Физички факултет Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Физички факултет
FizickifakuUB.jpg
Зграда Физичког факултета у улици Цара Душана
Тип државни
Оснивање 1990.
Афилијација Универзитет у Београду
Декан др Јаблан Дојчиловић
Број запослених 47
Наставно особље 47 професора, 16 асистената, 5 истраживача сарадника
Број студената 140 на буџету и 25 смофинансирајућих
Број одсека 4
Локација Београд, Србија
Веб-сајт http://www.ff.bg.ac.rs
Fizicki faks BG logo.png

Физички факултет Универзитета у Београду је високошколска научна установа коју чине Институт за физику и Институт за метеорологију.

Као самостална институција Физички факултет је основан 1990. године, док се почетак високошколске наставе и научног рада у области физике и метеорологије везује за формирање Универзитета у Београду.

Физички факултет Универзитета у Београду је већ пар година једна од најуспешнијих истраживачких институција у Србији, по броју објављених радова и њиховим импакт факторима.

Дан факултета се обележава 10. октобра, у спомен на дан када је 10. октобра 1839. године Константин Бранковић званично постављен на привременог професора физике и од када се рачуна да се физика предаје у Лицеју у Србији.

Студијски програми[уреди]

Факултет нуди четири програма за основне и постидипломске мастер студије:

  • Општа физика (A смер)
  • Теоријска и експериментална физика (Б смер)
  • Примењена физика и информатика (Ц смер)
  • Метеорологија (M смер)

Докторске студије физике и метеорологије се организују у сарадњи са Институтом за Физику и Институтом за нуклеарне науке „Винча“.

Одвијање наставе[уреди]

Настава и научно-истраживачки рад на Физичком факултету одвија се на 12 катедри:

  • 10 катедри у оквиру Института за физику
  • 2 катедре у оквиту Института за метеорологију

Експериментална настава се одвија у 38 лабораторија:

  • 33 лабораторије Института за физику
  • 5 лабораторија Института за метеорологију

Студентима су на располагању 3 библиотеке, а доступна је рачунарска читаоница са приступом Интернету.

Рад Физичког факултета одвија се на три локације:

  • у згради у Цара Душана 13 се налази Студентска служба Факултета и одвија се настава за студенте 1. и 2. године основних студија
  • у згради на Студентском тргу 12 налази се Деканат и одвија се настава за студенте 3. и 4. године основних студија
  • у згради у Добрачиној 16 налази се Институт за метеорологију

Историјат[уреди]

Настанак студија физике и метеорологије у Србији[уреди]

Прва високошколска установа у Кнежевини Србији био је Лицеј, основан 1838. године у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевин. Пресељењем престонице у Београд, 1840. године, и Лицеј се премешта у Београд.

Велика школа у коју је Лицеј прерастао 1863. године састојала се од три факултета. На једном од њих, Филозофском факултету, између осталијх предмета, одвијала се и настава из физике. Десет година касније, 1873. године, на Филозофском факултету формирана су два одсека, где се физика сврстала у Природноматематички одсек. Школске 1890/91. године, у прегледу наставног плана за Природноматематички одсек, метеорологија је наведена као посебан предмет, а забележено је постојање физичког кабинета и астрономске и метеоролошке опсерваторије.

1896. године Филозофски факултет је подељен на четири одсека, где су математика, физика, астрономија и метеорологија обухваћене на Математичко-физичком одсеку. 1900. године прецизира се постојање Семинара за математику, механику и теоријску физику, Физичког завода и Метеоролошке и астрономске опсерваторије.

Након доношења Закона о Универзитету 1905. године, промене су довеле до реорганизације Филозофског факултета да би се 1911. године студије Физике издвојиле од студија осталих природних наука.

Физика и метеорологија у Србији између два светска рата[уреди]

Почетак Првог светског рата означио је прекид рада Универзитета у Београду, а самим тим и Филозофског факултета. У периоду између 1925. и 1927. године, у оквиру факултета оформљене су нове студијске групе, направљена је нова подела факултета на два одсека, где је Група за Физику, заједно са новоформираним групама, била у саставу Природноматематичког одсека.

Формирање Природно-математичког факултета[уреди]

Други светског рата довео је до новог прекида универзитетске наставе, да би се настава поново почела реализовати од 1945. године, а Филозофски факултет је 1947. године подељен на Филозофски и Природноматематички факултет.

Статутом Природно-математичког факултета из 1968. године прецизирано је постојање Физичког института и Метеоролошког завода, где се помињу и Катедра за Физику и Катедра за Метеорологију. Поменутим Статутом утврђено је и увођење тростепене наставе на Факултету.

1986/87. године укидавањем Више педагошке школе у Београду, одговарајуће делатности у области природних наука и математике преузели су истородни делови Природноматематичког факултета и тиме су се проширили видови студија за будуће наставнике.

Поделом Природно-математичког факултета на 6 факултета 1990. године, основан је Физички факултет Универзитета у Београду.

Спољашње везе[уреди]