Zla Kolata
| Zla Kolata | |
|---|---|
 Zla Kolata | |
| Ndm. visina | 2.534 m |
| Koordinate | 42° 29′ 06″S 19° 53′ 49.92″I |
| Geografija | |
| Lokacija | Opština Gusinje,  Crna Gora |
| Masiv | Prokletije |
Zla Kolata ili Zli Kolac (alb. Kolata e Keqe) planinski je vrh koji se nalazi na 2.534 m. n. v. i predstavlja najviši vrh u Crnoj Gori. Najviši je vrh Prokletija u Crnoj Gori i nalazi se na samoj granici između Crne Gore i Albanije. Prokletije predstavljaju jedan od naimpresivnijih planinskih masiva Crne Gore. Masiv Prokletija prostire se na tri teritorije – crnogorskoj, srpskoj (Kosovo) i albanskoj. Prokletije se odnose na 40 planinskih venaca između ravnice Zete, reke Drim, Plavsko-Gusinjskih Prokletija, Komova i Bjelasice, pa sve do Kučkih planina tj. Žijova.[1]
Najviši vrh Crne Gore[uredi | uredi izvor]
Do početka 21. veka za najviši vrh Crne Gore je važio Bobotov Kuk na Durmitoru. Međutim, dugogodišnje medijsko nadmetanje, koje je dobilo ubrzanje na društvenim mrežama, o tome koji je vrh car planina, prekinuo je Monstat (zavod za statistiku Crne Gore). Prema podacima dobijenim na osnovu laserskog skeniranja terena utvrđeno je da je najviši vrh u Crnoj Gori zapravo Zla Kolata. Istovremeno je utvrđeno da je dosadašnji „vrh nad vrhovima” Bobotov kuk po svojoj visini pao tek na četvrto mesto. Posle Zle Kolate (2.535 m), po visini slede njoj susedni vrhovi Dobra Kolata (2.525 m), koliko je visoka i Maja Rosit, takođe na Prokletijama, nedaleko od Gusinja. Pre ovog merenja zvaničan podatak prema poslednjem godišnjaku Monstata bio je da dva vrha - Bobotov kuk i Maja Rosit, imaju istu visinu od 2.522 m.
Zagovornici teze da je Bobotov kuk najviši planinski vrh u Crnoj Gori pozivaju se na međunarodne standarde i pravila koja se koriste u planinarstvu, po kojima se najvišim vrhom smatra onaj koji se čitavom svojom površinom nalazi na teritoriji jedne zemlje, pa bi po tim kriterijumima Zla Kolata ipak bila "samo" drugi vrh u državi. Međutim, zvanično je upisano, vrh crnogorskih Prokletija je potisnuo vrh Durmitora.[2]
Nacionalni park[uredi | uredi izvor]
Vrh Zla Kolata je od 2009. godine deo Nacionalnog parka Prokletije, najmlaćeg nacionalnog parka u Crnoj Gori.[3] Ovaj najmlađi nacionalni park najmanje je „dirnut” ljudskom rukom, u čemu se i sastoji njegova lepota. Svojom surovošću i nepristupačnošću mami ljude avanturističkog duha.[4]
Planinarski izazov[uredi | uredi izvor]
Poseban izazov predstavlja uspon na Zlu Kolatu. Markirana planinarska staza vodi prvo kroz šumu, a onda pašnjacima do katuna gde postoji izvor planinske vode. Daljim usponom staza je sve manje travnata, a sve više stenovita. Sledi kraški predeo, stenovit, sa puno škrapa, pukotina i uvala, gde staza prolazi pored Ledene pećine, granične linije sa Albanijom. Najteži deo uspona predstavljaju dosta strme i eksponirane travnate terase, koje su odvojene nekoliko metara visokim stenovitim odsecima, uz padinu Dobre Kolate, do prevoja između Dobre i Zle Kolate (2.421 mnv).[5] Od prevoja staza ide graničnom linijom na vrh Zla Kolata. Uspon traje između 3,5[6] i 5,5 (i do 6) sati, što zavisi od mesta polaska prema vrhu. Povratak je nešto kraći. Ukupna dužina staze je do 20 km, a visinska razlika 1.600 m. Staza je planinarska, teška, zahtevna i visokogorska. Preporučuje se planinarima visokogorcima, dobro pripremljenim i sa iskustvom. Posebne atrakcije na stazi predstavljaju katuni, pejzaži, raznovrsna flora, snežnici i Ledena pećina, izvor Oko Skakavice i vodopad Skakavica.[7]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 11. 09. 2018. g. Pristupljeno 11. 09. 2018.
- ^ „Ponos Durmitora više nije najviši vrh Crne Gore, evo koji ga je nadvisio”. FOS Media. 23. 9. 2018. Pristupljeno 19. 5. 2020.
- ^ „NP PROKLETIJE”. Zvanični veb-sajt. JP Nacionalni parkovi Crne Gore. Pristupljeno 31. 5. 2020.
- ^ „NACIONALNI PARK PROKLETIJE”. Parkovi Dinarida. Arhivirano iz originala 06. 01. 2021. g. Pristupljeno 31. 5. 2020.
- ^ Dragica, Kocić. „PROKLETIJE - USPON NA ZLU KOLATU (2534 m)”. Planinarsko društvo Pobeda. Pristupljeno 31. 5. 2020.
- ^ „Uspon na najviši vrh Crne Gore Zla Kolata 2.534 mnv, kao i Ravnu Kolatu 2.556 (AL)”. wikiloc. Pristupljeno 31. 5. 2020.
- ^ „Najava akcije:PROKLETIJE Vrhovi Zla Kolata i Trojan”. kablar.org.rs. Arhivirano iz originala 06. 10. 2020. g. Pristupljeno 31. 5. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Clancy, Tim (18. 10. 2013). „Planinari bez granica”. Al Jazeera. Al Jazeera Media Network. Pristupljeno 31. 5. 2020.
- Planine Crne Gore