Емил и детективи
| Emil i detektivi | |
|---|---|
 Emil i detektivi, izdanje na srpskom jeziku iz 2015. godine | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Emil und die Detektive |
| Autor | Erih Kestner |
| Zemlja |  Nemačka |
| Jezik | Nemački |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1929. |
Emil i detektivi (nem. Emil und die Detektive) je roman za decu iz 1929. čija radnja je smeštena uglavnom u Berlinu,[1] nemačkog pisca Eriha Kestnera, i koju je ilustrovao Valter Trier. To je bio prvi veći uspeh Kastnera, jedino njegovo delo pre 1945. godine koje je izbeglo nacističku cenzuru. Knjiga je odmah postala popularna i originalna verzija je prodata u početnih dva miliona primeraka.[2] Prvi put objavljen na engleskom jeziku 1931,[3] nikada nije izašao iz štampe i preveden je na najmanje 59 jezika.[4]
Roman ostaje Kastnerovo najpoznatije delo. U poređenju sa postojećom dečjom književnošću u to vreme, njen najneobičniji aspekt bio je njen realističan ambijent u savremenom Berlinu u kojem žive neki prilično grubi likovi, a ne u sanitizovanom svetu fantazije; takođe da se uzdržalo od očiglednog moraliziranja, puštajući da dela likova govore sama za sebe. Emil je bilo prvo ime Kastnerovog oca.
Roman Emil i detektivi uzima se kao uzorni model dečje kriminalističke proze. Kesnter je u književnosti za decu začetnik i animator dečjeg detektivskog romana.[5]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Priča započinje u provincijskom nemačkom gradu zvanom Neustadt, [a] domu 12-godišnjeg školarca Emila Tišbajna. Otac ga sam odgaja dok radi kao frizer.
Škola se završila i počeli su školski praznici. Otac šalje Emila i sebe u Berlin u posetu kod svog brata koja tamo živi sa supružnicom, kćerkicom čiji je nadimak Poni, i njegovog sina koji se zove Dino. Sa njima živi i Ponijin i Emilov djed.
Otac Emilu daje 140 maraka, sumu kojoj je trebalo nekoliko meseci da uštedi od njene skromne zarade. Savetuje ga da na putu bude veoma oprezan da novac ne izgubi i pomoću igle za šivenje ušiva ga za podstavu jakne.
U vozu za Berlin Emil deli njegov kupe sa misterioznim čovek sa polucilindarom koji se predstavlja kao Her Grundajs. Emil prihvati čokoladu od čoveka i onda zaspi. Kada se probudi, njegov novac je nestao, a nestao je i Her Grundajs. Emil silazi sa voza u drugom delu Berlina od mesta gde je nameravao. Kada spazi Grundajsa u prepunoj stanici, prati ga, rešen da mu vrati novac. Emil se ne usuđuje da pozove policiju, jer ga je lokalni policajac u Neustadtu video kako farba nos lokalnom spomeniku u crveno (pa oseća da je i sam „vrsta zločinca“). Dok Grundajs jede svoj ručak u restoranu, Emil upoznaje lokalnog dečaka koji se zove Gustav i govori mu o svojoj misiji. Gustav nudi pomoć i okuplja bandu lokalne dece koja sebe naziva "detektivima".
Nakon što su Grundajsa pratili do hotela i špijunirali ga čitavu noć, Emil i banda prate lopova do banke, gde novac pokušava da razmeni za manje novčanice. Jedan od dečaka dečaka ga prati u banci i kaže blagajniku banke da je novac ukraden. Emil ulazi i pokušava da ispriča bankaru svoju priču. Da je novac njegov dokazuje opisujući rupe koje je ostavila igla kojom je novčanice zakačio za podstavu jakne. Grundajs pokušava da pobegne, ali detektivi se drže za njega dok ne dođe policajac, na šta je upozorio Emilova rođaka Poni Hithen. Jednom uhapšen, saznaje se da je Grundajs član bande pljačkaša banaka.
