Златна велифера
| Zlatna velifera | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Actinopterygii |
| Red: | Cyprinodontiformes |
| Porodica: | Poeciliidae |
| Rod: | Poecilia |
| Vrsta: | P. velifera
|
| Binomno ime | |
| Poecilia velifera (Regan, 1914)
| |
| Sinonimi[2] | |
|
Mollienesia velifera Regan, 1914 | |
Zlatna velifera ili jukatanski moli[3] (lat. Poecilia velifera) je riba koja živi u priobalnim vodama poluostrva Jukatan. Ove ribe su dobro poznate i po varijacijama i razlikama veličina između muših i ženskih jedinki.[4]
Izgled[uredi | uredi izvor]
Spolja je slična pegavom moliju (Poecilia latipinna)[3], ali je veća, a kod mužjaka su i leđna peraja veća i duža. Odrasle ribe su obično veće od 10 cm i ženke mogu dostići skoro dva puta veću dužinu. Dorzalna peraja su najprepoznatljiviji znak ove vrste, ona ima skoro 20 „perajnih zraka”, računajući od mesta gde se peraje spaja sa leđima, dok Poecilia latipinna ima manje od 15 (sve druge vrednosti ukazuju na hibridnu jedinku). Ako mužjaci šire svoja dorzalna peraja u svojoj okolini, oni imaju poseban polukružni ili trapezan oblik, sa gornjom ivicom koja je jasno duža. Visina leđnog peraja, mereno na zadnjem rubu je malo veća od visine repa.
U akvarijumu[uredi | uredi izvor]
Naročito su male sorte pogodne za držanje u akvarijumu. Međutim, ova riba nije laka za održavanje kao pegavi moli (Poecilia latipinna) ili mramorasti moli (Poecilia sphenops)[3]. Potrebni su im veći akvarijumi koji su dobro prozračni i sadrže blago slanu vodu da bi napredovale. One su u stanju da prežive na mnogo višim temperaturama nego što je to slučaj kod većine drugih riba koje se drže kao kućni ljubimci. Mogu da žive i na temperaturi višoj od 30 °C tokom dužeg vremenskog perioda. Ako su im svi ostali uslovi za život adekvatni, onda temperatura treba da budu između 25 i 30 °C. Direktno sunce i obimno snabdevanje biljkama, kao što su zelena salata, grašak ili određene alge, su neophodne za dobro zdravlje ovih riba.
U suptropskim područjima mogu se čuvati i u akvarijumima bez grejanja. U umerenim zonama grejanje je uglavnom neophodno. Ova vrsta takođe može da se čuva i u akvarijumima sa slanom morskom vodom i kamenjem u obliku grebena, ali neophodno je obezbediti redovno čišćenje ovog akvarijuma. Da bi se prebacila u slanu vodu, potrebno joj je neko vreme prilagođavanja. Količina soli se povećava u akvarijumu na svaka 3 sata da bi ribica mogla postepeno da se prilagodi slanoj vodi.
Zbog specifičnih uslova, uzgajanje je nešto teže nego kod drugih vrsta. Veoma je teško da mužjaci dobiju svoja spektakularna peraja. Profesionalni uzgajivači često odvoje mužjake i ženke zimi, da bi bili spremni da se razmnožavaju u proleće. Mladi zatim, ako je klima povoljna, rastu u prostranim otvorenim bazenima tokom leta.
Kao i druge Poeciliае, oni su skloni hibridizaciji sa srodnim vrstama. Ne tako retko, bilo je pokušaja da se ukrste sa Poecilia latipinna. Ovo obično nije uspešno, a ne bi ni trebalo da se pokušava, jer je čistokrvne jukatanske velifere često veoma teško naći, a hibridi nemogu da imaju masivna dorzalna peraja kao što su njena. Postoje u nekoliko boja. Oni najčešće ne postignu veličinu koju dostižu divlji primerci ribe i često su ukrštene sa P. latipinna.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Schmitter-Soto, J.; Matamoros, W. & Valdes Gonzales, A. (2019). „Poecilia velifera”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2019: e.T191755A2002448. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-2.RLTS.T191755A2002448.en
.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2019). Poecilia velifera” na FishBase-u. [verzija na datum: avgust 2019]
- ^ a b v Živadin Simić (1991). Gajenje akvarijumskih riba. Beograd: Građevinska knjiga.
- ^ „Poecilia velifera REGAN, 1914”.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
