Дрим
Дрим | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 335 km |
Басен | 11.756 km2 |
Пр. проток | 189 m3⁄s |
Водоток | |
Ушће | Бојана |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Албанија |
Притоке | Призренска Бистрица, Ереник, Shalë, Кир, Valbonë, Црни Дрим, Бели Дрим |
Река на Викимедијиној остави |
Дрим (алб. Drini, мкд. Дрим), односно Велики Дрим, је река на југозападу Балкана. Просечни проток воде у Дриму је 189 m³/s. Слив Дрима покрива територију од 11.756 km², северну и источну Албанију, западну Северну Македонију и западни део Метохије. Протиче кроз дубоке клисуре и није плован.
Река Дрим настаје спајањем Белог и Црног Дрима код града Кукеш у североисточној Албанији. Од тог места до ушћа у Јадранско море Дрим је дугачак 160 km. Са Белим Дримом, укупна дужина реке је 335 km. Близу Скадра, Дрим се дели на два рукавца (бифуркација). Један од њих се улива у Јадран јужно од града Љеш, а други, мањи, улива се у реку Бојана. Други рукавац је настао 1858.
Река Дрим је од великог значаја за албанску привреду, посебно за производњу електричне енергије. На реци су изграђене 3 бране које служе за производњу струје. Вештачко језеро Фјерза је са 73 km² највеће вештачко језеро у Албанији. Наредно језеро у низу има површину од 25 km².
Задрима је област код реке Дрим између Скадра и Љеша. Иван Јастребов је набројао мостове и прелазе на Дриму који су постојали у његово време. На Црном Дриму је био мост код Дебра, камени и чврсти, и другог моста нема до Везирова моста. Арнаути се пребацују на познатим местима где је Дрим широк, а није дубок, јер не умеју да пливају. На Белом Дриму: Швањски мост, мост преко Дрима на пола сата од Љумског моста, Везиров мост (Албанија), мост испод села Блиндишта у Задрими и зове се Ура Лекес (Лекин мост), Ура Шкинес (мост православне жене). Дрим није пловна река. Ако су у старија времена чамци долазили до тврђаве Далмације, оданде нису даље ишли. Прелази преко Дрима на даскама у доба Јастребова су били: код хана Спас у области Хас и зове се Васпас (тј. спаски прелаз, Вау — место где се прелази, Спасит, генитив од Спас) прелаз код села Фирза у Алтинску област зове се Вау-фирзес, Вау-и-Шлакнут (прелаз код села Шлаку које је на десној обали, на јужним падинама планине Цукли), Вау-и-Шпорит, тј. прелаз код села Шпори у Мазреку, Вау-и-Вердес (код села Верда код старе цитаделе Дањ), Вау-и-Грамшит тј. прелаз код села истог имена у Задрими, Вау-и-Мулинавет близу села Балдрена, такође у Задрими и води до воденице (мулинавет значи млин, воденица), Вау-Лешес — Љешки прелаз. Тај прелаз је имао назив Широки Брод у Љешу. Између Балшића и Дубровчана била је потписана нарочита конвенција ниже широкога Брода у Љешу 17. јануара 1368. године у погледу царине на Дани[1] тј. дозволили су им да пролазе кроз Дањ без плаћања царинске таксе.[2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Марин Бици надбискуп барски и примас Србије[3] је у свом путопису из 1610. године записао да река Дрим (од Охридског језера до Љеша) дели Србију од Албаније.[4] Каплан Буровић цитира немачког историчара академика проф. др Георга Стадтмилера који тврди да је у северној Албанији (преко реке Дрим) становништво било у већини српско. Ана Анђелина Комнина је записала да река Дрим пролази поред доњих покрајина Далмата (који су били Словени).[5]
Данило II Српски архиепископ и патријарх описује боj 1282. године Срба и Татара на Дриму где jе погинуо Татарски великаш Черноглав .[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миклошич, Франц (1858). Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, 17. јануар 1368, ниже Широкога Брода у Љешу, pp. 177. Беч.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 401. Београд: Службени гласник.
- ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.96. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе.
- ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.47. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе.
- ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 38., 39. Ниш: Штампарија Викторија.
- ^ https://kraljmilutinnemanjic.wordpress.com