Pređi na sadržaj

Ist Vilidž, London

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olimpijsko i paraolimpisko selo aprila 2012.

Ist Vilidž je stambeni kompleks u Stratfordu u istočnom Londonu koji je dizajniran i izgrađen kao Olimpijsko selo na Letnjim olimpijskim igrama 2012. i pretvoren je za upotrebu kao novi stambeni kvart, zajedno sa nezavisnim prodavnicama, barovima i restoranima. Oblast je ranije bila kontaminirana otpadnim zemljištem i industrijskim zgradama severno od centra Stratforda.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Planiranje i izgradnja[uredi | uredi izvor]

Olimpijsko selo tokom izgradnje, septembar 2010.
Pogled iz vazduha na Olimpijski park južno prema reci Temzi, tokom izgradnje u aprilu 2011. Sa Olimpijskim stadionom u centru slike, Olimpijsko selo je na dnu, u sredini.

Kao deo programa regeneracije u okviru ponude za Letnje olimpijske igre 2012, dizajn Olimpijskog sela za smeštaj sportista bio je zasnovan na ponovnom korišćenju zgrada nakon igara kao novog stambenog okruga za Stratford. Osnova za stambeni plan je preuzeta iz SCDC plana regeneracije za područje kao posledica stvaranja brze veze London-Pariz. Plen iz tunela koji je otišao pod zemlju u Stratfordu stvorio je platformu na kojoj su nastali Vestfild tržni centar i Olimpijsko selo. Kroz proces nadmetanja, tadašnja laburistička britanska vlada odabrala je predlog Lend Lease-a koji je pokrivao finansiranje i izgradnju Olimpijskog sela i dela Olimpijskog medija centra u Londonu. Ovo bi obezbeđivalo smeštaj za 22.500 sportista i zvaničnika timova, 16.000 kao olimpijskih i 6.500 kao paraolimpijskih sagrađenih u skladu sa standardima Life Time Home za podršku stanovnicima Paraolimpijca i budućim štićenicima sa oštećenjima ili drugim fizičkim izazovima: nakon toga će se obezbediti mešavina jeftinih i privatnih stambenih stanovanje, u okviru zajednice koja bi se sastojala od kancelarija, prodavnica, škola i doma zdravlja.

Cilantro Endžinring je imenovan da radi kao deo kolaborativnog tima za isporuku Projektovanja i izgradnje MEP instalacija za glavnog izvođača, Lend Lease.[1]

Lend Lease angažovao tim: arhitekte Fletcher Priest; građevinski inženjeri Arup ; i firma za urbano planiranje / pejzažnu arhitekturu Vest 8 and Vogt Landscape. Bili su obavešteni da dizajniraju kvart tipa seosko-bašten kako bi se uklopili sa širom vizijom urbanog parka nasleđa Olimpijskog parka, oponašajući izgled klasične viktorijanske arhitekture Maida Valea i drugih delova viktorijanskog zapadnog Londona.[2] Na površini 27 ha (67 acres),[3] plan je predviđao 14 stambenih parcela, od kojih se svaka sastoji od 5 do 7 blokova, izgrađenih oko zajedničkih trgova i dvorišta, sa vodenim elementima koji naglašavaju blizinu reke Lea.[4] Svaki od 69 blokova je visok između 8 i 12 spratova, nominalno raspoređenih:[4] Nivo ulice uglavnom trospratnih gradskih kuća, sa ulaznim vratima na nivou ulice kako bi se stvorilo „aktivno pročelje“.[4] Oni su dopunjeni mešavinom prodavnica i kancelarija na jedan do tri sprata.[4] Na 3. spratu i iznad u centru kompleksa nalaze se zajedničke podignute bašte, koje skrivaju parking ispod.[4] Na i iznad ovog nivoa nalazi se mešavina jeftinih i privatnih stambenih stanova, od studija do pet spavaćih soba. Svaki stan ima veliki podni razmak, a svaki ima sopstveni balkon koji je dovoljno velik za sto i stolice.[4]

Londonska razvojna agencija predložila je da se čitava lokacija Olimpijskog parka obezbedi u okviru naloga za obaveznu kupovinu (CPO) . Krajem 2005. godine izbila je svađa između tadašnjeg gradonačelnika Londona Kena Livingstona i Saveta Njuhama / Vestfild grupe oko upotrebe pravnog instrumenta. Lokacija za Olimpijsko selo trebalo je da se nalazi pored 4 milijarde funti vrednog razvoja Stratford Sitija, ali su poteškoće u pristupu značile da se CPO Olimpijskog parka proširio na lokaciju za Stratford Siti. U novembru 2005. sklopljen je sporazum kojim je CPO nad Vestfildom uklonjen, podložno dogovorenim odredbama o pristupu Olimpijskom selu.[5]

