Кикина служба за доставу (crtani film)

Kikina služba za dostavu
Poster filma
Izvorni naslov	魔女の宅急便 (Majo no Takkyūbin)
Žanr	animirani
Režija	Hajao Mijazaki
Scenario	Hajao Mijazaki
Producent	Hajao Mijazaki
Glavne uloge	Minami Takajama Rej Sakuma Kapej Jamaguči
Muzika	Džo Hisaiši
Scenograf	Šigeo Sugimura
Montaža	Takeši Sejama
Producentska kuća	Studio Gibli
Distributer	Kompanija Toej
Godina	1989.
Zemlja	Japan
Jezik	japanski
Budžet	6,9 miliona dolara
Zarada	41,8 miliona dolara
Veb-sajt	movies.disney.com/kikis-delivery-service
IMDb veza

Kikina služba za dostavu ili Dostavna služba dobre veštice Kiki (jap. 魔女の宅急便, Majo no Takkyūbin; doslovno „Veštičin servis za kućnu dostavu”) japanski je animirani film iz 1989. godine koji je napisao, producirao i režirao Hajao Mijazaki. Film je baziran na istoimenom romanu autorke Eiko Kadono. Animirao ga je Studio Gibli. Priča prati Kiki,13-godišnju vešticu koja se seli u novi grad, u kom mora da se snalazi i privikava, te koristi svoju sposobnost letenja da zarađuje za život. Prema Mijazakiju, film prikazue jaz između nezavisnosti i oslanjanja na druge kod tinejdžerki.

Film je prvi put prikazan 22. jula 1989. godine. To je prvi film ovog studija rađen u partnerstvu sa kompanijom Volt Dizni. Dizni je napravio englesku sinhronizaciju 1997, čija je premijera održana u SAD-u na Međunarodnom filmskom festivalu u Sijetlu, 23. maja 1998. godine.

Radnja

U nekom izmišljenom svetu živi 13-godišnja devojčica-veštica Kiki, čija je jedina moć sposobnost letenja na metli. Na svoj 13. rođendan mora, po tradiciji veštica, da ode u neki udaljeni grad i tamo samostalno živi godinu dana, vežbajući pri tome svoje veštičje sposobnosti. Vesela Kiki bez oklevanja uzima metlu i svoju mačku Điđi koja može da govori, oprašta se sa roditeljima i napušta svoj dom. Nakon dugog leta stiže u priobalni grad Koriko i odlučuje da živi tamo. Nakon neugodnosti na početku (poput nesnalaženja u prometu), nalazi sebi smeštaj u jednoj pekari, čiji su vlasnici Osono i njen muž Fukuo. Uz Osoninu pomoć, Kiki dobija sobu na tavanu i otvara svoj servis za kućnu dostavu. Na prvom danu dostave, upoznaje umetnicu Ursulu, neobičnu devojku koja živi sama u šumskoj kolibi, a čija je fascinacija slikanje ptica.

Jedan od značajnih likova je i dečak Tombo, koga zanima vazduhoplovstvo. Na početku Kiki ne želi da razgovara s njim, no ona se njemu svejedno jako svidi, između ostalog i zato što može da leti. Nakon nekog vremena, ipak počinju da razgovaraju, pa čak i isprobavaju Tomboov izum, bicikl sa propelerom. Međutim, stvari se ubrzo menjaju. Uskoro shvata da je izgubila sposobnost komuniciranja sa svojom mačkom, te i sposobnost letenja na metli. Stoga se jako rastužila. Slučajem okolnosti, ponovo sreće Ursulu koja je poziva u svoju kolibu, gde razgovaraju o Kikinom problemu. Ursula joj daje savete i opisuje vlastita iskustva. Priča joj da je i ona sama imala sličan problem kad je bila Kikinih godina, da nije mogla da slika, no kada je pronašla inspiraciju za to, sposobnosti su joj se vratile same od sebe. Kiki tada zaključuje da mora da pronađe svoju inspiraciju. Ta inspiracija došla je u nenadnom trenutku: kada je Tomboov život bio u opasnosti. Grad su zahvatili jaki vetrovi, zbog kojih je došlo do nesreće sa cepelinom. Prilikom posete mušterijama, Kiki slučajno saznaje za nemili događaj preko televizije; videvši dečaka među putnicima, smesta istrčava iz kuće, i od gradskog smetlara posuđuje metlu. Tačno u trenutku kada je dečakov život na ivici opasnosti, Kiki uspeva da povrati svoje sposobnosti te ga spašava - to spasavanje uživo prate TV kamere i novinari.

Na kraju Kiki i Tombo postaju najbolji prijatelji. Od tada lete zajedno po nebu - ona na svojoj metli, a on na svom simpatičnom izumu.

