Kaspar Pojker

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kaspar Pojker
Kaspar Pojker (1575)
Lični podaci
Datum rođenja(1525-01-06)6. januar 1525.
Mesto rođenjaBudišin, Zemlje češke krune
Datum smrti25. septembar 1602.(1602-09-25) (77 god.)
Mesto smrtiDesau, Anhalt
UniverzitetUniverzitet u Vitenbergu
Književni rad
Jezik stvaranjalatinski

Kaspar Pojker (glsrp. Kaspar Peuker, lat. Caspar Peucerus; Budišin, 6. januar 1525 — Desau, 25. septembar 1602) bio je nemački matematičar, lekar, filolog, profesor Univerziteta u Vitenbergu, humanista. Imao je lužičkosrpsko poreklo; pisao na latinskom jeziku.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Otac mu je bio bogat zanatlija.[2] Kaspar je učio latinsku školu u Budišinu i šleskom[3] Holdbergu. 26. marta 1543. godine upisao se na Univerzitet u Vitenbergu, gde se potpisao kao Caspar Beutzer Budissinensis. Od 1543. do 1547. godine studirao je na univerzitetu filologiju, matematiku, astronomiju i medicinu. Od 1547. do 1548. godine studirao je u Frankfurtu na Odri.[4] Smestio se u kući F. Melanhtona. Tokom Šmalkaldskog rata 1547. godine pobegao je iz Vitenberga na Univerzitet u Frankfurtu na Odri, gde se bavio medicinom.[3] Od 1548. do 1574. godine radio je kao profesor na Univerzitetu u Vitenbergu, član senata filozofskog fakulteta.[4] Godine 1550. oženio se kćerkom F. Melanhtona — Magdalenom[1] (1531—1575)[3]. Oni su imali desetoro dece.[3] Od 1553. do 1560. godine bio je profesor matematike i filologije, od 1560. do 1574. godine — profesor medicine, dvorski lekar saksonskog kurfirsta.[4] Posle smrti Melanhtona 1560. godine nasledio je njegov dom u Vitenbergu.[3] Godine 1561. objavio je Melanhtonovo delo „Corpus doctrinae christianae”. Godine 1570. imenovan je za lekara kurfirsta Augusta.[5]

Godine 1574. uhapšen je zbog kriptokalvinizma. Proveo je dvanaest godina u zatvoru Rohlica, Cajca i Lajpciga. Na zahtev prijatelja, 8. februara 1586. godine pušten je na slobodu, i sutradan došao u Desau. Zabranjeno mu je bilo da se vrati u Vitenberg. Godine 1587. on se ponovo oženio.[6] Od 1587. do 1602. godine bio je dvorski lekar anhaltskog kneza u Desau.[4]

Godine 1594. u Budišinu objavio je pesmu „Idyllium Patria” (lat. Идила домовине),[7] koja je napisana uglavnom u zatvoru.[8] Pesma je poetska hronika grada Budišina i njegove okoline,[7] himna pohvale njegovoj domovini. U pesmi se seća srećnog detinjstva, života u Budišinu; u vezi sa istorijom spominje Lužičke Srbe (patria Sorabum), ali ne govori ništa o svom lužičkosrpskom identitetu.[8] Poznato je oko 30 publikacija K. Pojkera.[9]

Pojker je bio pomoćnik i savetnik Melanhtona za slovenska pitanja. On se dopisivao sa biskupom Janom Blagoslavom, koji je bio autor prvog češkog prevoda Novog zaveta sa grčkog jezika. Ova prepiska otkriva lužičkosrpsko poreklo Pojkera. U pismu od 19. juna 1566. godine piše: „Ponekad iz zabave pokušavam da se setim lužičkosrpski jezik u kome sam rođen (lat. in qua natus sum)”.[10] Češki jezik se smatrao kao književni jezik za Lužičke Srbe (lat. lingua nostra).[1] Pomagao je izdavanju Augsburške Biblije na slovenačkom jeziku.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 435—436. 
  2. ^ Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. str. 25—26. 
  3. ^ a b v g d Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 104. 
  4. ^ a b v g Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 435. 
  5. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 105. 
  6. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 104—106. 
  7. ^ a b Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. str. 26. 
  8. ^ a b Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 106. 
  9. ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. str. 436. 
  10. ^ Stone, Gerald (2016). Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. London: Bloomsbury Academic. str. 104—105. 
  11. ^ Gugnin, A. A. (1997). Vvedenie v istoriю serbolužickoй slovesnosti i literaturы ot istokov do naših dneй (PDF). Moskva. str. 27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Dela K. Pojkera na sajtu digitalne biblioteke Post-Reformation Digital Library
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каспар_Појкер&oldid=27708018”