Zoran Radović (fizičar)
| Zoran Radović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 27. avgust 1946. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNR Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | Fizika |
| Akademija | Srpska akademija nauka i umetnosti |
Zoran Radović (Beograd, 27. avgust 1946) srpski je fizičar i akademik, redovni član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti od 8. novembra 2018,[1] član Upravnog odbora Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti, kao i predsednik Akademijskog odbora za saradnju sa naučnicima i umetnicima u svetu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završio je osnovne studije 1970. godine na Katedri za teorijsku fiziku, Fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, kao jedan od najboljih studenata generacije[2] i i postdiplomske 1973. na Institutu Lebedev Akademije nauka SSSR u grupi akademika Vitalija Ginzburga.[1] Doktorirao je 1995. godine na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je radio kao redovni profesor 2007—2014.[1] Bio je šef katedre za Fiziku kondenzovanog stanja 1996—2014,[2] prodekan za nauku Fizičkog fakulteta 2002—2004. godine, član Saveta Beogradskog univerziteta dva uzastopna mandata 2002—2006. i 2009—2012. Jedan je od priznatih svetskih autoriteta u fizici superprovodnosti koji je zajedno sa Ljiljanom Dobrosavljević postavio „Beogradsku školu” na mapu svetske teorijske fizike kondenzovane materije.[2]
Učestvovao je u radu preko sedamdeset međunarodnih i domaćih naučnih konferencija sa više od pedeset predavanja.[2] Održao je dvanaest seminara na evropskim i američkim univerzitetima i nacionalnim laboratorijama. Bio je 2004, 2007. i 2011. godine kopredsedavajući 16—18. simpozijuma fizike kondenzovane materije i jedan je od najzaslužnijih za transformaciju u međunarodnu konferenciju sa velikim učešćem dijaspore.[2] Organizovao je predavanja desetak inostranih fizičara sa kojima je sarađivao i nekoliko desetina seminara bivših studenata Fizičkog fakulteta koji su radili na svetskim univerzitetima. Bio je gostujući profesor na Univerzitetu na Kritu 1999—2000. i zaposlen kao gostujući istraživač u Nacionalnoj laboratoriji u Brukhejvenu 2006—2007.[2] Vodio je šest međunarodnih i četiri domaća projekta.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Godišnja nagrada za fiziku „Marko Jarić” (2007)[1]
- Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad (2013)[2]