U svetlu finansijske krize 2008. godine, Lend Lease je naišao na poteškoće u prikupljanju sredstava na komercijalnim tržištima za izgradnju sela, pojedinačnog najvećeg projekta u šemi Letnjih olimpijskih igara 2012. godine.[6] Vlada se preko Olimpijske uprave za isporuku (ODA) stoga složila da preuzme veći deo potrebne sume, kao i smanjenje skale projekta za 25%, pod uslovom da će sportisti koji se takmiče na događajima van Londona biti smešteni lokalno za njihovu konkurenciju, da će tri parcele biti odložene do perioda posle Igara, parcele 5,6 i 8. Ovo nije rešilo izazov obezbeđivanja brojeva kreveta za vreme igara. Napravljen je plan dizajna igara koji je uveo privremene zidove unutar zastarelog dizajna tako da se stvori više kreveta: tako je dvokrevetni, jednosobni stan postao 4; četvorokrevetni stan, 2 spavaće sobe su postale 6, a šestokrevetni stan je postao 8 uglavnom podelom dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje. Posle Igara sve je rekonstruisano na prvobitni koncept. Samo gradske kuće na tri nivoa nisu bile predmet ove modifikacije vremena Igara, ali su ipak povećane krevete sa starih 6 na 8 korišćenjem odvojenog salona.[7][8] Prateći iskustva sportista u Pekingu 2008. godine, a posebno kroz komentare predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Žaka Roga o dobrobiti sportista, ovaj kompromis je trebalo ponovo da se razmotri dok se stvarao pritisak da se finansijski sporazum reši.[9]

Do ove tačke, predložena lokacija je bila mešavina bivših industrijskih zgrada i kontaminiranog otpada. Predložena lokacija za selo je obezbedila dva stambena kampa za Irish Travellers, jedan na Clais Lane, Nevham, a drugi na Vaterden Crescent, Hacknei. Završni deo Olimpijskog CPO-a koji pokriva lokaciju sela, obezbeđen u decembru 2006. godine, putnici su bezuspešno osporili na Višem sudu u maju 2007. [10] Pred kraj rušenja/čišćenja lokacije, 12. novembra 2007. izbio je požar u starom industrijskom skladištu na Voterden putu, Hakni Vik, na zapadnoj ivici predložene lokacije Olimpijskog sela. Sa plamenom od 50 ft (15 m) u visini koja je zahvatila zgradu i šaljući oblake oštrog crnog dima nad centrom grada, trebalo je 75 vatrogasaca iz Londonske vatrogasne brigade da stave požar pod kontrolu.[11]

Olimpijsko i paraolimpijsko selo[uredi | uredi izvor]

Tokom leta 2012, blokovi su prvi put korišćeni kao Olimpijsko selo za Letnje olimpijske igre 2012. Uzimajući originalni dizajn, arhitekte su dodale privremene pregrade kako bi kreirale apartmane u "hotelskom" stilu za:[4] 3.300 stanova: svaki ima TV, pristup internetu i privatno dvorište; i 17.320 kreveta (ovo je oko 17.000 za sportiste ~ 10.903 (ukupan broj njih)[12] i odmor za službena lica tokom Igara):[13] obezbeđujući svakom sportisti 16 m2 (170 sq ft) površina poda. Pored toga, programeri su dodali dve privremene zgrade: 17.000 m2 (180.000 sq ft) sala za hranu, koja je bila otvorena 24 sata dnevno, sposobna da ugosti 5.500 sportista odjednom; i sala za zabavu od 10.000 m2 (110.000 sq ft), pružajući video igrice za korišćenje sportista i zajednički prostor za odmor, plus bezalkoholni bar. Selo je takođe obuhvatalo trg, gde su sportisti mogli da se sastanu sa prijateljima i porodicom tokom igara.[4]

Postoji potpuna lista zgrada i sportista koji su u njima boravili tokom Olimpijskih igara 2012.[14] i ploče na svim foajeima zgrada Ist Vilidža označavaju koje su zemlje tamo boravile. Na primer, britanski tim je boravio u Calla House, Kotata House i Taiberri House; Grčka u Hopground House; Španija u Carina House; Ukrajina u Carskoj kući; Japan u Applegate House-u; Jermenija, Peru i Slovenija u Calico House; Belgija, Zelenortska ostrva i Kirgistan u Frie House-u; Kostarika i Jemen u Galena House; i Holandije u Hajnijeken kući.

