Engleski buldog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Buldog
Drugi naziviBritanski buldog,
Engleski buldog
PorekloEngleska[1]
Klasifikacija / standardi
FCI Grupa 2, Sekcija 2.1 Molosijan: Mastifov tip #149 standard
AKC Nesportski standard
ANKC Grupa 7 (Nesportski) standard
CKC Grupa 6 – (Nesportski) standard
KC (UK) Korisnost standard
NZKC Nesportski standard
UKC Kompanjon standard
NapomeneBritanska nacionalna životinja
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Engleski buldog (eng: English Bulldog) kao i ostale rase pasa ravnog lica vodi poreklo od jednog veoma dalekog pretka, epirskog molosa, kojeg su u Englesku doveli feničanski moreplovci. Ova rasa danas nije ni nalik svom pretku.40—55 lb (18—25 kg) Još u periodu od XIII pa sve do XVIII veka ovi psi bili su poznati po agresivnosti i stoga su bili iskorišćavani kao borbeni psi. Od trenutka kada su se borbe ukinule, 1835. godine Zakonom o životinjama, ova rasa doživljava niz promena. Danas ih karakterišu osobine kao što su lenjost, dobroćudnost, alavost i umiljatost. Iako zbog svog izgleda umnogome deluju agresivno i opasno, svako se može uveriti u to da su zapravo sušta suprotnost.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rasa se prvi put u pisanim spisima pominje 1631. godine,[4] ali tadašnji buldog je izgledao znatno drugačije od današnjeg. Godine 1666, engleski naučnik Kristofer Meret je primenio: „Canis pugnax, mesarski bik ili medveđi pas“, kao zapis u svom delu Pinax Rerum Naturalium Britannicarum.[5]

To je bio pas snažne građe, dugih nogu i jake vilice. Vodi poreklo od epirskog molosa kog su u Englesku doveli feničanski moreplovci. Oko 15. veka buldog koji još uvek nije ličio na današnjeg buldoga bio je poznat po borbama protiv bikova (bull-baitings). Najčešće su uzgajani i korišćeni kao psi za surovu zabavu, borbe sa bikovima.[6] Pas je puštan u ograđen prostor sa bikom, a cilj je bio da najbolji pas ugrize bika za njušku i savlada ga.[7] Ljudi su verovali da je meso bika bilo kvalitetnije i ukusnije ako je prethodno izujedano od strane psa. Neretko su organizovane i borbe sa medvedima.

Te surove zabave, dugo vremena su bile veoma popularne, a zabranjene su dekretom Parlamenta, 1835. godine. Međutim, nestajale su postepeno. Iz tog razloga je rasa počela da pada u zaborav ali je ubrzo počelo ponovno uzgajanje ove rase sa namerom da se eliminiše agresivnost. Grupa entuzijasta nastavila je sa uzgajanjem buldoga ukrštajući ih sa mopsom. Rezultat je današnji buldog. Standard rase postavljen je 1878. godine u Londonu od strane Engleskog Buldog kluba.

Buldoge kao kućne ljubimce stalno je promovisao diler pasa Bil Džordž.[8]

Godine 1864, grupa odgajivača buldoga pod vođstvom R. S. Rokstra osnovala je prvi Klub buldoga. Tri godine nakon otvaranja Klub je prestao da postoji, ne organizovavši ni jednu predstavu. Glavno dostignuće Rokstrovog kluba bio je detaljan opis buldoga, poznatog kao Filo-Kuan standard. Samjuel Vikens, blagajnik kluba, objavio je ovaj opis 1865. godine pod pseudonimom Filo-Kuan.[9]

Dana 4. aprila 1873. godine osnovano je Kinološko društvo, prvo društvo za uzgoj pasa koje se bavi registracijom rasnih pasa i rasa pasa.[10] Buldozi su uvršteni u prvi tom Rodovske knjige Kinološkog društva, koja je predstavljena na sajmu u Birmingemu 1. decembra 1874. Prvi engleski buldog upisan u registar bio je muški pas po imenu Adam (Adamo), rođen 1864. godine.[11]

Buldog iz 1915

U martu 1875. osnovan je treći Buldoški klub, koji postoji i danas.[12][13] Članovi ovog kluba su se često sastajali u pabu Blu Post u Oksford ulici u Londonu. Osnivači kluba su prikupili sve dostupne informacije o rasi i njenim najboljim predstavnicima i razvili novi standard za engleskog buldoga, koji je objavljen 27. maja 1875. godine, iste godine kada su održali prvu izložbu rase. Od 1878. izložbe kluba su se održavale svake godine, osim tokom Drugog svetskog rata. Buldoški klub je 17. maja 1894. dobio status korporacije i od tada nosi zvanični naziv „The Bulldog Club, Inc“. To je najstariji kinološki klub monorasnih pasa na svetu.[14]

