Ервинг Гофман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ервинг Гофман
Goffman.jpeg
Ервинг Гофман
Датум рођења(1922-06-11)11. јун 1922.
Место рођењаМанвил, Алберта
Канада
Датум смрти19. новембар 1982.(1982-11-19) (60 год.)
Место смртиФиладелфија, Пенсилванија
САД

Ервинг Гофман (11. јун 1922 - 19. новембар 1982) био је канадско-амерички социолог и писац, сматра се да је он најутицајнији амерички социолог двадесетог века.[1] Гофман је био 73. председник Америчког социолошког удружења. Његов најпознатији допринос за друштвену теорију је његова студија симболичке интеракције. Његове главне области истраживања били су социологија свакодневног живота, социјална интеракција, друштвене организације искуства и одређене елементе друштвеног живота.[2]

Биографија[уреди]

Гофман је рођен 11. јуна 1922 у Манвилу. Отац му се звао Макс Гофман а мајка Ана Гофман(Авербах).[3][4] Породица води порекло од украјинских Јевреја који су емигрирали у Канаду половином века. Касније се породица преселила у Дофен где је његов отац управљао успешним бизнисом. 1952 се оженио Ангеликом Хоте, а 1953 добио сина Томаса. Ангелика је имала ментална обољења и због тога је 1964 године извршила самоубиство. Изван своје академске каријере Гофман је био познат по свом интересу и релативном успеху на берзама и у коцкању.1981 је оженио Жилиан Санкоф а следеће године родила се њихова ћерка Алис. Гофман је умро у Филаделфији 19. новембра 1982 године, од рака желуца, а његова ћерка, Алис Гофман је такође била социлог.

Каријера[уреди]

Многа истраживања иснпирисала су га да напише свој први рад звао The Presentation of Self in Everyday Life (1956). Након што је дипломирао на Универзитету у Чикагу 1954, постао је асистент спортског директора на Националном институту за ментално здравље у Мариленду. У 1958. Гофман је постао члан факултета у одељењу социологије на Универзитету Беркли , прво као гостујући професор , а затим од 1962. као редовни професор. Године 1968. преселио се на Универзитет у Пенсилванији. У 1969. је постао сарадник Америчке Академије Наука и Уметности. Такође је и изабран за 73. председника Америчког социолошког удружења.

Позиције[уреди]

У својој каријери Гофман је радио у:

  • Универзитету Чикага, одељење за друштвене науке
  • Националном институту за ментално здравње
  • Универзитету Калифорније
  • Универзитету Пенсилваније

Изабрани радови[уреди]

  • 1959: The Presentation of Self in Everyday Life
  • 1961: Asylums: Essays on the Social Situation of Mental Patients and Other Inmates
  • 1961: Encounters: Two Studies in the Sociology of Interaction – Fun in Games & Role Distance
  • 1963: Behavior in Public Places: Notes on the Social Organization of Gatherings
  • 1963: Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity
  • 1967: Interaction Ritual: Essays on Face-to-Face Behavior
  • 1969: Strategic Interaction
  • 1969: Where the action is. Allen Lane
  • 1971: Relations in Public
  • 1974: Frame analysis
  • 1979: Gender Advertisements
  • 1981: Forms of Talk

Референце[уреди]

  1. ^ Fine and Manning (2003), p. 34.
  2. ^ „The most cited authors of books in the humanities”. Times Higher Education. 26. 3. 2009. Приступљено 16. 11. 2009. 
  3. ^ Fine and Manning (2003), p. 35.
  4. ^ Greg Smith (1. 11. 2002). Goffman and Social Organization: Studies of a Sociological Legacy. Taylor & Francis. стр. 22. ISBN 978-0-203-01900-9. Приступљено 29. 5. 2013. 

Библиографија[уреди]

Also available as: Fine, Gary A.; Manning, Philip (2003). Chapter 2. Erving Goffman. Ritzer/Blackwell. Wiley. стр. 34—62. ISBN 9780470999912. doi:10.1002/9780470999912.ch3.  Extract.

Литература[уреди]

  • Dirda, Michael (2010). "Waiting for Goffman", Lapham's Quarterly (Vol 3 No 4). ISSN 1935-7494
  • Ditton, Jason (1980). The View of Goffman, New York:St. Martin's Press ISBN 978-0-312-84598-8
  • Drew, Paul; Anthony J. Wootton (1988). Erving Goffman: Exploring the Interaction Order. Polity Press. ISBN 978-0-7456-0393-3. 
  • Goffman, Erving; Lemert, Charles; Branaman, Ann (1997). The Goffman reader. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-55786-894-7. 
  • Manning, Philip (1992). Erving Goffman and Modern Sociology. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2026-7. 
  • Raab, Jürgen (2019). Erving Goffman. From the Perspective of the New Sociology of Knowledge. Routledge. ISBN 978-1-138-36451-6. 
  • Scheff, Thomas J. (2006). Goffman unbound!: a new paradigm for social science. Paradigm Publishers. ISBN 978-1-59451-195-0. 
  • Verhoeven, J (1993). „An interview with Erving Goffman” (PDF). Research on Language and Social Interaction. 26 (3): 317—348. doi:10.1207/s15327973rlsi2603_5. 
  • Verhoeven, J (1993). „Backstage with Erving Goffman: The context of the interview”. Research on Language and Social Interaction. 26 (3): 307—31. doi:10.1207/s15327973rlsi2603_4. 

Спољашње везе[уреди]