Povreda pluća

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Povreda pluća
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturgentna medicina

Povreda pluća (PP), nagnječenje ili kontuzija pluća jedna od mehaničkih povreda plućnog parenhima koja dovodi do nastanka otoka pluća (edema pluća) i nakupljanja krvi u alveolarnim prostorima, što ima za posledicu gubitka normalne strukture i funkcije pluća.[1]

Povrede pluća najčešće nastaju dejstvom tupog mehaničkog oruđa kod oko 20% pacijenata sa povredom tela. Mortalitet se kreće od 10 do 25% kod ukupnog broja dijagnostikovanih plućnih povreda, a čak 40-60% kod povređenih kod kojih je bila neophodna primena mehaničke ventilacije.[2]

Komplikacije plućne kontuzije su nastanak ARDS-a, atelektaze i zapaljenje pluća. Čak i kod pacijenata koji prežive akutnu povredu pluća, postoje dokazi da je njihov dugoročni kvalitet života negativno pogođen.[2][3]

Zlatni standard u dijagnostici povreda pluća je kompjuterizovana tomografija (CT) i to ne samo za otkrivanje patološkog nalazi u parenhimu i prostoru plučćne maramice, već i u sredogruđu (medijastinumu) jer visoko korelirali sa kliničkim i hirurškim operativnim nalazima. Iako klasični radiografski snimak grudnog koša ostaje najčešći metod pregleda i neophodan inicijalni pregled kod traumatizovanih pacijenata, sa sumnjom na povredu pluća, upotreba kompjuterizovane tomografije raste, s obzirom da se može detektovati veći broj povreda, kako u grudnom košu, tako primenom multidetektorske kompjuterizovane tomografije i u drugih delova tela, posebno trbuhu i maloj karlici, što može biti od diferencijalnodijagnostičkog značaja kod povrede pluća.[4]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Saobraćajne nesreće su jedan od najčešćih uzroka povrede pluća.[5]

Trauma je treći vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama i vodeći uzrok smrti kod mlađih od 40 godina starosti.[1] Oko 25% smrti uzrokovanih traumom uzrokovano je povređivanjem grudnog koša.[6][7][8] Oko 90% trauma čine traume zadobijene u automobilskim nesrećama i padovima sa visine.[9][10] Prema jednoj studiji sprovedenoj u Srbiji kod 220 bolesnika sa traumomom grudnog koša povreda plućnog parenhima dijagnostikovna je u 24,54% pacijenata.[11]

Savremeno naoružanje, koje se sve više upotrebljava u svetu, karakterišu projektili velike početne brzine, ogromne razorne moći, a zbog dejstva blasta i znatne destrukcije tkiva udarnim talasom.[12] Ratne povrede grudnog koša čine približno 10% ukupnog povređivanja.[13] Oko 90% ovih povreda su penetrantno koje su praćene lezijom intratorakalnih organa i struktura, a 10% su nepenetrantne kod kojih su oštećena uglavnom meka tkiva zida grudnog koša.[14][15][16] Jedna trećina povređenih ima povrede parenhima pluća, čineći dominantnu kategoriju među povređenima koji stignu živi do etape opšte medicinske pomoći. Ova grupa povređenih u najvećem procentu biva uspešno izlečena nakon pružene hirurške pomoći i odgovarajuće nege. Povrede grudnog koša su u 15% slučajeva kombinovane sa povredama trbuha, čineći ih mnogo složenijim i dovodeći do dvostruko veće smrtnosti u odnosu na izolovane povrede.[2] Kod ratnih povreda grudnog koša, sem prisustva strelnih povreda, treba računati i na mogućnost tupih povreda nastalih pri padu povređenog na mestu gde je pogođen ili kada ga odbaci snažna eksplozija, a među tim osobama veliki broj je oni sa kontuzijom pluća.[17]

Mehanizam[uredi | uredi izvor]

Fizički procesi iza plućne povrede slabo su shvaćeni. Međutim, poznato je da se plućno tkivo može nagnječiti kada se zid grudnog koša pri udaru savije prema unutra.[18] Predložena su još tri moguća mehanizma: inercijski efekat, efekat ljuštenja i efekat implozije.