Emil i njegovi novi prijatelji postaju lokalni heroji, a Emil dobija nagradu od 1000 maraka za hvatanje Grundajsa. Odlučuje da majci kupi topao zimski kaput i fen za kosu. Otac dolazi u Berlin i svi zajedno prisustvuju proslavi priređenoj u čast srećnog završetka.[6]
Nakon što se sve ispravi, Emilov deda kaže da je moral priče: "Nikad ne šalji gotovinu - uvek koristi poštanske usluge".
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Emil Tišbajn (rođen 30. mart 2011.) – glavni lik romana. Ima malo više od 10 godina. S pet godina je ostao bez majke i od tada s ocem živi u mestu Neustadt. Nemaju puno novca pa otac mora puno da radi. Emil je osećajan, pažljiv, pravedan i pun razumevanja. Osim što mnogo pomaže majci i marljiv je kod kuće, on je odličan i u školi. Emil je i hrabar, učestvuje u raznim dogodovštinama sa svojim drugovima. Po dolasku u Berlin bio je očaran gradom, ali nije mogao da zamisli svoj život tamo. Do kraja romana, Emil je ostao pozitivan lik i dete kakvo bi svaki roditelj poželeo.
- Emilov otac (rođen 25. mart 1979.) – gospodin Tišbajn, marljiv, brižan i požrtvovna osoba. Razumnim i nenametljivim ponašanjem izveo je sina na pravi put i postigao da postane dobar čovek.
- Grundajs – čovek sa krutim šeširom, Emilov suputnik iz voza koji je stalno pričao razne besmislice i šale. Emil nije mogao da zna je li on dobar ili loš, a kada je zaspao, Grundajs je iskoristio šansu i opljačkao ga. Posle se ispostavilo da je pre toga opljačkao i banku pa se na kraju da zaključiti da je lopov i da je zao.
- Gustav – dečak s trubom, predsednik berlinske družine koja traži lopova. Gustav je dobrodušan i pravi pustolov. Tokom detektivske potrage obavljao je nekoliko važnih zadataka. On je voleo živeti u velikom gradu i nije mogao da zamisli kakav je život u malom mestu.
- Mali Dinstag – dečak koji je tokom detektivske potrage imao zadatak dežurati kraj telefona jer je bio jedan od retkih koji su u to vreme imali telefon. On nije bio oduševljen tim zadatkom jer je hteo da poput ostalih juri gradom, ali ipak je proveo dva puna dana uz telefon.
- Poni Hithen (rođen 27. jul 2012.) – Emilova mlađa rođaka. Gde god da se pojavi donosi dobro raspoloženje. Živi u Berlinu i ima mali bicikl na kom se stalno vozi. Imala je nekoliko odličnih ideja i bila je veoma korisna tokom detektivske potrage.[6]
- Ponijeva majka (rođena 26. jun 1981.) - gospođa Hiten, Emilova teta u braku i Ponijeva majka.
- Ponijev otac (rođen 1. oktobar 1981.) - Gospodin Hiten, Emilov stric i Ponijev otac.
- Dino Hiten (rođen 31. decembar 2009.) - Emilov rođak i Ponijev brat.
- Profesor - Dobar je prijatelj, pametan i jako snalažljiv. Smislio je cijeli plan kako bi ulovili lopova. Hrabar je i pravi Emilov prijatelj.[7]
Nastavak Emila i detektiva[uredi | uredi izvor]
Emil and the Three Twins (Emil i tri blizanca) iz 1934. godine, Emil i ostali likovi imaju razne zabavne avanture na obali Baltika, dve godine nakon berlinskih događaja u originalnoj knjizi. Delimično se zasniva na Kastnerovom iskustvu idiličnog odmora na istoj lokaciji tokom leta 1914, prekinutog izbijanjem Prvog svetskog rata, i dirljivo opisanog u svojoj autobiografiji Kad sam bio mali dečak.
