Дух (приказа)

С Википедије, слободне енциклопедије
Фотографија наводног духа.
Фотографија наводног духа.
Илустрација јапанског духа (yуреи), година 1886.

Дух је израз који означава бестелесну приказу мртве особе. Сматра се да је дух заправо душа особе која је из одређених разлога остала на Земљи. Приче о духовима се могу пронаћи у готово свакој људској култури. Многи људи покушавају ступити у контакт са духовима. Људи их описују као мутне обрисе људског тела. Веровање у духове широко је распрострањено. Духови углавном прогањају одређене локације, објекте, или људе.[1][2][3]

У народном предању, дух је душа или дух мртве особе или животиње која се може указати живима. У „духлору” (дух + фолклор), описи духова увелике варирају од невидљивог присуства до прозирних или једва видљивих праменастих облика, до реалних, реалистичних облика. Намерни покушај контакта са духом умрле особе познат је као некромантија, или у спиритизму као сеанса. Други појмови повезани са њим су указање, утвара, фантом, полтергеист, сенка, баук или сабласт, и демон.

Веровање у постојање загробног живота, као и манифестације духова мртвих, широко је распрострањено и датира још од анимизма или обожавања предака у преписменим културама. Одређене верске праксе - погребни обреди, егзорцизми и неке праксе спиритизма и ритуалне магије - посебно су осмишљене да одморе духове мртвих. Духови се генерално описују као усамљене есенције сличне људима, мада су такође препричаване приче о сабласним војскама и духовима животиња, а не људи.[4][2] Верује се да они прогоне одређене локације, предмете или људе са којима су били повезани у животу. Према студији Пју истраживачког центра из 2009. године, 18% Американаца је изјавило да је видело духа.[5]

Преовлађујући консензус науке је да нема доказа да духови постоје.[6] Њихово постојање је немогуће фалсификовати,[6] а лов на духове класификован је као псеудонаука.[7][8][9] Упркос вековним истраживањима, нема научних доказа да је било која локација насељена духовима мртвих.[7][10] Историјски гледано, показало се да одређене токсичне и психоактивне биљке (као што су датура и Hyoscyamus niger), чија је употреба дуго била повезана са некромантијом и подземним светом, садрже антихолинергична једињења која су фармаколошки повезана са деменцијом (посебно ДЛБ), као и хистолошке обрасце неуродегенерације.[11][12] Недавна истраживања су показала да виђења духова могу бити повезана са дегенеративним болестима мозга попут Алцхајмерове болести.[13] Уобичајени лекови на рецепт и лекови на слободно (као што су средства за спавање) такође могу, у ретким случајевима, изазвати халуцинације сличне духовима, нарочито золпидем и дифенхидрамин.[14] Старији извештаји повезивали су тровање угљен-моноксидом са халуцинацијама налик духовима.[15]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Енглеска реч ghost представља континуацију староенгалске речи gāst, изведене из прагерманског *gaistaz. Уобичајена је за западногермански, али недостаје у северногерманском и источногерманском (еквивалентна реч у готском је ахма, старонордијски има анди м, енд ж). Претходни прото-индоевропски облик био је *ǵʰéysd-os, од корена *ǵʰéysd- означавајући „срџбу, бес” који се одражава у старонорвешкој речи geisa „беснети”. Германска реч је забележена само у мушком роду, али вероватно обухвата средњи с-извор. Првобитно значење германске речи би стога било анимирајући принцип ума, нарочито способан за узбуђење и бес (упоредите са óðr). У германском паганизму, „германски Меркур”, а касније и Один, био је истовремено спроводник мртвих и „господар беса” који је водио дивљи лов.

Осим што означава људски дух или душу, живих и покојних, староенглеска реч се користи као синоним за латинску реч spiritus такође у значењу „дах” или „експлозија” од најранијих сведочанстава (9. век). Она такође може означавати било ког доброг или зла духа, попут анђела и демона; англосаксонско јеванђеље се односи на демонско поседовање Матеја 12:43 као се se unclæna gast. Такође из староенглеског периода, реч би могла да означи Божји дух, тј. „Свети Дух“.

