Korisnik:AleksaIT/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frenk V. Abagnejl
Frenk V. Abagnejl 2008. godine

Frenk Vilijem Abagnejl, rođen 27. aprila 1948. u Bronksvilu, američki je savetnik za bezbednost koji je stekao slavu kao obmanjivač i lažov u periodu od svoje 15. do 21. godine.[1][2] Poznat je po tome što je imao barem osam različitih identiteta, uključujući pilota, lekara, zatvorskog službenika i advokata.[3] Proveo je manje od pet godina u zatvoru pre nego što je počeo da radi za federalnu vladu. Trenutno je konsultant i predavač na FBI akademiji. Pored toga, vodi i svoju privatnu konsultantsku firmu koja se bavi savetima u oblasti finansijskih obmana i prevara.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Frenk je rođen 27. aprila 1948. u Bronksvilu, Njujork. On je bio treće od četvoro dece. Njegov otac, po kome je i dobio ime, je upoznao njegovu majku u Alžiru, dok je služio vojsku u Drugom svetskom ratu. Ubrzo su se venčali, uprkos 13-godišnjoj razlici.[4][5] Detinjstvo je proveo u Bruksvilu, Njujork. Kada je imao 12 godina, njegovi roditelji su se razdvojili, a razveli kada je imao 15 godina. Nakon razvoda, Abagnejl je odlučio da živi sa svojim ocem i maćehom u Maunt Vernonu, Njujork.[6]

Abagnejl tvrdi da mu je prva žrtva bio sopstveni otac, koji mu je dao kreditne kartice za benzin i kamion da bi mu pomagao oko posla. Sa 15 godina, Abagnejl je smislio šemu da zaradi novac, koju nije bilo lako pratiti. Koristio je karticu da "kupi" gume, akumulatore i druge delove automobila na benzinskim stanicama, a zatim ih je prodavao.[7][8] Dug koji je tako napravio ocu je iznosio 3.400 dolara (26.078 dolara 2024. godine).

Nakon toga je bio poslat u reformsku školu u Vestčesteru, Njujork.[7] U brojnim intervjuima je tvrdio da je pohađao elitnu katoličku privatnu školu u Vestčesteru, Iona Prep, do 10. razreda sa 16 godina, 1964. godine,[9][10] ali ne postoji nijedna slika niti dokument sa njegovim imenom u Ioni, niti se ijedan alumni seća njega.[11]

Prve prevare[uredi | uredi izvor]

U decembru 1964. godine, sa 16 godina, Abagnejl se prijavio u mornaricu Sjedinjenih Država. Međutim, otpušten je posle manje od tri meseca, tačnije 18. februara 1965. godine.[6] Samo nekoliko dana nakon puštanja, 26. februara 1965. godine,[12] uhapšen je zbog krađe u Maunt Vernonu. U martu iste godine, predstavljajući se kao policajac iz Skarsdejla, Njujork, ušao je u stan jednog stanovnika Maunt Vernona, tvrdeći da istražuje slučaj koji uključuje njihovu ćerku. Žrtva je bila skeptična i pozvala je policiju Maunt Vernona. Kada su pristigli, pronašli su Abagnejla sa pištoljem igračkom i papirnom policijskom značkom. Abagnejl je uhapšen i kažnjen zbog optužbe za skitnju nakon što ga je žrtva prepoznala u grupi.[13] Sledećeg dana, sud je naredio da se Abagnejl pošalje u psihijatrijski institut Graslends, u okrugu Vestčester, na posmatranje. [14]

U junu 1965. godine, Federalni istražni biro je uhapsio Abagnejla u Jurici, Kalifornija, zbog krađe automobila nakon što je ukrao Ford Mustang od jednog od komšija svog oca. Abagnejl je prikazan u lokalnim novinama, kako sedi u automobilu, dok ga ispituje specijalni agent Ričard Miler iz FBI-a.[2] On je finansirao svoje putovanje od Njujorka do Kalifornije blanko čekovima ukradenim iz porodičnog preduzeća koje se nalazi u parku pored reke Bronks.[1][15] Abagnejl je takođe optužen da se lažno predstavljao kao američki carinski službenik, iako je ova optužba kasnije odbačena. 2. jula 1965. ovaj slučaj ukradenog automobila je prebačen u južni okrug Njujorka.[6]

Pilot[uredi | uredi izvor]

Nakon što je pušten na uslovnu slobodu kod svog oca, zbog suočavanja sa optužbama za krađu automobila, 17-godišnji Abagnejl je odlučio da se pretvara da je pilot. Uniformu je nabavio u kompaniji za uniforme na Menhetnu, kupljenu novcem koji je stekao falsifikovanjem čekova. 7. jula 1965. godine, obavestio je lokalne medije da je završio pilotsku školu Amerikan erlajnsa u Fort Vortu, Teksas.[16] Međutim, nekoliko dana kasnije, uhapšen je zbog krađe čekova u Takahou, Njujork.[1][15] Abagnejl je osuđen na tri godine zatvora u Grejt Medou u Kamstoku, Njujork, zbog ukradenih čekova. Nakon što je odslužio samo dve godine kazne, pušten je na uslovnu slobodu kod svoje majke. Međutim, prekršio je uslove uslovne slobode osudom za krađu automobila u Bostonu, Masačusets, i vraćen je u zatvor Grejt Medou na godinu dana.[6]

Nakon puštanja na slobodu 24. decembra 1968. godine, 20-godišnji Abagnejl se predstavljao kao pilot TVA i preselio se u Baton Ruž, Luizijana. Tamo je ušao u kuću lokalnog profesora muzičkog, čija je ćerka bila stjuardesa u Delta erlajnsu, koga je upoznao u Njujorku. U Baton Ružu, Abagnejl se takođe družio sa lokalnim ministrom, tvrdeći da je magistrirao socijalni rad na koledžu Itaka i tražio posao sa ugroženom decom sa intelektualnim smetnjama u razvoju.[17] Ministar je postao sumnjičav kada je utvrdio da su njegovi podaci „očigledno lažni“.[18] Nakon što je Abagnejl rekao da je otpušteni pilot TVA, postao je sumnjičav i obavestio avio-kompaniju, koja ga je obavestila da je Abagnejl prevarant.[18] Potom je kontaktirao policiju u Baton Ružu, koja je uhapsila Abagnejla 14. februara 1969. godine, prvobitno pod optužbom za skitnju. Kasnije je utvrđeno da je nezakonito odvezao automobil iznajmljen u Floridi i da poseduje lažnu identifikaciju službenika avio-kompanije.[19] Detektivi su otkrili da je ukrao blanko čekove od svoje porodice i lokalnog preduzeća u Baton Ružu i bio je optužen za krađu i falsifikovanje.[20] Osuđen je na 12 godina uslovne kazne 2. juna 1969. godine, ali je kasnije pobegao iz Luizijane u Evropu, pošto nije mogao da plati kauciju.[6][21]

Osude u Evropi[uredi | uredi izvor]

Nakon osuđivanja u Luizijani, pobegao je u Evropu, konkretno u Francusku. Međutim, nakon samo dve nedelje tamo, uhapšen je u Monpeljeu u septembru 1969. godine. Osuđen je na četiri meseca zatvora zbog krađe, ali je odslužio samo tri meseca u zatvoru Perpinjan.

Nakon toga, prebačen je u Švedsku, gde je osuđen na kažnjavanje zbog teške prevare i falsifikovanja. Prema izvorima, u gradu Klipanu je izvršio prevaru nad dve porodice i ukrao jedan automobil. Proveo je dva meseca u zatvoru u Malmeu. Kao kazna, zabranjen mu je ulazak u Švedsku u narednih osam godina, a takođe morao je da plati štetu koju je naneo ljudima tokom tog perioda. Ipak, izvori navode da nikada nije isplatio tu nadoknadu.

U junu 1970. godine, vraćen je u Sjedinjene Američke Države, pošto njegova žalba nije uspela.

Povratak u Ameriku[uredi | uredi izvor]

22-godišnji Abagnejl je po povratku u Ameriku, u pilotskoj uniformi, obilazio univerzitetske kampuse, gde je tvrdio da regrutuje stjuardese za Pan Am. Na Univerzitetu u Arizoni se predstavljao kao lekar i pilot. Po rečima Pol Holsena[22], Abagnejl je obavio par pregleda na studentkinjama koje su se prijavile da budu deo njegove posade leta. Nijedna od tih osoba nije upisana u njegov izmišljeni program, na šta ukazuju njegova biografija i film.[23]

Nakon što je unovčio ček koji je izgledao kao platni ček Pan Am-a, 30. jula 1970. godine u Daramu, Severna Karolina, FBI je ponovo krenuo za njim. Tri meseca kasnije, 2. novembra 1970. godine, nakon što je unovčio deset lažnih Pan Am  platnih čekova u različitim gradovima, uhapšen je u Okrugu Kob u Džordžiji. Pobegao je iz zatvora U Okrugu Kob i uhapšen je četiri dana kasnije u Njujorku. 1971. godine je osuđen na deset godina zatvora  zbog falsifikovanja čekova koji su iznosili 1.448,60 dolara(11.225,45 dolara 2024. godine). Dodatno je osuđen na još dve godine zbog bekstva iz lokalnog zatvora u Okrugu Kob.[11][23]

1974. godine, Abagnejl je pušten na uslovnu slobodu nakon što je odslužio dve od svoje 12-godišnje kazne u Federalnom Popravnom Institutu u Petersburgu. Odluku o tome gde će boraviti nakon što bude uslovno pušten prepustio je sudu, jer navodi da nije želeo da se vrati svojoj porodici u Njujork. Sud je odlučio da će biti pušten na uslovnu slobodu u Hjustonu.[24]

Nakon izlaska na slobodu, Abagnejl je tvrdio da je obavljao različite poslove, uključujući posao kuvara, prodavac i filmskog snimatelja. Međutim, često je bivao otpušten kada bi saznali o njegovoj kriminalnoj prošlosti. Ponovo se predstavljao kao pilot 1974. godine da bi dobio posao u kampu Manison, gde je zatvoren zbog krađe kamera svojih kolega.[25] Za ovo je dobio samo novčanu kaznu. Nakon toga je radio u sirotištu u okolini Hjustona, pretvarajući se da je pilot sa diplomom mastera. Ovde je morao da traži hraniteljske porodice za decu u sirotištu. Međutim, njegova prevara je otkrivena od strane njegovog službenika za uslovnu kaznu, koji ga je uklonio sa posla u sirotištu i premestio u prostor iznad svoje garaže.[26] Kasnije je našao posao u Etni, ali je ubrzo je otpušten i tužen zbog prevare sa čekovima.[11]

Tvrdi da je 1975. godine obratio banci sa namerom da im pomogne u otkrivanju trikova koje koriste prevaranti. Postavio je uslov da banka duguje njegu samo 50 dolara, ako se njegove informacije pokažu korisnim, u protivnom mu ne duguju ništa.[27] Ovim početkom nove karijere kao govornika, Abagnejl je falsifikovao svoju biografiju, navodeći da je sarađivao sa policijom Los Anđelesa i Skotland Jardom.[28]

1977. godine, Abagnejl je održavao javne govore, gde je tvrdio da je između 16. i 21. godine bio pedijatar u bolnici u Džordžiji godinu dana, pomoćnik državnog tužioca godinu dana, profesor sociologije dva semestra na univerzitetu, kao i da je dve godine bio pilot američke aviokompanije Pan Amerikan. Pored toga, tvrdio je da su studentkinje, koje je on obučavao, bile stjuardese i da su sa njim putovale tri meseca širom Evrope. Takođe je tvrdio da je pobegao FBI-u iz komercijalne aviokompanije, na međunarodnom aerodromu Džon F. Kenedi u Njujorku.[29][30] 1978. godine je ovu priču ispričao novinaru Honolulu Advertiser-a, te da je pobegao kroz otvor WC šolje u kupatilu, izašao na trotoar, te pretrčao pistu aerodroma i nakon toga pozvao taksi.[31] Abagnejl je tvrdio da je pomerio kanalizacioni kontejner u stranu, tako da niko ništa nije čuo:"Počeo sam da trčim. Mislio sam da su odmah iza mene. Ono što nisam znao je da su vrata bila otvorena i kada su se zatvorila ceo mehanizam se vratio na svoje mesto. Ništa se nije čulo zbog buke motora".[32]

Preselio se sa svojom porodicom (suprugom Keli i tri sina) u Talsu, Oklahoma. Tu su živeli narednih 25 godina. Nakon što su njihovi sinovi napustili kuću, zbog fakulteta i posla, odlučili su da napuste Talsu, te su se preselili u Čarlston u Južnoj Karolini.[33]

1976. godine je osnovao kompaniju Abagnejl i saradnici[34], koja daje savete drugim kompanijama o bezbednosti dokumenata. 2015. godine je imenovan za ambasadora AARP-a, gde pomaže da se obezbede onlajn programi za edukaciju veće mase o zaštiti zbog krađe identiteta i sajber kriminala. 2018. godine je počeo da vodi svoj podkast(Savršena prevara) u kom govori o prevarantima, kako ih naći i kojim metodama za prevare se služe.[35]

U medijima se pojavljivao više puta: Večerašnja emisija, Reći istinu 1977. godine,[36][37][38], engleskoj TV seriji Tajni Kabare 1990-ih[39]. Knjigu o životu Frenka Abagnejla, Uhvati me ako možeš[7], je režiser Stiven Spilberg[40] 2002. godine pretvorio u istoimeni film, u kojem glavnu ulogu ima Leonardo DiKaprio[41], koji glumi Abagnejla, dok se i pravi Abagnejl pojavljuje u filmu kao policajac koji privodi DiKarprija.[42]

Istinitost tvrdnji[uredi | uredi izvor]

Tokom svojih brojnih govora i pojavljivanja na televiziji, Abagnejl je naveo mnoge zločine. Među njima se navodi da je bio tražen u 26 zemalja, da je intenzivno radio za FBI i da je nekoliko puta pobegao iz pritvora FBI-a. Takođe je tvrdio da je unovčio preko 17.000 lažnih čekova, u vrednosti od 2.5 miliona dolara, i da je radio kao pomoćnik državnog tužioca i lekar. Pored toga, on je izjavio da je započeo lažni program za stjuardese, putujući sa njima širom Evrope dva meseca, i prešao preko 3 miliona vazdušnih milja prerušen u pilota.[6] Skoro sve ove trvdnje poriču novinari.[21][23][43][44][45][46][47]

U javnim predavanjima koja su opisivala njegovu životnu priču, Abagnejl je dosledno tvrdio da je "uhapšen samo jednom", i to u Monpeljeu, Francuska.[48][49] Međutim, javna evidencija pokazuje da je Abagnejl uhapšen u Njujorku (više puta), Kaliforniji, Masačusetsu, Luizijani, Džordžiji i Teksasu.[1][2][21][6][25][50]

Iako su javne evidencije pokazivale da je Abagnejl često ciljao mala preduzeća i pojedince,[1][2][6][21][25] on je tvrdio da nikada nije opljačkao pojedince.[51] On je izjavio novinarki BBC-a i Asošijeted presu[52][53] da nikada nije ciljao pojedince, iako je, kako on kaže, jedinu osobu koju je prevario bila prostitutka iz Majamija, dodavši da ju je prevario za 400 dolara koristeći falsifikovani blagajnički ček od 1.400 dolara.[54] U 2002. godini za Star Tribune, Abagnejl je izjavio da ga ljudi nisu smatrali kriminalcem zbog toga što nikoga nije povredio, tvrdeći da su mu žrtve bile velike korporacije i da je pre prevario veće kompanije.[55]

Međutim, pojedinci koji su bili mete Abagnejla, opisali su dugoročne posledice viktimizacije - "Imao je ključ od naših ulaznih vrata, nikada ga nismo pronašli. Promenili smo bravu. Nahranila sam ga. Kuvala sam. Više ne verujem ljudima toliko." - Čarlet Parks, žrtva Abagnejla intervjuisana 27. aprila 1981. godine, Advokat.

Njegovu tvrdnju da je položio pravosudni ispit u Luizijani, da je radio za državnog tužioca Džeka P. F. Gremiliona i da je zatvorio 33 slučaja, nekoliko novinara je osporilo 1978. godine.[23][46] Nije pronađen nijedan zapis o tome da je Abagnejl ikada bio član advokatske komore Luizijane,[56] i nijedan dokaz ne pokazuje da je ikada radio kao pomoćnik glavnog tužioca u kancelariji državnog tužioca Luizijane. 1978. godine, Državna advokatska komora Luizijane je proverila sve one koji su polagali pravosudni ispit i zaključila da Abagnejl nikada nije polagao ispit koristeći svoje ime ili pseudonim. Državno tužilaštvo je ispitalo isplate svim zaposlenima za vreme kada je Abagnejl tvrdio da je tamo radio i zaključili su da nikada nije radio u kancelariji koristeći svoje ime ili pseudonim.[23] Nakon što se Abagnejl pojavio u emisiji "Večerašnja emisija", tadašnji prvi pomoćnik državnog tužioca Ken DeJean dao je novinaru niz pitanja da postavi Abagnejlu o opisu tadašnjeg državnog tužioca Gremiliona. Abagnejl nije uspeo da tačno odgovori na pitanja.

"Taj čovek nije prevarant, on je lažov."

— Kenet C. DeJean, prvi pomoćnik državnog tužioca, „Veliki prevarant“, 24. april 1981, Advokat.[57]

Abagnejl je tvrdio da je, kada je imao 18 godina, radio godinu dana kao nadzorni pedijatar u Opštoj bolnici Kab u Marijeti, Džordžija. On je tvrdio da je radio u smeni od ponoći do 8 ujutru, nadgledajući sedam rezidenata i 42 medicinske sestre.[23] Abagnejl je tvrdio da je posećivao univerzitetsku biblioteku i da je napamet učio medicinske časopise i udžbenike: „Sa svojim fotografskim pamćenjem, lako bih mogao da zapamtim bilo šta".[58] Abagnejl je rekao publici da tokom jedne godine u Kab Generalu niko nije sumnjao u njegovu poziciju kao lekara: „Tako da sam napravio obilazak, pokupio papire, naškrabao nekoliko redova, parafrazirao ih i svi su mislili da sam radio dobar posao".[59] Međutim, bolnički administratori su rekli novinarki Ajri Peri da bolnica nije imala smenu od ponoći do 8 ujutro, niti je postojalo radno mesto redovnog pedijatra preko noći u to vreme.[23] Koristeći zapise iz Državnog arhiva Njujorka, autor Alan C. Logan je pokazao da je Abagnejl bio u zatvoru Grejt Meadov, u Komstoku, Njujork, kada je imao 18 godina.[6]

Međutim, Abagnejlova tvrdnja da je glumio doktora nije sasvim bez osnova. Na kampusu Univerziteta u Arizoni 1970. godine, izjavio je da je pilot i lekar. Prema Pol Holsenu, koji je u to vreme bio stariji univerzitetski student i licencirani komercijalni pilot, Abagnejl ga je obavestio da je tamo u ime Pan Am-a da regrutuje i sprovodi fizičke preglede kandidata. U svojoj autobiografiji, Holsen je tvrdio da su ga vlasti, nakon što je otkrivena Abagnejlova prevara, obavestile da je Abagnejl zaista sprovodio fizičke preglede učenika.[22] Zvaničnici Univerziteta u Arizoni priznaju da je Abagnejl komunicirao sa 12 studentkinja.[23] Abagnejl je otvoreno priznao da je obavljao preglede mladih žena dok je glumio doktora: „Kada su devojke nailazile, uvek sam ih detaljno pregledao i slao ih na put. Bio sam mlad, ali ne i glup”.[48][60][61][62] 2021. godine, predsedavajući za novinarstvo Državnog univerziteta Luizijane Robert Man je izrazio žaljenje što se nije suprotstavio Abagnejlovoj tvrdnji da obavlja fizičke preglede kao lekar: „Gledajući na moju priču o događaju, [Abagnejlovo predavanje] postiđen sam onim što sam napisao o Abagnejlovom vremenu kada se predstavljao kao pedijatar. Muka mi je od čitanja ovih reči u kojima se Abagnejl hvalio seksualnim zlostavljanjem".[63]

Abagnejl je tvrdio da ima koeficijent inteligencije 140, kao i da može da zapamti 90% onoga što pročita. Takođe navodi da je zbog toga uspeo da dobije potreban rezultat na pravosudnom ispitu.[64] Uprkos tvrdnjama o fotografskom pamćenju, kada ga je novinar američkog lista Današnji novinari Endi Sejler pitao o detaljima njegovih uloga i pokreta iz 1960-ih, Abagnejl je odgovorio rekavši: "Dođeš do tačke u životu gde pomisliš, ne znam šta sam uradio“.[65]

2021. godine, Abagnejl je bio glavni govornik na američkoj konferenciji Mensa u Hjustonu. Organizatori su tvrdili da je FBI tragao za njim i da je unovčio lažne čekove vredne milione dolara dok se predstavljao kao pilot i doktor.[66]

Jedna od Abagnejlovih najznačajnijih tvrdnji je bilo navodno bekstvo iz zatvora Sjedinjenih Američkih Država, Atlanta, 1971. godine:[67]

"Dve nedelje sam bio u jednom od najvećih zatvora, sa najvišim stepenom bezbednosti, u SAD-u, kada sam se predstavljao kao inspektor zatvora i izašao, pored naoružanih čuvara." —Frank V. Abagnejl, „Bivši zatvorenik priča o trikovima trgovine“, 22. februar 1979. godine, El Paso Herald-Post

1982. godine, Abagnejl je rekao novinarima: „Bio sam, i još uvek sam, jedini i najmlađi čovek koji je pobegao iz tog zatvora“. [58] Međutim, Savezni biro za zatvore je potvrdio da Abagnejl nikada nije bio smešten u federalnom zatvoru u Atlanti: „ Nikada nije primljen, tako da ne vidim kako je mogao da pobegne“, rekao je upravnik Dvajt Amstuc.[23]

1978. godine, nakon što je Abagnejl bio istaknuti govornik na seminaru o borbi protiv kriminala, reporter San Francisko Kronikl-a ispitao je njegove tvrdnje. Telefonski pozivi bankama, školama, bolnicama i drugim institucijama koje je Abagnejl pomenuo nisu pokazali nikakve dokaze o njegovim prevarama pod pseudonimima koje je koristio. Abagnejlov odgovor je bio: „Zbog sramote koja je uključena, sumnjam da bi neko potvrdio informaciju“. Kasnije je rekao da je promenio imena.[68]

Dalje sumnje su se pojavile u vezi sa Abagnejlovom pričom nakon pojavljivanja u oktobru 1978. godine u Večerašnjoj emisiji sa Džonijem Karsonom, uz novinski članak koji kaže:

- Abagnejl je zaista osuđeni umetnik od poverenja. Ali on pronalazi ljude koji mu veruju dok promoviše i izmišlja raznovrsnu kriminalnu prošlost. — Stiven Hol, San Francisko Kronikl, „Džoni je prevaren“, 6. oktobar 1978.[46]

U decembru 1978. Abagnejlove tvrdnje su ponovo istražene nakon što je posetio Oklahoma Siti na razgovoru.[23] U okviru svoje istrage, Peri je razgovarao sa zastupnikom Pan Am-a Brusom Hakthausenom, koji je odgovorio na pitanja novinara rekavši:

Ovo je prvi put da smo čuli za ovo, a čuli bismo ili barem zapamtili da se dogodilo. Ne zaboravite na 2.5 miliona dolara lažnih čekova. Rekao bih da je ovaj tip lažan kao novčanica od 3 dolara. — Ajra Peri, Dnevni Oklahoman, "Istraga pokazuje da 'reformisani' prevarant još nije odustao", 10. decembar 1978.

2002. godine, Abagnejl je reagovao na tvrdnje o lažima u njegovoj autobiografiji putem izjave na veb-sajtu svoje kompanije. U izjavi se naglašava da ga je koscenarista samo četiri puta intervjuisao, ali da je priča u njegovoj knjizi preuveličana i preokrenuta, odražavajući stil scenariste i želju urednika. [69] Istovremeno, Abagnejl je nastojao da potvrdi svoju biografiju, navodeći da je radio kao lekar, advokat i profesor doktorskih nauka. Takođe je tvrdio da je pojavljivao na nacionalnoj televiziji 1977. godine u emisijama kao što su "Reći istinu" i "Večerašnja emisija" sa Džonijem Karsonom. Ove tvrdnje je podržao i u medijskim izveštajima, što je dovelo do suočavanja sa tvrdnjama o preuveličavanju u njegovoj autobiografiji, a takođe su dovele u pitanje i ulogu njegovog koautora, Stena Redinga.[70]

Uprkos tvrdnji Abagnejlovog veb sajta o koautoru njegove autobiografije Stanu Redingu, istraživački novinar Havijer Leiva otkrio je nejasnu naslovnu priču Pravog detektiva (januar, 1978.) u kojoj je Abagnejl ispričao svoj život. U Pravom detektivu, Abagnejl je tvrdio da je položio pravosudni ispit u Luizijani, radio kao pomoćnik državnog tužioca, da je bio zaposlen kao profesor sociologije, radio kao pedijatar u Atlanti, pobegao iz toaleta u avionu, pobegao iz federalnog zatvorskog zatvora u Atlanti, regrutovao studente Univerziteta Arizone (i putovao sa njima po Evropi nedeljama) i unovčio 2.5 miliona dolara u čekovima. Ove tvrdnje prethode, nekoliko godina, koautorskoj autobiografiji, a takođe pokazuju da je Abagnejl taj koji je izmislio i preuveličao svoju životnu priču, a ne Sten Reding.[71]

2002. godine, na premijeri filma Uhvati me ako možeš, Abagnejl je priznao novinaru Endiju Zajleru iz SAD Danas da su lažna predstavljanja u autobiografiji izmišljena: „Nekoliko dana sam glumio doktora, nekoliko dana sam bio advokat. U knjizi je kao da ovo radim godinu dana".[72] Uprkos ovom priznanju, u javnim govorima, Abagnejl bi se vratio na svoje tvrdnje o dugotrajnom lažnom predstavljanju doktora i da je godinu dana radio kao advokat.[7][48][9] Izveštava se da Abagnejlov honorar za govor o svojoj navodnoj životnoj priči iznosi između 20.000 i 30.000 dolara.[73]

2006. godine, novinar KSL Skot Hoz osporio je Abagnejla tvrdnjom da je radio kao profesor sociologije sa doktoratom na Univerzitetu Brigam Jang (BIU) dva semestra. Abagnejl je tvrdio da ne može da se seti detalja, kao i da je njegov koautor Reding preuveličao neke stvari. Hoz je „osvežio Frenkovo pamćenje“ i pokazao mu sopstvene reči, uključujući filmsku knjigu "Uhvati me ako možeš" i kredite koji su se pojavili na kraju filma "Uhvati me ako možeš", gde je Abagnejl, a ne Reding, tvrdio da je profesor na BIU.[7] Abagnejl je priznao Hozu da je možda bio gostujući predavač.[74]

"Dakle, uprkos tvrdnji da je profesor sociologije u najmanje tri knjige, dve čiji je autor samo Abagnejl, i tvrdnji na premijeri filma, čini se da je Abagnejlova priča da je radio kao profesor na BIU uglavnom ili u potpunosti samo još jedna laž". — Skot Hoz, "Da li je Frank Abignejl zaista predavao na BIU?", 27. april 2006, KSL-TV

Do 2020. godine, pisac Alan C. Logan sproveo je obimnu istragu koja je istraživala iskustva Abagnejlovih žrtava. Koristeći novinske članke, administrativne dokumente i javne zapise koji nisu bili prethodno istraženi, Logan je oblikovao vremenski okvir koji je doveo u pitanje verodostojnost Abagnejlove priče o njegovoj kriminalnoj prošlosti, od 1964. do 1974. godine. U svojoj knjizi, Logan tvrdi da je veliki deo Abagnejlovih tvrdnji o kriminalnim delima laž. Koristeći zapise iz Državnog arhiva Njujorka, Logan je otkrio da je Abagnejl bio u zatvoru u Kamstoku, Njujork, u periodu od 1965. do 1968. godine, što je vreme kada je Abagnejl tvrdio da je izvršio svoje najveće zločine.[6] Loganova istraga je takođe otkrila niz manjih krivičnih dela koja Abagnejl nikada nije priznao. Različiti mediji su tražili komentare od Abagnejla u vezi sa sadržajem Loganove knjige, koja je uključivala izjave žrtava i citiranja javno dostupnih zapisa. Abagnejl je odgovorio da knjiga „nije vredna komentara“.[73][75]

Hapšenje Franka Abagnejla, Frensvud, Teksas, 1974.

Abagnejl je rekao novinarima: „Osuđen sam zbog lažnih čekova u vrednosti od 2.5 miliona dolara“. Kasnije je tvrdio i da je angažovao advokatsku firmu da vrati sav novac hotelima i drugim kompanijama.[76] Međutim, evidencija saveznog suda pokazuje da je Abagnejl osuđen za falsifikovanje 10 čekova Pan Amerikan erlajns-a u pet država (Teksas, