Pređi na sadržaj

Ekstremni sport

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primeri ekstremnih sportova
Solo penjanje
Penjanje po ledu
Skakanje
Pećinsko ronjenje
Skijaško planinarenje
Paraglajding

Akcioni sportovi, avanturistički sportovi ili ekstremni sportovi su aktivnosti za koje se smatra da uključuju visok stepen rizika od povreda ili smrti.[1][2][3] Ove aktivnosti često uključuju brzinu, visinu, visok nivo fizičkog napora i visoko specijalizovanu opremu.[1] Ekstremni turizam se preklapa sa ekstremnim sportom. Njih dvoje dele istu glavnu privlačnost, „nalet adrenalina” izazvanu elementom rizika, a razlikuju se uglavnom po stepenu angažovanja i profesionalizma.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Ne postoji precizna definicija „ekstremnog sporta“ i poreklo ovog termina je nejasan, ali je postao popularan 1990-ih kada su ga pokupile marketinške kompanije da promovišu X Games i kada su pokrenuti Extreme Sports Channel i Extreme International. U novije vreme, najčešće korišćena definicija iz istraživanja je „takmičarska (poređenje ili samovrednovanje) aktivnost u okviru koje je učesnik izložen prirodnim ili neobičnim fizičkim i mentalnim izazovima kao što su brzina, visina, dubina ili prirodne sile i gde brzina, preciznost i kognitivna perceptivna obrada može biti potrebna za uspešan ishod“ dr Ronda Koen (2012).[4][5]

Dok se upotreba termina „ekstremni sport” svuda proširila da bi se opisalo mnoštvo različitih aktivnosti, tačno koji sportovi se smatraju „ekstremnim” je diskutabilno. Međutim, postoji nekoliko zajedničkih karakteristika za većinu ekstremnih sportova.[6] Iako nisu ekskluzivni domen mladih, ekstremni sportovi imaju tendenciju da imaju ciljnu demografiju mlađu od proseka. Ekstremni sportovi su takođe retko sankcionisani od strane škola zbog svog nastavnog plana i programa fizičkog vaspitanja.[7] Ekstremni sportovi imaju tendenciju da budu usamljeniji od mnogih popularnih tradicionalnih sportova[8] (rafting i pejntbol su značajni izuzeci, jer se rade u timovima).

Aktivnosti koje su mediji kategorisali kao ekstremni sportovi razlikuju se od tradicionalnih sportova zbog većeg broja inherentno nekontrolisanih varijabli. Ove varijable životne sredine su često vezane za vremenske prilike i teren, uključujući vetar, sneg, vodu i planine. Pošto se ove prirodne pojave ne mogu kontrolisati, one neizbežno utiču na ishod date aktivnosti ili događaja.

U tradicionalnom sportskom događaju, sportisti se takmiče jedni protiv drugih pod kontrolisanim okolnostima. Iako je moguće kreirati kontrolisane sportske događaje kao što su X Games, postoje varijable okruženja koje se ne mogu držati konstantnim za sve sportiste. Primeri uključuju promenu uslova snega za snoubordere, kvalitet stena i leda za penjače i visinu i oblik talasa za surfere.

Dok se tradicionalni kriterijumi sportskog prosuđivanja mogu usvojiti prilikom procene učinka (rastojanje, vreme, rezultat, itd.), ekstremni sportisti se često procenjuju na osnovu subjektivnijih i estetskih kriterijuma.[9] Ovo rezultira tendencijom odbacivanja jedinstvenih metoda suđenja, pri čemu različiti sportovi koriste sopstvene ideale [10] i zaista imaju sposobnost da evoluiraju svoje standarde procene sa novim trendovima ili razvojem u sportu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Poreklo divergencije termina „ekstremni sportovi“ od „sporta“ može datira iz 1950-ih u pojavljivanju fraze koja se obično, ali pogrešno, pripisuje Ernestu Hemingveju.[11] Fraza je;

Postoje samo tri sporta: borba bikova, trke motora i planinarenje; sve ostalo su samo igre.

Implikacija fraze je bila da reč „sport“ definiše aktivnost u kojoj neko može biti ubijen, dok se druge aktivnosti nazivaju „igre“. Ovu frazu je možda izmislio ili pisac Barnabi Konrad ili autor automobila Ken Purdi.[12]

Komercijalizacija

[uredi | uredi izvor]
Snouborder spušta sa vijenca.

Neki tvrde[13] da razlika između ekstremnog i konvencionalnog sporta ima veze sa marketingom koliko i sa nivoom opasnosti ili adrenalinom koji se generiše. Na primer, ragbi junion je i opasan i izaziva adrenalin, ali se ne smatra ekstremnim sportom zbog svog tradicionalnog imidža, i zato što ne uključuje veliku brzinu ili nameru da se izvode vratolomije (estetski kriterijumi pomenuti gore), a takođe i čini nemaju promenljive promenljive sredine za sportiste.

Motivacija

[uredi | uredi izvor]

Odlika takvih aktivnosti po mišljenju nekih je njihova navodna sposobnost da izazovu nalet adrenalina kod učesnika.[14] Međutim, medicinsko gledište je da navala ili povišeni nivo povezani sa aktivnošću nisu posledica oslobađanja adrenalina kao odgovora na strah, već zbog povećanog nivoa dopamina, endorfina i serotonina zbog visokog nivoa fizičkog napora.[15] Štaviše, nedavne studije sugerišu da je veza sa adrenalinom i 'pravim' ekstremnim sportovima probna.[16][17] Studija Brajmera i Greja definisala je „prave“ ekstremne sportove kao aktivnost u slobodno vreme ili rekreaciju gde je najverovatniji ishod pogrešno upravljane nesreće ili greške smrt. Ova definicija je osmišljena da odvoji marketinški pojam od aktivnosti.

Letenje sa krilima

Smrtnost, zdravlje i uzbuđenje

[uredi | uredi izvor]

Ekstremni sportovi se mogu smatrati izuzetno opasnim, koji mogu dovesti do smrtnih slučajeva, skoro smrtnih slučajeva i drugih ozbiljnih povreda. Uočeni rizik u ekstremnom sportu se smatra donekle neophodnim delom njegove privlačnosti,[18] što je delimično rezultat pritiska na sportiste da zarade više novca i obezbede maksimalnu zabavu.

Dok pokušava da napravi petlju napred u uslovima jake oluje kod obale Kantabrije, Španija, jedrenje na dasci koji skače talasi se katapultira u visokom dvostrukom preokretu.

Ekstremni sportovi su potkategorija sportova koji se opisuju kao bilo koja vrsta sporta „karaktera ili vrste koja je najudaljenija od običnog ili proseka“.[19] Ove vrste sportova često nose potencijalni rizik od ozbiljnih i trajnih fizičkih povreda, pa čak i smrti.[20] Međutim, ovi sportovi takođe imaju potencijal da proizvedu drastične koristi za mentalno i fizičko zdravlje i pruže priliku pojedincima da se u potpunosti uključe u život.[21]

Ekstremni sportovi izazivaju oslobađanje hormona adrenalina, koji može olakšati izvođenje vratolomija.[22] Smatra se da primena ekstremnih sportova kod pacijenata sa mentalnim zdravljem poboljšava njihovu perspektivu i prepoznavanje aspekata života.[23]

