pevač. Prvu pesmu sa bendom je snimio 1998. godine i to singl „Curse of Fallen Soul“.

Svoj drugi studijski album „The Gang's All Here“, bend je izdao 9. marta 1999. godine. Pesme sa ovog albuma su imale više hardkor-pank zvuka i bile sličnije pesmama Al Barovog bivšeg benda D Bruzers. Takođe više je bilo i više irskog zvuka nego da prethodnom albumu. Svoje prvo mejnstrim izlaganje, bend je dobio kada je spot za njihov singl „10 Years of Service“ emitovan u Em-Ti-Vijevoj emisiji „120 Minutes“. Bend je krenuo na jednogodišnju turneju kako bi promovisao album. Krajem 1999. bend je zajedno sa grupom D Biznis objavio pesmu pod nazivom „Mob Mentality“. Godinu dana kasnije izdali su album istog naziva.

Dok je bend snimao svoj treći album 2000. godine, Rik Barton je odlučio da ih napusti. Nakon što je Barton otišao, bend je dodao četiri nova člana, među kojima je bio i bivši gitarista D Daki Bojsa, Džejms Linč, sedamnaestogodišnji gitarista Mark Orel, mandolinista i flautista Rajan Folc i gajdaš Robi "Spajsi MekHagis" Mederios, čiji je nadimak inspirisan Mekdonaldsovim menijem. Naime, dok je bend bio na turneji u Škotskoj, Robi se pridružio bendu kao njihov novi gajdaš i zamenio Džoa Delaneja, koji je svirao na njihovom debi albumu, ali nije mogao da ide sa njima na turneje.[5] Sa novom postavom, bend je ostatak 2000-e proveo snimajući svoj treći album.

Treći album, „Sing Loud, Sing Proud!“ je objavljen 9. februara 2001. godine. Album je predstavio razvoj novog zvuka i novu postavu. Na albumu se nalaze pesme i muzički spotovi za pesme „The Spicy McHaggis Jig“, „The Gauntlet“, „The Wild Rover“. Bend tada kreće na jednu od svojih većih turneja.

Nakon „Sing Loud, Sing Proud!“ turneje početkom 2003, MekHagis je odlučio da napusti bend i zamenio ga je kanadski gajdaš Skrafi Valas. Folc takođe napušta bend (iako se pojavio u spotu za pesmu „Gonna Be A Blackout Tonight“ koja se nalazi na narednom albumu benda). Multi-instrumentalista, Tim Brenan je pozvan da zameni Folca.

Četvrti album „Blackout“ je objavljen 10. juna 2003. godine. Na albumu se nalazio manji hit „Walk Away“, kao i omiljenu pesmu fanova: „Fields of Athenry“. Pesma „Time To Go“ je posvećema Boston Bruinsima, a u novembru 2003. bend je izveo pesmu uživo u TD Gardenu tokom pauze za vreme utakmice. Pesma je takođe bila uključena i u muziku za video igru Tony Hawk's Underground [6] i NHL 2005. „Blackout“ je takođe imao i specijalni bonus DVD sa spotom za pesmu „Gonna Be A Blackout Tonight“. Bend je u svoj sastav dodao i harmonikaša Tima Brenana.

Za sezonu 2004 bejzbola, bend je objavio preradu stare pesme Boston Red Soksa, „Tessie“. Pesma se idalje pušta na utakmicama Red Soksa.

Njihov peti studijski album i finalni album za Helket Rikords, „The Warrior's Code“, objavljen je 21. juna 2005. godine i debitovao je na 49. mestu na top listama, što je u to vreme bio najbolje plasirani debitantski album za Dropkik Marfis. Poznate pesme sa albuma su: „Sunshine Highway“ i „The Warrior's Code“, kao i bonus pesma „Tessie“. Na albumu se takođe nalazila ponovo snimljena verzija pesme „I'm Shipping Up to Boston“. Pesma je bila prikazana u filmu Dvostruka igra, koji je 2006. nagrađivan za Oskara, adaptaciji Martina Skorsezea hongkonškog kriminalnog trilera Infernal Affairs. Pesma „I'm Shipping Up to Boston“ je postala jedan od najvećih hitova ovog benda i pomogla je da se Dropkik Marfis predstavi široj publici zahvaljujući filmu.

Nezavisni uspeh: 2007-sada[uredi | uredi izvor]

Džejms Linč svira gitaru, 2007. godine

Godine 2007. bend je izdao album „The Meanest of Times“ u svojoj produkciji, Born end Bred Rikords. "The Meanest of Times" je debitovao je na 20. mestu u SAD, što je njihov najveći debi do sada. Prvi singl, "The State of Massachusetts", postao je instant hit i korišćen je kao uvodna tema za MTV emisiju Nitro Circus; dostigla je 83. mesto na listi 100 najboljih pesama Rolling Stouna 2007. godine.