Buldoga je zvanično priznao Američki kinološki savez 1886. godine.[15]

Godine 1894, dva vrhunska buldoga, King Ori i Dok Lif, nadmetali su se u takmičenju da se utvrdi koji pas može da prepešači 20 mi (32 km). Kralj Ori je podsećao na originalne buldoge, lakših kostiju i veoma atletski građen. Dok Lif je bio manji i teži, više nalik na moderne buldoge. Kralj Ori je te godine proglašen za pobednika, završio je 20 mi (32 km) dok se Dok Lif srušio i preminuo.[16] Iako današnji buldozi izgledaju čvrsti, oni ne mogu da obavljaju posao za koji su prvobitno stvoreni, jer ne mogu da izdrže rigoroznost trčanja i bacanja bika, a takođe ne mogu da se drže sa tako kratkom njuškom. Iako nisu fizički sposobni kao njihovi preci, savremeni buldozi su mnogo smireniji i manje agresivni.[17]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Engleski buldog, štene

Opšti izgled[uredi | uredi izvor]

Pas kratkih nogu, širokih grudi i kratke dlake. Nemaju preterano dugačak rep. Glava je krupna i kompaktna. Engleski buldog je srednje veličine u odnosu na ostale rase pasa i prilično je težak i mišićav za svoju veličinu.

Glava[uredi | uredi izvor]

Imaju veliku, naboranu glavu sa veoma kratkom njuškom i snažnom donjom vilicom.

  • Gledajući iz profila uočava se da imaju sabijenu vilicu.
  • Uši su im male, tanke i napola spuštene (takozvano ružino uho-blago izbačene unazad).
  • Oči su smeštene nisko na licu i ima dosta prostora između njih.
  • Njuška je kratka i široka sa dubokim i izraženim čeonim usekom.
  • Vrh nosa je nabijen prema očima.
  • Usne moraju da budu široke i da vise.
  • Vrat je kratak i snažan. Koža im je najnaboranija u ovom delu tela.
Grudi[uredi | uredi izvor]

Grudi engleskog buldoga su široke i sužavaju se ka zadnjem delu.

Noge[uredi | uredi izvor]

Noge su im kratke i jakih kostiju a to im daje pravougan izgled gledano iz profila. Prednje šape su glomazne i čvrste.

Dlaka[uredi | uredi izvor]

Dlaka je kratka i laka za održavanje, a najčešće je smeđe, riđe, tigraste, bele ili šareno bele boje. Meka je, sjajna i nigde na telu se ne kovrdža.

Masa i visina[uredi | uredi izvor]

Rasa spada u srednje velike pse.

Masa[uredi | uredi izvor]

  • Mužjaci su krupniji i samim tim njihova kilaža je veća i varira između 23 kilograma i 25 kilograma.
  • Ženke kao sitniji pol sa kilažom variraju između 22 kilograma do 23 kilograma.

Visina[uredi | uredi izvor]

Engleski buldozi su ranije bili znatno viši nego danas ali se ta osobina tokom vremena izmenila.

  • Mužjaci su visoki od 31 centimetra do 40 centimetara.
  • Ženke su visine od oko 31 centimetra pa sve do 38 centimetara.
Engleski buldog u San Francisku

Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]

  • Engleske buldoge ne morate često kupati niti češljati. Iščetkavanje mekom četkom dva do tri puta nedeljno je dovoljno da se otklone otpale dlake i da se dlaci vrati sjaj.

Najvažnija stavka kada je nega u pitanju je čišćenje nabora i pregiba naročito na glavi kako ne bi doslo do infekcija. Možete ih prebrisati vlažnim maramicama bez jakog mirisa.

  • Pošto im uši padaju, čistite ih bar jednom nedeljno.
  • Secite im samo vrhove noktiju svake nedelje kako bi im šape ostale zdrave.
  • Perite im zube bar jednom nedeljno koristeći pribor za zube za pse.
  • Buldozi zahtevaju minimalnu fizičku aktivnost i dosta su lenji pa ih nekada treba naterati da se pokrenu. Dovoljne su kratke šetnje, minimum tri puta dnevno. Ipak vodite računa da budu u kondiciji jer su skloni gojenju.

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Najčešći zdravstveni problemi koji se mogu javiti su:

Karakter[uredi | uredi izvor]

On je veoma druželjubiv pas koji voli da se zabavlja. Nije prgav i veoma je umiljat, posebno ako je ljubimac porodice koja ima decu i obožava da se igra sa njima. Ovaj pas je i odličan čuvar, ali obično ne pokazuje znake agresije. Ipak, neki buldozi mogu biti agresivniji, čak i prema vlasnicima, ako nisu dresirani odmalena.

