Irinej Lionski

Datum rođenja	oko 130
Datum smrti	oko 202
Državljanstvo	grčko
Zanimanje	episkop

Irinej Lionski (rođen oko 140. - umro oko 202.) (gr: Ειρηναίος) je bio hrišćanski episkop u Lionu u 2. veku.

Rođen je oko 140. godine u gradu Smirni u Maloj Aziji. Bio je učenik episkopa smirnskog Polikarpa. U mladosti je dobio široko jelinsko obrazovanje, a iz njegovih spisa se vidi da je dobro poznavao jelinsku poeziju, filozofiju, ali i druge nauke i da je lepo pisao na grčkom jeziku. Pod nepoznatim okolnostima, napustio je Smirnu i prvo je otišao u Rim, a zatim u Galiju (današnju Francusku). Za vreme vladavine rimskog cara Marka Aurelija postao je sveštenik crkve u gradu Lugdunumu, današnjem Lionu, u Galiji. Godine 178, je izabran za episkopa u Lionu, umesto episkopa Potina koji je mučenički umro te godine. Kao episkop crkve borio se protiv gnostika. Irinej je branio vezu između Isusovog i jevrejskog boga, u raspravi sa Markionom koji je tvrdio da je Isusov bog različit od boga starog zaveta.

Za vrema pape Viktora I pomogao je u rešavanju problema oko praznovanja Uskrsa.

Irinej je takođe bio najveći hrišćanski bogoslovski pisac i veliki učitelj crkve, međutim od njega su ostala sačuvana samo dva spisa u celosti:

• Izobličenje i opovrgavanje lažnog gnosisa“, poznatije pod skraćenim nazivom „Protivu jeresi“. Delo se sastoji od pet knjiga koje sadrže opis gnostičkog učenja Valentina, pobijanje gnostičkog učenja argumentima ljudskog uma, razmatranje pitanja Crkvenog Predanja i Svetog Pisma i pitanje vaskrsenja čoveka.
• „Izlaganje apostolskog učenja“. Delo poznato samo po naslovu sve do 1904. godine, kada je ponovo pronađeno u prevodu na jermenski jezik. Objavljeno je 1907. godine na istom jeziku, a kasnije i na drugim jezicima. Ovde pisac izlaže osnovne istine hrišćanskog učenja.

Poznato je još da je Sv. Irinej napisao i sledeća, izgubljena, dela: Ο znanju, Ο monarhiji ili Ο tome da Bog nije tvorac zla, Ο ogovaranju, Ο osmorici i Ο raskolu.

Vreme njegove smrti je nepoznato. Po svedočanstvu blaženog Jeronima Irinej je umro mučenički za vreme gonjenja hrišćana pod rimskim carem Septimijem Severom. Crkva ga praznuje kao svetitelja i mučenika.

Učenje Irineja Lionskog

Kao bogoslov, Irinej je najzaslužniji za sledeće teme: učenje ο Svetoj Trojici, učenje ο Logosu, učenje ο jedinstvu bića Božijeg, učenje ο ovaploćenju Logosa, za eklisiologiju, sotiriologiju, antropologiju, za učenje ο Svetom Predanju i Svetom Pismu i za mnoge druge teme. Irinejevo poimanje antropologije slično je onom kod Teofila Antiohijskog. Obojica prvog čoveka, Adama, shvataju kao otvoreno biće kome je bilo potrebno uzrastanje. Suprotno gnosticima, Irinej čoveka tumači biblijski. Kompletan čovek je samo onda kada ima i dušu i telo. Irinej tome dodaje još i treći element - duh. Ne postoji etička suprotstavljenost između duše i tela. Svaki od ova tri elementa ima svoju funkciju u ličnosti

Greh prvih ljudi sastojao se u tome što su članovi čovekovog bića izneverili svoju funkciju, iz čega je u biću nastala disharmonija. Time je započeo proces svođenja čoveka na "samo telo". Spasenje se sastoji u ponovnom uspostavljanju harmonije čovekovih elemenata. Ali da bi do te harmonije došlo, neophodno je pre toga uspostaviti jednu drugu harmoniju - harmoniju između čoveka i Boga. Ona je ostvarena u ovaploćenju Boga Logosa. Spasenje podrazumeva jednu promenu u načinu života čoveka, život u zajednici s Bogom, u kojoj čovek poprima i svojstva prirode Božije - to je proces oboženja čoveka.

