Pređi na sadržaj

Кармила

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karmila
Ilustracija iz 1872.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovCarmilla
AutorŠeridan le Fanu
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delagotički
horor
Izdavanje
Datum1871−1872.
Broj stranica108

Karmila (engl. Carmilla) je gotička novela irskog pisca Šeridana le Fanua i jedno od najranijih dela vampirske fikcije, objavljeno 25 godina pre Drakule Brema Stokera. Prvi put objavljenu kao serijal u časopisu The Dark Blue (1871–1872),[1][2] priču pripoveda mlada žena koju pleni vampirica po imenu Karmila, za koju se kasnije otkrije da je Mirkala, grofica od Karnštajna. Njen lik je prototipski primer lezbejske vampirice, koja izražava romantične težnje prema protagonistkinji. Priča je često antologizovana, i mnogo puta je adaptirana u filmovima i drugim medijima.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Laura, mlada protagonistkinja, pripoveda, počevši od svog detinjstva u „živopisnom i usamljenom” zamku usred prostrane šume u Štajerskoj, gde živi sa svojim ocem, bogatim engleskim udovcem koji se povukao iz službe Austrijskom carstvu. Kada je imala šest godina, Laura je imala viziju veoma lepe mlade dame koja je došla u njenu spavaću sobu. Kasnije je tvrdila da je osetila kao da su se dve igle zabile u njene grudi, ali nisu joj pronađene rane. Svi ukućani uveravaju Lauru da je to bio samo san, ali pojačavaju brigu o devojčici.

Dvanaest godina kasnije, Laura i njen otac dive se zalasku sunca ispred zamka kada joj otac ispriča o pismu svog prijatelja, generala Špilsdorfa. General je trebalo da ih poseti sa svojom nećakinjom Bertom Rajnfelt, ali je Berta iznenada umrla pod misterioznim okolnostima. General u pismu dvosmisleno nagoveštava da će o okolnostima detaljno razgovarati kada ih sledeći put poseti.

Laura, tužna zbog gubitka potencijalne prijateljice, žudi za nekim novim poznanstvom. Nesreća sa kočijom ispred Laurinog doma neočekivano dovodi devojku Laurinih godina u brigu porodice. Njeno ime je Karmila. Obe devojke se odmah prepoznaju iz „sna” koje su obe imale u mladosti.

Čini se da je Karmila povređena nakon nesreće u kočiji, ali njena tajanstvena majka obaveštava Laurinog oca da je njeno putovanje hitno i da ne može da ga odloži. Dogovara da ćerku ostavi sa Laurom i njenim ocem dok se ne vrati za tri meseca. Pre nego što ode, ona strogo napominje da njena ćerka neće otkriti nikakve informacije o svojoj porodici, prošlosti ili sebi, i da je Karmila zdrava. Laura komentariše da se ove informacije čine nepotrebnim, a njen otac se smeje.

Karmila i Laura postaju veoma bliske prijateljice, ali s vremena na vreme se Karmilino raspoloženje naglo promeni. Ponekad se čini kao da je zaljubljena u Lauru. Karmila odbija da kaže bilo šta o sebi, uprkos Laurinom ispitivanju. Njena tajnovitost nije jedina misteriozna stvar u vezi sa Karmilom; ona se nikada ne pridružuje članovima domaćinstva u molitvama, spava veći deo dana, a čini se noću hoda u snu napolju.

U međuvremenu, žene i devojke u obližnjim gradovima počele su da umiru od nepoznate bolesti. Kada pogrebna povorka jedne takve žrtve prođe pored dve devojke, Laura se pridružuje pogrebnoj himni. Karmila pršti od besa i grdi Lauru, žaleći se da himna nanosi bol njenim ušima.

Kada stigne pošiljka restauriranih nasleđenih slika, Laura pronalazi portret svog pretka, Mirkale, grofice od Karnštajna, iz 1698. godine. Žena na portretu podseća na Karmilu do te mere da čak ima i identičan mladež na vratu. Karmila sugeriše da bi mogla voditi poreklo od Karnštajnovih, iako je ta porodica izumrla vekovima ranije.