Tema i analiza

Originalna priča Eiko Kadono, Kikina služba za dostavu (izdavač: Fukuinkan Shoten Publishers Inc.) je delo književnosti za decu koje opisuje jaz koji postoji između nezavisnosti i oslanjanja na nadu kod japanskih devojčica.

Nekada su glavni junaci ovakvih priča za mlade sticali finansijsku nezavisnost (koja je tada bila ravna duhovnoj) tek nakon što se izbore sa poteškoćama. U današnjem društvu, međutim, gde svako može da zaradi novac prelazeći sa jednog privremenog posla na drugi, veza između finansijske nezavisnosti i duhovne ne postoji. U današnjem dobu, siromaštvo nije toliko materijalno koliko duhovno.

U vremenu kada napuštanje svog doma više nije ništa posebno, a život među strancima ne znači ništa više od odlaska u prodavnicu po namirnice, možda će biti teže nego ikada postići pravi osećaj nezavisnosti, jer moramo proći kroz proces otkrivanja sopstvenih talenata i izražavanja sebe.

Jedina neobična stvar koju junakinja ovog filma, 13-godišnja Kiki, može da uradi jeste da leti nebom. Štaviše, u ovom fiktivnom svetu veštice nisu mnogo talentovanije od normalnih devojaka. Ona ima dužnost da živi godinu dana u nepoznatom gradu i da iskoristi svoje talente kako bi je ljudi prepoznali kao pravu vešticu.

Kiki rešava teške probleme svojim prirodno dobrim srcem. Istovremeno se njen krug saveznika povećava. Najveći problem za mnoge mlade devojke je borba da probiju tu barijeru nezavisnosti, a previše je ljudi koji smatraju da one ne poseduju nikakav dar za to. Stoga se u ovom filmu ozbiljno tretira problem nezavisnosti.

Naša prva slika Kiki kada je sretnemo je mala devojčica koja leti noćnim nebom iznad glavnog grada. Mnoga svetla sijaju, ali nema nijedne svetlosti koja bi je toplo privukla. Oseća se izolovano dok leti nebom. Obično bi se smatralo da bi moć letenja oslobađala čoveka od zemlje, ali Kikinu slobodu prate strepnja i usamljenost. Naša heroina je devojka koja je odlučila da se identifikuje po toj svojoj sposobnosti. I ranije je snimljeno dosta TV crtanih filmova o malim vešticama, ali su vradžbine te koje su uvek bile sredstvo za ispunjenje njihovih snova. Međutim, veštica Kiki ne poseduje takvu zgodnu vrstu moći.

Izdanja

Prvu zvaničnu sinhronizaciju filma na engleskom uradio je Karl Macek (Streamline Pictures). Kiki je glas posudila Lisa Majklson.

U drugoj sinhronizaciji iz 1998., Kiki glas posuđuje Kirsten Danst, a mački Điđi - Fil Hartman. Kritičari su veoma pohvalili sinhronizaciju, premda se nekima nisu svidele određene promene u dijalogu u odnosu na originalnu verziju. Uprkos tome, ova verzija je stekla široku popularnost.

U Španskoj, Kiki je preimenovana u Niki, a film u „Niki, veštica pomoćnica”. To je zbog toga što je u kastiljanskom španjolskom imenu Kiki fonetski slična reč quiqui; fraza echar un quiqui, koja u žargonu označava intimni odnos.

Razlike između verzija

Diznijeva sinhronizacija sadrži neke promene, koje su opisane kao „pragmatične”. Promene su odobrili Mijazaki i studio Gibli. Na primer, na početku filma, kada Kiki odlazi od kuće. U originalnoj verziji, kada udari u drvo, nastavlja putem u tišini, dok u engleskoj verziji kaže "Zbogom svima, nedostajaćete mi!".

Originalne tematske pesme na početku i kraju filma zamenjene su sa dvema novima, Soaring i I'm gonna fly, koje je napisala i izvela Sidni Forest. U engleskoj sinhronizaciji je i više muzičke podloge. Delove kompozicije je komponovao Paul Čihara, a oni variraju od lagane muzike na klaviru, do obrade kompozicije Edvarda Griga U dvorani planinskog kralja (norv. I Dovregubbens hall, eng. In the Hall of Mountain King), te ima i zvučnih efekata na mestima gde je u originalu tišina.

Prikaz mačke Điđi znatno je promenjen. U japanskoj verziji glas joj posuđuje glumica Rej Sakuma, a u engleskoj Fil Hartman. U japanskoj kulturi mačke se obično prikazuju kao ženstvene i shodno tome imaju ženske glasove, dok su u američkoj njihovi glasovi više određeni po polu. U engleskoj verziji postoji više Hartmanovih monologa na mestima gde u originalnoj verziji Điđi ništa ne kaže. Njene osobine su takođe znatno drugačije. Pretežno poseduje osobine ciničnosti u engleskoj verziji, naspram one opreznije i ženstvenije u originalnoj.