Kaldrma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za naselje u Hrvatskoj pogledajte stranicu Kaldrma (Gračac).
Turska kaldrma od krupnog kamenja u Skadarliji, Beograd
Kaldrma od grubo obrađene kocke u Plovdivu, Bugarska

Kaldrma je vrsta zastora od kamena kojim se popločavaju ulice, putevi ili pločnici. Nekada se izraz „kaldrma” koristi i za sam materijal, odnosno kamen kojim se popločava.[1] Koristila se od davnina, kada nije bilo drugih materijala, da bi se osigurao saobraćaj u periodu kiša kada putevi, zbog blata, postaju neprohodni.[2]

Zanatlija koji postavlja kaldrmu zove se kaldrmdžija ili taracar.[3]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč „kaldrma” potiče iz grčkog jezika (kalós drómos — lep put) U srpski jezik ušla je kao turcizam[2] (kaldırım).[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ovu tehniku popločavanja osmislili su još antički narodi. U Rimu se još uvek nalaze ostaci Apijskog puta (Via Appia), popločanog lepo uklopljenim blokoviuma lave na temeljima od teškog kamena.[4]

U Srbiju je pojam „kaldrma” došao sa Osmanlijama. Turci su puteve popločavali okruglim ili šiljatim kamenom nabijenim u pesak. Na ovaj način popločavali su jedino važne ulice u gradovima, dok su ostale bile i dalje zemljane. Za to vreme u Evropi se masovno koristila i kamena kocka, koja je u Beograd došla sa austrijskim osvajanjima.

U Beogradu je kaldrma pre Drugog svetskog rata bila zastupljena na periferijskim ulicama i pristupnim putevima. Njena izgradnja i popravka bila je jeftinija, a zadovoljavala je tadašnje potrebe. Do 1911. godine Beograd je imao samo tursku kaldrmu od lomljenog kamena, nešto kaldrme od poluobrađenog kamena, a u ponekim glavnim ulicama od kamenih polukocaka ili kocaka, sve na podlozi od peska ili šljake.[5][6] Nizovi oblutaka i ne baš tako ravnog lomljenog ili tesanog kamena, ugrađivani su u podlogu tako da po ulicama nije bilo blata.[7] Tehnika kaldrmisanja ulica kamenim kockama u Beograd je došla sa austrijskim osvajanjima.[8]

Kaldrmdžija[uredi | uredi izvor]

Postavljanje kaldrme

Kaldrmdžija je majstor koji postavlja kaldrmu. Pri kaldrmisanju ovaj majstor radi sve – od pripreme zemljišta do postavljanja kamena. Kaldrmisanje nije jednostavan zanat.[9] Prve kaldrmdžije u Srbiji se pojavljuju sa početkom urbanizacije naselja, kada se javila potreba za kvalitetnim putevima.[10] Kaldrmdžijski esnaf je tradicionalno je slavio slavu Sveti Toma, koja se slavi 19. oktobra.[11]

U savremenom dobu, s pojavom novih materijala i savremenih tehnologija, kaldrmdžijski zanat gotovo da je zaboravljen.[12] Danas se kaldrmom popločavaju samo ulice i trgovi u istorijskim jezgrima gradova, kojima se želi očuvati autentičan izgled.

Tehnika kaldrmisanja[uredi | uredi izvor]

Površina kaldrmisanog puta od sitnog kamenja, sa spojevima zalivenim cementom (Imola, Italija)

Pri raspoređivanju kamena mora se obratiti pažnja na nagib terena i oblik površine koja se pokriva. Kaldrmdžija prvo priprema podlogu, koja može biti zemljana ili se pre kamena kao podloga postavlja pesak, makadam ili cement. Na pripremljenoj podlozi zatim obeležava nacrt pomoću kočića i kanapa. Vrhovi kočića označavaju budući nivo kaldrmisane površine, a kanapom se određuje raspored kamenja. Strpljivo udarajući čekićem i ručnim nabijačem, kaldrmdžija postavlja kamenje, komad po komad, a prostor između njih popunjava peskom ili cementom. Ponekad može i da ga samo dobro nabije u tlo nabijačem, što se posle naliva nepropustljivim slojem asfalta.[9]

