Pređi na sadržaj

Iman (model)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iman
Iman 2010. godine
Datum rođenja(1955-07-25)25. jul 1955. (68 god.)
Mesto rođenjaMogadiš,  Somalija
Zanimanjemodel
SuprugDejvid Boui
Veb-sajtdestinationiman.com

Iman Mohamed Abdulmajid (somal. Iman Makamed Cabdulmajid, rođena Zara Mohamed Abdulmajid, 25. jul 1955. [1] ) je somalijski supermodel, glumica i preduzetnica. Muza dizajnera Đanija Versačea, Tijerija Muglera, Kalvina Klajna, Done Karan i Iva Sen Lorana, takođe je poznata po svom filantropskom radu. Bila je udata za rok muzičara Dejvida Bouvija od 1992. do njegove smrti 2016.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Iman je rođena Zara Mohamed Abdulmajid (somal. Zara Makamed Cabdulmajiid) u Mogadišu, i odrasla je kao muslimanka. Kasnije je preimenovana u Iman, što na arapskom znači „vera“ [2] na nagovor njenog dede, koji je verovao da će „prosperirati“ sa muškim imenom. [3] [4] Iman je ćerka Marijam i Mohameda Abdulmadžida. [5] Njen otac, diplomata, bio je ambasador Somalije u Saudijskoj Arabiji,[6] a majka ginekolog. [7] Ima četvoro braće i sestara: dva brata i dve sestre, i bila je prva devojčica u svojoj porodici u šest generacija sinova. [8] [9]

Iman je živela sa bakom i dedom tokom svojih godina formiranja. Sa četiri godine poslata je u internat u Egipat, gde je provela najveći deo svog detinjstva i adolescencije.[10] [11] Nakon političkih nemira u Somaliji, Imanin otac je vratio porodicu u zemlju. Po njegovom nalogu, ona i njena majka i braća i sestre su kasnije otputovali u Keniju, a kasnije su im se pridružili njen otac i mlađa sestra. [10] Kratko je studirala političke nauke na Univerzitetu u Najrobiju 1975. [12] [13]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Modeling[uredi | uredi izvor]

Dok je bila na univerzitetu, Iman je otkrio američki fotograf Piter Berd i preselila se u Sjedinjene Države kako bi započela karijeru modela. [6] [14] Njen prvi manekenski zadatak bio je za Vog godinu dana kasnije, 1976. Ubrzo se pojavila na naslovnicama nekih od najprestižnijih svetskih časopisa, etablirajući se kao supermodel. [6]

Sa svojim dugim vratom, vitkom figurom, finim crtama lica i kožom boje bakra, Iman je bila momentalni uspeh u svetu mode, iako ona sama insistira da je njen izgled samo tipično somalijski. Postala je muza mnogim istaknutim dizajnerima, uključujući Halstona, Đanija Versačea, Kalvina Klajna, Iseja Mijakea i Donu Karan. [11] [15] [16] Bila je miljenica Iv Sen Lorana, koji ju je jednom opisao kao svoju "ženu iz snova". [17] Iman je radila sa fotografima uključujući Helmuta Njutna, Ričarda Avedona, Irvinga Pena i Eni Libovic. [18]

Iman pripisuje negu koju je dobila od raznih dizajnera što joj je dalo samopouzdanje da uspe u eri kada je individualnost bila cenjena, a modeli-muze često bile sastavni deo kreativnog procesa. [11] Nju predstavlja TESS Management u Londonu. [19]

Posao[uredi | uredi izvor]

Iman Cosmetics[uredi | uredi izvor]

Posle skoro dve decenije manekenstva, Iman je 1994. godine pokrenula sopstvenu kozmetičku firmu, fokusirajući se na nijanse koje je teško pronaći za žene.[20] Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva u mešanju sopstvenih formulacija koje šminkeri mogu koristiti na njoj, bila je blisko uključena u finalni proizvod i takođe je delovala kao komercijalno lice kompanije. [11] Iman Cosmetics je do 2010. bio posao vredan 25 miliona dolara godišnje. Usredsređen je na tečne pudere od 14,99 dolara u četiri formulacije i 14 nijansi, i među najprodavanijim je brendovima pudera na veb lokaciji Walgreens. [21]

