Ivan Dujčev
Ivan Dujčev | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1. maj 1907. |
| Mesto rođenja | Sofija |
| Datum smrti | 24. april 1986. (78 god.) |
| Mesto smrti | Sofija |
Ivan Simeonov Dujčev (bug. Иван Симеонов Дуйчев; 1. maj 1907, Sofija—24. aprila 1986, Sofija) bio je istaknuti bugarski istoričar i paleograf usko specijalizovan za bugarsku i vizantijsku srednjovekovnu istoriju.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Sofiji 1907. Godine 1932. završio je istoriju na Sofijskom univerzitetu „Kliment Ohridski“. Predavali su mu prof. Vasil Zlatarski, prof. Petar Mutafčijev, prof. Petar Nikov i prof. Petar Bicili.
Od 1932. do 1936. bio je na specijalističkim studijama u Italiji. Godine 1934. pod mentorstvom prof. Silvija Đuzepea Merkatija izradio je i odbranio doktorat na Rimskom univerzitetu na temu „Bugarski Asenovci u Vizantiji“ (Bъlgarskite Asenevci vъv Vizantiя). U Vatikanskoj školi u Rimu završio je i kurs paleografije i arhivistike. U to vreme njegov pokrovitelj i mentor bio je prefekt Vatikanskog arhiva kardinal Anđelo Merkati.
Kasnije je postao asisent pa docent za srednjovekovnu bugarsku istoriju na Sofijskom univerzitetu (1936-januar 1945). Po ubeđenju je blizak tolstoizmu i časopisu „Preporod“ (Vъzraždane). Nakon što je bugarska vojska okupirala Makedoniju aprila 1941, posetio je u više navrata ovo područje i upoznao se sa mesnim stanovništvom. Od 7. jula do 17. avgusta 1941. bio je prevodilac u italijanskoj komandanturi u Kosturu, koji se nalazio pod italijanskom okupacijom. Zbog pružanja zaštite lokalnom stanovništvu, koga su progonile grčke vlasti, izazvao je nezadovoljstvo Italijana, te je na njihov zahtev opozvan.[1] Njegova knjižica „Makedonija u bugarskoj istoriji“ (Makedoniя v bъlgarskata istoriя) objavljena 1941, komunističke vlasti u Bugarskoj uvrstile su u spisak „fašističkih knjiga“, a samog Dujčeva otpustile sa Univerziteta. Zbog toga Dujčev je bio nekoliko godina prinuđen da preživljava prevodeći romane i naučnu literaturu s francuskog jezika.
Godine 1945. zbog prosvetne i javne delatnosti među makedonskim stanovništvom za vreme rata grčke vlasti su ga uvrstile u spisak bugarskih, italijanskih i nemačkih vojnih i drugih lica, kojima treba suditi na procesu u Atini kao ratnim zločincima. Dujčev je posebno optužen za krađu i iznošenje grčkih kulturnih vrednosti iz Grčke u Bugarsku. Blagodareći, međutim, naporima advokata Stojana Bojadžijeva, koji je bio angažovan da brani sva bugarska vojna i civilna lica, optužena na procesu, Dujčev je spasen. Naime, puštena je dezinformacija o njegovoj smrti.[2] Sa svoje strane Dujčev se na nekoliko meseci sakrio u jedno selo u okolini Velikog Trnova.
Godine 1950. godine Dujčev je postao viši naučni saradnik u novoosnovanom Institutu za bugarsku istoriju (danas Institut za istoriju) pri Bugarskoj akademiji nauka.
Godine 1981. izabran je za člana Bugarske akademije nauka. Učesnik je međunarodnih kongresa i konferencija, član Akademije nauka, književnosti i umetnosti u Palermu, dopisni član Britanske akademije u Londonu, član Pontifikalne akademije za arheologiju u Rimu, nosilac Herderove nagrade 1974. Njegov naučni opus obuhvata više od 500 publikacija. Na srpski su prevedeni njegov članak „Bosanski franjevci u Bugarskoj do Ćiprovačkog ustanka“ (Franjevački vjesnik, 1938, 262-71) i studija „Minijature Manasijevog letopisa“ (1965).