Mehanizmi povrede pluća
Mehanizam Karakteristike
Inercijski efekat U inercijskom efektu, lakše alveolarno tkivo se odvaja od težih hilarnih struktura, što je efekat sličan difuznoj povredi aksona kod povrede glave.[19] To je rezultat činjenice da različita tkiva imaju različite gustine, a samim tim i različite stope ubrzanja ili usporavanja tokom dejstva mehaničke sile.[20]
Efekat ljuštenja U efektu ljuštenja, plućno tkivo puca ili se preseca gde se udarni talas susreću sa plućnim tkivom, na granicama između gasa i tečnosti. Alveolarni zidovi formiraju takav interfejs gas-tečnost sa vazduhom u alveolama.[19] Efekat ljuštenja se javlja u oblastima sa velikim razlikama u gustini (čestice gušćeg tkiva se razbijaju (bacaju) u manje guste čestice).[21]
Efekat implozije Nastaje kada talas pritiska prođe kroz tkivo koje sadrži mehuriće gasa:. U takvim tkivima mehurići prvo implodiraju, zatim se odbiju i šire se izvan prvobitne zapremine.[22] Vazdušni mehurići izazivaju mnogo malih eksplozija, koje dovodi do oštećenja tkiva[22] i prekomernog širenje mehurića gasa koje rasteže i cepa alveole.[23] Smatra se da se ovaj efekat javlja mikroskopski kada se pritisak u disajnim putevima naglo poveća.[18]

Nagnječenje pluća se obično javlja na plućima direktno ispod mesta udarca, ali, kao i kod traumatske povrede mozga, može doći i do nagnječenja na mestu suprotnom od udarca. Udarac u prednji deo grudnog koša može izazvati nagnječenje na zadnjem delu pluća jer udarni talas putuje kroz grudni koš i pogađa zakrivljeni zadnji deo zida grudnog koša i deluje energijom na zadnji deo pluća, koncentrišući je na određeni prostor. Sličan mehanizam se može javiti i na prednjem delu pluća kada se zacdobije udarac po leđima).[17]

Količina energije koja se prenosi u pluća je u velikoj meri određena elestičnošću (fleksibilnošću) zida grudnog koša. Dečiji grudni koš su fleksibilniji jer su im rebra elastičnija i manje je okoštavanje njihove međurebrene hrskavice.[24] Zbog toga se njihovi grudni zidovi savijaju, apsorbujući manje sile i prenose ih više na organe koji leže u pozadini.[25] Koščatiji grudni koš odrasle osobe apsorbuje više same sile umesto da je prenosi.[25] Tako deca obično dobijaju nagnječenja pluća bez preloma koji ih prekrivaju, dok je kod starijih ljudi veća verovatnoća da dobiju prelome nego nagnječenja.[26] Jedna studija je otkrila da su plućne kontuzije bile praćene prelomima u 62% slučajeva kod dece i 80% kod odraslih.[17]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

50-60% pacijenata sa ozbiljnim plućnim kontuzijama može razviti bilateralni akutni respiratorni distres sindrom

Patogeneza povreda pluća objašnjava se istovremenom povredom i vaskularnog endotela i alveolarnog epitela. Nakon ove, tupe povreda pluća, u prvih 24 časa, razvijaju se patofiziološke promene koje rezultuju slabom izmenom gasova, povećanjem plućne vaskularne rezistencije i smanjenjem plućne komplijanse.[27]

Nedavni napredak u razumevanju patofiziologije identifikovao je nekoliko bioloških markera koji su povezani sa lošijim kliničkim ishodima, a pre svega značajna inflamatorna reakcija u plućima na pojedine komponente krvi, koja kod 50-60% pacijenata sa ozbiljnim plućnim povreda može razviti bilateralni akutni respiratorni distres sindrom (ARDS).[28]

Vrste povreda pluća[uredi | uredi izvor]

Akutne povrede plućnog tkiva mogu biti kontuzija ili nagnječina i laceracija ili deranje, kidanje, cepanje ili razderotina pluća.

