Estonska kuhinja

Tradicionalna estonska kuhinja se u velikoj meri zasnivala na mesu i krompiru, i na ribi u priobalnim i jezerskim oblastima, ali sada ima uticaj mnogih drugih kuhinja, uključujući raznovrsnu internacionalnu hranu i jela, uz brojne doprinose iz tradicije obližnjih zemalja. Skandinavski, nemački, ruski, letonski, litvanski i drugi uticaji su odigrali svoju ulogu. Najtipičnija hrana u Estoniji bili su raženi hleb, svinjetina, krompir i mlečni proizvodi. Navike u ishrani Estonije su istorijski bile usko povezane sa godišnjim dobima. U pogledu osnovnih namirnica, Estonija čvrsto pripada evropskom „pojasu“ piva, votke, raženog hleba i svinjskog mesa.

iverak

Prvo jelo tradicionalne estonske kuhinje bazira se na hladnim jelima — izboru kiselih krastavaca, mesa i kobasica koje se služe sa krompir salatom (kartulisalat) ili rosolje, estonsko jelo sa potpisom skoro identično švedskoj sillsallad, na bazi cvekle, krompira i haringe. Mala peciva koja se zovu pirukad (pirukas u jednini) — srodnik pirozhki — punjene mesom, kupusom, šargarepom, pirinčem i drugim nadjevima ili mešavinama su takođe popularni, a često se služe sa bujonom. Haringa je uobičajena među ostalim ribama kao deo estonskog hladnog stola. Dimljena ili marinirana jegulja, jela od rakova i uvezeni rakovi i škampi smatraju se delicijama. Jedno od estonskih nacionalnih jela je räim (baltička patuljasta haringa), zajedno sa papalinama. Iverak i smuđ su takođe popularni.

Kiluvõileib

U 20. veku postao je popularan poseban sendvič pod nazivom kiluvõileib. Ovaj sendvič se sastoji od tradicionalnog otvorenog sendviča od raženog hleba sa tankim slojem putera i slojem vurtsikilua (kiseljene baltičke papaline) kao prelivom. Kriške kuvanih jaja, majonez i kulinarsko bilje su opcioni dodatni dodaci.

Supe

Supe se mogu jesti pre glavnog jela, ali tradicionalno čine glavni obrok i najčešće se prave od mesa ili pilećeg temeljca pomešanog sa raznim povrćem. Supe se takođe mešaju sa pavlakom, mlekom i jogurtom. Supa od graška je takođe prilično popularna. Jedinstveni oblik estonske supe je leivasupp („hlebna supa“), koja je vrsta slatke supe koja se pravi od crnog hleba i jabuka, obično se služi sa pavlakom ili šlagom, često začinjena cimetom i šećerom.

Glavno jelo

Crni raženi hleb se takođe jede kao kafanska užina.

Crni raženi hleb (rukkileib) prati skoro svaku slanu hranu u Estoniji. Estonci i dalje cene svoje sorte hleba od crne raži.

Deserts

Estonski kisel od crvene ribizle

Specifični deserti uključuju kisel, kohuke (užinu sa skutom) i kama. Drugi uobičajeni estonski deserti su manavaht (krem od griza i soka ili voća), kohupiimakreem (kremasta skuta), kompot i marcipan. Pite od rabarbare su takođe omiljene. Još jedan popularan desert je kringel, slatki hleb sa kvascem koji je često začinjen kardamomom. Palačinke su takođe tradicionalne, uobičajene i popularne. Pržene su i obično su sa slatkim filovima, ali mogu biti i slane. Vastlakukel, peciva začinjena kardamomom sa šlagom je tradicionalna estonska slatka peciva, posebno popularna.

U sovjetsko vreme, Estonci su izmislili nekoliko jednostavnih deserta koji se najčešće jedu tokom rođendana, posebno dečijih. Nekoliko takvih primera su kirju koer (kakao i puter koji se pomešaju sa izmrvljenim kolačićima i marmeladom, a zatim stavljaju u zamrzivač na jednu noć), kas Artur (meki karamela i puter koji se pomešaju sa kukuruznim štapićima, a zatim stavljaju u zamrzivač na jednu noć). noć) i kupsisetort (slojeviti kolač koji se pravi od kalevskih kolačića kvadratnog oblika.

Pića

Domaća vina su uglavnom voćna vina.

Tradicionalno popularno piće kali, slično kao kvass, ponovo je postao popularniji. Medovina (mõdu), piće koje je bilo najpopularnije u antičko doba, gotovo je potpuno nestalo. Brezov sok (kasemahl) pića su takođe prilično popularna. Danas je lokalno skuvano pivo izbor broj jedan uz hranu; različiti sokovi ili jednostavno voda su glavni bezalkoholni izbor. Dve od najstarijih estonskih pivara su A. Le Cok, osnovana 1807. i Saku pivara, osnovana 1820. godine. Vino je drugo alkoholno piće koje se najčešće pije, ali njegovu potrošnju u litrima zasjenjuje potrošnja piva koja je otprilike 5 puta veća od konzumiranja vina ili konzumiranja svih žestokih pića. Tu su i estonska voćna vina od jabuka ili različitih bobica. Estonci su takođe ponosni na svoju votku i druga žestoka pića, kao što je biljni liker Vana Talin .

Mleko (piim) takođe često piju deca i odrasli. Ostali mlečni proizvodi osim mleka uključuju kefir i takođe hapupiim („kiselo mleko“) i pett. Mlečni proizvodi iz mesta Andre, dobro su poznati kao deo estonske kuhinje vezane za mlečne proizvode.

Godišnja doba

Leto i proleće

Tradicionalno u leto i proleće, Estonci vole da jedu sve sveže — bobice, začinsko bilje, povrće i sve ostalo što dolazi direktno iz bašte. Lov i ribolov su bili uobičajeni u istoriji. Danas su one ostale kao popularna zabava. Leti je popularno roštiljati.

Zima i Božić

Tokom zimskih meseci na trpezu se donose džem, konzerve i kiseli krastavci. U prošlosti, kada je privreda bila uglavnom poljoprivredna, sakupljanje i čuvanje voća, pečuraka i povrća za zimu bilo je od suštinskog značaja. Danas je skupljanje i konzerviranje ređe jer se gotovo sve može kupiti u prodavnicama, ali je pripremanje zimnice i dalje veoma popularno na selu i za mnoge zadržava svoj šarm, za razliku od komercijalizacije navika u ishrani.

Krvavica, pečena guska, hleb sa sepikom, švargla, kiseli kupus sa krompirom pečenim u rerni i kuvano vino bili su deo tradicionalnog estonskog menija su uglavnom božićni specijaliteti. Takođe, tipične božićne poslastice bile su jabuke, mandarine, medenjaci, kisela bundeva i džem od brusnica.

Spoljašnje veze

• Knjiga Karin Karner "Estonski ukusi i tradicije"
• Estonski ogranak Međunarodnog društva za vino i hranu
• Estonska kuhinja: 5 lokalnih jela koja verovatno niste pomislili da probate
• E-knjiga o tradicionalnom estonskom kuvanju