Pređi na sadržaj

Zavisnost od upotrebe mobilnih telefona

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zavisnost od upotrebe mobilnih telefona najizraženija je kod mladih

Zavisnost od upotrebe mobilnih telefona je oblik preterane upotrebe mobilnih uređaja koja može oduzeti dosta korisnog vremena koje je moglo da se korisnije potroši u druge svrhe – učenje, rad, sport, ljubav, druženje i uzrokovati novčane probleme korisnika ili osobe koja plaća račune. U ovu grupu spadaju i zavisnici koji zbog bolesti ne mogu da napuštaju kuću, koji su sami sebi neprivlačni i koji su posebno osetljivi, pa ne mogu podneti stresove pri komunikaciji uživo.

Oni koji imaju preteranu i iznurujuću zavisnost od telefona i nisu u stanju da se sami oslobode te navike, i moraju se podvrgnuti rehabilitaciji u nekoj od ustanova za lečenje bolesti zavisnosti.

Sve veća upotreba mobilnih uređaja ne samo da nosi sa sobom i određene materijalne, društvene, socijalne već i zdravstvene probleme. Među tim problemima je osim fobije i patološke anksioznosti i mogućnost dobijanja raka (kao posledica preteranog elektromagnetnog zračenja samih telefona). Iako je Svetska zdravstvena organizacija nedavno elektromagnetno zračenje klasifikovala kao „potencijalno kancerogeno za ljude“, još uvek nema validnih dokaza koji povezuju mobilne telefone sa povećanim rizikom od raka. Međutim naučnici su i dalje veoma oprezni i predlažu da se na globalnom nivou intenziviraju dalja, dugoročna istraživanja u ovoj oblasti.[1]

Definicije i klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Sindrom zavisnosti — je izraz koji koristi Svetska zdravstvena organizacija (WHO Expert Committee, 1964) da zameni izraze zavisnost ili navika. [traži se izvor] Ovaj sindrom je kategorisan u ICD-10 kao:

  • Zloupotreba supstanci, kao što su psihoaktivni lekovi, alkohol i duvan. Poremećaji upotrebe supstanci mogu se definisati pomoću 11 faktora, prema DSM-5, uključujući: (1) upotrebu supstanci u većim količinama ili duže nego što je prvobitno planirano, (2) želju da se smanji ili kontroliše upotreba supstanci, (3) trošenje supstanci (5) upotreba situaciji kada postoji fizička opasnost, (6) neprekidna upotreba supstance, uprkos negativnih fizičkih ili psihološkim efektima povezanim sa upotrebom supstance, i (7) simptomi povlačenja. [traži se izvor]

Sidrom zavisnosti od upotrebe mobilnih telefona — je skup simptoma i znakova zavisnog ponašanje, koje se može uporediti sa poremećajima zloupotrebe supstanci, jer pametni telefoni deluju kao supstance - lekovi (za zabavu i vezu) i neka su vrsta sredstva za izazivanje zavisnosti koje se na sličan način kao droga nekontrolisano konzumira.

Nomofobija — strah od gubitka ili ostajanja bez mobilnog telefona. Oni koji imaju iznurujuću zavisnost od telefona i patološki strah od njegovog gubitka nisu u stanju da se sami oslobode te navike. Potrebna im je rehabilitacija u odgovarajućoj klinici (ustanovi).

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Morbiditet

Prema istraživanjima sprovedenim 2006. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, 48% žena i 58% muškaraca osećalo je napetost, nervozu i laganu paniku u slučajevima kada im se ispraznila baterija telefona, kada su doživeli gubitak signala ili su telefon izgubili ili zaboravi kod kuće.[2]

Prevalenca

Prevalenca preteranog korišćenja mobilnih telefona u velikoj meri zavisi od definicije zloupotrebe, pa samim tim i od skala koje se koriste za kvantifikaciju ponašanja subjekta. Danas se za tu namenu koriste dve skale:

Skala sa 20 stavki — koja se koristi za određivanje problematične upotrebe mobilnih telefona (PUMP),

Skala za korišćenje mobilnog telefona (MPPUS) — koja se primenjuje kako kod odraslih tako i kod adolescenata.[3]

Starost i pol
Svakog dana pogine 8 ljudi u SAD zbog prekomerne upotrebe telefona u vožnji

Postoje varijacije u prevalenciji vezane za starost i pol. Prevalenca među britanskim adolescentima starosti od 11 do 14 godina bila je 10%.[4] Dok je se u Indiji, zavisnost kretala 39—44% za istu starosnu grupu.