Laceracija pluća, u kojoj je plućno tkivo pocepano ili posečeno, razlikuje se od kontuzije pluća po tome što prva uključuje poremećaj makroskopske arhitekture pluća,[29] dok druga to nije.[30]

Kada se razderotine pune krvlju, rezultat je plućni hematom, nakupina krvi u plućnom tkivu.[31]

Kontuzija uključuje krvarenje u alveolama (male vrećice ispunjene vazduhom odgovorne za apsorpciju kiseonika), ali hematom je diskretni ugrušak krvi koji nije prošaran plućnim tkivom.[32]

Do kolapsa pluća može doći kada se u pleuralnoj šupljini (prostor izvan pluća) akumulira krv (hemotoraks) ili vazduh (pneumotoraks) ili oboje (hemopneumotoraks). Ova stanja inherentno ne uključuju oštećenje samog plućnog tkiva, ali mogu biti povezana sa njim.

Povrede zida grudnog koša se takođe razlikuju od povreda pluća, ali mogu biti povezane sa njima. Povrede zida grudnog koša uključuju prelome rebara i nagnječenja grudnog koša, u kojima je više rebara slomljeno tako da se segment grudnog koša odvaja od ostatka zida grudnog koša i kreće se nezavisno.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Klinička slika može biti suptilna, jer sa blagim nagnječenjem pluća povređeni možda uopšte neće imati simptome.[19] Međutim to može da nas zavara jer znacima i simptomima je potrebno izvesno vreme da se razviju, i zato je čak polovina takvih slučajeva asimptomatska na početnoj prezentaciji.[19] Što je povreda teža, simptomi brže postaju očigledniji. U teškim slučajevima, simptomi se mogu javiti čak tri ili četiri sata nakon traume.[33]

Normalno, kiseonik i ugljen-dioksid difunduju kroz intersticijalni prostor i kapilarne i alveolarne membrane (gornja slika). Prisustvo edema menja difuziju, izazivajući smanjenu oksigenaciju krvi (slika ispod).

Kod težih i teških povreda pluća vrlo brzo se razvijaju znaci (objektivne indikacije) i simptomi (subjektivna stanja), uključujući na sledeće znake i simptome koji ukazuju na samu povredu pluća i/ili prateće povrede:

  • Pošto je razmena gasova poremećena, znaci niske zasićenosti krvi kiseonikom, kao što su niske koncentracije kiseonika u gasovima arterijske krvi i cijanoza (plavkasta boja kože i sluzokože) su obično povezani.[1]
  • Hipoksemija (niska koncentracija kiseonika u arterijskoj krvi) se obično progresivno pogoršava tokom 24-48 sati nakon povrede.[34]
  • Često se primećuje dispneja (bolno disanje ili otežano disanje),[1] a tolerancija na vežbanje može biti smanjena.[35]
  • Ubrzo disanje i ubrzan rad srca su često prisutni znaci.[33]
  • Kod težih povreda, zvuci disanja koji se čuju kroz stetoskop mogu biti smanjeni, ili mogu biti prisutni hropci (nenormalan zvuk pucketanja u grudima koji prati disanje).[1]
  • Pacijenti sa teškim povreda mogu imati bronhoreju (proizvodnju vodenog sputuma).[36]
  • Pištanje i kašalj su drugi znaci.[37] Iskašljavanje krvi ili krvavog sputuma je prisutno u do polovine slučajeva.[37]
  • Srčani minutni volumen (volumen krvi koju pumpa srce) može biti smanjen,[35] a hipotenzija (nizak krvni pritisak) je često prisutna.[1]
  • Područje zida grudnog koša u blizini nagnječenja može biti bolno osetljivo[24] ili bolno zbog udruženih povrede zida grudnog koša.

