Kozje mleko
Kozje mleko je naziv za tečnost bele boje koju proizvode mlečne žlezde ženki koza, a koja se koristi u ishrani.[1]Iako nije previše zastupljeno, kozje mleko je zapravo jedan od najkvalitetnijih izvora lekovitih materijala, vitamina i minerala.[2]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Gajenje koza započelo je pre 10 000 godina na planinama Irana. Prvi sirevi od kozjeg mleka su proizvedeni u Mesopotamiji. Iz centralnih delova Bliskog istoka proizvodnja kozjih sireva proširila se u istočni Mediteran, gde su nastali veliki proizvođači i potrošači brojnih vrsta kozjih sireva.[3]
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Tokom poslednjih decenija je veliki porast populacije koza, međutim kozje mleko i dalje ima udeo od samo 2% u odnosu na druge vrste mleka.[4] Evropa uzgaja oko 3% svetske populacije koza, ali tih 3% koza daje 17% svetske proizvodnje mleka zbog načina ishrane, napredne tehnologije i mlečnih rasa. [5]
Nutritivna vrednost[uredi | uredi izvor]
Mleko je savršeno izbalansirana i vrlo bogata namirnica u pogledu nutritivnih vrednosti. U odnosu na kravlje mleko nema velikih razlika, ali kozje mleko ipak ima par prednosi.[5]
Zadovoljava skoro 40% dnevnih potreba kalcijuma, 20% količine vitamina B, kao i fosfor i kalijum.[2]
Jedna porcija kozjeg mleka od 100g sadrži 68 kalorija, 4,1g masti, 4,5g ugljenih hidrata, 3,6 proteina i mnoštvo vitamina, kojih ima više u odnosu na kravlje mleko, kao što su A, B2, C i D.[2] Bogato je i kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom, ali i mikroelemenatnima kao što su jod, mangan i bakar.[6]
Proteini iz ovog mleka su po strukturi vrlo slični majčinom, pa zato nekad može biti i zamena za dojenje.[6]
Masnoća mleka varira tokom vemena: najmasnije je na početku laktacije, zatim se udeo masnoće smanjuje do prosečne vrednosti i na kraju laktacije se opet povećava.[5] Iako sadrži nešto veću količinu mlečne masti( 6,5 grama),ono je preporučljivo jer ne uzrokuje pojavu holesterola.[2]
Laktoze ima u manjim količinama, pa zato ljudi koji su netolerantni na ovaj šećer mogu da povremeno konzumiraju kozje mleko bez problema i nepoželjnih reakcija.[2]
Uticaj na zdravlje[uredi | uredi izvor]
Zbog obogaćenosti različitim vitaminima i mineralima, ovo mleko ima vrlo pozitivan uticaj na zdravlje ljudi.
Kozje mleko već je vekovima poznato kao eliksir zdravlja i čuvar organizma kod brojnih bolesti. Postoje pisani tragovi kako je njegova lekovita svojstva otkrio Hipokrat, ali bi tek tokom 19. veka ono doživelo vrhunac svoje popularnosti. Kao takvo, korišćeno je za lečenje tuberkuloze, upale pluća, reume, gihta i žutice.[2]
Kao lek pomaže pri jačanju koštanog tkiva, zbog kalcijuma i vitamina D, a korisno je za sve koji su imali prelom kostiju, a kao i preventiva i za lečenje rahitisa.[6]
Takođe je poznato da kozje mleko jača imunitet, pogotovo zbog prisustva retkog minerala selena koji je vrlo bitan za pravilno funkcionisanje organizma i zaštitu tela od raznih bolesti i infekcija. Pored toga što jača imunitet, ovo mleko ublažava upale, poboljšava razgradnju hranljivih materija i blagotvorno deluje na varenje.[2] Takođe je vrlo delotvoran protiv bronhitisa, a uz to uklanja i povišenu temperature i smiruje kašalj.[2]
Može pomoći i ljudima koji imaju problema sa holesterolom, jer povećava dobar, a smanjuje loš. Konzumiranjem kozjeg mleka se postiže balans esencijalnih masnih kiselina koji sprečava pojavu brojnih oboljenja.[2]
Ljudima koji imaju problema sa krvnim sudovima je preporučljiv unos kozjeg mleka. Naime, ono štiti od bolesti kao što su ateroskleroza, koronarne komplikacije i srčani udar, kao i hipertenzija. Razlog tome je visoka koncentracija kalijuma, koji upušta arterije i vene, čime se smanjuje njihova napetost i poboljšava prokrvljenost.[2]
Prema istraživanjima, ovo mleko poboljšava apsorpciju gvožđa i bakra u crevima, što je neophodno za ljude koji se bore sa anemijom i drugim vidovima insuficijencija. [2]