Prema različitim dijagnostičkim kriterijumima, procenjena prevalencija se kreće od 0 do 38%, pri čemu samoprocena zavisnosti o mobilnim telefonima premašuje procenjenu prevalencu u samim studijama.[5] Starije osobe imaju šansu da razviju manju zavisnost od mobilnog telefona zbog već stečenih različitih društvenih navika, stresa i veće samoregulacije.[6]

Ponašanja povezana sa zavisnošću od mobilnih telefona razlikuju se među polovima.[7]

Prevalenca srodnog problema, zavisnosti od interneta, bila je 4,9-10,7% u Koreji i sada se smatra ozbiljnim problemom javnog zdravlja.[8] Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije iz 2016. godine, mobilni telefon poseduje i koristi 92% stanovnika, od čega 76% korisnika poseduje smart telefon sa pristupom internetu. Procenat domaćinstava u kojima se svakodnevno koristi internet iznosi 86%.[9]

Nesrećni događaji izazvani upotrebom mobilnog telefona

[uredi | uredi izvor]

Prekomerna upotreba mobilnog telefona može biti posebno opasna u određenim situacijama kao što su slanje poruka tokom upravljanja motornim vozilom. Na primer, svakodnevno, oko 9 ljudi pogine, a više od 1.000 biva povređeno tokom upotrebe telefona za vreme upravljanja vozilom, samo [10]u SAD. U bilo kom trenutku širom Amerike, oko 660.000 vozača koristi mobilne telefone ili elektronske uređaje za vreme upravljanja motornim vozilom. Značajan broj povreda i nezgoda izazvanih ometanjem vožnje razgovorom preko telefona može se barem delimično izbeći smanjivanjem prekomerne upotrebe mobilnog telefona.

Nomofobija i osobine ličnosti

[uredi | uredi izvor]
Upotreba pametnih telefona postala je toliko prisutna u mnogim društvima da je druženje mladih nezamislivo bez upotrebe telefona

Upotreba pametnih telefona postala je sveprisutna u mnogim društvima

Nomofobija je naziv za fobiju kada osoba nema kontakt sa mobilnim telefonom. To je simptom ili sindrom problematične upotrebe digitalnih medija na mentalno zdravlje, čija definicija nije standardizovana..

Prema Bianki i Filips (Bianchi and Philips, 2005) psihološki činioci utiču na prekomernu upotrebu mobilnog telefona. To su pre svega osobe koje imaju nisko samopoštovanje, ekstrovertne ličnosti. Takođe je vrlo moguće da nomofobični simptomi mogu biti izazvani drugim osnovnim i postojećim mentalnim poremećajima (socijalna fobija ili socijalni anksiozni poremećaj, socijalna anksioznost, i panični poremećaj).

Izraz, skraćenica za „fobiju bez mobilnog telefona“, skovan je tokom studije 2008. godine od strane ureda za poštu u Velikoj Britaniji koju je naručio Ju Gov, istraživačka organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, za procenu strepnje koji trpe korisnici mobilnih telefona. Studija je otkrila da skoro 53% korisnika mobilne telefonije u Britaniji ima tendenciju da se zabrine kada "izgube mobilni telefon, ponestane im baterija ili kredit ili nemaju pokriće mreže". Studija, koja je obuhvatila 2.163 ljudi, otkrila je da oko 58% muškaraca i 47% žena pati od fobije, a dodatnih 9% se oseća stresno kada su im mobilni telefoni isključeni. 55% ispitanih navodi održavanje veze sa prijateljima ili porodicom kao glavni razlog što su postali zabrinuti kada nisu mogli da koriste svoje mobilne telefone. Studija je utvrdila da su nivoi stresa izazvani prosečnim slučajem nomofobije istog nivoa kao stres na dan venčanja i posete stomatologu.

Svaki drugi nomofob nikada ne isključuje svoj mobilni telefon.

Patofiziologija

[uredi | uredi izvor]

Studija sprovedena na Državnom univerzitetu Alabama o efektima pametnih telefona na studente, definiše problem tako što kaže da mi nismo zavisni o samim pametnim telefonima, već da smo zavisni o informacijama, zabavi i ličnim vezama koje pametni telefon pruža. [traži se izvor] Ljudi imaju afinitet za stalnu zabavu, a pametni telefoni pružaju najbrži i najlakši put do nje.