Generalno, kontuzija pluća ima tendenciju da se polako pogoršava tokom nekoliko dana,[32] ali takođe može izazvati brzo pogoršanje ili smrt ako se ne leči.[1]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza povreda pluća postavlja se na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i dijagnostičkih (pre svega radioloških) testova.

Anamneza i fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Kako se povreda pluća retko dijagnostikuje fizičkim pregledom, važnu ulogu ima anamneza, na osnovu koje se o mehanizmu povrede može naslutiti i tupa povreda grudnog koša.

Na fizičkim pregledu mogu biti prisutni i očigledni znaci traume grudnog zida kao što su kontuzije (nagnječenja), prelomi rebara ili grudni kapak, koji sugerišu na moguće postojanje prateće plućne kontuzije.

Auskultacijom se može ustanoviti postojanje disajnih pukota, ali se isti teško ili retko čuju pri uslovima koji vladaju na terenu ili u urgentnom centru i nisu specifični.

Teška bilateralna plućna kontuzija može se odmah manifestovati znacima hipoksije, mada hipoksija najčešće nastaje tokom postepenog razvoja posledica kontuzije paluća ili kao rezultat posledičnog ARDS-a.

Radiografska ispitivanja[uredi | uredi izvor]

Radiogram pluća, na kome se na desnoj strani vidi kontuzija pluća nastala nakon zatvorene traume grudnog koša

Radiološki protokol kod bolesnika sa povredom grudnog koša, suspektnom na kontuziju pluća, započinje klasičnom radiografijom grudnog koša u položaju supinacije.[38] Na ovaj način kontuzija pluća se može otkriti i inirektno brzim dijagnostikovanjem preloma rebara, kao i većih pneumatotoraksa i hemotoraksa. Druga stanja, kao što su mali pneumotoraks, laceracije pluća, trauma aorte, traheobronhijalne povrede, rupture prečage i povrede grudne kičme zahtevaju dalju dijagnostiku kompjuterizovanom tomografijom.[39]

Nativna radiografija grudnog koša jedna je od prvih slikovnih metoda kojom se kod teže plućne kontuzije na standardnoj radiografiji grudnog koša mogu uočiti znaci pormena na plućima. Ipak, grudna radiografija će često potceniti veličinu kontuzije jer ima tendenciju da zaostajeza kliničkom slikom. Zato se stvarna raširenost povrede na standardnoj radiografiji grudnog koša može uočiti tek nakon 24-48 časova od povrede.

Kompjuterizovana tomografija grudnog koša (CT) je vrlo senzitivna metoda za identifikaciji kontuzije pluća koja omogućava diferencijaciju između područja atelektaze ili aspiracije, kao i trodimenzionalnu procenu i izračunavanje veličine kontuzija.[40] Ipak, većina kontuzija koje su vidljivesamo na CT skenovima nisu klinički relevantne, u smislu da nisu dovoljno velike i prostrane da naruše razmenu gasova i ne pogoršavaju krajnji ishod. Bez obzira na navedeno, CT će tačno i precizno prikazati raširenost plućne povrede, pogotovu uprisustvu plućne kontuzije.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija kontuzije pluća je praktično samo suportivna zbog toga što se plućne kontuzije povlače same po sebi, pa većina kontuzija neće zahtevati bilo kakvu specifičnu terpiju. Međutim, kako obimne kontuzije mogu negativno uticati na razmenu gasova može se javiti hipoksemija, što zahteva dodatne mere lečenja.[41]

Uređaj za veštačku ventilaciju pluća ako postoje poteškoće u oksigenacija ili ventilaciji

Pošto patofiziološki razvoj negativnog uticaja kontuzija ima tendenciju da se razvija tokom narednih 24-48 časova nakon traume, neophodan je savvestan i redovan monitoring kao i odgovarajuća dodatna primena kiseonika u terapiji.

