Записи о продавцу крви (roman)
| Zapisi o prodavcu krvi | |
|---|---|
| Orig. naslov | 许三观卖血记/許三觀賣血記 – Xǔ Sānguān Mài Xuě Jì |
| Autor | Ju Hua |
| Zemlja |  Kina |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Lokalizacija | Kina; 1940-1980 |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Geopoetika |
| Datum | 2014. |
| Broj stranica | 212 |
| Tip medija | Meki povez |
| Prevod | |
| Prevodilac | Zoran Skrobanović |
Zapisi o prodavcu krvi (pojednostavljeni kineski: 许三观 卖血 记; tradicionalni kineski: 許三觀 賣血 記; pinjin: Xǔ Sānguān Mài Xuě Jì) je roman iz 1995. godine koji je napisao kineski pisac Ju Hua. To je priča o radniku fabrike svile, Sju Sanguanu, koji godinama prodaje svoju krv, u većini slučajeva u pokušavajući da poboljša život sebe i članova svoje porodice i prevaziđe porodične poteškoće. Radnja je smeštena u kasnim 1940-im do 1980-ih godina, od ranih godina Narodne Republike Kine do posle Kulturne revolucije.
Priča započinje posetom Sju Sanguana svom dedi, kada prvi put saznaje za prodaju krvi. Njegov prvi put da prodaje krv je da dokaže da je njegovo telo dobrog zdravlja. Otkrivši da mu prodaja krvi može brzo doneti mnogo novca, počinje da prodaje krv neprestano kada se on i njegova porodica bore sa životnim poteškoćama. Na kraju priče, porodici Sju Sanguana više ne nedostaje novca, pa on više ne mora da prodaje krv da izdržava porodicu.[1]
Roman sadrži elemente crnog humora - karakteristiku koju Ju Hua tipično primenjuje u svojim drugim romanima kao što je Živeti[2]. Ju Hua koristi humor za isticanje savremenih društveno-političkih pitanja u Kini. Njegov humor upoređivan je sa modernim pokretom vizuelne umetnosti „Cinični realizam“.[3]
Knjiga je bila popularna među kritičarima[4] , a prevod na engleski jezik Endru F. Džons-a objavljen je 2003. godine. Naslov je preveden na razne načine, a prevodilac je izjavio da je ovaj roman „delo književne mašte i društvene kritike“.[5]
Prevedenu knjigu na srpski jezik objavila je izdavačka kuća Geopoetika 2014. godine.[6]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Sju Sanguan radi u fabrici svile, a da bi ostvario dodatni prihod, on odlučuje da proda krv u bolnici. Sprijateljio se sa Genlongom i Ah Fangom, koji su i sami prodavači krvi i sa kojima Sju putuje u bolnicu. Njih dvoje kažu Sju-u da svaki put nakon što prodaju krv, u restoranu Pobeda imaju tanjir pržene svinjske jetre i dve čaše vina od žutog pirinča, verujući da svinjska jetra obnavljaja krv dok pirinčano vino održava kvalitet krvi.
Sju Sanguan se ženi Sju Julan i s njom ima tri dečaka: Jile, Erle i Sanle. Nakon devet godina, postavljaju se pitanja o legitimnosti Jile-a i otkriva se da je Sju Julan spavala sa bivšim ljubavnikom He Sjaojong-om. Rezultat toga je odnos Sju Sanguan-a i Jile-a. Jednog dana, sinovi se potuku i Jile kritično povređuje sina kovača Fanga. U početku i Sju i He poriču odgovornost za postupke Jile-a i odbijaju da plate račun za bolničku pomoć Fang-ovog sina. Ali na kraju, Sju ipak prodaje svoju krv i plaća svoj dug Fangu. Stideći se, Sju spava s bivšim ljubavnicom, Lin Fenfang.
Dođe 1958. godina, a porodica je zahvaćena društveno-političkim preokretom koji je izazvao Veliki skok napred. Glad zahvata zemlju. Sa zatvaranjem menzi koje je postavila Kineska komunistička partija, Sju-ova porodica je primorana da se brine sama za sebe. Zatvara se i fabrika svile u kojoj radi Sju Sanguan. Nakon što je još jednom prodao krv, Sju Sanguan vodi celu porodicu osim Jile-a da jede nudle u restoranu Pobeda. Uznemiren, Jile prilazi He Sjaojongong-u, njegovom navodnom biološkom ocu, nadajući se da će ga ovaj prihvatiti, ali takođe biva odbijen. Nakon lutanja ulicama, Jile se vraća zabrinutom Sju Sanguan-u koji ga vodi u restoran Pobeda.
