Ekspres (sateliti)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veštački sateliti Ekspres
Proizvođač  Rusija IKC Hruničev, ISS Rešetnjov, Krasnojarsk
Datum lansiranja 6. septembar 1999.
Raketa-nosač Proton-K (rus. Протон-К)
Mjesto lansiranja Bajkonur
Masa 1600-3600 kg
Vrsta orbite Geostacionarna orbita

Ekspres (rus. Экспресс) predstavlja novu generaciju telekomunikacionih satelita dizajniranih da povećaju kapacitet satelitske komunikacione mreže na Zemlji. Projektovanje i razvoj obavio je institut Informacioni satelitski sistemi Rešetnjev, iz Željeznogorska, gde se i proizvode. Ovo je serija nehermetičkih komunikacionih satelita prednaznačenih za geosinhrinu orbitu, a prema količini korisne aparature klasifikovani su u platforme Ekspres 1000, 2000, 4000.

Istorija i razvoj[uredi | uredi izvor]

13. oktobra 1994. godine, Rusija je lansirala svoj prvi Ekspres satelit, (zvanično imenovan Эkspress, šifra delatnosti 11F639), koji predstavlja novu generaciju svemirskih letelica, dizajniranih da povećaju kapacitet satelitske komunikacione mreže u zemlji. Imao je masu od 2,5 tone, 17 kanala i operativni vek od 5-7 godina. Novi sistem je zamenio zastarele HORIZONT satelite, koji su bili u upotrebi od 1979. godine. Drugi satelit ove serije izbačen je u orbitu 29. septembra 1996. godine.

Tokom 1990-ih, ISS Rešetnjev predložio je niz nadgradnji Ekspres letelica sa sve boljim komunikacionim sposobnostima. Ekspress-M (Modernizovani) serija je promovisana 1993, međutim, projekat nije mogao biti finansiran u osvit finansijskih problema u Rusiji.

U drugoj polovini 1990-ih, NPO PM (sada ISS Rešetnjev) je predložio Ekspres-K (Komercijalni) seriju satelita, koji bi se razvili paralelno, između 1999. i 2002. godine. Postepeno bi se povećavao raspon komunikacija, kapacitet, snaga i operativni vek. Kompanija je takođe nastojala da privuče zapadne kooperante, kako bi obezbedila više pouzdanih korisnika sledeće generacije satelita i da bi premostila jaz između tehnologije ruskih i zapadnih komunikacionih satelita.[1]

Saradnja sa francuskom kompanijom Alcatel (sada Thales-Alenia Space je počela 1995. godine. Prvi satelit nove serije, Ekspres-A, imao je 12-Siemens-ovih transpondera. On je izgubljen u neuspešnom lansiranju 1999, ali je zamena Ekspres-A2 je uspešno lansiran 12. marta 2000. godine.[2]

Dalji razvoj doveo je do Ekspres-AM serije, koja kombinuje francuske, nemačke i japanske proizvođače, a serijski se proizvodi kako u ISS Rešetnjev, tako i u EADS Astrium korporaciji. Ima operativni vek 12-15 godina i u stanju je nosi 38 kanala istovremeno, uključujući digitalni TV, radio, broadband internet itd. Lansiranje Ekspress-AM3 letelica u junu 2005. godine, završena je modernizacija ruske telekomunikacione satelitske mreže.[3]

Ekspres-AK/AT je čisto ruska analogična verzija razvijena na Ekspres 1000/2000 platformi. Ekspres 1000 je manji od verzije 2000, mase je 700 do 1.400 kg, sa 10 do 12 transpondera, 2 kV snage i operativnog veka od 15 godina. Sateliti na osnovu Ekspres 1000 se često zovu i Ekspres AK ili u navigacionoj modifikaciji GLONASS-K . Druge verzije uključuju platformu Ekspres 2000, koja ima masu do 3,2 tone, do 60 transpondera, snage 25 kV i vek od 15 godina. Sateliti koji koriste ovu platformu se označavaju sa Ekspress AT serije ili Ekspress AM30 i AM40 serije.[1]

Ekspres-MD nastala je i proizvodi se u konkurentskom Kosmičkom naučno-proizvodnom centru Hruničev. Pušten je samo jedan satelit u orbitu februara 2009. godine, dok je drugi izgubljen prilikom postavljanja u orbitu 6. avgusta 2012. godine.


Sateliti[uredi | uredi izvor]

Od 1999. do 2005. godine, devet Ekspres-A i Ekspres-AM satelita su proizvedeni od strane kompanije. Pokrenuti su sledeći Ekspres sateliti:

Svi oni su lansirani sa Baikonur kosmodroma pomoću Proton rakete-nosača. Usledili su:

Havarije i incidenti[uredi | uredi izvor]

  • 29. marta 2006. godine, Ekspres-AM11 je udario nepoznati objekat koji je ga omeo. Srećom, inženjeri su imali dovoljno vremena u kontaktu sa letelicom da ga ponovo postave u njegovu orbitu.[4]
  • Ekspress-AM4 je lansiran satelit 17. avgusta 2011. godine, ali anomalija sa Proton-M / Briz-M raketom ga ostavio u beskorisnoj orbiti.[5] Satelit je namerno potopljen 26. marta 2012. uprkos predlozima da ga plasiraju u orbitu višeg-nagiba, da obezbedi pokrivenost Antarktika.[6]
  • Ekspress-MD2 satelit je izgubljen u sličnom neuspehu u avgustu 2012. godine, kada Briz-M nije uspeo da startuje motor treći put.
  • Ekspress AM4R je pokrenut 16. maja 2014. kao zamena za AM4, na Proton-M lanseru. Letelica eksplodirala posle 540 sekundi u letu, neposredno pre kraja rada motora treće faze.[7]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Harvey, Brian (2007). The Rebirth of the Russian Space Program: 50 Years After Sputnik, New Frontiers. Springer. str. 277. ISBN 978-0-387-71354-0. 
  2. ^ „Thales Alenia Space And NPO-PM To Finalize An Industrial Cooperation Agreement”. Space Mart. 11. 12. 2007. Pristupljeno 19. 5. 2009. 
  3. ^ Zak, Anatoly. „Express communications spacecraft”. Russianspaceweb.com. Pristupljeno 21. 6. 2009. 
  4. ^ "Notification for Express-AM11 satellite users in connection with the spacecraft failure." Arhivirano 2013-01-04 na sajtu Archive.today Russian Satellite Communications Company, 19 April 2006.
  5. ^ Second Life for Failed Russian Satellite? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2012) (23 March 2012)
  6. ^ Gramling, Carolyn (23. 3. 2012). „Second Life for Failed Russian Satellite?”. Arhivirano iz originala 27. 03. 2012. g. Pristupljeno 14. 01. 2015. 
  7. ^ Another Disaster for Russia’s Space Workhorse, Popular Mechanics, 16 May 2014, accessed 16 May 2014.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експрес_(сателити)&oldid=26877002”