Pređi na sadržaj

Korisnik:Milena Sokolović/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kineski romani o borilačkim veštinama[uredi | uredi izvor]

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Adaptacija kineskih romana o borilačkim veštinama u obliku stripa

Kineski roman o borilačkim veštinama ili vusja roman (kin. 武侠小说, pin. wǔxiá xiǎoshuō), vrsta žanrovske fikcije kineske književnosti, je vrsta romana koji je postao popularan nakon uspostavljanja Republike Kine koji kombinuje elemente istorije i fantastike. Poreklo ovog romana se može ispratiti još od „Biografije lutajućeg viteza“ iz „Istorijskih zapisa“ Sime Ćijena. Tematika ovih romana uglavnom prati poteškoće članova borilačkih krugova, mržnju i razmirice ljudi đijanghu sveta (naziv za sredinu u kineskim romanima o borilačkim veštinama u kojem se odvija cela radnja), kao i neustrašivost i snažan osećaj pravde i viteštva kod boraca. Istorijska pozadina ovih romana je uglavnom smeštena u vreme drevne Kine, naročito u prelaznom periodu između dinastija, tokom ratova između ljudi hanske pripadnosti i stranaca. Dakle, govore o vremenima u kojima su nastajali heroji, a neki od njih opisuju i konflikte između različitih škola borilačkih veština, bez preciziranja vremenskog perioda. Teme viteštva i borilačkih veština su jedinstvene kulturološke karakteristike romana o borilačkim veštinama. Oni takođe uključuju i motive tradicionalne kineske medicine, budizma, daoizma i drugih mističnih veština. Stoga, vrednosti glavnih likova, pa čak i duhovni ton čitavog dela, zasnovani su na osnovnoj ideologiji viteštva i pravde.

Kultura kineskih borilačkih veština[uredi | uredi izvor]

glavni članak: vusja

Postojanje kulture kineskih borilačkih veština je jedinstven istorijski i kulturni kineski fenomen, čiji su nastanak i uspon uslovljeni složenim društvenim poreklom i kulturnim i psihološkim faktorima. U današnje doba, čini se da vusja kultura ponovo oživljava. Nije preterano reći da ona nastavlja da raste i cveta. Bez obzira na to da li se radi o nastanku vusja kulture ili o popularnosti različitih vusja TV serija, filmova ili romana, svi jasno ističu brzi razvoj ovog trenda. Hua Luogeng, poznati kineski matematičar, je jednom prilikom rekao Lijang Jušengu: „Vusja romani su samo bajke za odrasle“.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Najraniji pronađeni zapis romana o borilačkim veštinama u Kini je klasično delo iz dinastije Ćing pod nazivom „Tri heroja i pet pravdi“ (kin. 三侠五义, pin. sānxiá wǔyì) pripovedača Ši Jukuna. Zbog teških životnih okolnosti tokom kasne dinastije Ćing, heroji koji predstavljaju oličenje želja nižih klasa i uštogljeni činovnici koji predstavljaju ideale više klase savršeno se kombinuju u ovim romanima, oslikavajući težnje i želje tadašnjeg društva. Klasična kineska pripovetka „Fu Mei istorija“ pripovedača Lin Šua, prvi put je objavljena u trećem broju tromesečnika „Veliki spektakl romana“ (Šangaj, priredio Bao Tjensjao) pod nazivom „Roman o borilačkim veštinama“. [1]

Republika Kina: „Stara škola kineskih borilačkih veština”[uredi | uredi izvor]

Stara škola kineskih borilačkih veština, kao početnu tačku nastanka romana o borilačkim veštinama, uzima „Priču o čudesnom heroju đijanghua“ (kin. 江湖奇侠传, pin. Jiānghú qíxiá chuán) koju je 1923. godine napisao Pingđijang Busjaošeng (kin. 平江不肖生, pin. Píngjiāng Bùxiàoshēng) iz Hunana. Najpoznatije delo stare škole borilačkih veština je „Priča o herojima sa planine Šu“ (kin. 蜀山剑侠传, pin. Shǔshān jiànxiá chuán) sečuanskog pisca Huandžuloudžu (kin. 还珠楼主, pin. Huánzhūlóuzhǔ). Tridesetih godina prošlog veka, u Tijenđinu se pojavilo „Pet severnih škola“, od kojih je svaka onda formirala svoju školu: „Fantastična škola besmrtnih heroja“ inspirisana Huandžuloudžuovim serijalom „Priča o herojima sa planine Šu“, „Škola ironičnog društva“ inspirisana Bai Juovim „Novčanim strelicama“ (kin. 钱镖, pin. Qián biāo), „Škola tragičnih heroja“ inspirisana Vang Baosjangovim serijalom „Ždralovi i gvožđe“ (kin. 鹤铁五部作, pin. Hètiěwǔbùzuò), „Škola tajnog društva“ inspirisana Dženg Džengjinovim „Kraljem orlovih kandži“ (kin. 鹰爪王 pin. Yīngzhǎowáng), i „Škola savršenog rasuđivanja“ inspirisana Džu Dženmuovim „Spomenikom sedam ubistava“ (kin. 七杀碑 ,pin. qīshābēi). [2]