Za Sv. Irineja, Bog je Tvorac, "Otac svih", on je "izvor svega dobroga". Naše znanje ο Bogu dolazi kroz Logosa. Irinej je u svom učenju ο Logosu prevazišao sve pisce pre njega. Dok su oni Logosa posmatrali u kosmološkoj perspektivi, Irinej ga posmatra šire: Logos ima ne samo tvoračku nego i sotiriološku i obožilačku funkciju. Večni Logos postao je čovek radi čovekovog spasenja i oboženja, ali i dalje je ostao ravan i jednak Svome Ocu. Utvrđujući protiv gnostika autentičnost Božanskog Otkrivenja koje drži Crkva, Irinej se poziva na dogmatsko jedinstvo četiri Jevanđelja, a onda i na Sveto Predanje. Dok su gnostička lažna "jevanđelja" međusobno različita, Jevanđelja Crkve su međusobno saglasna, zato što sva četiri govore istinu.

U to vreme još nije bio stvoren kanon novozavetnih knjiga, ali je Irinej već tada znao da ukaže na ona četiri Jevanđelja koja zaista pripadaju Crkvi, dok će sva druga biti odbačena. Jevanđelja od Mateja, Marka, Luke i Jovana prihvaćena su zato što izražavaju veru Crkve. Osnovni kriterijum istine jeste Sveto Predanje kao prenošenje pravila vere. Predanje Crkve je svuda isto i jedno zbog toga što ono ima samo jedan izvor - Gospoda Isusa Hrista, dok su gnostička predanja mnogobrojna zbog toga što su tvorevina mnogih ljudi. Istina pripada celoj Crkvi, i zato je nemoguće govoriti ο apostolskom prejemstvu bez povezanosti sa apostolskom istinom - samo Crkva vođena Duhom Svetim, može da posvedoči tu Istinu. Episkopskim prejemstvom prenosi se pravilo vere, a bez pravila vere nema valjanog episkopskog prejemstva.

