Корисник:Милена Соколовић/песак

Кинески романи о борилачким вештинама

С Википедије, слободне енциклопедије

Адаптација кинеских романа о борилачким вештинама у облику стрипа

Кинески роман о борилачким вештинама или вусја роман (кин. 武侠小说, пин. wǔxiá xiǎoshuō), врста жанровске фикције кинеске књижевности, је врста романа који је постао популаран након успостављања Републике Кине који комбинује елементе историје и фантастике. Порекло овог романа се може испратити још од „Биографије лутајућег витеза“ из „Историјских записа“ Симе Ћијена. Тематика ових романа углавном прати потешкоће чланова борилачких кругова, мржњу и размирице људи ђијангху света (назив за средину у кинеским романима о борилачким вештинама у којем се одвија цела радња), као и неустрашивост и снажан осећај правде и витештва код бораца. Историјска позадина ових романа је углавном смештена у време древне Кине, нарочито у прелазном периоду између династија, током ратова између људи ханске припадности и странаца. Дакле, говоре о временима у којима су настајали хероји, а неки од њих описују и конфликте између различитих школа борилачких вештина, без прецизирања временског периода. Теме витештва и борилачких вештина су јединствене културолошке карактеристике романа о борилачким вештинама. Они такође укључују и мотиве традиционалне кинеске медицине, будизма, даоизма и других мистичних вештина. Стога, вредности главних ликова, па чак и духовни тон читавог дела, засновани су на основној идеологији витештва и правде.

Култура кинеских борилачких вештина

главни чланак: вусја

Постојање културе кинеских борилачких вештина је јединствен историјски и културни кинески феномен, чији су настанак и успон условљени сложеним друштвеним пореклом и културним и психолошким факторима. У данашње доба, чини се да вусја култура поново оживљава. Није претерано рећи да она наставља да расте и цвета. Без обзира на то да ли се ради о настанку вусја културе или о популарности различитих вусја ТВ серија, филмова или романа, сви јасно истичу брзи развој овог тренда. Хуа Луогенг, познати кинески математичар, је једном приликом рекао Лијанг Јушенгу: „Вусја романи су само бајке за одрасле“.

Историја

Најранији пронађени запис романа о борилачким вештинама у Кини је класично дело из династије Ћинг под називом „Три хероја и пет правди“ (кин. 三侠五义, пин. sānxiá wǔyì) приповедача Ши Јукуна. Због тешких животних околности током касне династије Ћинг, хероји који представљају оличење жеља нижих класа и уштогљени чиновници који представљају идеале више класе савршено се комбинују у овим романима, осликавајући тежње и жеље тадашњег друштва. Класична кинеска приповетка „Фу Меи историја“ приповедача Лин Шуа, први пут је објављена у трећем броју тромесечника „Велики спектакл романа“ (Шангај, приредио Бао Тјенсјао) под називом „Роман о борилачким вештинама“.

Република Кина: „Стара школа кинеских борилачких вештина”

Стара школа кинеских борилачких вештина, као почетну тачку настанка романа о борилачким вештинама, узима „Причу о чудесном хероју ђијангхуа“ (кин. 江湖奇侠传, пин. Jiānghú qíxiá chuán) коју је 1923. године написао Пингђијанг Бусјаошенг (кин. 平江不肖生, пин. Píngjiāng Bùxiàoshēng) из Хунана. Најпознатије дело старе школе борилачких вештина је „Прича о херојима са планине Шу“ (кин. 蜀山剑侠传, пин. Shǔshān jiànxiá chuán) сечуанског писца Хуанџулоуџу (кин. 还珠楼主, пин. Huánzhūlóuzhǔ). Тридесетих година прошлог века, у Тијенђину се појавило „Пет северних школа“, од којих је свака онда формирала своју школу: „Фантастична школа бесмртних хероја“ инспирисана Хуанџулоуџуовим серијалом „Прича о херојима са планине Шу“, „Школа ироничног друштва“ инспирисана Баи Јуовим „Новчаним стрелицама“ (кин. 钱镖, пин. Qián biāo), „Школа трагичних хероја“ инспирисана Ванг Баосјанговим серијалом „Ждралови и гвожђе“ (кин. 鹤铁五部作, пин. Hètiěwǔbùzuò), „Школа тајног друштва“ инспирисана Џенг Џенгјиновим „Краљем орлових канџи“ (кин. 鹰爪王 пин. Yīngzhǎowáng), и „Школа савршеног расуђивања“ инспирисана Џу Џенмуовим „Спомеником седам убистава“ (кин. 七杀碑 ,пин. qīshābēi).