Mnogi pacijenata sa težom kontuzijom pluća, zbog obimnih povreda grudnog zida, reaguju jakim bolom koji ih onesposobljava da dobro ventiliraju pluća, i iskašljavanjem čiste traheobronhijalno stablo od nakupljajućeg sekreta. U tom cilju kod povreda grudnog koša obavezna je primena adekvatne analgezije.

Ako postoje poteškoće u oksigenacija ili ventilaciji može biti neophodna trahealni intubacija i mehannička ventilacija.[42] Obično, ventilatorna podrška može biti prekinuta onoga momenta kada je došlo do povlačenja kontuzionih žarišta bez obzira na vrste povreda zida grudnog koša.[43]

Klasično lečenje plućne kontuzije uključuje i restrikciju unosa tečnosti. Ipak, dok će relativni eksces tečnosti i plućni edem povećati respiratornu insuficijenciju, suprotna konsekvenca nedovoljnog ordiniranja tečnosti - hipovolemija je mnogo teža i dugotrajnija. Prolongirane epizode ​​hipoperfuzije kod traumatizovanog pacijenta će rezultovati inflamatornom aktivacijomi akutnim oštećenjem pluća što može imati za posledicu nastanak ARDS-a i multiple organske insuficijencije, pa bi cilj tretmana pacijenata sa plućnom kontuzijom trebalo da bude postizanje euvolemije.[44]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Direktna plućna trauma, alveolarna hipoksija kao i krv u alveolarnim prostorima glavni su aktivatori inflamatornih procesa koji nastaju kao posledica akutne povrede pluća.[45] Iako se plućna kontuziona žarišta obično povlače sama po sebi nakon 3-5 dana, pod uslovom, da se ne pojave neki od sekundarnih inzulta, moguće su i sledeće komplikacije plućne kontuzije:[46]

Akutni respirtorni distres sindrom (ARDS)
Vidi još: Akutni respiratorni distres sindrom

Akutni respiratorni distres sindrom, odnosno akutni plućni edem, javlja se u 50% pacijenata sa kontuzijom pluća, a čak u 80% slučajeva kod pacijenata sa plućnom kontuzijom koja zahvata preko 20% plućnog volumena.[47][48][49][50]