Literatura

• Bandstra, Andrew J. „Paul and an Ancient Interpreter: A Comparison of the Teaching of Redemption in Paul and Irenaeus”. Calvin Theological Journal. 5 (197): 43—63. .
• Froom, LeRoy (1950). The Prophetic Faith of our Fathers. 1. Review and Herald Publishing Association. Arhivirano iz originala (DjVu and PDF) 6. 11. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Steenberg, Ireaneus M.C. (2004). „The Role of Mary as Co-Recapitulator in St. Irenaeus of Lyons.”. Vigilae Christianae. 58 (2004): 117—137. doi:10.1163/157007204323120265. .
• Irenaeus, Proof of the Apostolic Preaching, trans JP Smith, (ACW 16, 1952)
• Irenaeus, Proof of the Apostolic Preaching, trans John Behr (PPS, 1997)
• Coxe, Arthur Cleveland, ur. (1885). The Ante-Nicene Fathers. Buffalo, NY: The Christian Literature Company. ISBN 9780802880871. 
• Eusebius (1932). The Ecclesiastical History. Kirsopp Lake and John E.L. Oulton, trans. New York: Putnam. 
• Hägglund, Bengt (1968). History of Theology. Gene J.Lund, trans. St. Louis: Concordia Publishing. ISBN 9780570032939. 
• Minns, Denis (1994). Irenaeus. Washington, D.C.: Georgetown University Press. ISBN 0-87840-553-4. 
• Payton Jr., James R. Irenaeus on the Christian Faith: A Condensation of 'Against Heresies' (Cambridge, James Clarke and Co Ltd, 2012).
• Quasten, J. (1960). Patrology: The Beginnings of Patristic Literature. Westminster, MD: Newman Press. 
• Schaff, Philip (1980). History of the Christian Church: Ante-Nicene Christianity, A.D. 100–325. Grand Rapids, Mich: Wm. Eerdmans. ISBN 0-8028-8047-9. 
•  Arendzen, John P. (1908). „Demiurge”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 4. New York: Robert Appleton Company. 
• Blackwell, Ben C. (2011). Christosis: Pauline Soteriology in Light of Deification in Irenaeus and Cyril of Alexandria. Mohr Siebeck. ISBN 978-3-16-151672-6. 
• Brown, Raymond Edward (1997). An Introduction to the New Testament. Doubleday. ISBN 978-0-385-24767-2. 
• Bruce, F. F. (1965) [1963]. „Herod Antipas, Tetrarch of Galilee and Peraea”. Annual of Leeds University Oriental Society. 5. 
• Carol, Juniper B. (1986). Why Jesus Christ?: Thomistic, Scotistic and Conciliatory Perspectives. Trinity Communications. ISBN 978-0-937495-03-2. 
• Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A. (2005). The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280290-3. 
• Chadwick, Henry (1993). The Early Church (2nd izd.). Penguin. 
• Davis, Glenn (2010). „The Development of the Canon of the New Testament – Irenaeus”. ntcanon.org. Pristupljeno 24. 11. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Durant, Will (1972). Caesar and Christ: A History of Roman Civilization and of Christianity from Their Beginnings to A.D. 325. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-11500-5. 
• Ehrman, Bart D. (2005). Lost Christianities. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-518249-1. 
• Eusebius (1890). Philip Schaff; Henry Wace, ur. Church History. Nicene and Post-Nicene Fathers, Second Series. 1. Prevod: Arthur Cushman McGiffert. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. 
• Farmer, David Hugh (1997). The Oxford Dictionary of Saints. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280058-9. 
• Grant, Robert McQueen (1965). The Formation of the New Testament. Harper & Row. 
• Grant, Robert M. (2006). Irenaeus of Lyons. Routledge. ISBN 978-1-134-81518-0. 
• Gregory Thaumaturgus (1886). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coxe, ur. On All the Saints. Ante-Nicene Fathers. 6. Prevod: S.D.F. Salmond. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. 
• Harris, Stephen L. (1985), Understanding the Bible, Palo Alto: Mayfield 
• Hartog, Paul A. (2015). Orthodoxy and Heresy in Early Christian Contexts: Reconsidering the Bauer Thesis. Wipf and Stock. ISBN 978-1-61097-504-9. 
• Hoh, J. (1919). Die Lehre des hl. Irenäus uber das Neue Testament. Munster i. W.: Neutestamentliche Abhandlungen. vii. 
• Irenaeus (1885). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coze, ur. Against Heresies. Ante-Nicene Fathers. 1. Prevod: Alexander Roberts and William Rambaut. Buffalo, NY: Christian Literature Co. — preko New Advent. 
