Pređi na sadržaj

Intersticijum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Intersticijum
Intersticijum, koji prikazuje snopove kolagena, sluzokožu i intersticijsku tečnost
Anatomska terminologija

Intersticijum jeste neprekidni prostor ispunjen tečnošću koji postoji između strukturne barijere, kao što je ćelijska membrana ili kože, i unutrašnjih struktura, kao što su organi, uključujući mišiće i cirkulatorni sistem.[1][2] Tečnost u ovom prostoru naziva se intersticijalna tečnost.Sastoji se od vode i rastvorenih materija koje se dreniraju u limfni sistem.[1]

Intersticijalni odeljak se sastoji od vezivnog i potpornog tkiva unutar tela – koji nosi naziva ekstracelularni matriks – a nalazi se izvan krvnih i limfnih sudova i parenhima organa.[2][3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Proučavanje ljudske anatomije seže hiljadama godina unazad, do Rimljana i Grka. Herofil, grčki anatom, smatra se prvim koji je primenio skalpel na koži da vidi kako naša tela funkcionišu. To je bilo oko 300 godina pre nove ere. Ali tek u novijim studijama, istraživači su utvrdili da je intersticijum ( prostore ispunjene tečnošću u tkivu povezan po celom telu) i da ga treba smatrati novim "organom" koji može igrati glavnu ulogu u mnogim stvarima koje se dešavaju u našem telu.

Stručnjaci su dugo mislili da delovi tela (kao što su koža, vene i arterije , i obloga oko mišića) sadrže zidove od kolagena, glavne komponente vezivnog tkiva. Umesto toga, kako nova studija ističe, ti „zidovi“ uopšte nisu zidovi. Umesto zidova, to su prostori ispunjeni tečnošću koji su jednostavno podržani kolagenom, koji su nazvani intersticijum.

Ovaj novi "organ" - još nije zvanično priznat kao jedan od organa - koji deluje kao neka vrsta amortizera za telo. Naučnici su pronašli intersticijum u tkivu iz pluća i aorte,[4] digestivnog trakta i mokraćne bešike, na koži i na mnogim drugim mestima - na svim mestima koja se šire i skupljaju, gde je "amortizer" važan za zaštitu tkiva.[5]

Bilo da je priznat kao zvanični organ ili ne, istraživanje ukazuje na važnost intersticijuma i potrebu da se nastavi dalje proučavanje kako ovi prostori funkcionišu.[6]

Struktura[uredi | uredi izvor]

Netečni delovi intersticijuma su pretežno kolagen tipovi I, III i V, elastin i glikozaminoglikani, kao što su hijaluronan i proteoglikani. Oni su umreženi i formiraju retikulum nalik saću.[3] Takve strukturne komponente postoje kako u opštem intersticijumu tela, [2] tako i unutar pojedinačnih organa, kao što je intersticijum miokarda srca,[7] bubrežni intersticijum bubrega,[8] i plućni intersticijum pluća.

Intersticijum u submukozi visceralnih organa, dermisa, površinske fascije i perivaskularne adventicije jesu prostori ispunjeni tečnošću podržani rešetkom kolagenog snopa. Tečni prostori komuniciraju međusobno preko drenirajućih limfnih čvorova iako nemaju obloge od ćelija ili strukture limfnih kanala.[9]

Funkcije[uredi | uredi izvor]

Intersticijalna tečnost je:

  • rezervoar i transportni sistem za hranljivih materija i rastvorene supstance koje se distribuiraju između organa, ćelija i kapilara,
  • sitem za signalne molekule koji komuniciraju između ćelija,
  • sistem za antigene i citokine koji učestvuju u regulaciji imuniteta.[2]

Sastav i hemijska svojstva intersticijske tečnosti variraju među organima i podležu promenama u hemijskom sastavu:

  • tokom normalnog funkcionisanja,
  • tokom rasta tela,
  • stanja zapaljenja i razvoja bolesti,[2]
  • kod srčane insuficijencije[2]
  • hronične bolest bubrega.[8]

Ukupna zapremina intersticijalne tečnosti kod zdravih iznosi oko 20% telesne težine. Količina intersticijske tečnosti varira od oko 50% težine tkiva u koži do oko 10% u skeletnim mišićima.[2]

