Izbeglice iz Avganistana

Avganistanske izbeglice su građani Avganistana koji su bili primorani da pobegnu iz svoje zemlje kao rezultat neprekidnih ratova koje je zemlja pretrpela od avganistansko-sovjetskog rata, građanskog rata u Avganistanu, rata u Avganistanu (2001–2021) ili bilo političkih ili verskih razloga i progona. Saur revolucija 1978. godine, praćena sovjetskom invazijom 1979. godine, označila je prvi veliki talas internog raseljavanja i međunarodne migracije u susedni Iran i Pakistan; manji broj je otišao i u Indiju ili u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Između 1979. i 1992. godine, više od 20% stanovništva Avganistana napustilo je zemlju kao izbeglice. Nakon sovjetskog povlačenja 1989. godine, mnogi su se vratili u Avganistan, međutim mnogi Avganistanci su ponovo bili primorani da pobegnu tokom građanskog rata 90-ih. Preko 6 miliona avganistanskih izbeglica je boravilo u Iranu i Pakistanu do 2000. godine. Većina izbeglica se vratila u Avganistan nakon invazije Sjedinjenih Država 2001. i svrgavanja talibanskog režima.^[1] Između 2002. i 2012. godine, 5,7 miliona izbeglica se vratilo u Avganistan, povećavajući populaciju zemlje za 25%.^[2]

Avganistan je jedna od najvećih zemalja u svetu koja proizvodi izbeglice. Ukupno 6,3 miliona avganistanskih izbeglica otišlo je u Pakistan i Iran 1990. godine. Smatra se da je među 4 nacije sa najvećim brojem izbeglica. Postoji više od 8 miliona Avganistanaca koji su bili primorani da napuste svoje domove kao rezultat nasilja, potencijalnog progona i siromaštva, što je stvorilo dijasporsku populaciju od više od 8,2 miliona Avganistanaca u ukupno 103 odvojene zemlje. Od ovih 8,2 miliona izbeglica, za nešto manje od 6 miliona se smatra da je raseljeno kao rezultat rata Sjedinjenih Država u Avganistanu.^[3] Uz to, oko 3,2 miliona avganistanskih državljana je proterano iz svojih domova u status interno raseljenih lica (IRL).^[4]

Neke zemlje koje su bile deo Međunarodnih bezbednosnih snaga za bezbednost uspostavile su posebne programe kako bi omogućile hiljadama Avganistanaca da se presele u Severnu Ameriku ili Evropu. Kao izbeglice ili tražioci azila bez državljanstva, zaštićeni su dobro uspostavljenim principom zabranom vraćanja izbeglica i Konvencijom UN protiv torture. Oni dobijaju maksimalne državne beneficije i zaštitu u zemljama kao što su Australija, Kanada, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države. Mnogi od njih su imali pravo na zeleni pasoš SAD-a a isti princip je bio i u Australiji.

Zemlje domaćini izbeglica[uredi | uredi izvor]

Domoroci Avganistana i njihova deca zakonito borave u najmanje 96 zemalja širom sveta. Otprilike tri od četiri Avganistanca su u svom životu prošla kroz unutrašnje i/ili spoljno raseljavanje. Za razliku od nekih drugih zemalja, sve primljene izbeglice i oni kojima je odobren azil u Sjedinjenim Državama imaju zakonsko pravo na stalni boravak (zelena karta), a zatim i državljanstvo SAD ili državljanstvo SAD. Sva njihova deca automatski postaju Amerikanci ako ispunjavaju sve uslove iz 8 zakona. Time se proširuju njihove privilegije, a svima im se daje dodatna međunarodna zaštita od bilo kakve protivpravne pretnje ili štete.^[5]

Pakistan[uredi | uredi izvor]

Približno 1.438.432 registrovana avganistanska izbeglica i tražioca azila privremeno borave u Pakistanu pod brigom i zaštitom Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Od toga, 58,1% živi i radi u Hajber Pahtunkvi, 22,8% u Beludžistanu, 11,7% u Pendžabu, 4,6% u Sindu, 2,4% u glavnom gradu Islamabadu i 0,3% u Azad Kašmiru. Većina je rođena i odrasla u Pakistanu u poslednje četiri decenije, ali se smatraju državljanima Avganistana.^[6] Oni su slobodni da se vrate u Avganistan u skladu sa programom dobrovoljne repatrijacije ili se presele u bilo koju drugu zemlju sveta i tamo budu konačno preseljeni.

