Икигами: Гласник смрти

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ikigami: Glasnik smrti
Srpsko izdanje prvog toma mange
イキガミ
(Ikigami)
Žanr
Manga
AutorMotoro Mase
IzdavačJapan Shogakukan
Srbija Festina Lente
Ciljna grupaSeinen
Časopis
  • Weekly Young Sunday (2005–2008)
  • Big Comic Spirits (2008–2012)
Prvo izlaženje27. januar 2005. — 6. februar 2012.
Tomovi10 (ukupno)
3 (Srbija) (spisak tomova)
Igrani film
Ikigami
Režiser Tomojuki Takimoto
Producent Akimicu Sasaki
Scenarista Motoro Mase
Akimicu Sasaki
Tomojuki Takimoto
Hirojuki Jacu
Kompozitor Hibiki Inamoto
Studio Toho
Datum izdavanja 27. septembar 2008.
Trajanje 133 minuta
Manga
Ikigami: Sairin
AutorMotoro Mase
IzdavačShogakukan
Ciljna grupaSeinen
ČasopisBig Comic
Prvo izlaženje10. septembar 2021. — danas
Tomovi2
Portal Strip

Ikigami: Glasnik smrti (jap. イキガミ, Ikigami) je manga koju je napisao i ilustrovao Motoro Mase. Serijalizovala se od 2005. do 2012. godine u Šogakukanovim manga revijama Weekly Young Sunday (2005–2008)[3] i Weekly Big Comic Spirits (2008–2012).[4] Poglavlja su sakupljena u deset tankobona.

U Srbiji, izdavačka kuća Festina Lente je u periodu od 2013. do 2014. godine radila na prevodu ove mange, i ukupno prevela tri od deset tomova. Promocija srpske verzije mange održana je na festivalu Japanizam 5. jula 2013. godine.[5]

Manga je 2008. godine adaptirana u igrani film pod nazivom Ikigami.[6]

Šogakukan je 2021. godine objavio da će manga dobiti nastavak pod nazivom Ikigami: Sairin („Ikigami: Povratak”). Nastavak je počeo da se objavljuje 10. septembra 2021. godine u Big Comic-u.[7] Prvi tankobon izašao je 30. juna 2022. godine.[8]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Radnja je smeštena u distopijskoj verziji Japana. Kako bi se povećala produktivnost naroda, i poštovala „dragocenost života,“ japanska vlada je odlučila da je neophodno periodično ubijati nasumično izabrane stanovnike. Izabrani stanovnik će dan pred smrt dobiti Ikigami — obaveštenje o smrti.

Spisak tomova[uredi | uredi izvor]

Br. Prvobitni datum izdanja Prvobitni ISBN Datum izdanja na srpskom ISBN na srpskom
1 5. avgust 2005. (2005-08-05)[9]978-4-09-153281-715. jul 2013. (2013-07-15)[10]978-86-88825-02-3

Prva epizoda: „Kraj osvete”
(復讐の果て, Fukushū no hate)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo

Druga epizoda: „Zaboravljena pesma”
(忘れられた歌, Wasure rareta uta)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo
2 5. april 2006. (2006-04-05)[11]978-4-09-153281-727. novembar 2013. (2013-11-27)[12]978-86-88825-03-0

Treća epizoda: „Droga istinske ljubavi”
(純愛ドラッ, Jun'ai dora~tsu)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo

Četvrta epizoda: „Odlazak u rat”
(出征前夜, Shussei zen'ya)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo
3 28. decembar 2006. (2006-12-28)[13]978-4-09-151149-231. jul 2014. (2014-07-31)[14]978-86-88825-04-7

Peta epizoda: „Pobuna života”
(命の暴走, Inochi no bōsō)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo

Šesta epizoda: „Najslađa laž”
(最愛の嘘, Saiai no uso)

  • Prvi deo
  • Drugi deo
  • Treći deo
4 5. septembar 2007. (2007-09-05)[15]978-4-09-151227-7——
5 2. maj 2008. (2008-05-02)[16]978-4-09-151332-8——
6 28. januar 2008. (2008-01-28)[17]978-4-09-151405-9——
7 30. septembar 2009. (2009-09-30)[18]978-4-09-151473-8——
8 30. jul 2010. (2010-07-30)[19]978-4-09-151496-7——
9 30. jun 2011. (2011-06-30)[20]978-4-09-151526-1——
10 30. mart 2012. (2012-03-30)[21]978-4-09-151536-0——