Kako više od jedne trećine mladih (36%) koristi mobilni telefon više od dva sata na dan, to nagoveštava moguću pojavu prekomerne upotrebe mobilnih telefona i potencijalni razvoj novog oblika zavisnosti.[11]

Vreme provedeno uz telefon

[uredi | uredi izvor]

Upotrebe mobilnih telefona u Srbiji, uz pristup internetu ukazuje na to da telefon korist, više od tri četvrtine mladih više od sat vremena na dan (81%). Skoro polovina od tog broja koristi telefon više od dva sata dnevno (36%). Istovremeno, tek jedna desetina (11%) mladih toliko vremena provede na računaru. Razlike između mladića i devojaka su statistički značajne, jer za razliku od računara, devojke su te koje provode više vremena koristeći mobilni telefon.[11][12]

Rezultati istraživanja takođe pokazuju da mladi u Srbiji provode više vremena koristeći mobilni telefon nego računar. U kategoriji ispitanika koji upotrebljavaju telefon više od dva sata dnevno bilo je 36% učenika, dok je u kategoriji onih koji koriste računar više od dva sata bilo njih 11%.[11]

Mladi računare i internet koriste intenzivnije za zabavu nego za školske obaveze, dok se mobilni telefoni koriste podjednako za komunikaciju i aktivnosti na mreži.[11][13]

Istraženo je, da je veća učestalost korišćenja mobilnih telefona povezana sa lošijim prosekom studenata, pri čemu se navodi da vreme duže od tri sata dnevno štetno deluje na uspeh u nastavi, Na to utiče i činjenica da odlični đaci imaju manji broj prijatelja na društvenim mrežama od đaka sa lošijim školskim uspehom.[11] U jednom australijskom istraživanju srednjoškolaca dobijeni su podaci da je vreme provedeno na društvenim mrežama, kao što je Fejsbuk, povezano sa lošijim uspesima iz oblasti matematike, čitanja i prirodnih nauka.

Istraživanja

[uredi | uredi izvor]
Tehnofob

Sa promenom tehnologija, svakodnevno se pojavljuju novi izazovi. Pojavile su se nove vrste fobija (npr tehnofobije). Otkako je prvi mobilni telefon došao na potrošačko tržište 1983., ovi uređaji postali su značajno mejnstrim u većini društava.

Šambar, Rugimbana i Zova su tvrdili da su mobilni telefoni „verovatno najveća ne narkotička zavisnost 21. veka“, i da studenti mogu da provode do devet sati svakog dana na svojim telefonima, što može dovesti do zavisnosti od takvih tehnologija kao pokretač modernog života i primer „paradoksa tehnologije“.koji je s jedne strane oslobađanje a sa druge porobljavanje.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Sekjur Envoa pokazalo je da od nomofobije češće oboljevaju adolescenti i mlađi odrasli ljudi. U istom istraživanju se navodi da je 77% tinejdžera prijavilo anksioznost i zabrinutost kada su ostali bez mobilnog telefona, a zatim starosna grupa od 25 do 34 godine i ljudi stariji od 55 godina. Neki psihološki preduslovi koje treba tražiti kod osobe koja možda pati od ove fobije su "samo-negativni pogledi, mlađa dob, nisko poštovanje i samoefikasnost, visoka ekstroverzija ili introverzija, impulsivnost i osećaj urgentnosti da se sve dogodi sada i ovde.

Među studentima je učestala upotreba mobilnih telefona u korelaciji sa smanjenjem proseka i povećanom anksioznošću i to dalje negativno utiče na zadovoljstvo životom (blagostanje i sreću) u poređenju sa studentima koji manje koriste mobilne telefone. Manji prosek ocena može biti posledica prekomerne upotrebe mobilnih telefona ili računara čime se gubi vreme i smanjuje koncentracija tokom učenja, pohađanja nastave, rada na zadacima i ometa nastava. Prekomerna upotreba mobilnih telefona može povećati anksioznost usled potrebe da se neprestano povezuju na društvene mreže, povećavajući svakodnevni stres, čime se smanjuje kvalitet života.

Nomofobija se javlja u situacijama kada pojedinac doživljava anksioznost zbog straha da neće imati pristup mobilnom telefonu. "Sindrom prevelike veze" javlja se kada upotreba mobilnog telefona smanjuje količinu interakcija licem u lice i na taj način značajno ometa socijalne i porodične interakcije pojedinca. Izraz "tehno-stres" je još jedan način da se opiše pojedinac koji izbegava interakciju licem u lice uključivanjem u izolaciju, uključujući psihološke poremećaje raspoloženja, poput depresije.

Anksioznost izaziva nekoliko faktora, kao što su gubitak mobilnog telefona, gubitak prijema i prazna baterija mobilnog telefona. Neke kliničke karakteristike nomofobije uključuju korišćenje uređaja impulsivno, kao zaštitu od društvene komunikacije ili kao prelazni objekt. Posmatrano ponašanje uključuje upotrebu jednog ili više uređaja sa pristupom internetu, uvek nošenje punjača i doživljavanje strepnje kada razmišljate o gubitku mobilnog.