• Irenaeus (1885a). Alexander Roberts; James Donaldson; A. Cleveland Coxe, ur. Fragments from the Lost Writings of Irenæus. Ante-Nicene Fathers. 1. Prevod: Alexander Roberts. Buffalo, NY: Christian Literature Publishing Co. — preko New Advent. 
• Irenaeus (1920). Demonstration of Apostolic Preaching. Prevod: Armitage Robinson. SPCK. 
• Irenaeus (2012). Dominic J. Unger, ur. St Irenaeus of Lyons: Against the Heresies III. Ancient Christian Writers: The Works of the Fathers in Translation. Prevod: M.C. Steenberg. New York: The Newman Press. 
• Jurgens, W. A., ur. (1970). The Faith of the Early Fathers: A Source-book of Theological and Historical Passages from the Christian Writings of the Pre-Nicene and Nicene Eras. Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-1021-3. 
• Klager, Andrew P. (2007). „"Retaining and Reclaiming the Divine: Identification and the Recapitulation of Peace in St. Irenaeus of Lyons' Atonement Narrative”. Ur.: Brad Jersak; Michael Hardin. Stricken by God? Nonviolent Identification and the Victory of Christ. Grand Rapids: Eerdmans. 
• Litwa, M. David (2014). „The Wonderous Exchange: Irenaeus and Eastern Valentinians on the Soteriology of Interchange”. Journal of Early Christian Studies. 22 (3): 311—340. S2CID 170888989. doi:10.1353/earl.2014.0029. 
• Most, William G. (1991). The Holy Spirit and the Church. Notre Dame Institute Press. 
• McDonald, Lee Martin; Sanders, James A. (2001). The Canon Debate. Baker. ISBN 978-1-4412-4163-4. 
• Nielsen, J.T. (1968). Adam and Christ in the Theology of Irenaeus of Lyons: An Examination of the function of the Adam-Christ Typology in the Adversus Haereses of Ireaneus, against the Background of the Gnosticism of His Time. Van Gorcum's Theologische Bibliotheek. Asen, The Netherlands: Koninkliijke Van Gorcum 7 Comp. N.V. 
• Norris, Richard A (2004). „Irenaeus of Lyons”. Ur.: Frances Young; Lewis Ayres; Andrew Louth. The Cambridge History of Early Christian Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46083-5. 
• Pagels, Elaine (1979). The Gnostc Gospels. Vintage Books. 
• Pagels, Elaine (2005). Beyond Belief. Pan. 
• Parvis, Paul (2012). „Who was Irenaeus? An Introduction to the Man and His Work”. Ur.: Sara Parvis; Paul Foster. Irenaeus: Life, Scripture, Legacy. Minneanpolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-9796-9. 
•  Herbermann, Charles, ur. (1910). „St. Irenaeus”. Catholic Encyclopedia. 8. New York: Robert Appleton Company. 
• Stark, Rodney (2007). Cities of God. HarperCollins. 
• Tixeront, Rev. J. (1920). „Section IV: The Opponents of Heresy in the Second Century”. A Handbook of Patrology. St. Louis, MO: B. Herder Book Co. 
• Wingren, Gustaf (n.d), „Saint Irenaeus”, Encyclopædia Britannica 
• Edwards, Mark (2009). Catholicity and Heresy in the Early Church. Ashgate. ISBN 9780754662914. 
• Schaff, Philip (1980). History of the Christian Church: Ante-Nicene Christianity, A.D. 100–325. Grand Rapids, Mich: Wm. Eerdmans. ISBN 0-8028-8047-9. 

Spoljašnje veze

• Sveti sveštenomučenik Irinej Lionski, SPC 5. septembar 2010 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015)
• Pravoslavlje
• Zlatousti.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2020)
• Early Christian Writings Irenaeus
• Fragments from his lost works
• Alexander Roberts and William Rambaut 1885 Ante-Nicene Fathers, Vol. 1. translation of Against Heresies
• A nineteenth-century translation of Irenaeus' work
  • Demonstration of the Apostolic Preaching
  • Book II, ch. 22, where Irenaeus argues his unconventional views about the age of Jesus and the length of his ministry.
• EarlyChurch.org.uk Extensive bibliography.
• Irinej Lionski na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Irinej Lionski na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Gregory S. Neal: "The Nature of Evil and the Irenaean Theodicy" Grace Incarnate (1988)
• Critique of Irenaeus, Elaine H. Pagels
• Critique of Pagel's article by Paul Mankowski
• Opera Omnia by Migne Patrologia Graeca with analytical indexes
• "St. Irenæus, Bishop of Lyons, Martyr", Butler's Lives of the Saints
• "Catholic Online"
• "Santiebeati"
• Dr Slavoljub Lukić: Antropologija Svetog Irineja Lionskog (SPC, 26. februar 2022) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. februar 2022)