Kvalitet kaldrme zavisi od vrste kamena koji se koristi, oblik i veličina pojedinih kamenova, njihov međusobni razmak, kao i način ređanja. Kamen koji se koristi mora biti dovoljno čvrst i ne sme se lako kruniti ili glačati pod pokretnim teretom. Zastor od sitnijih kamenova je dugotrajniji, jer se kod velikih kamenih ploča ivice brzo oštete, kao i sama površina, pa one postaju neravne i zaobljene. S druge strane, obrada sitnijih kamenova daleko je skuplja.

Trajnost i kvalitet zastora takođe zavisi i od debljine podloge. Ako je taj sloj tanak kamenovi se brzo rasklimaju, pa između njih prolazi voda. Zemlja ispod podloge zbog toga se brzo raskvasi, omekša i dolazi do neravnomernog sleganja, zbog čega i površina same ulice postaje neravna. Da bi se ovo izbeglo, pokušalo se postavljanje kaldrme na vodonepropusnu podlogu od betona, što se pokazalo nepraktičnim. Pri prolasku teških vozila vibracije se sa površine prenose na betonsku podlogu, a preko nje ka okolnim zgradama, što dovodi do potresa. Osim toga i sam kamen brzo propada, pritisnut s donje strane čvrstom podlogom, a sa gornje teškim vozilima. Da bi se ovo izbeglo između betonske podloge i kamena postavlja se sloj peska.[13]

Vrste kaldrme[uredi | uredi izvor]

Različiti načini kaldrmisanja

Kamen koji se koristi za popločavanje ulica može biti neobrađen ili obrađen.

  • Uobičajeni naziv za zastor od neobrađenog kamena u srpskom jeziku je turska kaldrma.
  • Kada se kaldrma izrađuje od tesanog kamena, ono može biti manje ili više pravilno obrađeno u obliku paralelopipeda, kocke ili zarubljene piramide.

Osim od prirodnog kamena, kaldrma se može praviti i od drugih materijala: veštačkog kamena i cigala, asfalta i asfaltnih ploča, drvenih kocki i oblica, betona, gvozdenih ploča ili različitog reciklažnog materijala.[13]

Postoje razni načini kaldrmisanja:

  • polukružno
  • dijagonalno
  • lepezasto
  • kružno
  • zrakasto[9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 386. COBISS.SR 30905103
  2. ^ a b „Značenje reči kaldrma”. Glossary. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  3. ^ „KALDRMDŽIJA”. štaZnači.com. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 64. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Kaldrmisanje Beograda. - U: Beogradske opštinske novine, 1. januar 1934, strane: 212-226
  6. ^ Stojanović, Dubravka (2017). Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (četvrto izd.). Beograd: Udruženje za društvenu istoriju. str. 53—62. 
  7. ^ Šipka, M. „Kaldrma”. olvia.rs. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  8. ^ „Beogradska kaldrma”. Plan plus. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  9. ^ a b v „Zanimljivi zanati: Kaldrmdžija”. Kalesija Online. 17. 10. 2015. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  10. ^ „Stari zanati u Vranju: Bačvari, kovači, samardžije, kazandžije...”. Južna Srbija Info. 18. 10. 2015. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  11. ^ „„Sveti Toma sedi doma“- slava zidara, bačvara, stolara, kaldrmdžija…”. ucentar.rs. 19. 10. 2021. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  12. ^ Krstev, Cvetana. Digitalne biblioteke kao potencijalni lingvistički resurs - stanje u Srbiji (PDF). str. 13. Pristupljeno 27. 2. 2023. 
  13. ^ a b Novo kaldrmisanje - U: Beogradske opštinske novine, 26. novembar 1889, strane: 437-438

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kaldrma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калдрма&oldid=26894048”