Od 2002. godine, oko 4,4 miliona građana Avganistana je vraćeno preko UNHCR-a iz Pakistana u Avganistan. Neki članovi talibana i njihove porodice već dugo borave među avganistanskim izbeglicama u Pakistanu. Drugi, kao što su podnosioci zahteva za specijalnu imigrantsku vizu (SIV) i članovi njihovih porodica, koji čekaju da se nasele u Sjedinjenim Državama, takođe borave u Pakistanu. U vezi sa talibanima, premijer Pakistana je izjavio sledeće:

Ono što talibani rade ili ne rade nema nikakve veze sa nama. Mi nismo ni odgovorni, niti portparoli talibana. - Imran Kan. ^[7]

Dana 3. oktobra 2023. pakistanski ministar unutrašnjih poslova Sarfraz Bugti naredio je da svi imigranti bez dokumenata, posebno skoro 1,73 miliona avganistanskih državljana, dobrovoljno napuste zemlju do 1. novembra 2023. ili se suoče sa deportacijom u okviru akcije. Talibanske vlasti osudile su deportacije Avganistanaca kao "nehuman čin".^[8]

Iran[uredi | uredi izvor]

Od oktobra 2020. ima 780.000 registrovanih avganistanskih izbeglica i tražilaca azila koji privremeno borave u Iranu pod brigom i zaštitom UNHCR-a. Većina njih je rođena u Iranu tokom poslednje četiri decenije, ali se i dalje smatraju državljanima Avganistana. Prema iranskim zvaničnicima, 2 miliona građana Avganistanaca koji nemaju nikakve pravne dokumente i preko pola miliona nosilaca iranskih viza takođe boravi u različitim delovima zemlje. Avganistanci su dugo koristili Iran da stignu do Turske, a zatim i do Evrope gde traže politički azil.^[9] Kao i u Pakistanu, avganistanske izbeglice nisu konačno naseljene, već tamo borave na privremenoj osnovi.

Prvobitni odgovor Irana prema avganistanskim izbeglicama, vođen verskom solidarnošću, bila je politika otvorenih vrata gde su Avganistanci u Iranu imali slobodu kretanja da putuju ili rade u bilo kom gradu, pored subvencija za propan, benzin, određene prehrambene artikle, pa čak i zdravstveno osiguranje. Početkom 2000-ih, iranski Biro za strance i poslove stranih imigranata (BAFIA) pokrenuo je registraciju svih stranaca, uključujući izbeglice. Počela je da izdaje privremene boravišne karte određenim Avganistancima. Iranska vlada je 2000. godine takođe pokrenula zajednički program repatrijacije sa UNHCR-om. Usvojeni su zakoni da bi se podstakla repatrijacija avganistanskih izbeglica, kao što su ograničenja u zapošljavanju, oblasti stanovanja i pristup uslugama uključujući obrazovanje. Godine 2021. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je otkrila da je nešto više od milion Avganistanaca vraćeno nazad. Iran je 2023. zajedno sa Pakistanom odlučio da deportuje još izbeglica.^[10]

Indija[uredi | uredi izvor]

Indija ima otprilike 15 hiljada Avganistanaca unutar svojih granica. Većina njih živi u glavnom gradu države Delhiju, posebno u četvrtima Lajpat Nagar, Bhogal i Malviia Nagar. Neki od njih imaju „prodavnice, restorane i apoteke“. Avganistanske izbeglice su primljene u Indiju tokom i nakon sovjetsko-avganistanskog rata (1979–1989). Mnogi nekada živahni Siki u Avganistanu i avganistanski hindusi postali su izbeglice u Indiji nakon ratova. Takođe, veći deo avganistanske hrišćanske zajednice napreduje u Indiji. Godine 2021, nakon završetka najnovijeg rata u Avganistanu, Indija je ponudila hitnu vizu nekim građanima Avganistana.^[11]

Kanada[uredi | uredi izvor]

Kada su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom u avgustu 2021. godine, kanadska vlada je objavila da će preseliti 40.000 ugroženih Avganistanaca, kao što su žene i devojke, pripadnici avganistanske LGBTK zajednice, radnici za ljudska prava i novinari. Ovo je bio dodatak ranijoj inicijativi za preseljenje hiljada Avganistanaca koji su radili za kanadsku vladu, kao što su prevodioci i zaposleni u ambasadi, kao i njihove porodice. Do marta 2022. Kanada je preselila 8.580 avganistanskih izbeglica. Do avgusta 2022. godine, prve godišnjice pada Kabula, taj broj je porastao na 17.375. Ahmed Husen, ministar međunarodnog razvoja, 27. septembra 2023. objavio je da je Kanada pokrenula pomoć za obezbeđivanje 14 miliona dolara za razvojno finansiranje za 2 projekta za podršku zdravstvenih i osnovnih usluga za avganistanske izbeglice i zajednice domaćina u Pakistanu pogođene prošlogodišnjim poplavama. Od ovih 14 miliona dolara, 10 miliona dolara se dodeljuje Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice za osnovne usluge i napore za oporavak, kao što su rehabilitacija škola i zdravstvenih ustanova, obezbeđivanje obuke za život i usluga povezanih sa rodno zasnovanim nasiljem. Preostalih 4 miliona dolara će ići Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za zdravstvene usluge, uključujući seksualnu, reproduktivnu, zdravstvenu zaštitu majki, novorođenčadi, dece i adolescenata i usluge rodno zasnovanog nasilja.^[12]