Сада преовлађујући смисао „душе умрле особе, о коме се говори као да се појављује у видљивом облику“ јавља се само у средњоенглеском језику (14. век). Савремена именица задржава и шире поље примене, протежући се с једне стране на „душу”, „дух”, „витални принцип”, „ум” или „психу”, седиште осећања, мисли и моралних пресуда; с друге стране, фигуративно се користи за било који мрачни обрис, или нејасну или безнатну слику; у оптици, фотографији и посебно у кинематографији, то је бљесак, секундарна слика или лажни сигнал. [16]

Синоним spook је холандска позајмљеница, сродна нисконемачком spôk (нејасне етимологије); ушла је у енглески језик преко америчког енглеског у 19. веку.[17][18][19][20] Алтернативне речи у савременој употреби укључују spectre (алтн. specter; из латинског spectrum), шкотски wraith (нејасног порекла), phantom (преко француског утлиматно из грчке речи phantasma, упореди fantasy) и указање. Израз сенка у класичној митологији је превод грчке речи σκιά,[21] или латинске umbra,[22] у смислу појма духова у грчком подземљу. „Haint“ је синоним за дух који се користи у регионалном енглеском језику на југу Сједињених Држава,[23] а „haint tale“ је уобичајена карактеристика јужне усмене и књижевне традиције.[24] Израз полтергајст је немачка реч, дословно „бучни дух“, за дух за који се каже да се манифестује невидљивим померањем и утицајем на предмете.[25]

Wraith је шкотска реч за духа, сабласт или указање. Она се појавила у шкотској романтичарској књижевности и стекла је општији или фигуративни смисао за коб или предзнак. У шкотској књижевности од 18. до 19. века ова реч се примењивала и на водене духове. Реч нема општеприхваћену етимологију; ОЕД напомиње само „опскурног порекла“.[26] Асоцијација са глаголом writhe била је етимологија коју је фаворизовао Џ. Р. Р. Толкин.[27] Толкинова употреба речи у именовању створења познатих као Рингврejтс утицала је на каснију употребу у књижевностi фантастике. Боги[28] или bogy/bogie је израз за духа, а појављује се у делу Hallowe'en шкотског песника Џона Мејна из 1780.[29][30]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hole, стр. 150–163
  2. ^ а б Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  3. ^ Kirby>Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. стр. 65—79. 
  4. ^ Hole, pp. 150–163
  5. ^ Michael Lipka (30. 10. 2015). „18% of Americans say they've seen a ghost”. Pew. Приступљено 7. 2. 2019. 
  6. ^ а б Bunge, Mario. Philosophy of Science: From Problem to Theory. Transaction Publishers; 1998. ISBN 978-1-4128-2423-1. p. 178–.
  7. ^ а б Regal, Brian (15. 10. 2009). Pseudoscience: A Critical Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 75—77. ISBN 978-0-313-35508-0. 
  8. ^ Raford, Benjamin (новембар 2010). „Ghost-Hunting Mistakes: Science and Pseudoscience in Ghost Investigations”. Committee for Skeptical Inquiry. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2019. Приступљено 8. 7. 2017. 
  9. ^ Levy, Rob; Levy, Stephanie. „Hearing ghost voices relies on pseudoscience and fallibility of human perception”. The Conversation. Приступљено 8. 7. 2017. 
  10. ^ Radford, Benjamin. „Are Ghosts Real?— Evidence Has Not Materialized”. Live Science. Приступљено 8. 7. 2017. 
  11. ^ Raetsch, Ch. (2005). The encyclopedia of psychoactive plants: ethnopharmacology and its applications. US: Park Street Press. стр. 277—282. 
  12. ^ „Study suggests link between long-term use of anticholinergics and dementia risk”. Alzheimer's Society. 2015-01-26. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-12. Приступљено 2015-02-17. 
  13. ^ A case of progressive posterior cortical atrophy (PCA) with vivid hallucination: are some ghost tales vivid hallucinations in normal people? Furuya et. al.
  14. ^ Mian, Razs (јануар 2019). „Visual Hallucinations from Zolpidem Use for the Treatment of Hospital Insomnia in a Septuagenarian”. Cureus. 11 (1): e3848. PMC 6411327Слободан приступ. PMID 30891388. doi:10.7759/cureus.3848. 
  15. ^ Odd, The Body (30. 10. 2009). „See ghosts? There may be a medical reason”. NBC News. 
  16. ^ „ghost”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  17. ^ „spook”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  18. ^ Mencken, H. L. (1936, repr. 1980). The American Language: An Inquiry into the Development of English in the United States (4th edition). New York: Knopf, p. 108.
  19. ^ Webster's Third New International Dictionary, Merriam-Webster, spook.
  20. ^ Webster's New World College Dictionary (4th edition), Wiley, spook.
  21. ^ οὗτος. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon.
  22. ^ umbra. Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary
  23. ^ Dictionary of American Regional English, Belknap Press, 1985
  24. ^ Flora, Joseph M.; MacKethan, Lucinda Hardwick and Taylor, Todd W. (2001) The Companion to Southern Literature, Louisiana State University Press, p. 304.
  25. ^ Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 137—156. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  26. ^ „wraith”. Oxford English Dictionary. Приступљено 27. 8. 2013. 
  27. ^ Milner, Liz. „Tom Shippey, J.R.R. Tolkien: Author of the Century (Houghton Mifflin Company, 2001)”. greenmanreview.com. Архивирано из оригинала на датум 2013-01-25. Приступљено 2009-01-04. 
  28. ^ bogey. Merriam-Webster (2012-08-31). Retrieved on 2013-03-21.
  29. ^ Robert Chambers The life and works of Robert Burns, Volume 1 Lippincott, Grambo & co., 1854
  30. ^ Ulster Scots – Words and Phrases:"Bogie" Архивирано 2015-11-06 на сајту Wayback Machine BBC Retrieved December 18, 2010