Primena[uredi | uredi izvor]
Prehrambena industrija[uredi | uredi izvor]
Najpopularniji produkti kozjeg mleka su kozji sir, surutka i jogurt. Njih najčešće prave odgajivači, pa su u pitanju prerađevine koje predstavljaju čistu organsku hranu.[2]
Većina kozjih sireva spada u kategoriju mekih sireva, koji se konzumiraju sveži ili nakon relativno kratkog perioda zrenja, često uz prisustvo plesni. U ovu grupu spadaju najpoznatiji francuski sirevi:banon, seint-maure, v alencaj. Postoje i oni polutvrdi (grčki sir graviera,holandski čevrete) čija proizvodnja zahvata duži period zrenja. Često je praksa da se sirevi proizvode od mešavine kozjeg i ovčijeg mleka.Takav je slučaj kod već pomenutog grčkog sira feta i kiparskog sira za grilovanje haloumi. Po svojoj specifičnosti najviše se izdvaja norveški braon sir gitost koji se dobija kuvanjem surutke uz dodatak pavlake, sve dok voda ne ispari a sirna masa ne postane braon usled karamelizacije mlečnog šećera. Ukus ovog sira je slatkast a tekstura kremasta. [4]
Kozje mleko u svojoj ishrani koriste i grupe ljudi koji nikako ne mogu piti kravlje mleko. Najčešći razlog za to jeste intolerancija na laktozu. Osim toga tu su i bolesti gastrointestinalnog trakta, dijabetes itd.
Kozmetička industrija[uredi | uredi izvor]
Uticaj kozjeg mleka na bilo koji tip kože poznat je već hiljadama godina. Njegova antioksidavna svojstva bila su cenjena još u staroj Grčkoj. Danas znamo da je odličan prirodni hidrant za lice. Koristi se za beljenje pigmenta i poboljšanja boje kože. Regeneriše štetnu mikrofloru, uklanja iritacije, otekline i smiruje upale kože.[7]
Jedno od važnih karakteristika kozjeg mleka za negu kože leži u činjenici da sadrži alfa hidroksilne kiseline koje su zadužene za piling kože. One otpuštaju ćelije mrtve kože, pa time olakšavaju piling. Alfa hidroksilna kiselina(AHA) ne samo da je zadužena za rešavanje ostataka stare, mrtve kože, već i za brzu regeneraciju nove. Ova kiselina nije samo u upotrebi za anti-ejg tretmane, već daje koži svu potrebnu vlažnost.[8]
Kozje mleko isto tako ima anti-bakterijske sposobnosti. Molekuli masnoće u kozjem mleku sprečavaju razvoj mikroba koji su uzročnici akni. Masnoća kozjeg mleka ima hidratantna svojstva koja umiruju i podmlađuju kožu.[8]
Među mineralima koji se nalaze u kozjem mleku se nalazi i selen koji podiže prirodna tolerancija na sunce,pa može služiti kao krema za sunčanje sa faktorom od 20 do 50. Takođe, značajno smanjuje šansu od opekotina izazvanih prekomernim sunčanjem, ali i ubrzava regeneraciju kože.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2003-04-07. Arhivirano iz originala 07. 04. 2003. g. Pristupljeno 2020-04-25.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k „Još uvek niste prešli na KOZJE MLEKO? Šta čekate, puno je zdravije od kravljeg! (Recepti)”. Dijeta Mesečeve Mene (na jeziku: srpski). 2016-03-02. Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ Vujović, Tanja (2017). „NEKI RAZLOZI ZBOG KOJIH SU POTROŠAČI ISTOKA ZELENIJI OD POTROŠAČA ZAPADA”. Politička revija. 52 (2): 45—62. ISSN 1451-4281. doi:10.22182/pr.5222017.4.
- ^ a b „PLANETA magazin za nauku, istraživanja i otkrića”. www.planeta.rs. Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ a b v „O kozijem mleku | Beocapra - Kozari”. beocapra.rs. Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ a b v admin (2017-11-01). „Kozje mleko kao lek upotreba i recepti”. Topvita | Ekologija | Ishrana | Zdravlje (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-13.
- ^ Diabelková, Jana; Rimárová, Kvetoslava (2015-06-01). „Effects of Smoking on Quality of Skin, Skin Ageing and Selected Skin Diseases”. Hygiena. 60 (2): 53—58. ISSN 1802-6281. doi:10.21101/hygiena.a1372.
- ^ a b v „Kozje mleko za kožu? Evo 4 razloga da neke od ovih proizvoda uvedeš u svoju dnevnu rutinu”. K&P (na jeziku: srpski). 2018-06-27. Pristupljeno 2020-04-13.