Zapaljenje pluća
Vidi još: Zapaljenje pluća

Zapaljenje pluća je česta komplikacije plućne kontuzije. Naime krv koja je prisutna u alveolarnim prostorima stvara izvanrednu sredinu za rast i razmnožavanje bakterija. Čišćenje sekreta u edematoznim plućima kod plućne kontuzije, je smanjeno pri čemu istovremeno postoji i pojačano stvaranje sekreta. Dobra traheobronhalna toaleta i plućna nega su osnovni terapijski preduslov za minimiziranje incidence nastanka pneumonije u ovoj vrlo osetljivoj grupi traumatizovanih osoba.[24][51]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Miller DL, Mansour KA (2007). „Blunt traumatic lung injuries”. Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 57—61. PMID 17650697. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.03.017. .
  2. ^ a b v Rubenfeld, G. D.; Caldwell, E.; Peabody, E.; Weaver, J.; Martin, D. P.; Neff, M.; Stern, E. J.; Hudson, L. D. (2005). „Incidence and outcomes of acute lung injury”. N Engl J Med.. 353 (16): 1685—1693. PMID 16236739. doi:10.1056/NEJMoa050333. .
  3. ^ Dowdy, D. W.; Eid, M. P.; Dennison, C. R.; Mendez-Tellez, P. A.; Herridge, M. S.; Guallar, E.; Pronovost, P. J.; Needham, D. M. (2006). „Quality of life after acute respiratory distress syndrome: A meta-analysis”. Intensive Care Med. 32 (8): 1115—1124. PMID 16783553. S2CID 19139578. doi:10.1007/s00134-006-0217-3. 
  4. ^ Zinck SE, Primack SL. (2000). „Radiographic and CT findings in blunt chest trauma.”. J Thoracic Imag. 15 (2): 87—96. PMID 10798627. doi:10.1097/00005382-200004000-00003. .
  5. ^ Rubenfeld, G. D.; Caldwell, E.; Peabody, E.; Weaver, J.; Martin, D. P.; Neff, M.; Stern, E. J.; Hudson, L. D. (2005-10-20). „Incidence and outcomes of acute lung injury”. New England Journal of Medicine. 353 (16): 1685—93. PMID 16236739. doi:10.1056/NEJMoa050333. .
  6. ^ Chan O, Vlahos L. (2004). „The abdomen and majortrauma”. Ur.: Sutton D; Robinso PJA; Jenkins JPR; Whitehouse RW; Allan PL; Whide P. Textbook of Radiology and Imaging (7th izd.). China: Churchill Livingston. str. 691—709.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |year= / |date= mismatch (pomoć)
  7. ^ Wong, H.; Gotway, M. B.; Sasson, A. D.; Jeffrey, R. B. (2004). „Periaortic hematoma at diaphragmatic crura at helical CT: Sign of blunt aortic injury in patients with mediastinal hematoma”. Radiology. 231 (1): 185—9. PMID 14990823. doi:10.1148/radiol.2311021776. .
  8. ^ Hunt PA, Greaves I, Owen WA. Emergencythoracotomy in thoracic trauma, injury,intervention. J Care Injured 2006; 37:1- 19.
  9. ^ Shanmuganathan K, Mirvis SE. Imaging diagnosisof non aortic thoracic injury. Rdiol Clin N Am1999. . 37: 533—51.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ Mirvis SE (2004). „Diagnostic imaging of acute thoracicinjury”. Semin Ultrasound CT MRI. 25 (2): 156—79. PMID 15160796. doi:10.1016/j.sult.2004.02.001. .
  11. ^ Snežana Stepanov, RADIOLOŠKI NALAZI KOD TRAUME GRUDNOG KOŠA, Medicina danas 2009;8(10-12):314-318. UDC 616.712-001-073.7
  12. ^ Allen GS, Cox CS, Moore FA, Duke JH, Andrassy RJ (septembar 1997). „Pulmonary contusion: Are children different?”. Journal of the American College of Surgeons. 185 (3): 229—233. PMID 9291398. .
  13. ^ Ginzberg E. Povrede grudnog koša. In: Petrović M, editor. Ratna hirurgija. Beograd: Vojno izdavacki zavod; 1980. pp. 310−27.
  14. ^ Heaton LD, Rosegay H, Hughes CW, Fisher BW,Feighny RE. Thoracic injuries. Military surgical practicesof the United States. Army in Viet. N Curr ProblSurg 1966 Nov: 1−59.
  15. ^ Bellamy RF. The causes of death in conventional andwarfare: implications for combat causalty care research. Milit Med 1984; 149(2): 55−62.