Druga knjiga nije postala toliko poznata kao prva, u velikoj meri zbog njenog pisanja, ubrzo praćenog usponom nacista na vlast, kada je zabranjeno objavljivanje Kastnerovih knjiga u Nemačkoj i kada su postojeće knjige bile izložene nacističkim spaljivanjima (prva knjiga o Emilu smatrana je previše popularnom i previše bezopasnom, izbegavajući tako zabranu).
Adaptacija[uredi | uredi izvor]
Priča je snimana nekoliko puta. U ranoj nemačkoj verziji iz 1931. godine prikazan je po scenariju mladog Bili Vajlder-a, sa autorskim radovima Emeric Pressburger-a, gde je Rolf Wenkhaus glumio Emila. Film je stekao komercijalni uspeh i smatra se najboljom filmskom adaptacijom.[8] Sledile su verzije snimljene 1935. godine (Ujedinjeno Kraljevstvo, rimejk filma iz 1931), 1954. godine (Zapadna Nemačka, ponovo rimejk filma iz 1931), 1964. godine (Sjedinjene Američke Države, produkcija Volt Dizni kampanije ), Emiler Goenda Bahini (Bangladeš, 1980) i 2001. godine (Nemačka). Takođe je postojala britanska televizijska serija iz 1952. godine koja je sažela priču u tri 35-minutne epizode.[9]
"Red Earth Theatre" je napravio prvu scensku adaptaciju Emila i detektiva u Velikoj Britaniji. U produkciji MAC-a (Birmingem), njihova produkcija je gostovala u Engleskoj od septembra do novembra 2013. godine. Prilagodile su je i režirale Wendy Rouse i Amanda Wilde, a dizajnirala Laura McEwen.[10]
U decembru 2013. godine adaptacija Karla Milera prikazana je na glavnoj Olivijerovoj sceni u londonskom Nacionalnom pozorištu,[11] u produkciji koju je režirao Bijan Sheibani, a dizajnirao Bunny Christie .[12]
Emil i detektivi su u velikoj meri pomogli pokretanje podžanra dečije detektivske fantastike, prikazujući grupe dece kako se udružuju kako bi rešavali misterije i hvatali kriminalce, što je na engleskom jeziku postalo popularno kroz spise Enid Bliton.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Nojštat (nem. Novi grad ili novi grad) je ime mnogih gradova u raznim delovima Nemačke. Međutim, čini se da Kastner nije mislio na neku konkretnu stvarnu lokaciju, već je želeo da prikaže arhetipski „mali grad“ u suprotnosti sa gradskim Berlinom.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Emil und die Detektive – Entstehungsgeschichte und Rezeption” [Emil and the Detectives – history and reception]. zeitreisen.de (na jeziku: German). Pristupljeno 18. 5. 2020.
- ^ Connolly, Kate (2. 5. 2013). „Emil and the Detectives: Michael Rosen on the trail of a children's classic”. The Guardian. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- ^ „Emil and the Detectives”. BookTrust. 2019. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- ^ Cooke, Rachel (12. 12. 2013). „Emil and the Detectives”. The Guardian. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- ^ Petrović, Tihomir; Milinković, Miomir (2007). Pisci za decu i mlade. Požega: Epoha. str. 345—350. ISBN 978-86-7866-028-3.
- ^ a b „Emil i detektivi”. Lektire. Pristupljeno 21. 3. 2021.
- ^ „Erich Kästner: Emil i detektivi”. Zvornica. Pristupljeno 21. 3. 2021.
- ^ Buehler, Philipp (23. 10. 2014). „Emil und die Detektive”. Bundeszentrale für politische Bildung (na jeziku: German).
- ^ Emil and the Detectives (TV Series 1952– ) - IMDb, Pristupljeno 2020-12-03
- ^ „Emil and the Detectives tour dates”. redearththeatre.com. 2013. Pristupljeno 18. 5. 2020.
- ^ Tonkin, Boyd (20. 11. 2013). „Why Emil and the Detectives author Erich Kästner wouldn't bow to the Nazis”. The Independent. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- ^ Billington, Michael (5. 12. 2013). „Emil and the Detectives – review”. The Guardian. Pristupljeno 17. 5. 2020.
