Pređi na sadržaj

Erving Gofman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Erving Gofman
Erving Gofman
Lični podaci
Datum rođenja(1922-06-11)11. jun 1922.
Mesto rođenjaManvil,  Kanada
Datum smrti19. novembar 1982.(1982-11-19) (60 god.)
Mesto smrtiFiladelfija, Pensilvanija, SAD

Erving Gofman (11. jun 1922 - 19. novembar 1982) bio je kanadsko-američki sociolog i pisac. Smatra se da je on najuticajniji američki sociolog dvadesetog veka.[1] Gofman je bio 73. predsednik Američkog sociološkog udruženja. Njegov najpoznatiji doprinos za društvenu teoriju je njegova studija simboličke interakcije. Njegove glavne oblasti istraživanja bili su sociologija svakodnevnog života, socijalna interakcija, društvene organizacije iskustva i određene elemente društvenog života.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gofman je rođen 11. juna 1922 u Manvilu. Otac mu se zvao Maks Gofman a majka Ana Gofman (Averbah).[3][4] Porodica vodi poreklo od ukrajinskih Jevreja koji su emigrirali u Kanadu polovinom 19. veka.[3] Imao je stariju sestru, Fransis Bej, koja je postala glumica.[4][5] Kasnije se porodica preselila u Dofen gde je njegov otac upravljao uspešnim biznisom.[4][6]

Od 1937. Gofman je pohađao srednju tehničku školu Sent Džon u Vinipegu, gde se njegova porodica preselila te godine. Godine 1939, upisao se na Univerzitet u Manitobi, smer hemija.[3][4] Prekinuo je studije i preselio se u Otavu da bi radio u filmskoj industriji za Nacionalni filmski odbor Kanade, koji je osnovao Džon Grirson.[6] Kasnije je razvio interesovanje za sociologiju. Takođe tokom tog perioda, upoznao je poznatog severnoameričkog sociologa Denisa Ronga.[3] Njihov susret motivisao je Gofmana da napusti Univerzitet u Manitobi i upiše Univerzitet u Torontu, gde je studirao kod K. V. M. Harta i Reja Berdvistela, diplomiravši 1945. godine sa diplomom iz oblasti sociologije i antropologije.[3] Kasnije se preselio na Univerzitet u Čikagu, gde je magistrirao (1949) i doktorirao (1953) sociologiju.[3][7] Za svoju doktorsku disertaciju, od decembra 1949. do maja 1951. godine živeo je i prikupljao etnografske podatke na ostrvu Anst na Šetlandskim ostrvima.[3] Gofmanova disertacija, pod naslovom Komunikaciono ponašanje u ostrvskoj zajednici (1953), završena je pod nadzorom V. Lojda Vornera, Donalda Hortona i Anselma Štrausa.[8]

Godine 1952. oženio se Angelikom Hote, a godinu dana kasnije dobio je sina Tomasa. Angelika je imala mentalna oboljenja i zbog toga je 1964 godine izvršila samoubistvo.[7][9] Izvan svoje akademske karijere Gofman je bio poznat po svom interesu i relativnom uspehu na berzama i u kockanju. U jednom trenutku, u potrazi za svojim hobijima i etnografskim studijama, postao je menadžer u kazinu u Las Vegasu.[7][10]

Godine 1981 je oženio Žilian Sankof a sledeće godine rodila se njihova ćerka Alis.[11] Gofman je umro u Filadelfiji 19. novembra 1982 godine, od raka želuca.[11][12][13] Njegova ćerka, Alis Gofman je takođe bila socilog.[14]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Mnoga istraživanja isnpirisala su ga da napiše svoj prvi rad zvao Predstavljanje sebe u svakodnevnom životu (1956).[7][15] Nakon što je diplomirao na Univerzitetu u Čikagu[16][17] 1954, postao je asistent sportskog direktora na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje u Merilendu.[7] Godine 1958, Gofman je postao član fakulteta na katedri za sociologiju na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, prvo kao gostujući profesor, a zatim od 1962. kao redovni profesor.[7] Godine 1968. preselio se na Univerzitet u Pensilvaniji, gde je dobio Katedru za sociologiju i antropologiju Benjamin Franklin,[7] uglavnom zahvaljujući naporima Dela Hajmsa,[18][19] bivšeg kolege sa Berklija.[20] Godine 1969, postao je član Američke akademije nauka i umetnosti.[21] Godine 1970, Gofman je postao saosnivač Američkog udruženja za ukidanje prinudne mentalne hospitalizacije[22] i koautor njegove Platformske izjave.[23] Godine 1971, objavio je Relacije s javnošću, delo u kojem je povezao mnoge svoje ideje o svakodnevnom životu, posmatrane iz sociološke perspektive.[11] Druga njegova velika knjiga, Okvirna analiza, izašla je 1974. godine.[11] On je dobio Gugenhajmovu stipendiju za 1977–78.[10][24] Godine 1979, Gofman je dobio Kuli-Midovu nagradu za istaknutu stipendiju, od Sekcije za socijalnu psihologiju Američkog sociološkog udruženja.[25] Izabran je za 73. predsednika Američkog sociološkog udruženja, koji je služio u periodu 1981–82, ali nije bio u mogućnosti da lično održi predsedničko obraćanje zbog napredovanja bolesti.[11][26][27]

