Hijaluronan

С Википедије, слободне енциклопедије
Hijaluronan
Hyaluronan.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.695
UNII
  • [Na+].O=C(N[C@H]4[C@H](O)O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@@H]4O[C@@H]3O[C@H](C(=O)O)[C@@H](O[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O[C@@H]1O[C@H](C(=O)O)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)[C@H]2NC(=O)C)CO)[C@H](O)[C@H]3O)C
Svojstva
(C14H21NO11)n
rastvoran (so natrijuma)
Opasnosti
S-oznake S22, S24/25 (so natrijuma)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
> 2400 mg/kg (miš, oralno, so natrijuma)
>4000 mg/kg (miš, supkutano, so natrijuma)
1500 mg/kg (miš, intraperitonalno, so natrijuma)
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
D-glukuronska kiselina i D-N-acetilglukozamin (monomeri)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hijaluronan (hijaluronska kiselina, hijaluronat, HA) je anjonski, nesulfatisani glikozaminoglikan koji je prisutan širom vezivnog, epitelnog, i neuronskog tkiva. To je životinjski polisaharid, čija ponavljajuća disaharidna struktura je sastavljena od D-glukuronske kiseline i N-acetilglukozamina, međusobno povezanih β-1,3-glikozidnim vezama.

Hijaluronska kiselina je jedinstvena među glikozaminoglikanima po tome što je nesulfatisana, da se formira u ćelijskoj membrani umesto Goldžijevog aparata, i što može da bude veoma velika, sa molekulskom masom koja često doseže milione daltona.[1] Kao jedna od glavnih komponenti ekstracelularnog matriksa, hijaluronska kiselina u znatnoj meri doprinosi ćelijskoj proliferaciji i migraciji, a može takođe da uzme udela i u progresiji pojednih malignih tumora.[2]

Hijaluronska kiselina je glavni sastojak takozvanih hijaluronskih punilaca koji se koriste u okviru antistarosne medicine.

U proseku osoba sa 70 kg (154 lbs) ima oko 15 grama hijaluronske kiseline u telu, jedna trećina od čega se pretvara (razgrađuje i sintetiše) svakog dana.[3] Hijaluronska kiselina je isto tako komponenta grupe A streptococcal ekstracelularnih kapsula,[4] i smatra se da učestvuje u virulenciji.[5][6]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Frasher, J.R.E; Laurent, T. C.; Laurent, U. B. G.; et al. (1997). „Hyaluronan: its nature, distribution, functions and turnover”. Journal of Internal Medicine. 242 (1): 27—33. PMID 9260563. doi:10.1046/j.1365-2796.1997.00170.x. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 12. 2012. Приступљено 5. 6. 2009. 
  2. ^ „Хијалуронска киселина: шта је то и чему служи?”. 
  3. ^ R, Stern (2004). „Hyaluronan catabolism: a new metabolic pathway”. Eur J Cell Biol. 83 (7): 317—25. PMID 15503855. doi:10.1078/0171-9335-00392. 
  4. ^ Sugahara, K.; N.B. Schwartz; A. Dorfman (1979). „Biosynthesis of hyaluronic acid by Streptococcus (PDF). Journal of Biological Chemistry. 254 (14): 6252—6261. PMID 376529. 
  5. ^ Wessels, M.R.; A.E. Moses; et al. (1991). „Hyaluronic acid capsule is a virulence factor for mucoid group A streptococci” (PDF). PNAS. 88 (19): 8317—8321. PMC 52499Слободан приступ. PMID 1656437. doi:10.1073/pnas.88.19.8317. 
  6. ^ Schrager, H.M.; J.G. Rheinwald; M.R. Wessels (1996). „Hyaluronic acid capsule and the role of streptococcal entry into keratinocytes in invasive skin infection”. Journal of Clinical Investigation. 98 (9): 1954—1958. PMC 507637Слободан приступ. PMID 8903312. doi:10.1172/JCI118998. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]