Zagušenje rukama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zagušenje rukama

Zagušenje ili zadavljenje rukama (lat. strangulatio manualis) jedan je od oblika nasilnog udušenja koje uključuje kompresiju vrata upotrebom jedne ili obe ruke ili primenu pritiska drugim delom tela kao što je podlaktica ili koleno. Mehanizam umiranja kod ove vrste gušenja identičan je mehanizmu kod svih zagušenja ili strangulacionih udušenja.[1] U ovim slučajevima obično postoji opsežna krvarenje u vratu i prelomi hioida ili grkljana.[2]

Zagušenje rukama u kontekstu nasilja u porodici smatra se potencijalno smrtonosni oblik napada. Gubitak svesti može nastati u roku od nekoliko sekundi nakon zagušenja a smrti u roku od nekoliko minuta. Zagušenje je nekada teško otkriti i često se nije tretiralo kao ozbiljan zločin. Međutim, u mnogim jurisdikcijama, udušenje je sada posebno krivično delo ili otežavajuća okolnost u slučajevima napada.

Opšti pojmovi[uredi | uredi izvor]

Zagušenje (lat. strangulatio), koje se naziva i davljenje, zadavljenje ili prigušivanje obično se definiše kao primena sile kompresije na vrat gde je sila koja deluje na vrat drugačija od sile tela. Ovo ga razlikuje od smrti vešanjem.[1] Prema tome primena bilo kog oblika pritiska na vrat, bilo nežno ili sa određenom silom, može da ometa ili komprimuje disajne puteve ili protok krvi. Zagušenje ne zahteva određeni nivo pritiska ili sile u svom uobičajenom značenju, i ne zahteva nikakvu povredu da bi izazvalo smrt.

Deli se na dva glavna tipa: ručno i ligaturno zagušenje.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Sistematski pregled 23 članka zasnovan na 11 anketa u 9 zemalja (N=74.785, od kojih su oko dve trećine bile žene) otkrio je da je 3,0% do 9,7% žena izjavilo da ih je u nekom trenutku zadavio intimni partner.[3] Ukupno 0,4% do 2,4% izjavilo je da su to doživeli u protekloj godini, a za žene je između 2 i 14 puta veća verovatnoća da će ih intimni partner zadaviti nego kod muškaraca.[3]

Najnovije nacionalno istraživanje u SAD koje se bavilo davljenjem od strane intimnog partnera pitalo je 16.507 odraslih osoba (od kojih su 55% bile žene) da li je partner pokušao da ih povredi tako što ih je davio ili ugušio. Ukupno 9,7% je odgovorilo da je partner to učinio u nekom trenutku svog života; 0,9% je izjavilo da se to dogodilo tokom prošle godine.[4]

Čini se da se rasprostranjenost davljenja smanjuje u Kanadi, jedinoj zemlji sa višestrukim poprečnim anketama koje mere davljenje.[5]

Prva velika studija o preživelim žrtvama davljenja otkrila je da su 99% od 300 žrtava u krivičnim slučajevima koji uključuju „udušenje“ bile žene.[6] U 2000. godini, metaanalitički pregled rodnih razlika u fizičkoj agresiji prema heteroseksualnom partneru zaključio je da je „...„zagušiti ili zadaviti“ vrlo jasno muški čin, bilo da se zasniva na izveštajima o sebi ili partneru.“[7] A. Do sličnog zaključka je došlo u višenacionalnoj recenziji iz 2014. godine: „...žene češće nego muškarci prijavljuju da ih je zagušio intimni partner.“[4][3]

Serija studija sprovedenih u Kanadi otkrila je istu rodnu nepodudarnost i objavila da je zagušenje od strane intimne osobe češće među osobama sa invaliditetom,[8] osobama koje žive u vanbračnoj zajednici (u odnosu na bračne)[5] i onima u koraku ( naspram biološke) porodice.[9] Žene koje su bile zlostavljane od strane intimnog partnera prijavile su veću stopu davljenja.[10]

Zagušenje je ponekad fatalno. Prema velikoj američkoj studiji o kontroli slučajeva, prethodno davljenje je značajan i jedinstveni prediktor pokušaja i dovršenog ubistva žena od strane muškog intimnog partnera. Studija je pokazala da su šanse da postanu žrtva pokušaja ubistva porasle 7 puta, a šanse da postanu žrtva ubistva porasle 8 puta za žene koje je zadavio njihov partner. Međutim, kada je više od tri desetine drugih karakteristika žrtve, počinioca i incidenta uzeto u obzir, gušenje više nije predstavljalo jedinstveni prediktor.[11] Zagušenje je toliko uobičajeno kod batinanja (50% ili više pretučenih žena izjavilo je da su davljene) i da se ne razlikuje od zlostavljanje u kojem žrtva preživi ili umre.[11]

Etiopatogenaza[uredi | uredi izvor]

Zagušenje rukama mogu izazvati različiti patomehanizmi:[12]

  • produžena kompresija grkljana (disajnih puteva) i otežana razmena gasova,
  • poremećaj cerebralne cirkulacije usled zatvaranja velikih krvnih sudova vrata,
  • inhibicija funkcije srca usled stimulacije vratnih nerava. Srce će nastaviti da kuca čak i nakon izravnavanja EEG.