Pozicije[uredi | uredi izvor]

U svojoj karijeri Gofman je radio u:

Izabrani radovi[uredi | uredi izvor]

  • 1959: The Presentation of Self in Everyday Life
  • 1961: Asylums: Essays on the Social Situation of Mental Patients and Other Inmates
  • 1961: Encounters: Two Studies in the Sociology of Interaction – Fun in Games & Role Distance
  • 1963: Behavior in Public Places: Notes on the Social Organization of Gatherings
  • 1963: Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity
  • 1967: Interaction Ritual: Essays on Face-to-Face Behavior
  • 1969: Strategic Interaction
  • 1969: Where the action is. Allen Lane
  • 1971: Relations in Public
  • 1974: Frame analysis
  • 1979: Gender Advertisements
  • 1981: Forms of Talk

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fine and Manning (2003), p. 34.
  2. ^ „The most cited authors of books in the humanities”. Times Higher Education. 26. 3. 2009. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  3. ^ a b v g d đ e Fine and Manning (2003), p. 35.
  4. ^ a b v g Greg Smith (1. 11. 2002). Goffman and Social Organization: Studies of a Sociological Legacy. Taylor & Francis. str. 22. ISBN 978-0-203-01900-9. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  5. ^ S. Leonard Syme (27. 7. 2011). Memoir of A Useless Boy. Xlibris Corporation. str. 27—28. ISBN 978-1-4653-3958-4. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  6. ^ a b Burns 2002, str. 9
  7. ^ a b v g d đ e Fine and Manning (2003), p. 36.
  8. ^ Goffman, Erving (1953). Communication Conduct in an Island Community (PhD). University of Chicago. str. 1. OCLC 155524888. ProQuest 302075487. 
  9. ^ Shalin, Dmitri N. (2010-08-14). „Goffman's Self-Ethnographies [Goffman Archives]”. Bios Sociologicus: The Erving Goffman Archives: 1—54. Pristupljeno 2022-01-26. 
  10. ^ a b Jeff Sallaz (1. 1. 2009). The Labor of Luck: Casino Capitalism in the United States and South Africa. University of California Press. str. 262—263. ISBN 978-0-520-94465-7. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  11. ^ a b v g d Fine and Manning (2003), p. 37.
  12. ^ Roland Turner (1982). The Annual Obituary. St. Martin's. str. 550. ISBN 978-0-312-03877-9. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  13. ^ Trevino 2003, str. 6
  14. ^ „American Journal of Psychiatry”. ajp.psychiatryonline.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  15. ^ Anthony Elliott; Bryan S Turner (23. 7. 2001). Profiles in Contemporary Social Theory. SAGE Publications. str. 94. ISBN 978-0-7619-6589-3. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  16. ^ „University of Chicago”. Encyclopedia.chicagohistory.org. Pristupljeno 2022-06-25. 
  17. ^ AvenueChicago, The University of ChicagoEdward H. Levi Hall5801 South Ellis; Us, Illinois 60637773 702 1234 Contact. „About the University”. The University of Chicago (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 2019-03-14. 
  18. ^ „Reed Magazine: Ways We Speak (1/4)”. www.reed.edu. Pristupljeno 2022-01-01. 
  19. ^ Bromley, Anne E. (18. 11. 2009). „U.Va. Professor Emeritus Dell Hymes, Influential Linguistic Anthropologist, Has Died”. UVA Today. Pristupljeno 17. 11. 2022. 
  20. ^ Winkin, Y., & Leeds-Hurwitz, W. (2013). Erving Goffman: A critical introduction to media and communication theory. New York: Peter Lang.
  21. ^ Greg Smith (1. 11. 2002). Goffman and Social Organization: Studies of a Sociological Legacy. Taylor & Francis. str. 3. ISBN 978-0-203-01900-9. Pristupljeno 29. 5. 2013. 
  22. ^ Constance Fischer; Stanley Brodsky (1978). Client Participation in Human Services: The Prometheus Principle. Transaction Publishers. str. 114. ISBN 978-0-87855-131-6. 
  23. ^ Thomas Szasz (1. 6. 1971). „American Association for the Abolition of Involuntary Mental Hospitalization”. American Journal of Psychiatry. 127 (12): 1698. PMID 5565860. doi:10.1176/ajp.127.12.1698. 
  24. ^ „The Fellowship”. John Simon Guggenheim Memorial Foundation. Arhivirano iz originala 31. 03. 2015. g. Pristupljeno 2009-08-11. 
  25. ^ Section on Social Psychology Award Recipients, American Sociological Association. Accessed: 14 August 2013.
  26. ^ „American Sociological Association: Erving Manual Goffman”. Asanet.org. 5. 6. 2009. Pristupljeno 3. 6. 2013. 
  27. ^ „American Journal of Psychiatry”. ajp.psychiatryonline.org. Pristupljeno 15. 10. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Also available as: Fine, Gary A.; Manning, Philip (2003). Chapter 2. Erving Goffman. Ritzer/Blackwell. Wiley. str. 34—62. ISBN 9780470999912. doi:10.1002/9780470999912.ch3.  Extract.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Erving Gofman na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Erving Gofman.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ервинг_Гофман&oldid=27728492”