Kako je ovaj prostor je dinamičan on može promeniti zapreminu i sastav tokom imunoloških odgovora i u uslovima kao što je rak (posebno unutar intersticijuma raka).[2]

Bolesti[uredi | uredi izvor]

Međusobno povezanih prostora ispunjenih pokretnom tečnošću - intersticijumom - mogu objasniti kako se rak širi našim telom.[6] Studija kažu da iz ove novootkrivene mreža dolazi limfna tečnost koja je potrebna imunim ćelijama da dobro funkcionisale.[10] Prema tome kod ljudi sa plućnim oboljenjima, srčanim oboljenjima, rakom, bolestima bubrega, imunološkim poremećajima i paridontalne bolesti, intersticijalna tečnost i limfni sistem su mesta gde se mogu pojaviti ili razviti mehanizmi bolesti.[2][7][8][11]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Bert JL; Pearce RH (1984). The interstitium and microvascular exchange. In: Handbook of Physiology. The Cardiovascular System. Microcirculation (sect. 2; pt. 1; chapt. 12; vol. IV izd.). Bethesda, MD: American Physiological Society. str. 521—547. ISBN 0683072021. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Wiig, H; Swartz, M. A (2012). „Interstitial fluid and lymph formation and transport: Physiological regulation and roles in inflammation and cancer”. Physiological Reviews. 92 (3): 1005—60. PMID 22811424. doi:10.1152/physrev.00037.2011. 
  3. ^ a b Scallan J; Huxley VH; Korthuis RJ (2010). The Interstitium. In: Capillary Fluid Exchange: Regulation, Functions, and Pathology. San Rafael, CA: Morgan & Claypool Life Sciences. Arhivirano iz originala 2021-02-08. g. Pristupljeno 2018-03-29. 
  4. ^ Keech, M. K. Electron microscope study of the normal rat aorta. J, Biophys, Biochem, Cytol. 7, 533–538 (1960).
  5. ^ Donovan, John. „The Interstitium: A Look at What May Be Your Newest Organ”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-19. 
  6. ^ a b Benias, Petros; D’Souza, Lionel; Papafragkakis, Haris; Kim, Joseph; Harshan, Manju; Theise, Neil; Carr-Locke, David (2016-07-19). „Needle-based confocal endomicroscopy for evaluation of malignant lymph nodes – a feasibility study”. Endoscopy. 48 (10): 923—928. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-0042-109775. 
  7. ^ a b Eckhouse SR; Spinale FG (2012). „Changes in the myocardial interstitium and contribution to the progression of heart failure”. Heart Fail Clin. 8 (1): 7—20. PMC 3227393 Slobodan pristup. PMID 22108723. doi:10.1016/j.hfc.2011.08.012. 
  8. ^ a b v Zeisberg, M; Kalluri, R (2015). „Physiology of the Renal Interstitium”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 10 (10): 1831—1840. PMC 4594057 Slobodan pristup. PMID 25813241. doi:10.2215/CJN.00640114. 
  9. ^ Benias, Petros C.; Wells, Rebecca G.; Sackey-Aboagye, Bridget; Klavan, Heather; Reidy, Jason; Buonocore, Darren; Miranda, Markus; Kornacki, Susan; Wayne, Michael (2018-03-27). „Structure and Distribution of an Unrecognized Interstitium in Human Tissues”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 8 (1): 4947. ISSN 2045-2322. PMC 5869738 Slobodan pristup. PMID 29588511. doi:10.1038/s41598-018-23062-6. 
  10. ^ Alexander, Stephanie; Weigelin, Bettina; Winkler, Frank; Friedl, Peter (2013). „Preclinical intravital microscopy of the tumour-stroma interface: invasion, metastasis, and therapy response”. Current Opinion in Cell Biology. 25 (5): 659—671. ISSN 0955-0674. doi:10.1016/j.ceb.2013.07.001. 
  11. ^ Berggreen, E; Wiig, H (2014). „Lymphatic function and responses in periodontal disease”. Experimental Cell Research. 325 (2): 130—7. PMID 24503053. doi:10.1016/j.yexcr.2013.12.006. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерстицијум&oldid=27442803”