Pređi na sadržaj

Irma Grize

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Irma Grize
Grize u avgustu 1945. dok je čekala suđenje
Lični podaci
Nadimak"Prelepa zver"
"Die Hyäne von Auschwitz" ("Hijena iz Aušvica")
Datum rođenja(1923-10-07)7. oktobar 1923.
Mesto rođenjaFeldberger Zenlandšaft, Nemačka
Datum smrti13. decembar 1945.(1945-12-13) (22 god.)
Mesto smrtiHameln, Nemačka
Vojna karijera
Služba Treći rajh
1942−1945
Rod Šucštafel
ČinSS-Raportfuhrerin (izveštač)
JedinicaKoncetracioni logor Ravenzbrik
Logor Aušvic
Koncetracioni logor Bergen-Belsen

Irma Ilze Ida Grize (nem. Irma Ilse Ida Grese; 7. oktobar 1923 — 13. decembar 1945) bila je čuvarka nacističkih koncentracionih logora u Ravenzbrik i Aušvicu, i služila je kao upravnica ženskog odeljenja Bergen-Belzen.[1] Bila je SS dobrovoljac.

Grize je osuđena za zločine koji su uključivali zlostavljanje i ubistvo zatvorenika počinjenih u koncentracionim logorima Aušvic i Bergen-Belzen, i osuđen na smrt na suđenju u Belzenu. Pogubljena sa 22 godine, Grize je bila najmlađa žena koja je umrla na sudu po britanskim zakonima u 20. veku. Zatvorenici Aušvica su joj dali nadimak „Hijena iz Aušvica“ ("die Hyäne von Auschwitz")[2][3][4][5]

Mladost i porodica[uredi | uredi izvor]

Irma Elizabet Izle Ida Grese rođena je od strane Berte Grize i Alfreda Grizea, oba mlekara, 7. oktobra 1923. Irma je bila treće od petoro dece (tri devojčice i dva dečaka).[6] Godine 1936. njena majka je izvršila samoubistvo. Berta Grize umrla je nakon što je popila hlorovodoničnu kiselinu nakon što je otkrivena Alfredova afera sa ćerkom vlasnika lokalnog paba.[7] Istoričar Peter Vronski je spekulisao da se Alfred Grize pridružio Nacističkoj partiji 1937.[8][9] i da se ponovo oženio 1939.[7]

Irmina sestra, Helen Grize, rekla je na Irminom suđenju da u osnovnoj školi, kada su se „devojčice svađale i svađale, [Irma] nikada nije imala hrabrosti da se bori, već je... pobegla“.[10]  Irma je napustila školu 1938. sa 15 godina i radila kao pomoćna medicinska sestra u sanatorijumu SS-a.

Čuvar koncentracionog logora[uredi | uredi izvor]

U tinejdžerskim godinama, Grize je, kao i njene sestre, želela da se pridruži Ligi nemačkih devojaka, ogranku omladinskih radnica za devojčice, ali joj je otac to zabranio.[11] Pre svog 18. rođendana, preselila se u bazu za obuku SS ženskih pomagača, koja se nalazila u blizini Ravenzbrika, koncentracionog logora za sve žene.[10] Nakon školovanja, dobrovoljno se prijavila da radi u Ravenzbriku.

Grize je ubrzo unapređena na poziciju stražara u Aušvic-Birkenau. Godine 1942. postala je Aufseherin (čuvar ili nadzornik) u Ravenzbriku, i prebačena u Aušvic-Birkenau u martu 1943; zbog njenog premeštanja, Grize se iste godine posvađala sa ocem, pošto se on žestoko protivio njenom ulasku u SS pratnju, i proterao ju je iz kuće.[11]

Godine 1944. unapređena je u Raportfuhrerin (izvestilac), drugi najviši mogući čin za žene upravnike koncentracionih logora. Grize je učestvovala u selekciji zatvorenika za gasne komore u Aušvicu.[12]

Početkom 1945. Grize je pratila transport zatvorenika za evakuaciju iz Aušvica u Ravenzbrik. U martu je otišla u Bergen-Belzen, zajedno sa velikim brojem zatvorenika iz Ravenzbrika. Grize je zarobljena od strane britanske vojske 17. aprila 1945, sa drugim SS osobljem koje nije pobeglo.[13]

Suđenje za ratne zločine[uredi | uredi izvor]

Irma Grize i bivši SS-hauptsturmfirer Jozef Kramer u zatvoru u Celeu u avgustu 1945.