Posle Igara[uredi | uredi izvor]

Nakon završetka igara, olimpijsko kućište je adaptirano kako bi se stvorio novi stambeni kvart koji će biti poznat kao East Village.[4] Nova izgradnja je stvorila 2.818 novih domova, uključujući 1.379 pristupačnih kuća i kuća za prodaju i iznajmljivanje. Šira zajednica je predviđena sa širokim vidikovcima ispunjenim baštama, parkovima i zajedničkim površinama, u okviru kojih će biti smeštene škola, ambulanta i prodavnice.[4] Nakon što je 2009. prodao pristupačne kuće Triathlon Homes-u za 268 miliona funti[15][16], 2008. je raspisan konkurentski tender za ODA-ine interese u preostalih 1.439 privatnih kuća, zajedno sa šest susednih budućih parcela za razvoj sa potencijalom za dodatnih 2.000 novih domova i dugoročno upravljanje Ist Vilidž-om.

ODA je dobila tri ponude: [17] zajedničko ulaganje između Delansija Džejmija Ritblata i Katari Diara ; Hutchison Vhampoa ; i Vellcome Trust, koji su ponudili da preuzmu svih 25 km2 (9,7 sq mi) Olimpijski park. U avgustu 2011. ODA je objavila sporazum sa Delancei/Katari Diar, koji je platio 557 miliona funti za lokaciju Ist Vilidž [18], što predstavlja procenjeni gubitak od 275 miliona funti za ODA, a time i za britanski poreski obveznik. Sekretar za kulturu Džeremi Hant je prokomentarisao da ODA nikada nije očekivala da će nadoknaditi troškove izgradnje: „Bila je to potpuno prazna lokacija, nije imala nikakvu infrastrukturu, puteve ili parkove. Uvek će postojati doprinos javnog sektora za pomozite da ih ubacite."[16]

Čobham akademija u aprilu 2012.

Privremene pregrade postavljene tokom igara uklanjaju se kako bi se stvorio raspon od jednokrevetnih do petokrevetnih kuća, od stanova do gradskih kuća. Sobe dizajnirane u hotelskom stilu su pretvorene u kuhinje. 1.439 privatnih kuća se iznajmljuje, umesto da se prodaju, a vlasništvo ostaje Delansi/Katar Dijaru i njime upravlja Get Living London. Ovo je stvorilo prvi stambeni fond u privatnom sektoru u Velikoj Britaniji od preko 1.000 domova koji će biti u vlasništvu i kojima se direktno upravlja kao investicija.[18] Pored toga, programeri su stvorili nove parkove i dodatne transportne veze. Izgrađen je i zdravstveni centar[19] za stanovnike Ist Vilidža i okoline. Nezavisni trgovci na malo su dovedeni u Ist Vilidž, koji je sada zaseban kvart.

Programeri su takođe dodali Chobham Academi, novi obrazovni kampus sa 1.800 mesta za učenike uzrasta od 3 do 19 godina. Za vreme Olimpijade školska zgrada je korišćena kao glavna baza za organizovanje i upravljanje timovima. Obnovljena nakon igara, otvorena je u septembru 2013. kao Chobham akademija, dom obrazovnog kampusa, koji se sastoji od vrtića, osnovnih i srednjih škola ; ustanova za učenje odraslih; i kompleks umetnosti zajednice.[20] U julu 2015. Akademija Čobham je ocenjena kao „Izvanredna“ od strane OFSTED-a.[21]

Transport[uredi | uredi izvor]

Olimpijsko i paraolimpijsko selo, april 2012. Desno je stanica Stratford International.

East Village se nalazi na međunarodnoj stanici Stratford sa brzim uslugama do centra Londona (za 5–6 minuta) preko High Speed One, na jugoistočnim vozovima, ali ne i na Eurostar-u, čiji vozovi ne staju na međunarodnoj stanici Stratford. Docklands laka železnica pruža direktan pristup velikom delu istočnog Londona i nalazi se na jednoj stanici od stanice Stratford, koja sama po sebi omogućava pristup Velikoj istočnoj glavnoj liniji (usluge kojima upravljaju Greater Anglia i TfL Rail ), c2c usluge (samo vikendom), linija severnog Londona (usluge kojima upravlja London Overground ) i linije londonskog metroa Jubile i Central.