Uganda[uredi | uredi izvor]

Dana 17. avgusta, nakon pada Kabula, vlada Ugande je objavila da će na osnovu zahteva Sjedinjenih Država privremeno ugostiti 2000 avganistanskih izbeglica. Očekivalo se da će izbeglice biti dovedene u grupama od 500 u Entebe gde je UNHCR obezbedio hotele za njihov dolazak i pregled. Broj izbeglica koje trenutno borave u Ugandi nije jasan, ali prema izveštajima, ugandski zvaničnici su potvrdili dolazak 145 izbeglica u nedelju, 22. avgusta 2021. godine. Vlada Republike Ugande primila je još 51 Avganistanca na međunarodnom aerodromu Entebe 25. avgusta 2021. godine.^[13]

SAD[uredi | uredi izvor]

U poslednjih 40 godina, rastao je broj Avganistanaca u SAD-u od 4000 do 200 000. Najveći porast se beleži u dva perioda: 2010 — 2019. i od 2021. i nadalje. Između desetogodišnjih perioda 2010-ih, avganistansko stanovništvo je poraslo sa 54.000 u 2010. na otprilike 132.000 u 2019. Pored toga, ta populacija je ponovo skočila 2021. godine usred američkog vojnog povlačenja iz Avganistana, što je dodatno poraslo za 76 000.^[14]

Dana 7. avgusta 2021, zbog pretnje talibana SAD-u, ambasada SAD-a u Kabulu saopštila je svim američkim državljanima koji žive u Avganistanu da počnu da se evakuišu iz zemlje i da svi zaposleni u ambasadi odmah napuste ako „njihovu funkciju mogu da obavljaju sa drugog mesta”.^[15]

Iako je Stejt department 27. aprila 2021. naredio američkim trupama da se povuku iz Avganistana do 11. septembra, tek početkom avgusta 2021. bezbednosna situacija u Kabulu se drastično pogoršala. To je bilo vreme kada je talibanska milicija preuzimala Avganistan jedan po grad i/ili provinciju. Dana 12. avgusta američka ambasada u Kabulu je izdala bezbednosno upozorenje koje upućuje svim državljanima SAD da odmah napuste Avganistan koristeći komercijalne letove ako mogu, a ako to ne mogu da priušte, mogli bi da kontaktiraju ambasadu da dobiju informacije u vezi sa zajmom za repatrijaciju.^[16]

Ambasada je 18. avgusta 2021. izdala još jedno upozorenje državljanima SAD i LPR-ovima zakonitim stalnim stanovnicima da sa supružnicima i decom putuju na Međunarodni aerodrom Hamid Karzai i uđu na aerodrom u kampu Salivan. Kada su vesti o tome doprle do ušiju mnogih građana Avganistana koji su pokušavali da pobegnu od vladavine talibana, požurili su na aerodrom u Kabul.

Avganistan je 2021. započeo svoju najveću humanitarnu evakuaciju u istoriji, u kojoj je učestvovalo više od 80.000 ljudi.

I tako je počela druga faza operacije Saveznici utočište od 15. avgusta do 31. avgusta 2021. 21. i 25. avgusta SAD. Ambasada je još jednom izdala bezbednosna upozorenja savetujući američkim državljanima da izbegavaju putovanje na aerodrom i da odmah evakuišu.

Si-en-en je 26. avgusta 2021. izvestio o dve eksplozije na aerodromu u kojima je poginulo 13 američkih marinaca i približno 60 Avganistanaca izvan aerodroma.^[17]

SAD su primile više od 10.000 avganistanskih izbeglica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su im postali privremeni domaćini u ime drugih nacija. Međutim, skoro 12.000 izbeglica je ostalo u objektu u Abu Dabiju od avgusta 2022. Izbeglice su počele da protestuju zbog sporog i neprozirnog procesa preseljenja i uslova života. Protesti su se ponovo pojavili u oktobru 2022. Izbeglica koja se preselila u Kanadu rekla je da „psihološki pate“ u emiratskoj ustanovi.^[18]

Tokom operacije Saveznici dobrodošli, Sjedinjene Države su dale status humanitarne uslovne slobode za više od 76.000 evakuisanih državljana Avganistanaca. Humanitarni uslovni otpust služi kao metod da pojedincima koji inače ne ispunjavaju uslove za prijem u Sjedinjene Države ministar za unutrašnju bezbednost daje privremenu dozvolu za ulazak u zemlju. Ovi pojedinci su uslovno pušteni u zemlju kao rezultat „hitnih humanitarnih razloga ili zbog značajne javne koristi.“ U slučaju avganistanskih državljana, ovaj status je dat na period od 2 godine, uz dodatno odobrenje za zapošljavanje ovih lica. u zemlji. Pojedinci kojima je odobren status humanitarnog uslovnog otpusta razlikuju se od svojih kolega koji su primljeni putem specijalne imigrantske vize (SIV) ili standardnog procesa imigracije, po tome što im nedostaje utvrđen put za postizanje statusa zakonitog stalnog boravka (ili zelene karte).^[19]

