Igor Torkar
Igor Torkar | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 13. oktobar 1913. |
| Mesto rođenja | Kostanjevica na Krasu, Austrougarska |
| Datum smrti | 1. januar 2004. (90 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, Slovenija |
Igor Torkar, pseudonim Borisa Fakina[1] (Kostanjevica na Krasu, 13. oktobar 1913 – Ljubljana, 1. januar 2004) bio je slovenački pisac, dramski pisac i pesnik, najpoznatijeg po svojim književnim opisima komunističke represije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Torkar je rođen u slovenačkoj porodici u selu Kostanjevica na Krasu, tada u sastavu Austrougarske županije Gorica i Gradišća, danas u Sloveniji.[1] Pohađao je gimnaziju Poljane u Ljubljani. Njegovi učitelji bili su istoričar književnosti France Koblar, pisac Juš Kozak i slikar Božidar Jakac.
Godine 1932. upisao se na Univerzitet u Ljubljani, gde je godinu dana studirao pravo. Zatim je studirao hemiju i diplomirao kao inženjer hemije 1942. godine. Bio je član nekoliko levičarskih studentskih grupa koje su se zalagale za autonomiju Slovenije u okviru Kraljevine Jugoslavije i demokratizaciju zemlje. Između ostalog, vodio je studentsku asocijaciju koja se uspešno zalagala za izgradnju nove zgrade univerzitetske biblioteke u Ljubljani.
Za to vreme objavio je svoje prve pripovetke i eseje pod pseudonimom Igor Torkar u književnom časopisu Sodobnost. Pisao je i političke satire u satiričnom listu Pavliha, od kojih su neke bile cenzurisane od strane vlasti Dravske banovine.
Nakon invazije Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, postao je aktivista Oslobodilačkog fronta slovenačkog naroda. Nikada se nije pridružio partizanskom otporu, ali je organizovao prikupljanje zaliha za borbene jedinice komunističkog otpora. Godine 1942. uhapsile su ga italijanske okupacione vlasti, ali je posle dva meseca zatvora pušten. 1943. godine uhapšen je od strane nacističkih nemačkih okupacionih snaga i poslat u koncentracioni logor Dahau, gde je ostao do kraja Drugog svetskog rata.
Posle rata, Torkar se vratio u Jugoslaviju, gde je radio kao tehnički rukovodilac u kompleksu hemijske industrije u Sloveniji. U aprilu 1948. uhapšen je od strane jugoslovenskih komunističkih vlasti pod lažnim optužbama za pronacističke aktivnosti tokom Drugog svetskog rata. Njemu je suđeno na suđenjima u Dahauu zajedno sa još 33 preživela iz koncentracionih logora Dahau i Buhenvald koji su bili optuženi za saradnju sa nemačkim Gestapoom jer je, smatra tužilaštvo, samo saradnja mogla da objasni njihov opstanak.[3][4][5] Godine 1949. osuđen je na šest godina zatvora, koja je nakon žalbe povećana na 12. Torkar je proveo četiri godine u zatvoru, uključujući dve godine u samici. Pušten je na slobodu 1952. i zabranjeno mu je objavljivanje još dve godine.
Posle dve godine nezaposlenosti, Torkar je postao predavač na Akademiji lepih umetnosti u Ljubljani. Godine 1976. dospeo je u zvanje profesora grafičke tehnologije.[6] Godine 1971. Viši sud SR Slovenije je poništio kaznu iz 1949. godine, a Torkar je oslobođen svih optužbi.
Od 1990-ih pa nadalje, Torkar je postao kritički komentator i posmatrač demokratizacije Slovenije, sa redovnim kolumnama u listovima Delo i Dnevnik.
U oktobru 2003. godine, povodom autorovog 90. rođendana, Slovenačka nacionalna televizija emitovala je dokumentarac pod nazivom „Umiranje na rate“, posvećen Torkarovoj životnoj priči. Preminuo je 1. januara 2004. godine u Ljubljani.
Rad[uredi | uredi izvor]
- Poezija
- Blazni Kronos, satirični soneti (1940)
- Kurent, epske pesme (1946)
- Jetniški soneti, pesme (1974)
- Balada o smehu, epske pesme (1977)
- Zlatoustova pratika, satirične pesme, epigrami, aforizmi (1981)
- Zvezde so strnjene kaplje krvi, pesme (1990)
- Satirični koledar, satirične pesme i humoreske (1992)
- Basni, basne i pesme (1992)
- Oseka bivanja - večerne pesmi, pesme (1998)
- Mavrice večera, pesme (2000)
- Pesmi osekle samosti, pesme (2003)
- Dramska dela
- Velika preizkušnja, drama (1946)
- Pravljica o smehu (1953)
- Pisana žoga, drama (1955)
- Pozabljeni ljudje, drama (1957)
- Delirij, drama (1958)
- Svetloba sence, monodrama (1961)
- Pisana žoga (1963)
- Cvetje v jeseni, dramatizacija (1964)
- Balada o črnem noju, drama (1965)
- Zlata mladina, drama (1970)
- Vstajenje Josefa Švejka, satirična komedija (1971)
- Pisana Žoga, zbirka 5 drama (1972)
- Ravbarski cesar, dramatizacija(1973)
- Požar, monodrama (1973)
- Revizor 74, satirična komedija (1974)
- Odsevanja, zbirka 3 drame (1976)
- Hudič in angel, satirična komedija (1981)
- Satirična komedija, satirična komedija (1981)
- Revizor 93, satirična komedija (1993)
- Balada o taščici, drama (1994)
- Raubarski cesar, (2013)
- Proza
- Knjiga o filmu Jara gosopoda (1952)
- Deseti bratje, roman (1979)
- Umiranje na obroke, roman (1984)
- Zgodbice o znanih Slovencih (1992)
- Igranje s številkami meseca (1993)
- Smrt na počitnicah, roman (1998)
- Publicistika
- Meditacije o mojem času (1989)
- Televizijske drame
- Jugoslavija ekspres (1962)
- Študentska soba (1964)
- Balada o taščici (1965)
- Pozabljeni klovn (1967)
- 4000 (1968)
- Pisana žoga (1971)
- Čednost v dolini Šentflorjanski (1979)
- Radio drame
- Balada o smehu (1995)
- Vstajenje Josefa Švejka (1998)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Stanko Janež (1971). Živan Milisavac, ur. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon]. Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia: Matica srpska. str. 540.
- ^ „Umrl pesnik in pisatelj Igor Torkar :: Prvi interaktivni multimedijski portal, MMC RTV Slovenija”. rtvslo.si. Pristupljeno 28. 4. 2015.
- ^ Kranjc, Gregor Joseph. 2013. To Walk with the Devil: Slovene Collaboration and Axis Occupation. Toronto: University of Toronto Press, p. 236.
- ^ Banac, Ivo. 1988. With Stalin Against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism. Ithaca, NJ: Cornell University, p. 21
- ^ Plut-Pregelj, Leopoldina, Gregor Kranjc, Žarko Lazarević. 2018. Historical Dictionary of Slovenia. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, p. 9.
- ^ „Umrl Igor Torkar”. dnevnik.si. Pristupljeno 28. 4. 2015.