Početkom 2012. Iman je potpisala ugovor sa kolegama somalijskim dizajnerima Ajanom i Idil Mohalim, osnivačima modne kompanije Mataano, kao ambasadore brenda za svoju kozmetičku liniju. [22] Krajem 2021. Iman je objavila svoj prepoznatljivi miris, "Love Memoir". Boja ćilibarske boce je znak zalaska sunca u kojima su ona i njen muž uživali. Oblik boce je imitacija dva kamena, što se odnosi na duhovni ritual gde stavljate ravno kamenje da vodite ljude koji dolaze posle vas. Tradicija se vezuje i za lečenje od tuge. Iman je obavila ovaj ritual oko sebe i Dejvidovog imanja. [23]

Global Chic[uredi | uredi izvor]

Zbog njene tržišne mogućnosti i visokog profila, Iman se obratila 2007. godine od strane generalnog direktora Home Shopping Network da kreira liniju za dizajn odeće. Inspirisana detinjstvom u Egiptu i manekenstvom sa Halstonom, Imanina prva kolekcija predstavila je vezene kaftane jedne veličine za sve. Njena kolekcija se zove Global Chic. [21]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Iman na otvaranju Metropoliten opere 2006

Iman se pojavila u dve epizode serije Proroci Majamima, glumeći Dakotu u Povratak u svet (1985) i Lois Blit u Ljubav na prvi pogled (1988). Imala je i gostujuću ulogu kao gđa. Montgomeri u seriji Kozbi šou (1985). Godine 1988. pojavila se kao Mari Babinuk u epizodi serije U vrelini noći. [24]

Film[uredi | uredi izvor]

Iman se prvi put pojavila u britanskom filmu Ljudski faktor iz 1979. godine, a igrala je i ulogu u filmu Moja Afrika nagrađenom Oskarom iz 1985. sa Robertom Redfordom i Meril Strip u glavnim ulogama. Zatim je glumila Ninu Beku u trileru Nema izlaza iz 1987. sa Kevinom Kostnerom i Hedi u komediji Majkla Kejna Predaja iste godine.

Tokom prve godine u Holivudu, 1991. godine, radila je na nekoliko filmskih produkcija. [25] Među njima su bile Laži blizanaca u režiji Tima Hantera i Zvezdane staze: Neotkrivena zemlja, gde je igrala vanzemaljca koji menja oblik . Godine 1991. pojavila se u filmu Lingvini incident sa svojim tadašnjim verenikom Dejvidom Bouvijem. Imala je manju ulogu u komediji Kućna zabava 2 iz 1991. i u komediji/romantičnom filmu Izlaz u raj 1994. godine. [24]

Filantropija[uredi | uredi izvor]

Pored vođenja svoje globalne kozmetičke kompanije, Iman je takođe aktivno uključena u brojne dobrotvorne poduhvate. Od septembra 2019. Iman je imala ulogu prvog globalnog advokata CARE-a, gde radi zajedno sa CARE-om kako bi podržala njegovu misiju da stvori svet u kome je siromaštvo prevaziđeno i svi ljudi žive dostojanstveno i bezbedno. Ona je takođe trenutno portparol programa Keep a Child Alive i blisko sarađuje sa Dečjim odbrambenim fondom. [18] Ona takođe služi kao ambasador organizacije Spasimo decu i aktivna je u podizanju svesti o njihovim humanitarnim službama u širem regionu istočne Afrike. [26] Pored toga, Iman radi sa Projektom Dosta da okonča globalnu trgovinu konfliktnim mineralima. Ona je odigrala ključnu ulogu u javnoj kampanji protiv krvavih dijamanata kroz raskid ugovora sa dijamantskim konglomeratom De Beers zbog sukoba etike. [27] [28]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Tokom svoje duge manekenske i filantropske karijere, Iman je dobila mnoge nagrade. Dana 7. juna 2010. godine dobila je nagradu za životno delo „Modna ikona“ od Saveta modnih dizajnera Amerike, specijalnu nagradu rezervisanu za „pojedinca čiji je stil imao dubok uticaj na modu“. Iman je odabrala svoju prijateljicu, glumicu i bivšu manekenku Izabelu Roselini, da uruči nagradu. [21] [29] Noseći haljinu koju je dizajnirao Đambatista Vali sa četiri džinovske dijamantske narukvice na svakoj ruci, Iman je zahvalila svojim roditeljima „što su mi dali vrat duži od bilo koje druge devojke na bilo kom izletu bilo gde u svetu“. [29]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Iman sa suprugom Dejvidom Bouvijem 2009