Tokom Karmilinog boravka u zamku, Laura ima noćne more velike zveri poput mačke koja ulazi u njenu sobu. Zver skače na njen krevet i Laura oseti nešto poput uboda dve igle duboko u njene grudi. Zver tada poprima oblik ženske figure i nestaje kroz vrata ne otvarajući ih. U još jednoj noćnoj mori, Laura čuje glas koji govori: „Tvoja majka te upozorava da se čuvaš ubice”, a iznenadno svetlo otkriva Karmilu kako stoji u podnožju njenog kreveta, čija spavaćica je natopljena krvlju. Laurino zdravstveno stanje se pogoršava, a njen otac pozva doktora da je pregleda. On pronalazi malu, plavu tačku, centimetar ili dva ispod njene kragne, gde ju je stvorenje iz njenog sna ugrizlo, i nasamo razgovara sa njenim ocem, tražeći da Laura nikada ne bude bez nadzora.

Njen otac kreće sa Laurom u kočiji u razoreno selo Karnštajn, udaljeno tri milje. Za sobom ostavljaju poruku u kojoj traže od Karmile i jedne guvernante da ih prate kada se Karmila, koja stalno spava do kasno, probudi. Na putu za Karnštajn, Laura i njen otac nailaze na generala Špilsdorfa. On im priča svoju jezivu priču.

Na maskenbalu, Špilsdorf i njegova nećakinja Berta upoznali su veoma lepu mladu damu po imenu Milarka i njenu zagonetnu majku. Berta je odmah opčinjena Milarkom. Njena majka je ubedila generala da je ona njegova stara prijateljica i zamolila da se Milarki dozvoli da ostane kod njih tri nedelje dok se ona bavi tajnom stvari od velike važnosti.

Sahrana, ilustracija Majkla Ficdžeralda iz 1872.

Berta se misteriozno razbolela, suočavajući se sa istim simptomima kao i Laura. Posle konsultacije sa lekarom, general je shvatio da Bertu posećuje vampir. Sakrio se sa mačem i čekao dok se veliko, crno stvorenje nedefinisanog oblika ne uvuče u krevet njegove nećakinje i krene ka njenom grlu. Skočio je iz svog skrovišta i napao stvorenje koje je tada poprimilo oblik Milarke. Pobegla je kroz zaključana vrata, nepovređena. Berta je umrla pre nego što je jutro svanulo.

Po dolasku u Karnštajn, general pita šumara gde može da pronađe grobnicu Mirkale Karnštajn. Šumar govori da je grobnicu davno premestio jedan moravski plemić koji se rešio vampira koji su opsedali region.

Dok su general i Laura sami u srušenoj kapeli, pojavljuje se Karmila. General i Karmila pobesne kada ugledaju jedno drugo, a general je napada sekirom. Karmila razoruža generala i nestaje. General objašnjava da je Karmila takođe Milarka; oba imena su anagram za originalno ime vampirice Mirkale, grofice od Karnštajna.

Njim se pridružuje i baron Vordenburg, potomak junaka koji je davno oslobodio ovo područje od vampira. Vordenburg je otkrio da je njegov predak bio ljubavnik grofice od Karnštajna pre nego što je ona umrla. Koristeći beleške svog pretka, on je locirao Mirkalinu skrivenu grobnicu, a Carska komisija ekshumira Mirkalino telo. Uronjeno u krv, čini se da jedva diše, srce joj kuca, a oči su joj otvorene. Kada joj je kolac probijen kroz srce ona ispušta užasavajući krik; potom joj je odsečena glava. Njeno telo i glava se spaljuju do pepela, koji se potom posipa u reku.

Nakon toga, Laurin otac vodi svoju ćerku na jednogodišnji obilazak Italije kako bi povratila zdravlje i oporavila se od traume, ali ona to nikada ne uspeva u potpunosti.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Karmila, objavljena u nastavcima u književnom časopisu The Dark Blue krajem 1871. i početkom 1872. godine,[3] ponovo je štampana u Le Fanuovoj zbirci kratkih priča Kroz tamno staklo (1872). Upoređujući rad dva ilustratora ove priče, Dejvida Henrija Fristona i Majkla Ficdžeralda — čije se ilustracije pojavljuje u članku u časopisu, ali ne i u modernim štampanim izdanjima knjige — otkrivaju se nedoslednosti u prikazima likova. Shodno tome, nastala je konfuzija u vezi sa povezivanjem slika sa zapletom.[4] Izabela Mazanti je ilustrovala izdanje knjige iz 2014. godine.[5]

Motivi[uredi | uredi izvor]

Zamak Rigersburg, Štajerska, moguća inspiracija za Laurin schloss.[6]

Karmila pokazuje primarne karakteristike gotičke fikcije. Delo uključuje natprirodnu figuru, mračno okruženje starog zamka, atmosferu misterije i zloslutne ili sujeverne elemente.[7]