Prijem[uredi | uredi izvor]

Karlo Santos (Anime News Network) ima generalno pozitivno mišljenje o mangi, s tim da mu se ne sviđa melodramatičnost nekih priča. Takođe, nije fan glavnog lika, rekavši „Fudžimoto nema veliki udeo u priči, uglavnom je samo narator. U tom slučaju, ako se neće razviti kao lik i pošto se već malo pojavljuje, bolje i da nije tu“. S druge strane, sviđa mu se način na koji Motoro piše dijaloge, rekavši da su puni emocija i realistični. Takođe mu se sviđa crtež, koji je jednostavan, ali savršen sa ovakvu priču; s tim da su pozadine ponekad zbrzane.[22][23][24]

Snou Vajldsmit (ICv2) je u svojoj recenziji prvog toma dala mangi ocenu tri od pet. Kao i Santos, sviđa joj se realističnost Motorovog crteža, kao i miks priča; neke su pune nasilja, a neke su dirljive.[25]

Skot Grin (Aintitcool) u svojoj recenziji za drugi tom navodi mnoge kritike. Smatra da su priče površne i napisane bez ikakve suptilnosti, što po njemu nije karakteristika „zrelijih” mangi. [26]

Manga je 2009−2010. nominovana za nagradu na Internacionalnom festivalu stripa u Angulemu.[27]

Zaključno sa majem 2009. godine, Ikigamii je prodat u više od milion primereka.[28]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Loo, Egan (1. 1. 2014). „Ikigami: The Ultimate Limit Manga to Enter Final Arc”. Anime News Network. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  2. ^ „The Official Website for Ikigami: The Ultimate Limit”. Viz Media. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  3. ^ „Shogakukan Confirms End of Young Sunday, Judy Mags”. Anime News Network. 30. 5. 2008. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  4. ^ „More Revealed on Aftermath of Young Sunday Mag's End”. Anime News Network. 30. 7. 2008. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  5. ^ „Prva manga u Srbiji posle jedne decenije”. Toyorama. 19. 6. 2013. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  6. ^ „Japanese Box Office, September 27–28: 20th Drops to #5 (Updated)”. Anime News Network. 30. 9. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  7. ^ „Motoro Mase's Ikigami Manga Gets New Ikigami Sairin Series in September”. Anime News Network. 24. 8. 2021. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  8. ^ „第1集”. bigcomicbros. 30. 6. 2022. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  9. ^ イキガミ1 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  10. ^ „Ikigami 1”. Darkwood, strip arhiv. Arhivirano iz originala 31. 08. 2022. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  11. ^ イキガミ2 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  12. ^ „Ikigami 2”. Darkwood, strip arhiv. Arhivirano iz originala 31. 08. 2022. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  13. ^ イキガミ3 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  14. ^ „Ikigami 3”. Darkwood, strip arhiv. Arhivirano iz originala 31. 08. 2022. g. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  15. ^ イキガミ4 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  16. ^ イキガミ5 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  17. ^ イキガミ6 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  18. ^ イキガミ7 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  19. ^ イキガミ8 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  20. ^ イキガミ9 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  21. ^ イキガミ10 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Pristupljeno 17. 12. 2017. 
  22. ^ Santos, Carlo (4. 12. 2009). „Ikigami: GN 3”. Anime News Network. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  23. ^ Santos, Carlo (27. 4. 2010). „Ikigami: The Ultimate Limit: GN 4”. Anime News Network. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  24. ^ Santos, Carlo (20. 8. 2011). „Ikigami: The Ultimate Limit: GN 7”. Anime News Network. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  25. ^ Wildsmith, Snow (19. 3. 2009). „REVIEW OF 'IKIGAMI: THE ULTIMATE LIMIT' VOL. 1 (MANGA)”. ICv2. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  26. ^ Green, Scott (28. 9. 2009). „Ikigami: The Ultimate Limit Volume 2 by Motoro Mase Released by Viz Manga”. Aintitcool. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  27. ^ „Manga Nominated for Awards at Angouleme Comic Fest”. Anime News Network. 8. 12. 2009. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  28. ^ „Viz Media's Release of New Manga – Ikigami: The Ultimate Limit Will Bring about Questions of Justice, Society and the Best Way to Really Appreciate Life”. Anime News Network. 14. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Икигами:_Гласник_смрти&oldid=26889781”