U junu 2023. godine, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu UN (VFP) razgovarali su o trenutnoj situaciji u Avganistanu. „Procenjuje se da se u Avganistanu oko 15,3 miliona ljudi (35 procenata analizirane populacije) suočava sa visokom akutnom nesigurnošću hrane, uključujući nešto manje od 2,8 miliona ljudi u hitnoj pomoći. Preko 3,2 miliona dece i 804 000 trudnica i dojilja su akutno neuhranjeni.^[20]

Istog meseca, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost otvorilo je novi program za avganistanske državljane koji borave u Sjedinjenim Državama. Ovaj program je omogućio avganistanskim humanitarnim uslovno otpuštenima da se ponovo prijave Carinskoj i imigracionoj službi Sjedinjenih Država za status uslovnog otpusta ako spadaju u kategorije koje ispunjavaju uslove, posebno ako su prvobitno pušteni na uslovnu slobodu u Sjedinjene Države kao deo početne operacije Saveznici Utočište. Ova politika je uspostavljena od strane administracije predsednika Džoa Bajdena, a dodatno je dozvoljeno produženje dozvole za zapošljavanje za svakog pojedinca kome je odobren ponovni uslovni otpust.

Avganistanski uslovno otpušteni koji borave u Sjedinjenim Državama i dalje se suočavaju sa nejasnom budućnošću kada je u pitanju stalni boravak. Napori poput Zakona o prilagođavanju Avganistanu uvedeni su i na 117. i na 118. sednice Kongresa SAD u nastojanju da se obezbedi put do državljanstva za avganistanske državljane, međutim predlog zakona tek treba da prođe oba doma Kongresa, delimično kao rezultat njegovog ključni propust iz omnibus zakona o potrošnji za 2022. (Zakon o konsolidovanim aproprijacijama iz 2022.). Protivljenje zakonu je uglavnom došlo od republikanskih zakonodavaca, posebno senatora Čaka Graslija, koji je 2022. godine izjavio da neće stajati iza zakona „sve dok se proces provere ne poboljša“. Više republikanaca je ponovilo ovu tačku. pogled, nakon što je otkriveno da 2 osobe od više od 76.000 primljenih potencijalno predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost kao rezultat izveštaja Kancelarije generalnog inspektora.^[21]

Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi | uredi izvor]

Stotine bivših avganistanskih specijalnih snaga koji su se borili zajedno sa britanskim trupama u Avganistanu odbijeno je preseljenje u Veliku Britaniju. Jedan bivši oficir britanskih specijalnih snaga rekao je za Bi-Bi-Si da „u vreme kada su određene akcije specijalnih snaga Velike Britanije pod istragom javne istrage, njihov štab je takođe imao moć da spreči bivše kolege avganistanskih specijalnih snaga i potencijalne svedoke ovih akcija da stignu bezbedno u Veliku Britaniju.“^[22]

Statistike[uredi | uredi izvor]

Kao što je prikazano na grafikonu ispod, avganistanske izbeglice su primane u druge zemlje u sledećim periodima:

Država	Sovjetski rat u Avganistanu	Rat u Avganistanu (1992—1996)	Islamski Emirat Avganistan (1996—2001)	Rat u Avganistanu (2001—2021)
Pakistan	3,100,000 ^[23]			1,438,432	^[24]^[25]
Iran	3,100,000 ^[23]			780,000	^[24]^[25]
Nemačka				147,994
Turska				129,323	^[25]
SAD	132,000^[26]			89,500	^[27]^[28]^[29]
Austrija				40,096	^[30]
Francuska				31,546
Švedska				29,927
Grčka				21,456	^[31]
Indija	60,000^[32]			15,806	^[25]^[33]
Švajcarska				14,523	^[31]
Italija				12,096	^[31]
Australija				10,659	^[31]
Ujedinjeno Kraljevstvo				9,351	^[31]
Indonezija				7,629	^[25]^[34]^[31]
Tadžikistan		1,161 ^[35]	15,336 ^[35]	5,573	^[31]
Holandija				5,212	^[31]
Belgija				4,689	^[31]
Norveška				4,007	^[31]
Finska				3,331	^[31]
Malezija				2,661	^[25]^[31]
Rumunija				2,384	^[36]
Kanada				2,261
Danska				2,134
Portugal				883	^[37]