Dresura[uredi | uredi izvor]

Engleskom buldogu je potrebno relativno malo dresure kako bi njegove najbolje karakteristike došle do izražaja. Još dok je štene, učite ga da ne skače na ljude jer ume da bude prilično težak i teško ćete ga odvići od toga kada odraste. Od osme nedelje ga navikavajte na povodac, jer ako kasnije počnete, biće previše velik i tvrdoglav i nećete moći da ga obuzdate. Olakšaćete mu disanje ako koristite neku vrstu pojasa umesto klasičnog povoca. Običan povodac će ga stezati i iritirati mu dušnik. Potpunu dresuru je najbolje započeti između četvrtog i šestog mesecaa starosti. Ovo će mu pomoći da stekne navike koje želite i biće srećniji i poslušniji.

Parenje[uredi | uredi izvor]

Okot je vrlo težak i zahtevan za majku jer štenci imaju veliku glavu i nabore, pa se u najvećem broju slučajeva preporučuje carski rez. Isključivo zbog njihove mase parenje se mora obaviti veštačkim putem. Kada se štenci rode potrebno je dosta vremena da se posveti isključivo njima. Majka je krupna i glomazna u odnosu na njih pa ih samim tim može zgaziti. Životni vek im je između 8 i 10 godina, a u zrele godine ulaze posle 6 godine života.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wilcox, Charlotte (1999). The BulldogNeophodna slobodna registracija. Capstone Press. str. 5. ISBN 978-0-7368-0004-4. 
  2. ^ „2004 Purebred Dog Health Survey” (PDF). Kennel Club/British Small Animal Veterinary Association. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  3. ^ O’Neill, D. G.; Church, D. B.; McGreevy, P. D.; Thomson, P. C.; Brodbelt, D. C. (2013). „Longevity and mortality of owned dogs in England”. The Veterinary Journal. 198: 638—43. PMID 24206631. doi:10.1016/j.tvjl.2013.09.020. 
  4. ^ Jesse, George R. (1866). Researches into the history of the British Dog, from ancient laws, charters, and historical records: With original anecdotes, and illustrations of the nature and attributes of the dog, from the poets and prose writers of ancient, mediaeval, and modern times. With engravings designed and etched by the author. Rob. Hardwicke. str. 306. Arhivirano iz originala 21. 1. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2015. 
  5. ^ Merret, Christopher (1666). Pinax Rerum Naturalium Britannicarum, continens Vegetabilia, Animalia, et Fossilia. str. 169. Arhivirano iz originala 21. 1. 2023. g. Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  6. ^ Ellis, Edward Robb (2005). The Epic of New York City – A Narrative History. Basic Books, New York. ISBN 978-0-7867-1436-0.
  7. ^ Curnutt, Jordan (2001). Animals and the Law: A Sourcebook. ABC-CLIO. str. 284. ISBN 9781576071472. Arhivirano iz originala 21. 1. 2023. g. Pristupljeno 13. 9. 2020. 
  8. ^ Oliff, D. B (1988). The Mastiff and Bullmastiff Handbook. The Boswell Press. ISBN 0-85115-485-9. 
  9. ^ „The Origin of the English Bulldog Standard”. Bulldog Information (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 3. 2004. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  10. ^ „History of the Kennel Club”. The Kennel Club. Arhivirano iz originala 18. 9. 2020. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  11. ^ „The History of the English Bulldog”. Ready Set Puppy. Arhivirano iz originala 6. 3. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  12. ^ „History of the English Bulldog”. Bulldog Information. Arhivirano iz originala 29. 10. 2005. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  13. ^ „Origins of the English Bulldog”. Bulldog Club do Brasil. Arhivirano iz originala 12. 1. 2002. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  14. ^ „The first Bulldog breed Clubs and first Bulldog Champions”. Bulldog Information. Arhivirano iz originala 4. 1. 2006. g. Pristupljeno 2021-02-02. 
  15. ^ "Get to Know the Bulldog" Arhivirano 22 decembar 2015 na sajtu Wayback Machine, 'The American Kennel Club'. Retrieved 29 May 2014
  16. ^ The sun., 11 September 1894, Page 4, Image 4 Arhivirano 4 septembar 2012 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ Thomson, K.S. (1996). „The Fall and Rise of the English Bulldog”. American Scientist. 84 (3): 220. Bibcode:1996AmSci..84..220T. Arhivirano iz originala 21. 1. 2023. g. Pristupljeno 30. 5. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Engleski buldog na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енглески_булдог&oldid=27673883”