Posle smrti njegova lična biblioteka je poklonjena Sofijskom univerzitetu, a kuća u kojoj je živeo je pretvorena u istraživački centar.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Iz starata bъlgarska knižnina. Kn. I. 1940.
- Prepiskata na papa Inokentiя III s bъlgarite. Sofiя. 1942.
- Iz starata bъlgarska knižnina. Kn. II. 1944.
- Rilskiяt svetec i negovata obitel. Biblioteka “Zlatni zъrna”, redaktor-stopanin: Slavčo Atanasov. 1947.
- Miniatюrite na Manasievana letopis. „Bъlgarski hudožnik“. 1962.
- Letopisa na Konstantin Manasi. Izdatelstvo na BAN. 1963.
- Bolonski psaltir. Izdatelstvo na BAN. 1968.
- Bъlgarsko Srednovekovie. Izdatelstvo Nauka i Izkustvo. 1972.
- Pъteki ot utroto. Očerci za srednovekovnata bъlgarska kultura. Izdatelstvo Otečestvo. 1985.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- U bugarskim akademskim krugovima tvrdi se da je Ivan Dujčev pravi autor knige Četveroevangelieto na car Ivan Aleksandъr (1980), koja je izdana pod imenom Ljudmile Živkove[3]
- Izgleda da je ime Ivan Dujčev poslužilo kao prototip za sliku bugarskog profesora-medieviste, opisanog u romanu Elizabete Kostove „Istoričar“ (2005).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Božilov, I. Predgovor, v: Duйčev, I. Izbrani proizvedeniя. T. I. Vizantiя i slavяnskiяt svяt. Sofiя, 1998, 7-25.
- Ivan Dujčev, Biobibliographie. Verfasst von A. Kirmagova, A. Paunova. Sofia, 1996.
- Kirilo-Metodievska enciklopediя, t. I. Sofiя, 1985, s. 617-620.
- Gюzelev, V. Prof. Ivan Duйčev i proučvaneto na bъlgarskoto srednovekovie, v: Bъlgarsko srednovekovie. Bъlgaro-sъvetski sbornik v čest na 70-godišninata na prof. Ivan Duйčev. Sofiя, 1980, 15-19.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Daskalov, Georgi. Klio sreщu Temida. Anton Kalčev – humanist ili voennoprestъpnik“, Voenno izdatelstvo, Sofiя, 2013, s. 81.
- ^ „Dvete smъrti na akademik Ivan Duйčev“, v-k Makedoniя, br. 10, 10. mart 1999 g. Dučjev je gotovo jedini, zajedno s general lajtantnom Ivanom Marinovom, od lica sa spiska, koji je preživeo. Ostali su uhapšeni ili predani Grčkoj i osuđeni na smrt.
- ^ Vidi. Nikolaй Vasilev,„Prof. Nikolaй Vasilev: Disertaciite na Lюdmila Živkova ne sa neйni, na Fol i Duйčev sa“, intervju, v. „24 časa“, 21.10.2012 g.; Vagalinska I., „Memoari s časovnikov mehanizъm“, časopis „Tema“, br. 14 (182), 11. april 2005 g.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biografija na sajtu SANU
- Bio- i bibliografiя na akad. Ivan Duйčev Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) na saйta na Biblioteka na SU
- Naučen centъr za slavяno-vizantiйski proučvaniя „Ivan Duйčev“
- I. Duйčev, „Prilep v našeto minalo“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), reč, proiznesena na 4. VII. 1941 g. v gr. Prilep
- I. Duйčev, „Blazius Klaйner i negovata „Istoriя na Bъlgariя“ ot 1761 godina“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), 1977
- I. Duйčev, Lekcii po arhivistika (pdf-format)