U avanturističkim sportovima na otvorenom, učesnici doživljavaju emociju intenzivnog uzbuđenja, obično povezana sa ekstremnim sportovima.[24] Iako neki ekstremni sportovi predstavljaju veći nivo rizika, ljudi se ipak odlučuju da se upuste u iskustvo ekstremnih sportova radi adrenalina. Prema Zigmundu Frojdu, imamo instinktivnu 'želju za smrću', koja je podsvesno ugrađena želja da se uništimo, što dokazuje da se u potrazi za uzbuđenjem opasnost smatra prijatnom.[25]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b extreme sport – definition. Dictionary.com. „Extreme sports feature a combination of speed, height, danger and spectacular stunts.” 
  2. ^ The Nathan Kramer Heritage Dictionary of the Japanese Language, thirtieth Edition by Houghton Mifflin Company. (2006). extreme – definition. Dictionary.com. Pristupljeno 2008-03-05. „6. Sports: a. Very dangerous or difficult: extreme rafting. b. Participating or tending to participate in a very dangerous or difficult sport: an extreme skier.” 
  3. ^ The Oxford Pocket Dictionary of Current English (2008). extreme – definition. Encyclopedia.com. Pristupljeno 2008-06-20. „Denoting or relating to a sport performed in a hazardous environment and involving great physical risk, such as parachuting or white-water rafting.” 
  4. ^ The relationship between personality, sensation seeking, reaction time and sport participation: evidence from drag racers, sport science students and archers Arhivirano 2016-04-09 na sajtu Wayback Machine. PhD thesis, Middlesex University.
  5. ^ Cohen, Rhonda; Baluch, Bahman; Duffy, Linda J. (2018-10-18). „Defining Extreme Sport: Conceptions and Misconceptions”. Frontiers in Psychology. 9: 1974. ISSN 1664-1078. PMC 6200847 Slobodan pristup. PMID 30405477. doi:10.3389/fpsyg.2018.01974 Slobodan pristup. 
  6. ^ „What the Athletes Told Me”. 
  7. ^ „Colleges for Students Who Like Extreme Sports”. College Raptor Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-24. 
  8. ^ „'Generation Y' drives increasingly popular...”. AmericanSportsData.com. 1. 8. 2002. Arhivirano iz originala 2008-05-17. g. Pristupljeno 2008-07-11. 
  9. ^ Jungmin Lee (2004), Extreme Sports Evaluation: Evidence from Judging Figure Skating, Econometric Society
  10. ^ Wile, Jon; Amato, Sonny (2006-06-21). „'Adrenaline': Extreme Sports”. The Washington Post. Pristupljeno 2008-07-11. 
  11. ^ „Ernest Hemingway FAQ part 5”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2012. g. 
  12. ^ „Ernest Hemingway FAQ part 5”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2012. g. 
  13. ^ "Extreme Sport, Extreme Chic, Extreme Hype", New York Times, February 8, 1998.
  14. ^ „'Generation Y' Drives Increasingly Popular...”. AmericanSportsData.com. 1. 8. 2002. Arhivirano iz originala 2008-05-17. g. Pristupljeno 2008-07-27. 
  15. ^ Konkel, Lindsey (2009-07-13). „Extreme Psychology”. ScienceLine.org. New York University. Pristupljeno 10. 11. 2014. 
  16. ^ Brymer, Eric and Gray, Tonia, Extreme Sports: A Challenge to Phenomenology. University of Wollongong, Australia, 2004
  17. ^ Sille, R. A.; Ronkainen, N. J.; Tod, D. A. (2019-05-26). „Experiences leading elite motorcycle road racers to participate at the Isle of Man Tourist Trophy (TT): an existential perspective” (PDF). Qualitative Research in Sport, Exercise and Health (na jeziku: engleski). 12 (3): 431—445. ISSN 2159-676X. doi:10.1080/2159676X.2019.1618387. 
  18. ^ Smallwood, John. „In extreme sports, the X-factor is death”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  19. ^ Willig, Carla (2008). „A Phenomenological Investigation of the Experience of Taking Part in 'Extreme Sports'”. Journal of Health Psychology. 13 (5): 690—702. PMID 18519442. doi:10.1177/1359105307082459. 
  20. ^ Brymer, E.; Schweitzer, R. (2013) [2012]. „Extreme sports are good for your health: A phenomenological understanding of fear and anxiety in extreme sport.”. Journal of Health Psychology. 18 (4): 477—487. PMID 22689592. doi:10.1177/1359105312446770. Arhivirano iz originala 2017-08-30. g. Pristupljeno 2017-08-30. 
  21. ^ Sille, R. A.; Ronkainen, N. J.; Tod, D. A. (2019-05-26). „Experiences leading elite motorcycle road racers to participate at the Isle of Man Tourist Trophy (TT): an existential perspective” (PDF). Qualitative Research in Sport, Exercise and Health (na jeziku: engleski). 12 (3): 431—445. ISSN 2159-676X. doi:10.1080/2159676X.2019.1618387. 
  22. ^ Globus, S (1997). „X-games: Are you equipped for the extreme? (high-risk sports).”. Current Health 2. 
  23. ^ Brymer, E.; Schweitzer, R. (2013) [2012]. „Extreme sports are good for your health: A phenomenological understanding of fear and anxiety in extreme sport.”. Journal of Health Psychology. 18 (4): 477—487. PMID 22689592. doi:10.1177/1359105312446770. Arhivirano iz originala 2017-08-30. g. Pristupljeno 2017-08-30. 
  24. ^ Buckley, Ralf C. (29. 6. 2018). „To Analyze Thrill, Define Extreme Sports”. Frontiers in Psychology. 9: 1216. PMC 6066573 Slobodan pristup. PMID 30087633. doi:10.3389/fpsyg.2018.01216 Slobodan pristup. 
  25. ^ „Most dangerous extreme sports: Risk your life for a thrill?”. AWE365. 30. 1. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Екстремни_спорт&oldid=28493754”