Iman je muslimanka. Priznala je kako joj je vera pomogla u mračnim vremenima. [30] Tečno govori šest jezika: somalijski, arapski, italijanski, francuski, svahili i engleski. [31]

Iman se prvi put udala sa 18 godina za Hasana, mladog somalijskog preduzetnika i direktora hotela Hilton. [32] [33] Brak se završio nekoliko godina kasnije kada se preselila u Sjedinjene Države kako bi nastavila karijeru modela. [32] Godine 1977. Iman je izlazila sa američkim glumcem Vorenom Bitijem. [34] Kasnije te godine, verila se za američkog košarkaša Spensera Hejvuda, a ubrzo su se venčali. Njihova ćerka, Zulekha Hejvud, rođena je 1978. godine; u februaru 1987, par se razveo. [35]

Godine 1990. Iman je upoznala engleskog muzičara Dejvida Bouvija na iznenađujućem sastanku na slepo koji je organizovao prijatelj u Los Anđelesu. Prijatelj je bio frizer Tedi Antolin, koji je pozvao Iman na zabavu. Kada je stigla u restoran, bilo je samo četvoro prisutnih: Antolin, Antolinin dečko, Iman i Bouvi. Na kraju večeri, Bouvi je ponudio da je odveze kući, a ona je rekla: "Ne, ja ću da vozim svoj auto". Sutradan ju je pozvao na čaj i Iman je saznala da ne pije čaj. Otišli su u obližnji kafić. [36] Bouvi je svoj instrumentalni komad iz 1991. nazvao po njoj "Abdulmadžid", koji je kasnije Filip Glas pretvorio u simfoniju. [37]

