Икигами: Гласник смрти

С Википедије, слободне енциклопедије
Икигами: Гласник смрти
Српско издање првог тома манге
イキガミ
(Ikigami)
Жанр
Манга
АуторМоторо Масе
ИздавачЈапан Shogakukan
Србија Festina Lente
Циљна групаСеинен
Часопис
  • Weekly Young Sunday (2005–2008)
  • Big Comic Spirits (2008–2012)
Прво излажење27. јануар 2005. — 6. фебруар 2012.
Томови10 (укупно)
3 (Србија) (списак томова)
Играни филм
Ikigami
Режисер Томојуки Такимото
Продуцент Акимицу Сасаки
Сценариста Моторо Масе
Акимицу Сасаки
Томојуки Такимото
Хиројуки Јацу
Композитор Хибики Инамото
Студио Тохо
Датум издавања 27. септембар 2008.
Трајање 133 минута
Манга
Ikigami: Sairin
АуторМоторо Масе
ИздавачShogakukan
Циљна групаСеинен
ЧасописBig Comic
Прво излажење10. септембар 2021. — данас
Томови2
Портал Стрип

Икигами: Гласник смрти (јап. イキガミ, Ikigami) је манга коју је написао и илустровао Моторо Масе. Серијализовала се од 2005. до 2012. године у Шогакукановим манга ревијама Weekly Young Sunday (2005–2008)[3] и Weekly Big Comic Spirits (2008–2012).[4] Поглавља су сакупљена у десет танкобона.

У Србији, издавачка кућа Festina Lente је у периоду од 2013. до 2014. године радила на преводу ове манге, и укупно превела три од десет томова. Промоција српске верзије манге одржана је на фестивалу Јапанизам 5. јула 2013. године.[5]

Манга је 2008. године адаптирана у играни филм под називом Икигами.[6]

Шогакукан је 2021. године објавио да ће манга добити наставак под називом Икигами: Саирин („Икигами: Повратак”). Наставак је почео да се објављује 10. септембра 2021. године у Big Comic-у.[7] Први танкобон изашао је 30. јуна 2022. године.[8]

Радња[уреди | уреди извор]

Радња је смештена у дистопијској верзији Јапана. Како би се повећала продуктивност народа, и поштовала „драгоценост живота,“ јапанска влада је одлучила да је неопходно периодично убијати насумично изабране становнике. Изабрани становник ће дан пред смрт добити Икигами — обавештење о смрти.

Списак томова[уреди | уреди извор]

Бр. Првобитни датум издања Првобитни ISBN Датум издања на српском ISBN на српском
1 5. август 2005. (2005-08-05)[9]978-4-09-153281-715. јул 2013. (2013-07-15)[10]978-86-88825-02-3

Прва епизода: „Крај освете”
(復讐の果て, Fukushū no hate)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део

Друга епизода: „Заборављена песма”
(忘れられた歌, Wasure rareta uta)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део
2 5. април 2006. (2006-04-05)[11]978-4-09-153281-727. новембар 2013. (2013-11-27)[12]978-86-88825-03-0

Трећа епизода: „Дрога истинске љубави”
(純愛ドラッ, Jun'ai dora~tsu)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део

Четврта епизода: „Одлазак у рат”
(出征前夜, Shussei zen'ya)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део
3 28. децембар 2006. (2006-12-28)[13]978-4-09-151149-231. јул 2014. (2014-07-31)[14]978-86-88825-04-7

Пета епизода: „Побуна живота”
(命の暴走, Inochi no bōsō)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део

Шеста епизода: „Најслађа лаж”
(最愛の嘘, Saiai no uso)

  • Први део
  • Други део
  • Трећи део
4 5. септембар 2007. (2007-09-05)[15]978-4-09-151227-7——
5 2. мај 2008. (2008-05-02)[16]978-4-09-151332-8——
6 28. јануар 2008. (2008-01-28)[17]978-4-09-151405-9——
7 30. септембар 2009. (2009-09-30)[18]978-4-09-151473-8——
8 30. јул 2010. (2010-07-30)[19]978-4-09-151496-7——
9 30. јун 2011. (2011-06-30)[20]978-4-09-151526-1——
10 30. март 2012. (2012-03-30)[21]978-4-09-151536-0——

Пријем[уреди | уреди извор]

Карло Сантос (Anime News Network) има генерално позитивно мишљење о манги, с тим да му се не свиђа мелодраматичност неких прича. Такође, није фан главног лика, рекавши „Фуџимото нема велики удео у причи, углавном је само наратор. У том случају, ако се неће развити као лик и пошто се већ мало појављује, боље и да није ту“. С друге стране, свиђа му се начин на који Моторо пише дијалоге, рекавши да су пуни емоција и реалистични. Такође му се свиђа цртеж, који је једноставан, али савршен са овакву причу; с тим да су позадине понекад збрзане.[22][23][24]