  16. ^ Bland EF, Beebe GW. Missiles in the heart. A twentyyearsfollow-up report of World War II cases. N Engl JMed 1966; 274(19): 1039−46.
  17. ^ a b v Allen GS, Cox CS (decembar 1998). „Pulmonary contusion in children: Diagnosis and management”. Southern Medical Journal. 91 (12): 1099—1106. PMID 9853720. S2CID 28583201. doi:10.1097/00007611-199812000-00002. .
  18. ^ a b Hwang JC, Hanowell LH, Grande CM . "Peri-operative concerns in thoracic trauma". Baillière's Clinical Anaesthesiology. . 10 (1). 1996: 123—153.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  19. ^ a b v g Costantino M, Gosselin MV, Primack SL . "The ABC's of thoracic trauma imaging". Seminars in Roentgenology. . 41 (3). jul 2006: 209—225.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  20. ^ Boyd AD (1989). "Lung injuries". In Hood RM, Boyd AD, Culliford AT (eds.). Thoracic Trauma. Philadelphia: Saunders. pp. 153–155.
  21. ^ Maxson TR (2002). „Management of pediatric trauma: Blast victims in a mass casualty incident”. Clinical Pediatric Emergency Medicine. 3 (4): 256—261. doi:10.1016/S1522-8401(02)90038-8. 
  22. ^ a b Bridges EJ (septembar 2006). „Blast injuries: From triage to critical care”. Critical Care Nursing Clinics of North America. 18 (3): 333—348. PMID 16962455. doi:10.1016/j.ccell.2006.05.005. .
  23. ^ Matthay RA, George RB, Light RJ, Matthay MA, eds. (2005). "Thoracic trauma, surgery, and perioperative management". Chest Medicine: Essentials of Pulmonary and Critical Care Medicine. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. p. 578.
  24. ^ a b v Tovar JA (2008). „The lung and pediatric trauma”. Seminars in Pediatric Surgery. 17 (1): 53—59. PMID 18158142. doi:10.1053/j.sempedsurg.2007.10.008. .
  25. ^ a b Sartorelli KH, Vane DW (maj 2004). „The diagnosis and management of children with blunt injury of the chest”. Seminars in Pediatric Surgery. 13 (2): 98—105. PMID 15362279. doi:10.1053/j.sempedsurg.2004.01.005. .
  26. ^ Sattler S, Maier RV (2002). "Pulmonary contusion". In Karmy-Jones R, Nathens A, Stern EJ (eds.). Thoracic Trauma and Critical Care. Berlin: Springer. pp. 159–160 and 235–243
  27. ^ Davignon K, Kwo J, Bigatello LM. (2004). „Pathophysiology and management of the flail chest”. Minerva Anestesiol. 70 (4): 193—9. PMID 15173695. 
  28. ^ Luhr OR, Antonsen K, Karlsson M. Incidence and mortality after acute respiratory failure and acute respiratory distress syndrome in Sweden, Denmark, and Iceland. The ARF Study Group. Am J Respir Crit Care Med. . 159 (6). jun 1999: 1849—61.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  29. ^ Collins J, Stern EJ (2007). Chest Radiology: The Essentials. Lippincott Williams & Wilkins. Collins, Jannette; Stern, Eric J. (2008). Chest Radiology: The Essentials. Lippincott Williams & Wilkins. str. 120. ISBN 978-0-7817-6314-1. 
  30. ^ Wicky, S.; Wintermark, M.; Schnyder, P.; Capasso, P.; Denys, A. (2000). „Imaging of blunt chest trauma”. European Radiology. 10 (10): 1524—1538. PMID 11044920. S2CID 22311233. doi:10.1007/s003300000435. .
  31. ^ Stern & White 1999, str. 103
  32. ^ a b Livingston DH, Hauser CJ (2003). "Trauma to the chest wall and lung". In Moore EE, Feliciano DV, Mattox KL (eds.). Trauma. Fifth Edition. McGraw-Hill Professional. pp. 525–528.
  33. ^ a b Mick NW, Peters JR, Egan D, Nadel ES, Walls R, Silvers S (2006). "Chest trauma". Blueprints Emergency Medicine. Second edition. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. p. 76.
  34. ^ Peitzman AB, Rhoades M, Schwab CW, Yealy DM, Fabian TC (2007). The Trauma Manual: Trauma and Acute Care Surgery (Spiral Manual Series). Third Edition. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. p. 223.