Grize je bila među 45 optuženih za ratne zločine na suđenju Belzenu koje je održano u Lineburgu u Donjoj Saksoniji. Sudilo joj se tokom prvog perioda suđenja (17. septembar – 17. novembar 1945), a zastupao ju je major L. Cranfild. Suđenja su vođena prema britanskom vojnom zakonu, na osnovu optužbi koje proizilaze iz Ženevske konvencije iz 1929. godine o postupanju sa zatvorenicima. Optužbe protiv nje bile su usredsređene na njeno maltretiranje i ubistvo zatvorenika u logorima.[6]

Preživeli su dali detaljna svedočenja o okrutnostima; tvrdili su i da je neke žene tukla pletenim bičem. Pod direktnim ispitivanjem, Irma Grize je svedočila o svojoj prošlosti:

"Rođena sam 7. oktobra 1923. Godine 1938. napustila sam osnovnu školu i radila šest meseci na poljoprivrednim poslovima na farmi, nakon čega sam šest meseci radila u radnji u Ličenu. Kada sam imala 15 godina otišla sam u bolnicu u Hohenlihenu, gde sam ostala dve godine. Pokušala sam da postanem medicinska sestra, ali Berza rada to nije dozvolila i poslala me je da radim u mlekari u Furstenbergu. U julu 1942. ponovo sam pokušala da postanem medicinska sestra, ali me je Berza rada poslala u koncentracioni logor Ravenzbrik, iako sam protestovala protiv toga. Tu sam ostala do marta 1943, kada sam otišla u logor Birkenau u Aušvicu. U Aušvicu sam ostao do januara 1945.[6]

Tokom suđenja, štampa je Grezu označila kao „prelepu zver” pored bivšeg SS-hauptsturmfirera Jozefa Kramera („Zver iz Belzena”), bivšeg komandanta u Birkenau. Posle devetonedeljnog suđenja, Grize je osuđena na smrt vešanjem.[14] Iako su optužbe protiv nekih drugih čuvara (ukupno 16 optuženih) bile jednako ozbiljne kao one protiv Grize, ona je bila jedna od samo tri čuvarke koje su osuđene na smrt.

Izvršenje[uredi | uredi izvor]

Greze i još dvoje radnika koncentracionih logora, Johana Borman i Elizabet Volkenrat, osuđeni su, zajedno sa osam muškaraca, za zločine počinjene u Aušvicu i Belzenu, i osuđeni na smrt. Kako su presude pročitane, Greze je bila jedini zatvorenik koji je ostao prkosan.[1] Njena kasnija žalba je odbijena.

Prema rečima Vendi Adel-Mari Sarti, noć pre pogubljenja, Grizeje pevala nacističke pesme do ranih jutarnjih sati sa Johanom Borman.[15] Dana 13. decembra 1945. u zatvoru u Hamelnu, Grize je odvedena na vešala. Žene su pogubljene pojedinačno dugim vešanjem, a zatim muškarci u parovima.[1] Narednik-major britanske vojske Ričard Entoni O'Nil pomogao je dželatu Albertu Pjerpointu:

"Popeli smo se stepenicama do ćelija u kojima su čekali osuđenici. Nemački oficir na vratima koja su vodila u hodnik naglo je otvorio vrata i mi smo prošli pored reda lica u odaju za pogubljenje. Oficiri su stajali na oprezu. Brigadir Paton-Volš je stajao sa podignutim ručnim satom. Dao mi je znak i u komori se čuo uzdah oslobođenog daha, ušao sam u hodnik. 'Irma Grize', nazvao sam. Nemački stražari su brzo zatvorili sve rešetke na dvanaest inspekcijskih rupa i otvorili jedna vrata. Irma Grize je izašla. Ćelija je bila suviše mala da bih mogao da uđem unutra, i morao sam da je pričvrstim u hodniku. „Prati me“, rekao sam na engleskom, a O'Nil je ponovio naređenje na nemačkom. U 9.34 ušla je u odaju za pogubljenje, na trenutak se zagledala u zvaničnike koji su stajali oko nje, onda sam otišao do centra zamke, gde sam napravio trag kredom. Stajala je na ovom znaku veoma čvrsto, i dok sam joj stavljao belu kapu na glavu, ona je svojim mlitavim glasom rekla: „Šnel“. [prevod na engleski: 'Brzo'].[16] Kap se srušila, a doktor me je pratio u jamu i proglasio je mrtvom. Posle dvadeset minuta telo je skinuto i stavljeno u kovčeg spreman za sahranu."[17]

Dramatizacije[uredi | uredi izvor]