Jednog dana, He Sjaojong-a udara kamion i teško je povređen. Nakon konsultacija sa gatarom, njegovoj ženi je rečeno da sin mora da povrati dušu njenog muža s neba, sin se mora popeti na krov kuće i moliti da se njegova duša vrati. Međutim, kako He Sjaojong ima samo dve ćerke, njegova supruga prilazi Jile-u, navodnom biološkom sinu He Sjaojong-a, za pomoć. Posle izvesnog ubeđivanja, Jile pristaje. Sju Sanguan dolazi i polaže zakletvu tvrdeći da je Iile njegov sin. Kasnije se otkriva da He Sjaojong nije preživeo svoje povrede.
Stiže Kulturna revolucija. Sju Julan je optužena za prostituciju i zbog toga biva kažnjena. Dan za danom, Sju Julan stoji na ulici na stolici sa plakatom na kom piše „Sju Julan, prostitutka“. Jile odlazi na selo, Erle se takođe šalje tamo nakon završetka škole, a samo Sanle ostaje sa roditeljima. Sanle počinje da radi u fabrici alatnih mašina nakon završetka škole.
Porodici ponovo ponestaje novca i Sju Sanguan odlazi da prodaje krv. Nailazi na Genlonga, kojeg nije video deset godina. Sju saznaje da je Ah Fang lošeg zdravstvenog stanja nakon što mu je pukla bešika od pijenja previše vode. Njih dvojica nakon toga kreću u restoran Pobeda, ali Genlong-u pozli i on umre. Lekari kažu da je Genlong umro od cerebralne hemoragije, ali Sju sumnja da je Genlong prodao previše krvi. Vraćajući se na selo gde rade Jile i Erle, Jile-u je pozlilo. Erle nosi svog brata na trajekt i obojica se vraćaju u grad gde se Jile može lečiti. Otkriveno je da je Jile obolio od hepatitisa i da mora otputovati u Šangaj na pravilan tretman. Erle takođe oboli od gripa i poslat je u bolnicu. Sju Sanguan obilazi selo pozajmljujući novac i skuplja dovoljno da pošalje Jile-a i Sju Julan u Šangaj. Planira da se s njima nađe u Šangaju i ponovo pribegava prodaji krvi.
Sju Sanguan kreće put Šangaja, prodajući krv u više bolnica tokom svog putovanja. Postaje sve slabiji i na određeno vreme je hospitalizovan. Sju Sanguan uspeva da se sprijatelji sa dvojicom braće koja upravljaju brodom, Laisi-jem i Laišun-om. Sju putuje s njima nekoliko dana i usput sva trojica prodaju krv. Na kraju, Sju se rastaje sa braćom i stiže do Šangaja, gde saznaje da je Jile živ i da se dobro oporavlja.
Nekoliko godina kasnije, Jile, Erle i Sanle su dobili stabilni posao, oženili se, dobili decu i preselili se u svoje kuće. Jednog dana, Sju Sanguan prolazi pored restorana Pobeda i oseća potrebu da proda krv. Ali ovoga puta biva odbijen jer se smatra da je prestar. Sju postaje zabrinut da više neće moći da prodaje krv za izdržavanje porodice kada to bude bilo potrebno. Ali Sju Julan, Jile, Erle i Sanle ga podsećaju da više ne treba da prodaje krv jer su teška vremena prošla. Roman se završava porodicom koja u restoranu Pobeda jede prženu svinjsku jetru i vino od žutog pirinča.[1]
Glavne teme[uredi | uredi izvor]
Zapisi o prodavcu krvi je roman koji opisuje patnju nižeg staleža tokom najburnijeg vremena u kineskoj istoriji. Krv je glavni element koji se pojavljuje u većem delu priče. Glavni junak u priči prodaje svoju krv dvanaest puta iz mnogih razloga, uključujući kulturni tabu, hranu i žrtve. Sju Sanguan prodaje svoju krv da bi prevazišao krize s kojima se suočava u svom životu, do tačke kada veruje da bi prodaja krvi mogla prevladati bilo koju krizu. Međutim, na kraju priče Sju Sanguan više nije mogao prodati svoju krv jer je prestar i kvalitet njegove krvi više nikome ne odgovara.
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Sju Sanguan (许三观): Glavni junak, radnik u fabrici svile u malom seoskom gradu. Morao je da proda krv jer mu oskudna zarada nije dovoljna za izdržavanje porodice.