Сноу Вајлдсмит (ICv2) је у својој рецензији првог тома дала манги оцену три од пет. Као и Сантос, свиђа јој се реалистичност Моторовог цртежа, као и микс прича; неке су пуне насиља, а неке су дирљиве.[25]

Скот Грин (Aintitcool) у својој рецензији за други том наводи многе критике. Сматра да су приче површне и написане без икакве суптилности, што по њему није карактеристика „зрелијих” манги. [26]

Манга је 2009−2010. номинована за награду на Интернационалном фестивалу стрипа у Ангулему.[27]

Закључно са мајем 2009. године, Икигамии је продат у више од милион примерека.[28]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Loo, Egan (1. 1. 2014). „Ikigami: The Ultimate Limit Manga to Enter Final Arc”. Anime News Network. Приступљено 29. 8. 2018. 
  2. ^ „The Official Website for Ikigami: The Ultimate Limit”. Viz Media. Приступљено 4. 11. 2017. 
  3. ^ „Shogakukan Confirms End of Young Sunday, Judy Mags”. Anime News Network. 30. 5. 2008. Приступљено 18. 12. 2009. 
  4. ^ „More Revealed on Aftermath of Young Sunday Mag's End”. Anime News Network. 30. 7. 2008. Приступљено 18. 12. 2009. 
  5. ^ „Prva manga u Srbiji posle jedne decenije”. Toyorama. 19. 6. 2013. Приступљено 31. 8. 2022. 
  6. ^ „Japanese Box Office, September 27–28: 20th Drops to #5 (Updated)”. Anime News Network. 30. 9. 2008. Приступљено 25. 4. 2014. 
  7. ^ „Motoro Mase's Ikigami Manga Gets New Ikigami Sairin Series in September”. Anime News Network. 24. 8. 2021. Приступљено 1. 9. 2022. 
  8. ^ „第1集”. bigcomicbros. 30. 6. 2022. Приступљено 1. 9. 2022. 
  9. ^ イキガミ1 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 16. 12. 2017. 
  10. ^ „Ikigami 1”. Darkwood, strip arhiv. Архивирано из оригинала 31. 08. 2022. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  11. ^ イキガミ2 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 16. 12. 2017. 
  12. ^ „Ikigami 2”. Darkwood, strip arhiv. Архивирано из оригинала 31. 08. 2022. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  13. ^ イキガミ3 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 16. 12. 2017. 
  14. ^ „Ikigami 3”. Darkwood, strip arhiv. Архивирано из оригинала 31. 08. 2022. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  15. ^ イキガミ4 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 16. 12. 2017. 
  16. ^ イキガミ5 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  17. ^ イキガミ6 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  18. ^ イキガミ7 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  19. ^ イキガミ8 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  20. ^ イキガミ9 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  21. ^ イキガミ10 (на језику: јапански). Shogakukan. Приступљено 17. 12. 2017. 
  22. ^ Santos, Carlo (4. 12. 2009). „Ikigami: GN 3”. Anime News Network. Приступљено 1. 9. 2022. 
  23. ^ Santos, Carlo (27. 4. 2010). „Ikigami: The Ultimate Limit: GN 4”. Anime News Network. Приступљено 1. 9. 2022. 
  24. ^ Santos, Carlo (20. 8. 2011). „Ikigami: The Ultimate Limit: GN 7”. Anime News Network. Приступљено 1. 9. 2022. 
  25. ^ Wildsmith, Snow (19. 3. 2009). „REVIEW OF 'IKIGAMI: THE ULTIMATE LIMIT' VOL. 1 (MANGA)”. ICv2. Приступљено 1. 9. 2022. 
  26. ^ Green, Scott (28. 9. 2009). „Ikigami: The Ultimate Limit Volume 2 by Motoro Mase Released by Viz Manga”. Aintitcool. Приступљено 1. 9. 2022. 
  27. ^ „Manga Nominated for Awards at Angouleme Comic Fest”. Anime News Network. 8. 12. 2009. Приступљено 18. 12. 2009. 
  28. ^ „Viz Media's Release of New Manga – Ikigami: The Ultimate Limit Will Bring about Questions of Justice, Society and the Best Way to Really Appreciate Life”. Anime News Network. 14. 5. 2009. Приступљено 25. 4. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Икигами:_Гласник_смрти&oldid=26889781”