Londonske autobuske linije 97, 108, 308 i 339 i noćna ruta N205 služe Ist Vilidžu. Takođe, ruta D8 staje u blizini Stratford Internationala i rute 58, 69 i 158 staju u blizini na Lejton High Road-u zajedno sa rutom 97.

Generalno, pješačka udaljenost od Big Bena je oko 10 km (6 mi).[22] U vreme Olimpijskih igara Stratford i Stratford međunarodne stanice su se nalazile u Travelcard zoni 3[23] Tokom Olimpijade, za svaki dan takmičenja postojala je besplatna karta za sve zone.[24] Od januara 2016. stanica Stratford i Međunarodna stanica Stratford premeštene su u zonu 2/3.[25]

Održivost[uredi | uredi izvor]

Stambeni smeštaj je dizajniran da postigne nivo 4 Kodeksa za održive domove 8. septembra 2012.[26]

Parcela N25, parking za međunarodnu stanicu Stratford je 8. septembra 2012. postigla CEEQUAL Excellent.[27]

Trajno i privremeno korišćeno drvo je eksterno verifikovano i revidirano, a projekat je 31. januara 2012. dobio punu FSC sertifikat projekta (2009: TT-PRO-002826).[28]

U građevinarstvu, projekat je dobio tri zlatne nagrade iz šeme Considerate Constructors 2010, 2011. i 2012. godine, reference za registraciju projekta: 32454,36861 i 46760.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lend Lease hands over delayed athletes' village plots to ODA”. Building. 4. 1. 2012. Pristupljeno 28. 10. 2022. 
  2. ^ Moore, Rowan (8. 1. 2012). „Olympic Village – review”. London: The Observer. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  3. ^ „London Olympics Village Investor”. e-architect.co.uk. 15. 8. 2011. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Moore, Rowan (8. 1. 2012). „Olympic Village – review”. London: The Observer. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  5. ^ „Deal settles 2012 site land row”. BBC News. 21. 11. 2005. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  6. ^ London 2012 Games village deal seen by year-end Reuters Accessed 8 October 2008
  7. ^ D
  8. ^ London 2012 Olympic village funding to be settled by end of 2008 following reduction in scale Associated Press Released 11 July 2008
  9. ^ 2012 Games will be under budget BBC News Accessed 31 August 2008
  10. ^ „Gypsies lose Olympic site battle”. BBC News. 3. 5. 2007. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  11. ^ „Olympic Park fire under control”. BBC News. 12. 11. 2007. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  12. ^ Rogers, Simon (27. 7. 2012). „World news,Olympic Games 2012 olympics olys”. The Guardian. London. 
  13. ^ „London 2012 Venues - Top Stories Videos & Photos | Olympicorg”. Arhivirano iz originala 31. 7. 2012. g. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  14. ^ „Olympics/Paralympics, who stayed where?” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2021. g. Pristupljeno 2015-08-21. 
  15. ^ „Olympic village handed more funds”. BBC News. 13. 5. 2009. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  16. ^ a b Kollewe, Julia (12. 8. 2011). „Olympic Village snapped up by Qatari ruling family for £557m”. The Guardian. London. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  17. ^ „Delancey, Qatari Diar sign Olympic village deal”. Reuters. 15. 8. 2011. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  18. ^ a b „London Olympics Village Investor”. e-architect.co.uk. 15. 8. 2011. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  19. ^ „IIS Windows Server”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2024. g. Pristupljeno 13. 04. 2024. 
  20. ^ „Olympic school gets the go ahead”. BBC News. 3. 4. 2009. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  21. ^ „OFSTED Report - Chobham Academy”. 
  22. ^ Google Maps
  23. ^ London: The Olympic Park - TripAdvisor
  24. ^ Tube, DLR and London Overground | Transport for London
  25. ^ „Stratford stations to become part of Zone 2 London - ITV News”. Pristupljeno 2015-08-21. 
  26. ^ „Working to the Code on the Athletes' Village” (PDF). ODA. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 8. 2012. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 
  27. ^ „CEEQUAL Athletes' Village - N25 Car Park”. CEEQUAL. Arhivirano iz originala 17. 6. 2015. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 
  28. ^ „Project certificate details for Athletes Village”. FSC. Arhivirano iz originala 9. 10. 2011. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 
  29. ^ „Award entries for Athletes Village from Considerate Constructors Scheme Database”. Considerate Constructors Scheme. Arhivirano iz originala 17. 6. 2015. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ист_Вилиџ,_Лондон&oldid=27867469”