Znaci i simptomi zavisnosti

[uredi | uredi izvor]

Najčešće opisani znaci i simptomi zavisnosti od upotrebe mobilnog telefona su:

  • Stalno proveravanje telefona;
  • Izbegavanje da se ide na mesta gde ne dopire signal;
  • Kada se negde sedne, odlaže se telefon na sto kako bi bio pri ruci;
  • Telefon se nosi svuda sa sobom pa i u toalet;
  • Nervoza i uznemirenost kada se zaboravi mobilni telefon;
  • U situacijama kada telefon ne zvoni, korisnik ga za svaki slučaj proverava;
  • Zabrinutost ili ljutnja kada se ne odgovori na poruku duže od sat vremena;
  • Provera poruka i tačnog vremena na zaslonu telefona;
  • Tuga ako tokom dana nema poziva ili poruke;
  • Tokom pisanja poruke stavlja se najmanje jedna sličica u svaki drugi red poruke.[2]

Ostale štetnosti od mobilnih telefona

[uredi | uredi izvor]

Osim psihičkih štetnosti zloupotreba mobilni telefon nosi sa sobom i sledeće rizike:

Štetnost Opis štetnosti i posledice
Zaražavanje bakterijama i virusima
  • Na telefon na koje se kašlje i koji se nose i koriste uglavnom prljavim rukama, taloži se gomila patogenih bakterija i virusa
  • Ova naizgled bezopasna spravica, je čak 18 puta prljavija od prosečnog javnog toaleta, pa što se telefon više koristi, veća je mogućnost da se njen korisnik zarazi kapljičnim infekcijama ili bolestima prljvih ruku.[14]
Motorički problemi u rukama
  • Nastaju zbog stalnog slanja poruka i pretraživanja interneta, koji dovode do zapaljenje tetiva ruku, praćenog bolom i otokom. Najčešće se javlja kao posledica ponovljenih pokreta, što se u slučaju mobilnih telefona svodi na intenzivno slanje poruka ili igranje video igrica. Imajući u vidu da izrazitu pokretljivost prstiju omogućavaju brojni mišići, koji su snažnim ligamentima (tetivama) pričvršćeni za kosti prstiju, tokom ontinuiranog „kucanje“ (ponavljanje pokreta) oni su dosta opterećeni. To dovodi do upale tetiva, što se manifestuje bolom, otokom i smanjenom pokretljivošću prstiju.
  • U poslednje vreme sa pojavom popularnih telefona „na dodir”, donekle se smanjio broj osoba sa određenim motoričkim problemima.
Elektromagnetno (nejonizujuće) zračenje mobilnih telefona
  • Jedna je od mnogih nedovoljno izučena štetnost od zloupotrebe telefona.[15] Buduća istraživanja će tek pokazati kako mobilni aparat utiče na mozak, srce i ostale telesne organe.[16]
  • Prema preliminarnim rezultatima budući podaci neće biti nimalo naivni.
Glavobolja
  • U praksi se lekari sve više sreću sa osobama sa ozbiljnim glavoboljama zbog upotrebe mobilnog telefona, zbog čega je neophodno isključivati telefon noću, ili što je još bolje, uopšte ga ne držati u spavaćoj sobi.[17][18]
  • Neke studije su dokazale da dugotrajno izlaganje zračenju telefona podiže temperaturu na površini lica i unutar lobanje. Iako je povećanja temperature unutar lobanje relativno malo, ipak jemozak veoma osetljiv i na tako male promene temperature.

Prevencija

[uredi | uredi izvor]

Imajući u vidu podatke iz istraživanja sprovedenog u Srbiji 2017. godine, u kome je utvrđeno da 40% učenika provodi dnevno barem jedan sat na računaru, a 80% na mobilnom telefonu, jedan od zadataka nastavnika postaje da podržavaju i promovišu efikasnije korišćenje interneta i mobilnih telefona u obrazovne svrhe.[19]

Da bi neka osoba sprečili da postanete previše zavisni od telefona, može da pokuša samoinicijativno nekoliko preventivnih mera;

  • Da prvo počne sa primenom nekih pravila u kojima je određena granica korišćenja telefona, na primer da ne koristite uređaj u kupatilu, dok vozi, ili za večerom.
  • Da isključi društvene medije i obaveštenja o elektronskoj pošti, kako ne bi neprestano surfovala po društvenim mrežama i proveravala poruke.
  • Da ne koristi telefon u krevetu pre spavanja, jer gledanjem u ekran sprečava da mozak oslobodi melatonin, prirodni hormon sna, pa telo ne registruje umor, koji uvodi u san.
  • Da ukloniti telefon tokom društvenih aktivnosti kako bi se pažnja posvetila razgovoru uživo (druženju).