Након 1950. године: „Нова школа кинеских борилачких вештина”

„Нову школу борилачких вештина“ од 1950. године успостављају писци из Хонгконга и Тајвана попут Ђин Јонга (кин. 金庸, пин. Jīn Yōng), Гу Лонга (кин. 古龙, пин. Gǔ Lóng), Лијанг Јушенга (кин. 梁羽生, пин. Liáng Lǔshēng) и других, да би се разликовали од предратних романа о борилачким вештинама које су написали Хуанџулоуџу и Пингђијанг Бусјаошенг. Нови романи о борилачким вештинама су додали нове (чак и неке западњачке) елементе у своје приче, и нису ограничени традиционалним идејама и клишеима, већ користе модерније речи и савремену перспективу ради тумачења кинеске историје.

Главни разлог појаве нових школа о борилачким вештинама је потражња људи за новим облицима забаве, као и за побољшањем животног стандарда. Настала је прека потреба за забавним прозним делима, а романи о борилачким вештинама су били препуни маштовитим и задивљујућим елементима.

Током педесетих година прошлог века, на сцени романа о борилачким вештинама у Хонг Конгу се појавило пуно талентованих писаца који су објављивали своја дела у новинама. Неки од њих су били и Моу Сонгтинг, Ти Фенг, Хуанг Јинг, Лонг Ченгфенг, Симен Динг, Џанг Менгхуан и Ма Јун, као и Ђин Фенг, Ђанг Јиминг, Би Ћин Луџу, Фенгју Луџу, Гаофенг и Ши Чонг.

У новој школи борилачких вештина, концепт „хероја“ се претворио у инсистирању на независности. Ово је био ехо демократских идеја и слободног људског духа, где херој постаје оличење нове идеалне личности. У уметничком смислу, доста кинеских аутора је преузело нове технике изражавања од страних аутора, комбинујући историју, љубав и митска бића са борилачким вештинама у једно комплетно дело, и прожимају их мислима и осећањима, унутрашњим сукобима и променама у људском духу. Што се тиче форме романа, исправљен је проблем старе школе борилачких вештина чија су дела имала компликовану и лабаву структуру. Радња је постала заокружена, пуна преокрета, чудновата и променљива, а текст обраћа пажњу на заинтересованост читаоца и уметничку концепцију.

Успон нове школе борилачких вештина је такође последица њиховог богатог традиционалног културног садржаја. Не само да су дела писана традиционалним језиком, него садрже и све најјединственије елементе традиционалне кинеске културе, попут поезије, музике, шаха, калиграфије и сликарства, конфуцијанства и даоизма, медицине, хороскопа и прорицања, легенди и анегдота, народних обичаја и веровања, итд. Све ово, и више, је интегрисано у причу, прожето описима такмичења у борилачким вештинама, описима карактера ликова, приказом суштине теме дела, чиме се све спаја у једну савршену целину. Они представљају огромну предност романа о борилачким вештинама, што их дубоко укорењује у кинеско друштво, не само оно у Кини, него и ван њених граница.

Романи нове школе о борилачким вештинама су богати садржајем, стално се мењају, и веома су забавни. Традиционална конотација дела такође омогућава Кинезима да се осећају дубоко дирнуто и повезаније са самим делом које читају.

