Konkord (avion)
| Konkord | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | supersonični putnički | |
| Poreklo | Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska | |
| Proizvođač | Aérospatiale i BAC | |
| Probni let | 2. mart 1969. | |
| Uveden u upotrebu | 21. januar 1976. | |
| Povučen iz upotrebe | 24. oktobar 2003. | |
| Status | neoperativan | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 2.180 km/h | |
| Plafon leta | 18.300 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Konkord (franc. Concorde) je supersonični putnički avion i drugi tip aviona ove namene na svetu koji je ušao saobraćaj, posle ruskog Tupoljeva 144. Povučen je iz saobraćaja 2003. godine, nakon 27 godina službe.
Razvoj i karakteristike[uredi | uredi izvor]
Nastao je kao plod saradnje Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno kompanija Aerospecijal (Aérospatiale) i BAK (BAC).[1] Prvi avion je poleteo 2. marta 1969. iz Tuluza. U komercijalni saobraćaj je ušao 21. januara 1976. godine. Proizvedeno je ukupno 4 prototipa i samo 16 serijskih primeraka.
Ovaj tip aviona su u svojoj floti imale samo dve kompanije, Er Frans i Britiš ervejz. Razlog za to se uglavnom može pripisati tome što je supersonično komercijalno letenje jednostavno preskupo da bi bilo isplativo tako da je Konkord uglavnom bio popularan među bogatima, onima koji su to mogli sebi da priušte. Takođe konkord nije bio isplativ jer je bila potrebna velika količina goriva da bi se kretao 2200 km/h. Za let od Londona do Njujorka konkord je trošio 75 tona goriva, što je dovoljno za let od Los Anđelesa do Brizbejna. Međutim zaprepašćuje i informacija da je samo tokom rulanja na aerodromu trošio čak 2 tone goriva. Prosečna brzina kojom se konkord kretao je bila skoro dva puta veća od brzine zvuka od 2180 km/h. Takođe, specifično za supersonične avione, Konkord je leteo na visini od 60.000 stopa ili 18.300 metara.[2]
Nesreća i povlačenje[uredi | uredi izvor]
Jedina nesreća ovog tipa aviona bila je 25. jula 2000. godine kada se Er Fransov avion prilikom poletanja sa aerodroma Šarl de Gol u Parizu zapalio i srušio na obližnji hotel. Uzrok nesreće je bio komad metala na pisti koji je otpao od aviona koji je prethodno sleteo. Metal je probušio gume na avionu, a parčići guma su probušili rezervoare iz kojih je procurilo gorivo i zapalilo se.[2]
Avion je povučen iz saobraćaja 24. oktobra 2003. godine zbog poskupljenja goriva, pošto je Konkord trošio dosta goriva, kao i zbog previše skupih karata i velikog zagađivača životne sredine.[2] Poslednji let je bio održan 26. novembra iste godine.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Poslednji let konkorda 26. novembar 2003. -
Konkord 001, 2. mart 1969.
_-_53Fi1931_-_cropped.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Uspon i pad čuvenog aviona” (na jeziku: srpski). b92.net/biz. Pristupljeno 3. 5. 2020.
- ^ a b v „Gorivo koje je automobilu bilo potrebno za 6 meseci, ovaj avion je trošio samo rolajući po pisti” (na jeziku: srpski). telegraf.rs. Pristupljeno 3. 5. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Konkord u penziji (jezik: srpski)