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Csibi, Sándor; Griffiths, Mark D.; Demetrovics, Zsolt; Szabo, Attila (2021). „Analysis of Problematic Smartphone Use Across Different Age Groups within the 'Components Model of Addiction'”. International Journal of Mental Health and Addiction. 19 (3): 616—631. S2CID 162184024. doi:10.1007/s11469-019-00095-0. .
  2. ^ a b Šarić H., Socijalni rad s ovisnicima, OFF–Set Tuzla, Tuzla, 2010, p. 261-263.
  3. ^ Merlo LJ, Stone AM, Bibbey A (2013). "Measuring Problematic Mobile Phone Use: Development and Preliminary Psychometric Properties of the PUMP Scale". J Addict. (2013), str. 1–7
  4. ^ Lopez-Fernandez, O.; Honrubia-Serrano, L.; Freixa-Blanxart, M.; Gibson, W. (2014). „Prevalence of problematic mobile phone use in British adolescents”. Cyberpsychol Behav Soc Netw. 17 (2): 91—98. PMID 23981147. S2CID 626559. doi:10.1089/cyber.2012.0260. hdl:2445/53130. 
  5. ^ Pedrero Pérez, E. J.; Rodríguez Monje, M. T.; Ruiz Sánchez De León JM (2012). „Mobile phone abuse or addiction. A review of the literature”. Adicciones. 24 (2): 139—152. PMID 22648317. doi:10.20882/adicciones.107. 
  6. ^ van Deursen AJAM; Bolle CL; Hegner SM; Kommers PAM (2015). "Modeling habitual and addictive smartphone behaviour: The role of smartphone usage types, emotional intelligence, social stress, self-regulation, age, and gender". Computers in Human Behavior. 45: 411–420
  7. ^ Roberts JA, Yaya LH, Manolis C (2014). „The invisible addiction: cell-phone activities and addiction among male and female college students”. J Behav Addict. 3 (4): 254—265. PMC 4291831 Slobodan pristup. PMID 25595966. doi:10.1556/JBA.3.2014.015. 
  8. ^ Koo HJ, Kwon JH (2014). „Risk and protective factors of internet addiction: a meta-analysis of empirical studies in Korea”. Yonsei Med J. 55 (6): 1691—1711. PMC 4205713 Slobodan pristup. PMID 25323910. doi:10.3349/ymj.2014.55.6.1691. .
  9. ^ Republički zavod za statistiku Srbije (2016). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2016.
  10. ^ „The Dangers of Distracted Driving”. www.fcc.gov 5. 4. 2018. 4. 5. 2021. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  11. ^ a b v g d Zotović, M. i sar. • Upotreba računara i mobilnih telefona... • NV god. LXVI br. 3/2017, p. 465–482.
  12. ^ Popadić, D., & Kuzmanović, D. (2013). Korišćenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog nasilja među učenicima u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
  13. ^ Ahn, June (2011). „The effect of social network sites on adolescents' social and academic development: Current theories and controversies”. Journal of the American Society for Information Science and Technology. 62 (8): 1435—1445. doi:10.1002/asi.21540. .
  14. ^ Jovanović, K.M., Opšta bakteriologija, Savremena administracija. Opšta bakteriologija: Udžbenik za studente medicine. Beograd. 1999. ISBN 978-86-387-0579-5. 
  15. ^ Brocklehurst i McLauchlan, Electromagnetic Radiation, International Journal of Radiation Biology 69.
  16. ^ Riadh W.Y. Habash (4. 12. 2001). Electromagnetic Fields and Radiation: Human Bioeffects and Safety. Marcel Dekker Inc. ISBN 978-0-8247-0677-7. 
  17. ^ (jezik: engleski) No Link Seen Between Cell Phones, Brain Tumor ((2011), Reuters Health)
  18. ^ (jezik: engleski) NCI Statement: International Agency for Research on Cancer Classification of Cell Phones as “Possible Carcinogen” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2011)
  19. ^ Zotović, M. i sar. Upotreba računara i mobilnih telefona... • NV god. LXVI br. 3/2017, pp. 478

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Zavisnost od upotrebe mobilnih telefona na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зависност_од_употребе_мобилних_телефона&oldid=27861793”