Хонгконг и Тајван

Важно је напоменути и својеврсан развој садржаја и карактеристика романа о борилачким вештинама у Тајвану и Хонг Конгу.

Креативна позадина романа о борилачким вештинама познатих хонгконгшких писаца попут Ђин Јонга и Лијанг Јушенга уско је повезана са кинеском историјом, а трагови историје у њиховим делима су прилично јаки, док се дела тајванских писаца заснивају на тадашњим политичким табуима, или аутори могу имати другачија мишљења о свету борилачких вештина од Кине. Креативна позадина дела се ретко комбиновала са кинеском историјом, а историјска позадина дела је нејасна. Дела обраћају пажњу на необичне обртаје радње, и више се окрећу осећањима и борилачким вештинама.

Даљи развој

Романи о борилачким вештинама су популарни код Кинеза и у Кини и ван ње, а очараност њима није опала ни данас. Поред тога, захваљујући популаризацији телевизије и компјутера, романи о борилачким вештинама су превазишли коришћење текста као начин изражавања у прошлости и много више почели да комбинују звук, слике, покрет и др. како би покренули талас узбуђења у модерном друштву. Тако је настала невиђена фасцинација борилачким вештинама, како са видео играма о борилачким вештинама, тако и са стриповима, филмовима, ТВ серијама, итд.

У овом периоду, дела писца Хуанг Јиа из Хонгконга, „Потрага за Ћинom“ (кин. 寻秦记, пин. xúnqínjì) и „Преврнути кишу, оборити облаке“ (кин. 覆雨翻云, пин. fù yǔ fān yún) су, комбинујући еротски садржај, борилачке вештине и научну фантастику, шокирале свет, чиме су вратили популарност романа о борилачким вештинама након су почели полако да губе на популарности (за овај успорени пад су читаоци говорили „Након Ђин Јонга нема романа о борилачким вештинама“). Хуанг Ји је затим створио три нова жанра: сјуанхуан (кин. 玄幻, пин. xuánhuàn – комбинација западне и источне фантастике),  путовање у прошлост и научну фантастику, који су главни жанрови данашњег онлајн стваралаштва. Због тога се Хуанг Ји назива и „ствараоцем онлајн романа“. „Потрага за Ћином“ и „Мењати кишу за облаке“ садрже пуно еротских описа, али, да би били адаптирани у ТВ серије, ти елементи су у великој мери морали бити избачени. Када је касније објавио „Хуанг Јиева лепа уметност “, Хуанг Ји је лично избацио сав еротски садржај.

Најпознатији писци романа о борилачким вештинама

Међу писцима нове школе кинеских борилачких вештина, „Ђин-Гу-Лијанг-Хуанг-Вен“ (Ђин Јонг, Гу Лонг, Лијанг Јушенг, Хуанг Ји, Вен Жујен) су најистакнутији.

Република Кина	Народна Република Кина	Хонгконг	Тајван	Малезија
Пингђијанг Бусјаошенг Хуанџулоуџу Баи Ју Ванг Дулу Џенг Џенгјин Гу Мингдао Џу Џенму	Цанг Лангке Сјао Дуан Цанг Минг Бу Феијен Фенг Ге	Денг Југонг Гао Сјаофенг Лијанг Јушенг Хуанг Ји Ђин Јонг Ни Куанг Лин Менг Симен Динг Хуанг Јинг Ђијао Ђингфу Џоу Сјен	Лију Цангјанг Џанг Дачун Волонг Шенг Сима Линг Џуге Ћингјун Сјуе Јан Гу Лунг Сун Сјао Џенг Фенг	Вен Жујан

                       

Види још

• Витешки роман
• Вусја

Спољашње везе

• Џенг Шусен: 大众文学．叙事．文类──武侠小说札记三则 (резервна копија архиве странице, сачувана у Интернет архиву)
• Лу Ђијенжунг: 台湾武侠小说中的历史建构(1951-1991) (резервна копија странице, сачувана у Интернет архиву)