Gitarista Mark Orel je objavio u januaru 2008. godine da napušta bend nakon osam godina. Orel je rekao za svoj odlazak: "Veoma sam zahvalan na svemu što sam svirao sa Dropkik Marfisom i tužan sam što idem, ali mislim da je došlo vreme da pokušam da radim na različitim stilovima muzike i na nekim svojim projektima, spreman sam da širim svoja krila kako kažu." Tim Brenan zamenio je Orela kao gitaristu dok je multi-instrumentalista Džef Da Rosa bio najavljen kao novi član benda.[7] Ponovno konfigursana postavka nastavila je turneju 2008. godine. Njihov nastup u Fataketu (Roud Ajlend), je održan pred 10.060 ljudi, što je prema rečima benda bio najveći koncert ikada.

Dana 22. aprila 2009. godine, Dropkik Marfis se pridružio Brusu Springstinu na bini u Bostonu na njegovoj turneji, svirajući „Glory Days“ i „American Land“.

Bend je izdao sedmi studijski album, „Going Out in Style“, 1. marta 2011. godine. Album je debitovao na mestu 6 na listi Bilbord 200 što je najviša pozicija ikada za Dropkik Marfisov album i prodato je 43.259 primeraka u SAD u prvoj nedelji. Producent albuma je bio Ted Hat, a gostuje Brus Springstin, Fet Majk...[8] Naslov albuma je objavljen kao prvi singl i muzički spot.[9] Nekoliko nedelja nakon izdavanja albuma, bend je objavio muzički spot za drugi singl sa albuma, „Memorial Day“.[10]

Dana 31. avgusta 2012, objavljeno je preko Dropkik Marfisovih stranica društvenih mreža da će novi album biti nazvan „Signed and Sealed in Blood“ i da će biti objavljen 8. januara 2013. godine. Naslov albuma dolazi iz teksta pesme sa ovog albuma - „Rose Tattoo“, koji je objavljen sa spotom 7. novembra 2012. godine. „The Season's Upon Us“ je objavljen kao drugi singl albuma 18. decembra 2012. godine i postao je jedan od najbolje rangiranih singlova na top listama. [11] [12] Album je debitovao na devetom mestu na top listama, što je drugi put da debi album ove grupe bude u top 10 na listama. „The Boys Are Back“ objavljen je kao treći singl albuma u ​​januaru 2013. Četvrti i poslednji singl albuma, „Out of our Heads“, takođe je korišćen kao tema za otvaranje „Boston's Finest, TNT's 2013“ rijaliti šou o Bostonskoj policiji. Turneja je usledila nakon izdavanja albuma. Bend je izveo održao svoj godišnji koncert na Dan svetog Patrika 2013. godine.[13]

Nakon najave novog albuma u novembru 2016. godine, bend je izdao deveti studijski album „11 Short Stories of Pain & Glory“, 6. januara 2017. godine. Albumu su prethodili singlovi: „Blood“, „You'll Never Walk Alone“ i „Paying My Way“.

Muzički stil i uticaj[uredi | uredi izvor]

Rani uticaji benda su bili pank bendovi kao što su Grenland Vejlfišers, Ramons, Kleš, i Seks Pistols, kao i irski bendovi Stif Litl Fingers i Dabliners.

Kada su napisali svoju prvu pesmu, „Barroom Hero“, iznenadili su se kada su čuli koliko je melodija zvučala slično staroj irskoj muzici koju su čuli kao deca, što su članovi grupe pokušali da odbace. „Sinulo nam je da je irska muzika imala veći uticaj na sve nas nego što smo mislili“, rekao je Ken Kejsi. „Odrastajući u Bostonu, svaki put kada ste išli na svadbu ili se budili u kući kod dede ili babe, čuli ste tu muziku. Prošao sam kroz fazu mržnje prema toj muzici samo zato što je to ono što su je moji (narod) slušali.“[14]

Iako ih često klasifikuju kao keltski pank bend, neki od njihovih ranijih materijala su klasifikovani kao drugi pod-žanrovi pank roka poput Oi![15]

Često navode Ejsi Disi kao jednu od grupa koja je dosta uticala na njihovo stvaranje. Ken Kejsi je jednom rekao: „Mislim da je naš cilj da postanemo Ejsi Disi keltskog pank roka. Najgora stvar koju možemo učiniti lokalnim fanovima koji su zaglavili sa nama je da odjednom pokušamo da budemo Fol Aut Bojsi sa gajdama.“ Al Bar je komentarisao „Mi smo uvek govorili da smo kao Ramons ili Ejsi Disi sa onim što radimo; Ali, u isto vreme, moramo se i dalje suočavati sa sobom. A ako otkrijemo da nam pesme koje snimamo dosađuju, nećemo ih snimiti.[16]

Političko opredeljenje i humanitarni rad[uredi | uredi izvor]

Dropkik Marfisi su poznati po tome što podržavaju radničku klasu i sindikalce. Sve majice koje je prodao bend su napravljene od strane sindikata radnika u Sjedinjenim Državama kako bi pokazali svoju podršku američkim radnicima. Bend je rekao da su svi demokrate, [17] a tokom predsedničkih izbora u SAD 2004. godine bili su deo Pankvotera[18], što je politička aktivistička grupa posvećena poražavanju Džordža V. Buša.