U noveli, Le Fanu odbacuje viktorijanski pogled na žene kao na samo korisne posede muškaraca, koje se oslanjaju na njih i kojima je potrebna njihova stalna zaštita. Muški likovi priče, kao što su Laurin otac i general Špilsdorf, prikazani su kao suprotnost tradicionalnim viktorijanskim muškarcima – bespomoćni i neproduktivni.[8] Bezimeni otac postiže dogovor sa Karmilinom majkom, dok Špilsdorf ne može da kontroliše veru svoje nećakinje Berte. Obe ove scene prikazuju žene kao jednake, ako ne i superiornije u odnosu na muškarce.[9] Ovo osnaživanje žena još više preti muškarcima ako se uzmu u obzir Karmilini vampirski prethodnici i njihov odnos sa plenom.[10] Karmila je suprotnost tim muškim vampirima – ona je zapravo povezana sa svojim žrtvama i emocionalno i (u teoriji) seksualno. Štaviše, ona je u stanju da prevaziđe još više ograničenja dominirajući smrću. Na kraju, sugeriše se da njenu besmrtnost održava reka gde je bio rasut njen pepeo.[11]

Le Fanu takođe odstupa od negativne ideje ženskog parazitizma i lezbejstva tako što prikazuje međusobnu i neodoljivu vezu između Karmile i Laure.[12] Ova druga, zajedno sa drugim ženskim likovima, postaje simbol svih viktorijanskih žena – suzdržanih i osuđivanih zbog svojih emocionalnih instinkata. Dvosmislenost Laurinog govora i ponašanja otkriva njenu borbu da u potpunosti izrazi svoje brige i želje.[13]

Drugi važan element Karmile je koncept dualizma predstavljen kroz jukstapoziciju vampira i čoveka, kao i lezbejki i heteroseksualaca.[14] To je takođe vidljivo u Laurinoj neodlučnosti, budući da ona „oseća i privlačnost i odbojnost” prema Karmili.[15] Dualnost Karmilinog lika sugerišu njeni ljudski atributi, nedostatak predatorskog ponašanja i njeno zajedničko iskustvo sa Laurom.[16] Prema Gabrijeli Jonson, Karmila se može posmatrati kao reprezentacija tamne strane čitavog čovečanstva.[17]

Izvori[uredi | uredi izvor]

Dom Kalme

Kao i kod Drakule, kritičari su tražili izvore korišćene pri pisanju Karmile. Jedan od korišćenih izvora bio je iz disertacije o magiji, vampirima i prikazama duhova koju je napisao Dom Ogisten Kalme pod naslovom Traité sur les apparitions des esprits et sur les vampires ou les revenans de Hongrie, de Moravie, &c. (1751). O tome svedoči izveštaj koji je Kalme analizirao, od jednog sveštenika koji je tri godine ranije saznao informaciju o gradu koji je mučio vampirski entitet. Otputovavši u grad da istraži i prikupi informacije o raznim tamošnjim stanovnicima, sveštenik je saznao da je vampir noću mučio mnoge meštane dolazeći sa obližnjeg groblja i da je mnoge od njih proganjao na njihovim krevetima. U tom periodu u grad je došao nepoznati mađarski putnik i pomogao gradu tako što je postavio zamku na groblju i obezglavio vampira koji je tu boravio, spasivši meštane od njihovih muka. Ovu priču je Le Fanu preradio za trinaesto poglavlje Karmile.[18][19][20][21]

Prema Metjuu Gibsonu, Knjiga o vukodlacima Sejbina Beringa Gulda, kao i njegov izveštaj o Eržebet Batori, Kristabel Samjuela Tejlora Kolridža, uz Zimu u Donjoj Štajerskoj Bazila Hola, drugi su izvori za Le Fanuovu Karmilu. Holov izveštaj pruža veliki deo štajerske pozadine i, posebno, model za Karmilu i Lauru u liku Džejn En Krenstoun, grofice od Purgštala.[22][23]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Karmila, naslovni lik, originalni je prototip za legiju ženskih i lezbejskih vampira. Iako Le Fanu prikazuje seksualnost svoje vampirice sa oprezom, što bi se moglo i očekivati za njegovo vreme, lezbejska privlačnost je očigledno glavna dinamika između Karmile i Laure kao pripovedača:[24][25]

Nekada bi me posle sat vremena provedenih u stanju apatije moja čudna i lepa drugarica uzela za ruku i držala je u nežnom stisku, i to je ponavljala iznova i iznova; blago crveneći, zureći u moje lice nepomičnim, ali užagrenim očima i dišući toliko brzo da se njena haljina podizala i spuštala sa svakim nepravilnim dahom. Bilo je to poput ljubavničkog žara; posramljivalo me je; bilo je odbojno, a ipak neodoljivo; i gledajući me pohlepno, privlačila me je sebi, a njene vrele usne su mi obasipale obraz poljupcima; i prošaptala bi, skoro kroz jecaj: „Ti si moja, bićeš moja, ti i ja smo spojene zauvek.” (Karmila, četvrto poglavlje).

