Национални парк Проклетије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Проклетије
IUCN категорија II (национални парк)
Jezerski Vrh (2694) sa Karanfila (2480).jpg
Проклетије (Језерски врх)
Мјесто  Црна Гора
Најближи град Плав, Гусиње
Површина 16.630 ha
Основано 2009. године
Управљачко тијело Црна Гора

Национални парк Проклетије је пети национални парк у Црној Гори, проглашен 2009. године[1]. Захвата површину од 16.630 ha и у оквиру њега су два резервата природеХридско језеро и Волушница. Зона заштите око парка је 6.252 ha[тражи се извор]. Проклетије се одликују карактеристичним кречњачким рељефом и лепотама који су утицали на проглашење за заштићено подручје од националног значаја.

Положај[уреди]

Национални парк Проклетије ограничен је са југа високим гребенима планине и албанском границом, на западу је река Грнчар, на северу Гусињско-плавска долина и најзад на истоку планина Богићевица[2]. Укупна површина је око 16.600 ha са околном заштитном зоном од приближно 6.200 ha.

[3]. [4] Национални парк Проклетије одликује се кречњачким и доломитским саставом стена, које су се формирале у олиго-миоцену. Предео је изузетно неприсупачан са бројним високим врховима и крашким облицима (јаме, пећине, увале и др). Врхови су најчешће оштри и назубљени, а падине изузетно стрме. Највише тачке су Зли Колац - алб. Колата (2.534 m), Добри Kолац - алб.Kолата (2.528 m) и Росни врх (2.524 m)[5].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Проглашење НП Проклетије” (PDF). Приступљено 31. 10. 2011. 
  2. ^ „Простирање и границе НП Проклетије” (PDF). Приступљено 31. 10. 2011. 
  3. ^ = 16. 08. 2018. http://www.visokogorcicg.com/prokletije/=accessdate = 16. 08. 2018. Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ = 18. 08. 2018. http://www.visokogorcicg.com/prokletije/=accessdate = 18. 08. 2018. Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ „Рељеф и геологија НП Проклетије” (PDF). Приступљено 31. 10. 2011. 

Спољашње везе[уреди]