Ken Kejsi je 2009. godine osnovao dobrotvornu organizaciju „The Claddagh Fund“ koja podržava neprofitne organizacije, sa fokusom na decu i organizacije veterana i programe koji podržavaju rehabilitaciju od alkohola i droga u gradovima širom zemlje i širom sveta. Godine 2011. bend je donirao 1 $ od svake prodate ulaznice na njihovom devetom Sham Rock-N-Roll festivalu Fondu „The Claddagh Fund“.

Nakon bombaških napada u Bostonskom maratonu 2013. godine, Dropkik Marfis je napravio posebnu majicu „For Boston“ koju su prodavali preko svoje veb stranice. Zarada od prodatih majica je donirana žrtvama bombaškog napada. Donacije su dostigle 65.000 dolara za manje od 15 sati, a na kraju su iznosile preko 100.000 dolara.[19] Bend je takođe donirao sav novac od prodaje iz posebne humanitarne prodaje kratkog albuma pod nazivom „Rose Tattoo: For Boston Charity EP“, sa ponovo snimljenom pesmom „Rose Tattoo“ sa gostujućim vokalima Brusa Springstina. Springstin je kontaktirao bend nakon tragičnih događaja i pitao ih da li može nekako da pomogne, a oni su mu predložili da zajedno snime pesmu „Rose Tattoo“.

Članovi grupe[uredi | uredi izvor]

Sadašnji članovi[uredi | uredi izvor]
Tim Brenan Džef Da Rosa Ken Kejsi Al Bar Džejms Linč Met Keli

Bivši članovi[uredi | uredi izvor]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • „Do or Die“ (1998)
  • „The Gang's All Here“ (1999)
  • „Sing Loud, Sing Proud!“ (2001)
  • „Blackout“ (2003)
  • „The Warrior's Code“ (2005)
  • „The Meanest of Times“ (2007)
  • „Going Out in Style“ (2011)
  • „Signed and Sealed in Blood“ (2013)
  • „11 Short Stories of Pain & Glory“ (2017)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dropkick Murphys to Perform in Newport”. Newport, RI Patch (na jeziku: engleski). 29. 04. 2013. Pristupljeno 24. 04. 2019. 
  2. ^ Himes, Geoffrey; Chronicle, For The (5. 03. 2006). „Dropkick Murphys stumble upon a sonic pot of gold”. Houston Chronicle. Pristupljeno 24. 04. 2019. 
  3. ^ Punknews.org. „McColgan to be fighting fires and saving lives in Boston...”. www.punknews.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 04. 2019. 
  4. ^ Virginian-Pilot, The. „A spirited brand of old-school punk”. Virginian-Pilot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 04. 2019. 
  5. ^ „Dropkick Murphys • Ink 19”. Ink 19 (na jeziku: engleski). 1. 08. 2003. Pristupljeno 25. 04. 2019. 
  6. ^ „The Sounds of Tony Hawk's Underground - GameSpot.com”. web.archive.org. 3. 10. 2013. Arhivirano iz originala 03. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 04. 2019. 
  7. ^ Punknews.org. „Marc Orrell Leaves Dropkick Murphys”. www.punknews.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  8. ^ Punknews.org. „Dropkick Murphys to release "Going Out In Style"”. www.punknews.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  9. ^ Greene, Andy; Greene, Andy (1. 03. 2011). „Exclusive: The Dropkick Murphys Throw a Wild Irish Party in 'Going Out In Style' Video”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  10. ^ „Music – Music News, New Songs, Videos, Music Shows and Playlists from MTV”. www.mtv.com. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  11. ^ „Dropkick Murphys”. www.facebook.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  12. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (7. 11. 2012). „Dropkick Murphys Ante Up in 'Rose Tattoo'”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  13. ^ „Dropkick Murphys – Live”. QRO Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  14. ^ Himes, Geoffrey; Chronicle, For The (5. 03. 2006). „Dropkick Murphys stumble upon a sonic pot of gold”. Houston Chronicle. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  15. ^ Mooney, Brian C. (11. 03. 2009). „The long road home”. Boston.com. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  16. ^ „Rochester City Newspaper”. City Newspaper (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  17. ^ „Dropkick Murphys”. web.archive.org. 27. 04. 2011. Arhivirano iz originala 27. 04. 2011. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  18. ^ „Punk Voter | About Immigration | Cnn World News | Time Magazine | Obama at Punkvoter.com”. web.archive.org. 16. 07. 2011. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  19. ^ Boardman, Madeline (20. 04. 2013). „Band Raises $100,000 For Boston”. HuffPost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 04. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dropkick Murphys na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dropkick_Murphys&oldid=26739761”