  35. ^ a b Wanek S, Mayberry JC (januar 2004). „Blunt thoracic trauma: Flail chest, pulmonary contusion, and blast injury”. Critical Care Clinics. 20 (1): 71—81. PMID 14979330. doi:10.1016/S0749-0704(03)00098-8. .
  36. ^ Gavelli, G.; Canini, R.; Bertaccini, P.; Battista, G.; Bnà, C.; Fattori, R. (jun 2002). „Traumatic injuries: Imaging of thoracic injuries”. European Radiology. 12 (6): 1273—1294. PMID 12042932. S2CID 1919039. doi:10.1007/s00330-002-1439-6. .
  37. ^ a b Yamamoto L, Schroeder C, Morley D, Beliveau C . "Thoracic trauma: The deadly dozen". Critical Care Nursing Quarterly. . 28 (1). 2005: 22—40.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  38. ^ Keel, Marius; Meier, Christoph (2007). „Chest injuries – what is new?”. Current Opinion in Critical Care. 13 (6): 674—679. PMID 17975389. S2CID 19317500. doi:10.1097/MCC.0b013e3282f1fe71. 
  39. ^ Gavelli G, Canini L, Sertaccini L, Bathsta G, Futeri L. (2002). „Traumatic injuries; imaging of thoracic injuries.”. Eur Radiol. 12 (6): 1273—94. PMID 12042932. S2CID 1919039. doi:10.1007/s00330-002-1439-6. .
  40. ^ . Wagner RB, Jamieson PM. (1989). „Pulmonary contusion, evaluation and classification by computed tomography”. Surg Clin North Am. 69 (1): 31—40. PMID 2911787. doi:10.1016/S0039-6109(16)44732-8. .
  41. ^ Danne PD, Hunter M, MacKillop AD (2003). "Airway control". In Moore EE, Feliciano DV, Mattox KL (eds.). Trauma. Fifth Edition. McGraw-Hill Professional. Moore, Ernest E.; Feliciano, David V.; Mattox, Kenneth L. (20. 10. 2003). Trauma. Mcgraw-hill. str. 183. ISBN 978-0-07-137069-1. 
  42. ^ Yamamoto, Linda; Schroeder, Crissy; Morley, Derek; Beliveau, Cathie (2005). „Thoracic Trauma”. Critical Care Nursing Quarterly. 28 (1): 22—40. PMID 15732422. doi:10.1097/00002727-200501000-00004. 
  43. ^ Kishen & Lomas 2003, str. 55–64
  44. ^ Cohn, Stephen M. (1997). „Pulmonary Contusion”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 42 (5): 973—979. PMID 9191684. doi:10.1097/00005373-199705000-00033. 
  45. ^ Lucid WA, Taylor TB (2002). "Thoracic trauma". In Strange GR (ed.). Pediatric Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide. New York: McGraw-Hill, Medical Publishing Division. pp. 92–100.
  46. ^ Johnson, Scott B. (2008). „Tracheobronchial Injury”. Seminars in Thoracic and Cardiovascular Surgery. 20 (1): 52—57. PMID 18420127. doi:10.1053/j.semtcvs.2007.09.001. 
  47. ^ Ware, L. B.; Matthay, M. A. (2000). „The acute respiratory distress syndrome”. The New England Journal of Medicine. 342 (18): 1334—1349. PMID 10793167. doi:10.1056/NEJM200005043421806. 
  48. ^ Sutyak JP, Wohltmann CD, Larson J (2007). „Pulmonary contusions and critical care management in thoracic trauma”. Thoracic Surgical Clinics. 17 (1): 11—23. PMID 17650693. doi:10.1016/j.thorsurg.2007.02.001. .
  49. ^ Wanek, Sandra; Mayberry, John C. (2004). „Blunt thoracic trauma: Flail chest, pulmonary contusion, and blast injury”. Critical Care Clinics. 20 (1): 71—81. PMID 14979330. doi:10.1016/S0749-0704(03)00098-8. 
  50. ^ Randomized, placebo-controlled trial of lisofylline for early treatment of acute lung injury and acute respiratory distress syndrome. „Randomized, placebo-controlled trial of lisofylline for early treatment of acute lung injury and acute respiratory distress syndrome”. Crit Care Med. 30 (1): 1—6. 2002. PMID 11902249. S2CID 20901011. doi:10.1097/00003246-200201000-00001. .
  51. ^ Fry DE (2007). "Surgical infection". In O'Leary JP, Tabuenca A, Capote LR (eds.). The Physiologic Basis of Surgery. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. p. 241

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повреда_плућа&oldid=27673068”