U poređenju sa drugim književnim vampirima 19. veka, Karmila je sličan produkt kulture sa strogim pogledima na seksualnost i opipljivim verskim strahom. Dok je Karmila birala isključivo ženske žrtve, ona postaje emocionalno povezana samo sa nekoliko od njih. Karmila je imala noćne navike, ali nije bila ograničena na tamu. Imala je nezemaljsku lepotu, mogla je da promeni svoj oblik i da prođe kroz čvrste zidove. Njen životinjski alter ego bila je monstruozna crna mačka, a ne veliki pas kao u Drakuli. Ipak, spavala je u kovčegu. Karmila deluje kao gotička horor priča jer su njene žrtve prikazane kao podlegle perverznom i nesvetom iskušenju koje za njih ima teške metafizičke posledice.[26]

Neki kritičari, među kojima je i Vilijam Vider, sugerišu da je Karmila, naročito u svojoj neobičnoj upotrebi narativnih okvira, imala važan uticaj na Okretaj zavrtnja Henrija Džejmsa (1898).[27]

Drakula Brema Stokera[uredi | uredi izvor]

Le Fanuovo delo je imalo znatan uticaj na roman Drakula Brema Stokera:

  • Obe priče su ispričane u prvom licu. Drakula proširuje ideju izveštaja prvog lica kreiranjem niza unosa u dnevnik i dnevnika različitih osoba i stvaranjem verodostojne pozadinske priče za njihovo sastavljanje.
  • Oba autora se prepuštaju misteriji, iako Stoker ide dalje od Le Fanua dozvoljavajući likovima da reše enigmu vampira zajedno sa čitaocem.
  • Opisi naslovnog lika u Karmili i Lusi u Drakuli su slični. Pored toga, obe žene hodaju u snu.
  • Stokerov dr Abraham van Helsing je sličan Le Fanuovom stručnjaku za vampire, baronu Vordenburgu: oba lika istražuju i sprovode akcije za pobeđivanje vampira.
  • Simptomi opisani u Karmili i Drakuli su veoma uporedivi.[28]
  • Oba naslovna antagonista − Karmila i Drakula, respektivno, pretvaraju se da su potomci mnogo starijih plemića koji nose ista imena, ali se na kraju otkriva da oni upravo i jesu njihovi „preci”. Međutim, sa Drakulom, ovo je ostavljeno dvosmisleno. Iako Van Helsing (lik sa pomalo nezgrapnim poznavanjem engleskog jezika) navodi da je on „zaista morao biti onaj vojvoda Drakula koji je svoje ime izborio protiv Turaka, preko velike reke na samoj granici turske zemlje”, njegova sledeća izjava počinje sa „Ako je tako”, ostavljajući na taj način tanku marginu nejasnoće.[29]
  • „Drakulin gost”, Stokerova pripovetka za koju se veruje da je izbačeni prolog romana Drakula, takođe je smeštena u Štajersku, gde se neimenovani Englez sklonio u mauzolej od oluje. Tamo nalazi vampiricu po imenu grofica Dolingen fon Grac.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Le Fanu, Sheridan (1871—72). „Carmilla”. The Dark Blue. 2 (September 1871 to February 1872): 434—448, 592—606, 701—714. 
  2. ^ Le Fanu, Sheridan (1872). „Carmilla”. The Dark Blue. 3 (March): 59—78. 
  3. ^ The story ran in one issue of 1871 (December, pp. 434–448) and in three issues of 1872 (January, pp. 592–606; February, pp. 701–714; and March, pp. 59–78).
  4. ^ Haslam, Richard (1. 9. 2011). „Theory, empiricism, and "providential hermeneutics": reading and misreading Sheridan Le Fanu's Carmilla and "Schalke the painter"”. Papers on Language & Literature. 47, 4: 339—362 — preko OmniFile Full Text Select (H.W. Wilson). 
  5. ^ Le Fanu, Sheridan; Girard, Gaid (trans.); Mazzanti, Isabella (illus.) (2014). Carmilla (na jeziku: francuski). Editions Soleil. 