Redosled fizioloških događaja kod ove vrste udušenju je sledeći:

  • usporen rad srca ili bradikardija, koja počinje 30 sekundi nakon početka gušenja,
  • smanjenje ritma disanja do agonalnih udisaja sa eventualnim prestankom disanja,
  • usporavanje i konačno izravnavanje elektroencefalograma (EEC), koje nastaje nakon 90 sekundi nakon početka gušenja.

Kod zagušenje rukama može doći do delimične ili potpune opstrukcije i kompresije svih glavnih i vitalnih anatomskih struktura na vratu: vena , arterija, disajnih puteva i nerava.

Ručno zagušenje koje je povezano sa spoljašnjim i unutrašnjim povredama vrata, u nekim slučajevima može biti minimalno jedva uočljivo, dok se u većini slučajeva lako uočava na površini vrarta u vidu petehijalnih krvarenja koja su karakterističan znak, iako ne i i dijagnostički, nalaz kod takvih smrtnih slučajeva.

Petehijalna krvarenja[uredi | uredi izvor]

Kada se petehijalna krvarenja pojave u slučajevima zagušenja, one su skoro uvek raspoređene iznad nivoa opstrukcije vrata i distalno od srca. Iako se takve petehije karakteristično vide u zagušenju, njihovu distribuciju sudskomedicinski veštak bi trebalo detaljno zabeležiti, jer su petehije relativno čest i nespecifičan obdukcijski nalaz, jer se javljaju u velikom broju stanja koja nisu posledica gušenja, a mogu čak biti postmortem fenomen povezan sa postmortalnim položajem tela.[12]

Opstrukcija disajnih puteva[uredi | uredi izvor]

Zadavljenje može biti povezano sa delimičnom ili potpunom opstrukcijom disajnih puteva direktnom kompresijom grkljana ili traheje. Opstrukcija na nivou ždrela može nastati ručnim podizanjem grkljana tako da je ulaz vazduha blokiran pritiskom korena jezika na nepce . Kompresija grkljana može prelomiti faringealne hrskavice i hioidnu kost (iako će distribucija broja i priroda ovih preloma zavisiti od starosti žrtve i stepena kalcifikacije i fuzije ovih struktura). Kolaps grkljana povezan sa ovim prelomima može sam po sebi da izazove opstrukciju protoka vazduha. Različiti eksperimenti su pokazali da će sile od približno 15 kilograma zatvoriti dušnik. Ovo je znatno više nego što je potrebno za začepljenje krvnih sudova.[12]

Kompresija arterija i vena vrata[uredi | uredi izvor]

Pritisak koji se vrši stezanjem vrata kompromituje cirkulaciju kroz velike krvne sudove vrata. S obzirom na površniji položaj, tanji zid i niži krvni pritisak, jugularne vene - ona se lakše komprimuje od arterijskih krvnih sudova (koji su dublje postavljeni, debljeg zid, višeg krvnog pritiska).[13]

Primarni poremećaj venskog krvotoka uzrokuje stagnaciju krvi u vratu i glavi (iznad mesta davljenja), što posledično dovodi do modrice na licu, tačkastog krvarenja u koži i vežnjačama i zastoja cerebralne (moždana) venske cirkulacije. Poremećaj i prekid cerebralne cirkulacije izaziva hipoksiju, odnosno anoksiju mozga sa mogućim smrtnim ishodom.[14]

Okluzija vratnih vena je skoro jedina odgovorna za klasične znake kongestije, cijanoze i petehije iznad nivoa suženja vrata. Pritisci od samo 2 kilograma će komprimovati jugularne vene i ometati venski povratak u srce. Ovo može izazvati brz porast venskog pritiska u glavi sa rupturom malih venula.

Stimulacija nervnih struktura[uredi | uredi izvor]

Na kraju, zatezanjem - pritiskom na vrat - može doći do prekomerne stimulacije nervnih struktura u predelu karotidnih arterija. Refleksni luk, koji uključuje aferentna vlakna n. glosofaringeus, vagalna jedra i eferentna parasimpatička vlakna n. vagusa, mogu preneti stimulus i izazvati zastoj srčane funkcije i refleksni smrti mehanizam srčane inhibicije.

Obdukcioni nalaz[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od toga da li se zagušenje vrši jednom ili obema rukama, napadač retko može u potpunosti da prekine dotok arterijske krvi u glavi. Ako je venski protok krvi uglavnom otežan i dotok arterijske krvi nastavi barem donekle da cirkuliše, razviće se sindrom udušenja. Shodno tome, nasilno udušenje (asfitična povreda) i venska kongestija su glavni patofiziološki mehanizmi.

Kao i kod zagušenja ligaturom, tipični nalazi su kongestija glave sa (barem privremenom) cijanozom, petehijalna krvarenja , a ponekad i krvarenje iz usta, nosa ili ušiju.

Osim opisanih povreda na vratu, i na telu žrtve i napadač mogu se naći tragove borbe u vidu raznih povreda: nagnječenja, podlivi i ogrebotine.

Trajanje kompresije[uredi | uredi izvor]

Često postavljano pitanje forenzičkih patologa je koliko dugo mora da se primenjuje kompresija vrata pre nego što osoba ostane bez svesti ili umre. Zbog složenosti mehanizama onesposobljenja, gubitka svesti i smrti u zagušenju, na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora.

Smatra se da da bi došlo do petehijskih krvarenja, kompresija mora trajati najmanje 30 sekundi. Međutim, iako je verovatno tačno, da je u većini slučajeva, razvoj petehijskih krvarenja indikacija dovoljno dugotrajne kompresije da izazove nesvest, nije moguće odrediti ovaj vremenski period gtrajanja sa bilo kojim stepenom tačnosti.[1]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Strangulation U: A. Thierauf, S. Pollak Forensic Medicine/Causes of Death, Encyclopedia of Forensic Sciences (Second Edition), 2013
  2. ^ Kornblum RN, Medical analysis of police choke holds and general neck trauma: I, II. Trauma, February 1986; 27(51:7-60; June 1986;28(l):13-64.
  3. ^ a b v Sorenson SB, Joshi M, Sivitz E (2014). "A systematic review of the epidemiology of nonfatal strangulation, a human rights and health concern". American Journal of Public Health. 104 (11): e54–61.
  4. ^ a b Black, M.C., Basile, K.C., Breiding, M.J., Smith, S.G., Walters, M.L., Merrick, M.T., Chen, J., & Stevens, M.R. (2011). The National Intimate Partner and Sexual Violence Survey (NISVS): 2010 Summary Report. Atlanta, GA: National Center for Injury Prevention and Control, Centers for Disease Control and Prevention.
  5. ^ a b Brownridge DA (2008). „The elevated risk for violence against cohabiting women: A comparison of three nationally representative surveys of Canada”. Violence Against Women. 14 (7): 809—832. PMID 18559868. S2CID 12922887. doi:10.1177/1077801208320368. .
  6. ^ Strack G, McClane G, Hawley D (2001). „A review of 300 attempted strangulation cases – Part I: Criminal legal issues”. Journal of Emergency Medicine. 21 (3): 303—309. PMID 11604294. doi:10.1016/S0736-4679(01)00399-7. .
  7. ^ Archer J (2000). „Sex differences in physically aggressive acts between heterosexual partners: a meta-analytic review”. Psychological Bulletin. 126 (5): 651—680. PMID 10989615. doi:10.1037/0033-2909.126.5.651. 
  8. ^ Brownridge DA (2006). „Partner violence against women with disabilities: prevalence, risk, and explanations”. Violence Against Women. 12 (9): 805—822. PMID 16905674. S2CID 20150784. doi:10.1177/1077801206292681. 
  9. ^ Brownridge DA (2004). „Male partner violence against women in stepfamilies: an analysis of risk and explanations in the Canadian milieu”. Violence Vict. 19 (1): 17—36. PMID 15179744. S2CID 210209228. doi:10.1891/vivi.19.1.17.33239. 
  10. ^ Barrett BJ, St Pierre M (2011). „Variations in women's help seeking in response to intimate partner violence: findings from a Canadian population-based study”. Violence Against Women. 17 (1): 47—70. PMID 21199809. S2CID 45424447. doi:10.1177/1077801210394273. .
  11. ^ a b Campbell JC, Webster D, Koziol-McLain J,; et al. (2003). „Risk factors for femicide in abusive relationships: results from a multisite case control study”. Am J Public Health. 93 (7): 1089—1097. PMC 1447915 Slobodan pristup. PMID 12835191. doi:10.2105/AJPH.93.7.1089. .
  12. ^ a b v J.A.J. Ferris, Strangulation in CAUSES OF DEATH, Asphyctic Deaths Encyclopedia of Forensic Sciences, 2000
  13. ^ Branislav Budakov Asfiktične povrede U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad, str.81-104
  14. ^ Reay, Donald T.; Eisele, John W. (1982). „Death from law enforcement neck holds”. Am J Forens Med Pathol. 3 (3): 253—258. PMID 7148779. doi:10.1097/00000433-198209000-00012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Buris L. Forensic medicine. Budapest: Springer Hungarica; 1993.
  • Clark MA; Kerr FC (1986). „Unusual hanging deaths”. Forensic Sci. 31 (2): 217—221. .
  • Duflou JA, Lamont DL, Knobel GJ (1988). „Homicidal hanging”. Am J Forensic Med Pathol. 9 (2): 290—4. PMID 3239546. S2CID 35021355. doi:10.1097/00000433-198812000-00004. .
  • Ferris JAJ. Asphyctic deaths. In: Siegel JA, Saukko PJ and Knupfer GC: Encyclopedia of forensic sciences. London San Diego: Academic press; 2000. p. 308–16.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загушење_рукама&oldid=27442711”