Nakon 1950. godine: „Nova škola kineskih borilačkih veština”[uredi | uredi izvor]

„Novu školu borilačkih veština“ od 1950. godine uspostavljaju pisci iz Hongkonga i Tajvana poput Đin Jonga (kin. 金庸, pin. Jīn Yōng), Gu Longa (kin. 古龙, pin. Gǔ Lóng), Lijang Jušenga (kin. 梁羽生, pin. Liáng Lǔshēng) i drugih, da bi se razlikovali od predratnih romana o borilačkim veštinama koje su napisali Huandžuloudžu i Pingđijang Busjaošeng. Novi romani o borilačkim veštinama su dodali nove (čak i neke zapadnjačke) elemente u svoje priče, i nisu ograničeni tradicionalnim idejama i klišeima, već koriste modernije reči i savremenu perspektivu radi tumačenja kineske istorije.

Glavni razlog pojave novih škola o borilačkim veštinama je potražnja ljudi za novim oblicima zabave, kao i za poboljšanjem životnog standarda. Nastala je preka potreba za zabavnim proznim delima, a romani o borilačkim veštinama su bili prepuni maštovitim i zadivljujućim elementima.

Tokom pedesetih godina prošlog veka, na sceni romana o borilačkim veštinama u Hong Kongu se pojavilo puno talentovanih pisaca koji su objavljivali svoja dela u novinama. Neki od njih su bili i Mou Songting, Ti Feng, Huang Jing, Long Čengfeng, Simen Ding, Džang Menghuan i Ma Jun, kao i Đin Feng, Đang Jiming, Bi Ćin Ludžu, Fengju Ludžu, Gaofeng i Ši Čong.

U novoj školi borilačkih veština, koncept „heroja“ se pretvorio u insistiranju na nezavisnosti. Ovo je bio eho demokratskih ideja i slobodnog ljudskog duha, gde heroj postaje oličenje nove idealne ličnosti. U umetničkom smislu, dosta kineskih autora je preuzelo nove tehnike izražavanja od stranih autora, kombinujući istoriju, ljubav i mitska bića sa borilačkim veštinama u jedno kompletno delo, i prožimaju ih mislima i osećanjima, unutrašnjim sukobima i promenama u ljudskom duhu. Što se tiče forme romana, ispravljen je problem stare škole borilačkih veština čija su dela imala komplikovanu i labavu strukturu. Radnja je postala zaokružena, puna preokreta, čudnovata i promenljiva, a tekst obraća pažnju na zainteresovanost čitaoca i umetničku koncepciju.

Uspon nove škole borilačkih veština je takođe posledica njihovog bogatog tradicionalnog kulturnog sadržaja. Ne samo da su dela pisana tradicionalnim jezikom, nego sadrže i sve najjedinstvenije elemente tradicionalne kineske kulture, poput poezije, muzike, šaha, kaligrafije i slikarstva, konfucijanstva i daoizma, medicine, horoskopa i proricanja, legendi i anegdota, narodnih običaja i verovanja, itd. Sve ovo, i više, je integrisano u priču, prožeto opisima takmičenja u borilačkim veštinama, opisima karaktera likova, prikazom suštine teme dela, čime se sve spaja u jednu savršenu celinu. Oni predstavljaju ogromnu prednost romana o borilačkim veštinama, što ih duboko ukorenjuje u kinesko društvo, ne samo ono u Kini, nego i van njenih granica.

Romani nove škole o borilačkim veštinama su bogati sadržajem, stalno se menjaju, i veoma su zabavni. Tradicionalna konotacija dela takođe omogućava Kinezima da se osećaju duboko dirnuto i povezanije sa samim delom koje čitaju.