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. стр. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  • Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. стр. 65—79. 
  • Fairly, John & Welfare, Simon, Arthur C. Clarke's World of Strange Powers, Putnam: New York, 1985.
  • Felton, D., Haunted Greece and Rome: Ghost Stories From Classical Antiquity, University of Texas Press, 1999.
  • Johnston, Sarah Iles, Restless Dead: Encounters Between the Living and the Dead in Ancient Greece, University of California Press, 1999.
  • MacKenzie, Andrew, Apparitions and Ghosts, Arthur Barker, 1971.
  • Moreman, Christopher, Beyond the Threshold: Afterlife Beliefs and Experiences in World Religions, Rowman & Littlefield, 2008.
  • Finucane, R. C., Appearances of the Dead: A Cultural History of Ghosts, Prometheus Books, 1984, ISBN 0879752386.
  • Hervey, Sheila, Some Canadian Ghosts, in series, Original Canadian Pocket Book[s], Richmond Hill, Ont.: Pocket Books, 1973, SBN 671-78629-6
  • Hole, Christina, Haunted England, Batsford: London, 1950.
  • Dirk Goettsche. „Zeitgeist”. Words of the World. Brady Haran (University of Nottingham). 
  • Of Spirit: Heidegger and the Question, by Jacques Derrida. Translation by Geoffrey Bennington & Rachel Bowlby, Chicago University Press, 1989 (ISBN 0-226-14317-1) and 1991 (ISBN 0-226-14319-8)
  • Berlin, Isaiah: Vico and Herder. Two Studies in the History of Ideas, London, 1976.
  • Stocking, George W. 1996. 'Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition. ISBN 0-299-14554-9

Спољашње везе[уреди | уреди извор]