Dana 24. aprila 1992, Iman se udala za Bouvija na privatnoj ceremoniji u Lozani. Venčanje je svečano održano u Firenci, 6. juna 1992. [38] Njihova ćerka, Aleksandrija Zahra Džouns, rođena je 15. avgusta 2000. godine u Njujorku. [39] Iman je takođe maćeha Bouvijevog sina iz prethodnog braka, Dankana Džounsa. Oba deteta nose Bouvijevo legalno prezime. Iman i njena porodica živeli su prvenstveno na Menhetnu i Londonu. [40] Kada je Bouvi umro 10. januara 2016, napisala mu je u znak počasti da je "borba stvarna, ali i Bog". [41]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Ja sam Iman (2001)
  • Lepota boja (2005)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Iman, Peter Hill Beard, David Bowie, I Am Iman (Universe Publishing, 2001), p. 15.
  2. ^ Editors, Biography com. „Iman”. Biography (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-26. 
  3. ^ Hendrikse, Wim (2013). David Bowie – The Man Who Changed the World. New Generation Publishing. str. 410—411. ISBN 978-0755250530. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  4. ^ Marie Claire (2016-12-08). „Life stories: Iman”. Marie Claire UK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-26. 
  5. ^ Iman, Peter Hill Beard, David Bowie, I Am Iman, p. 11.
  6. ^ a b v Supermodel Iman is Ottawa bound for TV show Arhivirano 7 novembar 2012 na sajtu Wayback Machine.
  7. ^ Women of Achievement – Iman.
  8. ^ Iman, Peter Hill Beard, David Bowie, I Am Iman, p. 17.
  9. ^ webedit2 (2018-03-12). „Supermodel Iman wants widespread education and earnest activism”. Interview Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-26. 
  10. ^ a b Hendrikse, Wim (2013). David Bowie – The Man Who Changed the World. New Generation Publishing. str. 410—411. ISBN 978-0755250530. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  11. ^ a b v g „Iman, Former Model, to Receive Award - NYTimes.com”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 6. 2010. g. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  12. ^ Leslie Halliwell, John Walker (2001). Halliwell's Who's who in the Movies. HarperCollinsEntertainment. str. 225. ISBN 0002572141. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  13. ^ Mukhtar, Mohamed Haji (2003). Historical Dictionary of Somalia. Scarecrow Press. str. 113. ISBN 0810866048. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  14. ^ Iman – Profiles – Project Runway Canada Arhivirano 27 maj 2010 na sajtu Wayback Machine.
  15. ^ „INTERNATIONAL SUPERMODEL IMAN TO HOST PROJECT RUNWAY CANADA”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. 
  16. ^ New Chapters for Iman.
  17. ^ Beauty Icon: Iman.
  18. ^ a b „INTERNATIONAL SUPERMODEL IMAN TO HOST PROJECT RUNWAY CANADA”. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. 
  19. ^ Iman Portfolio Arhivirano 26 maj 2010 na sajtu Wayback Machine.
  20. ^ Working Woman, Volume 20, Issues 1–6. MacDonald Communications Corporation. 1995. str. 67. Pristupljeno 18. 4. 2018. 
  21. ^ a b v „Iman, Former Model, to Receive Award - NYTimes.com”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 6. 2010. g. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  22. ^ PAPERMAG (26. 7. 2013). „Designers and Twins Ayaan and Idyl Mohallim Find Fans of Their Line Mataano the World Over.”. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  23. ^ „Inside Iman & David Bowie's Scenic Home Filled With Wonderful Objects | Vogue” — preko www.youtube.com. 
  24. ^ a b „Iman”. IMDb. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  25. ^ John C. Brasfield Pub. Corp. (1992). Architectural Digest. 49 (7–9): 200.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  26. ^ „Five Seeds of Hope for Somalia”. HuffPost. 13. 10. 2011. 
  27. ^ „Iman”. 
  28. ^ Meldrum, Andrew (9. 5. 2004). „Iman cuts De Beers links in ethics row”. The Guardian. London. Pristupljeno 15. 8. 2011. 
  29. ^ a b Dodes, Rachel (9 June 2010).
  30. ^ Marshall Cavendish Reference (2011). Illustrated Dictionary of the Muslim World. Marshall Cavendish. str. 108. ISBN 978-0761479291. Pristupljeno 27. 6. 2016. 
  31. ^ „The World of Work” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 2. 2015. g. Pristupljeno 10. 2. 2015. 
  32. ^ a b Iman, Peter Hill Beard, David Bowie (2001). I Am Iman. Universe Pub. str. 54. ISBN 0789306336. 
  33. ^ Newsweek, Volume 86. Newsweek, Incorporated. 1975. str. 46. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  34. ^ Krivoshey, Bethsabée (5. 11. 2015). „Tableau de chasse – Les célèbres conquêtes de Warren Beatty – Iman”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 17. 8. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2016. 
  35. ^ „Spenser Haywood timeline”. The Seattle Times. 25. 2. 2007. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  36. ^ McNeil, Liz (21. 11. 2021). „Iman & David Bowie”. People Magazine. 
  37. ^ Pegg, Nicholas. The Complete David Bowie. str. 15. 
  38. ^ Pegg, Nicholas (2006). The Complete David Bowie. Reynolds & Hearn. str. 238. ISBN 1905287151. 
  39. ^ FIRST LOOK: The News in Brief, August 15, 2000.
  40. ^ „'He still ties my shoes for me': Iman reveals how David Bowie makes her feel special”. Fashion Model Directory. 25. 12. 2010. Pristupljeno 9. 5. 2012. 
  41. ^ „'The struggle is real, but so is God': See Iman's poignant David Bowie tribute”. Today. 11. 1. 2016. Pristupljeno 15. 1. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iman na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иман_(модел)&oldid=27695291”