Grize je prikazana kao sporedan lik u dva filma: Poslednji dželat (2005), koji prikazuje njeno pogubljenje nakon suđenja za ratne zločine u Belzenu; i Out of the Ashes (2003). Oba filma imaju dodatne ženske čuvare u mnogo manjim ulogama. Grize je nakratko prikazan u negovornoj rekonstrukciji u Auschwitz: The Nazis and 'The Final Solution (2005).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v BELSEN-BERGEN. DIARY. MAY 1945, IMPERIAL COLLEGE PRESS, 2013-09-18, str. 1—87, Pristupljeno 2022-03-06 
  2. ^ Hollander-Lafon, Magda (2013). Vier Stückchen Brot - Ein Hymne an das Leben -. Aßlar. ISBN 978-3-641-12709-1. OCLC 862536698. 
  3. ^ Sarnowsky, Jürgen (2015), 8 Forschungen: Die Wunder der Neuen Welt, Verlag C.H.BECK oHG, str. 181—201, Pristupljeno 2022-03-06 
  4. ^ Die Lebenslügen des Rudolf Höß, Böhlau Verlag, 2014-06-28, str. 17—50, Pristupljeno 2022-03-06 
  5. ^ Strasser-Gackenheimer, Christian (2013). Die staatsrechtliche Kontinuität des Deutschen Reichs von der 'Machtergreifung' bis zum Tod Hitlers. Nomos. ISBN 978-3-8452-4865-3. 
  6. ^ a b v „Excerpts from the June Journal”. CNS Spectrums. 4 (6): 6—6. jun 1999. ISSN 1092-8529. doi:10.1017/s1092852900011810. 
  7. ^ a b Vida, Bianka (2016). „A case study of Irma Grese: Constructing the ‘evil’ and the ‘ordinary’ through digital oral testimonies and written trial testimonies of the Holocaust survivors”. Kaleidoscope history. 7 (13): 529—541. ISSN 2062-2597. doi:10.17107/kh.2016.13.529-541. 
  8. ^ Vronsky, Peter (2007). Female serial killers : how and why women become monsters. New York, N.Y.: Berkley Books. ISBN 978-1-4295-9865-1. OCLC 441408529. 
  9. ^ Kaczor, Liliana (2018). „Jerzy Dębski, Oficerowie Wojska Polskiego w obozie koncentracyjnym Auschwitz 1940–1945. Słownik biograficzny, t. 1–6, t. 1: ss. 412, t. 2: ss. 340; t. 3: ss. 384; t. 4: ss. 319, t. 5: ss. 303; t. 6: ss. 326, Oświęcim 2016, Państwowe Muzeum Auschwitz-Birkenau”. Krakowski Rocznik Archiwalny. 24: 279—286. ISSN 2720-0833. doi:10.4467/12332135kra.18.009.14396. 
  10. ^ a b Grill, Johnpeter Horst (2006-12-01). „Hitler Youth. By Michael H. Kater. (Cambridge, Mass: Harvard University Press, 2004. Pp. 355. $27.95.)”. The Historian. 68 (4): 879—881. ISSN 0018-2370. doi:10.1111/j.1540-6563.2006.00169_52.x. 
  11. ^ a b Müller, J. M. (2020). Angeklagte Nr. 9 : die "Hyäne von Auschwitz" im Kreuzverhör : das Protokoll eines Kriegsverbrecher-Prozesses. Norderstedt. ISBN 978-3-7519-9549-8. OCLC 1285907864. 
  12. ^ Bergen-Belsen Wehrmacht POW Camp, 1940 - 1945, Concentration camp, 1943 - 1945, Displaced persons camp, 1945 - 1950 ; catalogue accompanying the permanent exhibition. Silke Petry, Christian Römmer, Katja Seybold, Marlis Buchholz, Stiftung Niedersächsische Gedenkstätten (Engl. ed izd.). Göttingen. 2010. ISBN 978-3-8353-0794-0. OCLC 634432692. 
  13. ^ Celinscak, Mark (2015). Distance from the Belsen Heap : Allied Forces and the Liberation of a Nazi Concentration Camp. Toronto. ISBN 978-1-4426-1570-0. OCLC 907661734. 
  14. ^ Gonin, M. W. (1945-07-14). „Belsen Camp”. BMJ. 2 (4410): 65—65. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.4410.65. 
  15. ^ Sarti, Wendy Adele-Marie (2012). Women and Nazis : perpetrators of genocide and other crimes during Hitler's. Bethesda. ISBN 978-1-936320-12-7. OCLC 859179141. 
  16. ^ Greenburg, Brian (oktobar 2015). Davis, Leon Julius (21 November 1907–14 September 1991). American National Biography Online. Oxford University Press. 
  17. ^ Pierrepoint, Albert (1974). Executioner, Pierrepoint. Mazal Holocaust Collection. London: Harrap. ISBN 0-245-52070-8. OCLC 1255210. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирма_Гризе&oldid=27826237”