Hongkong i Tajvan[uredi | uredi izvor]

Važno je napomenuti i svojevrsan razvoj sadržaja i karakteristika romana o borilačkim veštinama u Tajvanu i Hong Kongu.

Kreativna pozadina romana o borilačkim veštinama poznatih hongkongških pisaca poput Đin Jonga i Lijang Jušenga usko je povezana sa kineskom istorijom, a tragovi istorije u njihovim delima su prilično jaki, dok se dela tajvanskih pisaca zasnivaju na tadašnjim političkim tabuima[3], ili autori mogu imati drugačija mišljenja o svetu borilačkih veština od Kine. Kreativna pozadina dela se retko kombinovala sa kineskom istorijom, a istorijska pozadina dela je nejasna. Dela obraćaju pažnju na neobične obrtaje radnje, i više se okreću osećanjima i borilačkim veštinama.

Dalji razvoj[uredi | uredi izvor]

Romani o borilačkim veštinama su popularni kod Kineza i u Kini i van nje, a očaranost njima nije opala ni danas. Pored toga, zahvaljujući popularizaciji televizije i kompjutera, romani o borilačkim veštinama su prevazišli korišćenje teksta kao način izražavanja u prošlosti i mnogo više počeli da kombinuju zvuk, slike, pokret i dr. kako bi pokrenuli talas uzbuđenja u modernom društvu. Tako je nastala neviđena fascinacija borilačkim veštinama, kako sa video igrama o borilačkim veštinama, tako i sa stripovima, filmovima, TV serijama, itd.

U ovom periodu, dela pisca Huang Jia iz Hongkonga, „Potraga za Ćinom“ (kin. 寻秦记, pin. xúnqínjì) i „Prevrnuti kišu, oboriti oblake“ (kin. 覆雨翻云, pin. fù yǔ fān yún) su, kombinujući erotski sadržaj, borilačke veštine i naučnu fantastiku, šokirale svet, čime su vratili popularnost romana o borilačkim veštinama nakon su počeli polako da gube na popularnosti (za ovaj usporeni pad su čitaoci govorili „Nakon Đin Jonga nema romana o borilačkim veštinama“). Huang Ji je zatim stvorio tri nova žanra: sjuanhuan (kin. 玄幻, pin. xuánhuàn – kombinacija zapadne i istočne fantastike),  putovanje u prošlost i naučnu fantastiku, koji su glavni žanrovi današnjeg onlajn stvaralaštva. Zbog toga se Huang Ji naziva i „stvaraocem onlajn romana“. „Potraga za Ćinom“ i „Menjati kišu za oblake“ sadrže puno erotskih opisa, ali, da bi bili adaptirani u TV serije, ti elementi su u velikoj meri morali biti izbačeni. Kada je kasnije objavio „Huang Jieva lepa umetnost “, Huang Ji je lično izbacio sav erotski sadržaj. [4][5][6]

Najpoznatiji pisci romana o borilačkim veštinama[uredi | uredi izvor]

Među piscima nove škole kineskih borilačkih veština, „Đin-Gu-Lijang-Huang-Ven“ (Đin Jong, Gu Long, Lijang Jušeng, Huang Ji, Ven Žujen) su najistaknutiji.

Republika Kina Narodna Republika Kina Hongkong Tajvan Malezija

                       

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ 周, 清霖 (1996). 中国武侠小说名著大观. 上海书店出版社. str. 1. 
  2. ^ 罗, 立群 (1990). 中国武侠小说史. 辽宁人民出版社. ISBN 978-7-205-01246-5. 
  3. ^ 叶, 洪生 (novembar 1994). „武侠小说谈艺录－叶洪生论剑”. 中国武侠小说史论. Prvi broj: 75. 
  4. ^ 沉, 默 (2014-08-20). „愛情從來少不了身體：在情慾裡面發現黃易的武俠精髓”. Arhivirano iz originala 2023-01-24. g. Pristupljeno 2023-01-24. 
  5. ^ 洪, 昊贤 (2017-04-07). „穿越小說始祖　黃易雖逝、玄幻武俠不死”. Pristupljeno 2023-01-24. 
  6. ^ 江, 婧 (2017-04-16). „穿越小說鼻祖黃易傳奇”. 亚洲周刊. Pristupljeno 2022-06-13. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Милена_Соколовић/песак&oldid=27699925”