Ервинг Гофман

С Википедије, слободне енциклопедије
Ервинг Гофман
Goffman.jpeg
Ервинг Гофман
Рођење(1922-06-11)11. јун 1922.(99 год.)
Менвил,  Канада
Смрт19. новембар 1982.(1982-11-19) (60 год.)
Филаделфија, Пенсилванија, САД

Ервинг Гофман (11. јун 1922 - 19. новембар 1982) био је канадско-амерички социолог и писац. Сматра се да је он најутицајнији амерички социолог двадесетог века.[1] Гофман је био 73. председник Америчког социолошког удружења. Његов најпознатији допринос за друштвену теорију је његова студија симболичке интеракције. Његове главне области истраживања били су социологија свакодневног живота, социјална интеракција, друштвене организације искуства и одређене елементе друштвеног живота.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Гофман је рођен 11. јуна 1922 у Манвилу. Отац му се звао Макс Гофман а мајка Ана Гофман(Авербах).[3][4] Породица води порекло од украјинских Јевреја који су емигрирали у Канаду половином 19. века. Касније се породица преселила у Дофен где је његов отац управљао успешним бизнисом. Године 1952. оженио се Ангеликом Хоте, а годину дана касније добио је сина Томаса. Ангелика је имала ментална обољења и због тога је 1964 године извршила самоубиство. Изван своје академске каријере Гофман је био познат по свом интересу и релативном успеху на берзама и у коцкању.1981 је оженио Жилиан Санкоф а следеће године родила се њихова ћерка Алис. Гофман је умро у Филаделфији 19. новембра 1982 године, од рака желуца, а његова ћерка, Алис Гофман је такође била социлог.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Многа истраживања иснпирисала су га да напише свој први рад звао The Presentation of Self in Everyday Life (1956). Након што је дипломирао на Универзитету у Чикагу 1954, постао је асистент спортског директора на Националном институту за ментално здравље у Мериленду. Гофман је постао члан факултета у одељењу социологије на Универзитету Беркли, прво као гостујући професор 1958. а затим од 1962. као редовни професор. Године 1968. преселио се на Универзитет у Пенсилванији. У 1969. је постао сарадник Америчке Академије Наука и Уметности. Такође је и изабран за 73. председника Америчког социолошког удружења.[6]

Позиције[уреди | уреди извор]

У својој каријери Гофман је радио у:

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

  • 1959: The Presentation of Self in Everyday Life
  • 1961: Asylums: Essays on the Social Situation of Mental Patients and Other Inmates
  • 1961: Encounters: Two Studies in the Sociology of Interaction – Fun in Games & Role Distance
  • 1963: Behavior in Public Places: Notes on the Social Organization of Gatherings
  • 1963: Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity
  • 1967: Interaction Ritual: Essays on Face-to-Face Behavior
  • 1969: Strategic Interaction
  • 1969: Where the action is. Allen Lane
  • 1971: Relations in Public
  • 1974: Frame analysis
  • 1979: Gender Advertisements
  • 1981: Forms of Talk

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fine and Manning (2003), p. 34.
  2. ^ „The most cited authors of books in the humanities”. Times Higher Education. 26. 3. 2009. Приступљено 16. 11. 2009. 
  3. ^ Fine and Manning (2003), p. 35.
  4. ^ Greg Smith (1. 11. 2002). Goffman and Social Organization: Studies of a Sociological Legacy. Taylor & Francis. стр. 22. ISBN 978-0-203-01900-9. Приступљено 29. 5. 2013. 
  5. ^ „American Journal of Psychiatry”. ajp.psychiatryonline.org (на језику: енглески). Приступљено 15. 10. 2020. 
  6. ^ „American Journal of Psychiatry”. ajp.psychiatryonline.org. Приступљено 15. 10. 2020. 

Библиографија[уреди | уреди извор]

Also available as: Fine, Gary A.; Manning, Philip (2003). Chapter 2. Erving Goffman. Ritzer/Blackwell. Wiley. стр. 34—62. ISBN 9780470999912. doi:10.1002/9780470999912.ch3.  Extract.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]