Iberija
 |
Ovaj članak govori o Pirinejskom poluostrvu u doba antičke Grčke. Ako ste tražili neko drugo značenje reči Iberija, pogledajte Iberija (višeznačna odrednica)
| Ovaj članak je deo serije o |
| Istoriji Španije |
|---|
.svg) |
| Ovaj članak je deo serije o istoriji Portugalije |
| Istorija Portugalije |
|---|
 |
Iberija (stgrč. Ιβηρία [Ibería], lat. Iberia) je ime pod kojim su stari Grci od davnina znali teritoriju koja se danas zove Pirinejsko poluostrvo. Još je starogrčki istoričar Herodot upotrebljavao ovaj toponim kako bi označio celo poluostrvo.
Uvod
[uredi | uredi izvor]Termin Iberija je isključivo grčki termin, kao što je termin Hispanija isključivo latinski termin. Zameniti termine španski, iberijski ili hispanski je greška jer svaki od ova tri termina nosi sa sobom različitosti epoha i ambijenta u kojima su nastali. Poreklo termina nije sa sigurnošću poznato — moguće je da je nastalo od imena naroda Ibera, međutim, isto tako je moguće da je narod dobio ime po teritoriji koju je nastanjivao.
Upoznavanje Iberijskog poluostrva kao geografske celine je bio veoma spor proces. Udaljenost od kulturnog centra antičkog doba je bila veoma velika, tako da nije jasno kakav su koncept mogli da imaju stari Grci i Feničani o geografiji poluostrva. Oba naroda su u ono vreme izražavala samo ekonomski interes u odnosu na ovu teritoriju, što nas navodi na zaključak da su možda poznavali mediteransku obalu i poneki deo u unutrašnjosti.
Istoričari veruju da su Feničani posedovali geografske podatke koji su za njih bili važni i da su čak postojali tekstovi koji su sadržali dosta informacija. Zna se da je u 1. veku mudri i učeni kralj Mavretanije Juba II imao ogromnu biblioteku koja je sadržala feničanske tekstove i književnost, i da je jevrejski geograf Marino iz Tira imao dosta materijala na osnovu koga je sastavio mapu sveta, mapu koja je poslužila u velikoj meri naučniku Klaudiju Ptolemeju. Međutim, ni Grci ni Rimljani nisu mnogo obraćali pažnju na ove spise tako da ih nisu ni sačuvali niti preveli, što je jedan od razloga što su danas ti spisi nepoznati.
Iberija kao toponim
[uredi | uredi izvor]U doba antičko doba, termin Iberija nema geografsku vrednost, već isključivo etničku. Poznato je da je bilo iberskih plemena na jugu Monpeljea u 6. veku p. n. e. i da je u 5. veku p. n. e. Eshil pisao da "Rona teče Iberijom".
Herodot, starogrčki istoričar iz 5. veka p. n. e. u svom delu Istorije upotrebljava reč Iberija kao toponim kako bi označio poluostrvo. Pre toga, ovaj termin su koristili Tartešani (lat. Tartessus) za definisanje svoje teritorije. Grčki svet u antičko doba ovo ime vezuje za oikumene (grč. oιkoυμενη) to jest, „poznati svet": na istoku, to je bio Kavkaz, na zapadu, Iberija.
Međutim, Strabon (64. p. n. e. — 24. n. e.) je Iberima takođe nazivao i narod u današnjoj Gruziji, naseljen na teritoriji koja se u ono vreme zvala Kavkaska Iberija. Međutim, ostaje tajna da li postoji ikakva veza između ova dva naroda ili se radi samo o slučajnosti.
Veruje se da je reč „iber“ u stvari iberskog porekla, i da su tako Iberi nazivali generalno reke. Tako se sigurno zvala reka koja danas nosi ime Ebro, i koja je zadržala toponim kao posebno ime. Strabon u svom delu Geografija opisuje sve što se znalo o Iberiji u to doba, i kaže da je u njegovo vreme granica poznatog sveta bila na Pirinejima.
Geografska obeležja
[uredi | uredi izvor]Tokom V, IV y 3. veka p. n. e. informacije o Iberiji su dosta neodređene, i u nekim slučajevima, čak netačne. Ovi vekovi su takođe vekovi kada Grci nisu toliko putovali, ali već u 3. veku p. n. e. sa rimskim osvajanjem kretanje postaje olakšano i postaje sigurnije putovati kako morem tako i zemljom. Osim toga, helenski mudraci su u to doba počeli da pokazuju interesovanje da nauče i isprave moguće greške iz prošlosti.
Kad su se Rimljani iskrcali na ostrvo, pod Iberijom se podrazumevala celokupna mediteranska obala. Gibraltar je u to vreme bio poznat Grcima kao Herakleous Stelaji (Heracleous Stelai ). Stelaji na grčkom znači „stubovi“ tako da su Rimljani samo preveli na latinski - Kolumne Herkulis (Columnae Herculis) - Herkulovi stubovi. Grci su takođe poznavali Pirineje, koje su zvali Pirene (Pyrene), mada su verovali da se proteže od severa ka jugu.
Polibije je bio grčki istoričar iz 2. veka p. n. e. koji je jedno vreme živeo na poluostrvu. Polibije kaže: "Iberija je zemlja koja se nalazi na Mediteranu, i prostire se od Heraklovih stubova pa na dalje. Ali zemlja koja izlazi na spoljno more, Atlantik, ne nosi to ime, jer je skoro otkrivena."
Prva tri traktata koja su napisana o geografiji Iberije napisali su Mela (na latinskom), Plinije Stariji (na latinskom) i Strabon (na grčkom). Mela i Plinije, prema Strabonu, dobro su poznavali severnu i severoistočnu obalu poluostrva, za razliku od Strabona, koji nikad nije bio u Iberiji. Sve što je napisao, baziralo se na spisima mnogobrojnih geografa i istoričara. Drugi izvori su bili milicija i ljudi iz rimske administracije. Njegovi tekstovi su možda manje naučni što se tiče terminologije, ali su zabavniji. Osim toga, njegovi tekstovi su se najbolje očuvali do današnjih dana. Napisao je traktat Geografija čiji je treći tom posvećen Iberiji. U njemu opisuje reke, planine, granice, obale, naseobine, gradove, poljoprivredu, kulturne karakteristike, moreplovce i stanovnike Iberijskog poluostrva.
Takođe je o Iberiji pisao i Klaudije Ptolemej, jedan vek kasnije. U svojim čuvenim geografskim tablama nudi gotovo kompletnu sliku poluostrva sa svim svojim toponimima.
Dela ova četiri pisca su osnov svih znanja iz oblasti geografije o Iberijskom poluostrvu u antičko doba.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- Antonio Gª y Bellido: España y los españoles hace dos mil años (según la Geografía de Estrabón). Colección Austral de Espasa Calpe S.A., Madrid 1945 (primera edición: 8-XI-1945).
- José Camón Aznar Las artes y los pueblos de la España primitiva. Editorial Espasa Calpe, S.A. Madrid, 1954
- José R. Pellón: Diccionario Espasa Íberos. Espasa Calpe S.A. Madrid, 2001