  6. ^ Gibson, M. (14. 7. 2006). Dracula and the Eastern Question: British and French Vampire Narratives of the Nineteenth-Century Near East. Springer. ISBN 9780230627680 — preko Google Books. 
  7. ^ Nethercot, Arthur (1949). „Coleridge's "Christabel" and Lefanu's "Carmilla"”. Modern Philology. 47 (1): 32—38. JSTOR 435571. S2CID 58920174. doi:10.1086/388819. Pristupljeno 3. 2. 2021.  pp. 32-34.
  8. ^ Veeder, William (1980). „Carmilla: The Arts of Repression”. Texas Studies in Literature and Language. 22 (2): 197—223. JSTOR 40754606. Pristupljeno 3. 2. 2021.  pp. 203-204.
  9. ^ Signorotti, Elizabeth (1996). „Repossessing the Body: Transgressive Desire in "Carmilla" and "Dracula"”. Criticism. 38 (4): 607—632. JSTOR 23118160. Pristupljeno 3. 2. 2021.  pp. 613-615.
  10. ^ Signorotti, p. 609.
  11. ^ Jönsson, Gabriella (2006). „The Second Vampire: "filles fatales" in J. Sheridan Le Fanu's "Carmilla" and Anne Rice's "Interview with the Vampire"”. Journal of the Fantastic in the Arts. 17 (1): 33—48. JSTOR 44809191. Pristupljeno 3. 2. 2021.  pp. 34-38.
  12. ^ Signorotti, pp. 610-611.
  13. ^ Veeder, pp. 198-200.
  14. ^ Veeder, p. 197.
  15. ^ Veeder, pp. 211.
  16. ^ Veeder, pp. 211-213.
  17. ^ Jönsson, p. 43.
  18. ^ LeFanu, J. Sheridan (2016). Carmilla: Annotated with Notes. CreateSpace Independent Publishing Platform. str. 114—115;146—147. ISBN 978-1-5394-0617-4. 
  19. ^ Calmet, Antoine Augustin (1746). Dissertations sur les apparitions des anges, des demons et des esprits, et sur les revenants et vampires de Hongrie, de Boheme, de Moravie, et de Silesie (na jeziku: francuski). Paris: De Bure l'aîné. 
  20. ^ Calmet, Augustin (2015-12-30). Treatise on the Apparitions of Spirits and on Vampires or Revenants: of Hungary, Moravia, et al. The Complete Volumes I & II. 2016. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-5331-4568-0. 
  21. ^ J. Sheridan LeFanu (15. 12. 2015). Carmilla: Annotated. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1539406174. 
  22. ^ Gibson, Matthew (novembar 2007). „Jane Cranstoun, Countess Purgstall: A Possible Inspiration for Le Fanu's Carmilla”. Le Fanu Studies. ISSN 1932-9598. Arhivirano iz originala 2009-03-04. g. 
  23. ^ Gibson, Matthew (2006). Dracula and the Eastern Question: British and French Vampire Narratives of the Nineteenth-century Near East. Palgrave Macmillan UK. ISBN 1-4039-9477-3. 
  24. ^ Keesey, Pam (1993). Daughters of Darkness: Lesbian Vampire StoriesNeophodna slobodna registracija. Cleis. ISBN 0-939416-78-6. 
  25. ^ „Female Sexuality as Vampiric in Le Fanu's Carmilla”. Pristupljeno 2016-09-04. [mrtva veza]
  26. ^ Auerbach, Nina (1995). Our Vampires, Ourselves. Chicago: University of Chicago Press. str. 42. ISBN 0-2260-3202-7. 
  27. ^ Veeder, William (1980). „Carmilla: The Art of Repression”. Texas Studies in Literature and Language (Vol. 22, No. 2 izd.). University of Texas Press. 22 (2): 197—223. JSTOR 40754606. 
  28. ^ Tranekær S; CW, Marcher; Frederiksen H; DL, Hansen (2019). „Malignant but not maleficent: acute leukaemia as a possible explanation of disease and death in vampire victims.”. Ir J Med Sci. 189 (2): 627—631. PMID 31713762. S2CID 207964528. doi:10.1007/s11845-019-02124-2. 
  29. ^ „Page:Dracula.djvu/282 - Wikisource, the free online library”. en.wikisource.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-02.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кармила&oldid=27782865”