- Sju Julan (许玉兰): Supruga Sju Sanguan-a, prilično mlada žena. Postala je domaćica nakon što je dobila tri sina.
- Jile (一 乐): Najstariji sin Sju Sanguan-a.
- Erle (二 乐): Drugi sin Sju Sanguan-a.
- Sanle (三 乐): Najmlađi sin Sju Sanguan-a.
- He Sjaojong (何小勇): bivši ljubavnik Sju Julan, koji je navodno bio Jile-ov biološki otac.
- Lin Fenfang (林芬芳): Sju Sanguan je imao aferu sa njom kada je saznao da Jile nije njegov rođeni sin.
- „Šef krvi” Li (李 血 头): Ćelav čovek koji je zadužen za kupovinu krvi za bolnicu. On je taj koji odlučuje ko će prodati krv, a ko ne.
- Ah Fang i Genlong (阿 方 ; 根 龙): Sju Sanguan ih prati u bolnicu kada prvi put prodaje krv.
Kritika[uredi | uredi izvor]
Ha Đin, autor Čekanja, rekao je da je Ju Hua „glavni savremeni romanopisac" i izjavio da ovaj „piše hladnog oka, ali toplog srca. Njegovi romani su genijalno strukturirani i odišu mitskom aromom. Iako nepogrešivo kineski, oni su univerzalno rezonantni“. [7]
Vang Ping, autorka Stranog đavola (1996), napisala je: „Zapisi o prodavcu krvi vodi nas pravo u srce Kine - gradove, ulice, dvorišta, kuhinje i spavaće sobe u kojima žive obični Kinezi. Možda nisu veliki ratnici ili političari, ali ih napori da žive s nadom i dostojanstvom čine istinskim herojima. Ova knjiga je dragulj.“ Nola Tejs, tvrdio je: „Priča je ispunjena čudnim stavovima i ponašanjem, koji daju uvid u ovo neobično vreme i mesto. Ju Hua se danas smatra jednim od najvažnijih mladih pisaca u Kini i njegovo pisanje nosi istinu koja je tipična za basne i parabole.”[8]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Filmska adaptacija na korejskom jeziku (Zapisi o prodavcu krvi) u režiji Ha Đong Vu-a premijerno je prikazana u Južnoj Koreji 15. januara 2015.[9] Umesto postavljanja pozadine u ruralnoj Kini, film je lokalizovan i radnja je postavljena odmah nakon Korejskog rata. Izostavljajući politička kretanja, film više naglašava priču svakodnevnog života protagonista.
2013. godine, pozorišnu predstavu Zapisi o prodavcu krvi koju je preradio Tang Vai Kit, premijerno je izvela grupa We Draman u Hong Kongu.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Yu, Hua (1995). 许三观卖血记/許三觀賣血記. Kina.
- ^ Wang, Ya-juan and Li Zong-wei “Study of Black Humor in Chronicle of A Blood Merchant (用黑色 幽默解读《 许三观卖血记》)” Journal of Hetao University, no.1 (2014): 34-37.
- ^ Chirita, Andreea. “Humor as a Philosophy of Life in the Chinese Art Movement of Cynical Realism and Post New Era Literature” Analele Universitatii Crestine Dimitrie Cantemir, Seria Stiintele Limbii,Literaturii si Didactica predarii (Annals of Dimitrie Cantemir Christian University – Linguistics, Literiture), no. 1 (2015): 88-97.
- ^ Wasserstrom, Jeffrey. „The Odd Couple: On Political Dissent and the Remarkable Similarities Between Mark Twain and Yu Hua”. Los Angeles Review of Books. Pristupljeno 2020-12-16.
- ^ Hua, Yu (2003). Chronicle of a Blood Merchant: A Novel. New York: Anchor Books. p. 255.
- ^ „Geopoetika | Ju Hua: Zapisi o prodavcu krvi”. www.geopoetika.com. Arhivirano iz originala 04. 09. 2018. g. Pristupljeno 2020-12-12.
- ^ „An Interview with Ha Jin - Asymptote”. www.asymptotejournal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12.
- ^ Theiss, Nola (2005). Kliatt. Literature Resource Center. str. 26.
- ^ „Actor Ha back with film adaptation of Chinese novel”. koreatimes (na jeziku: engleski). 2015-01-02. Pristupljeno 2020-12-12.
- ^ 同流．Wedraman. „» 許三觀賣血記 / 同流．Wedraman” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12.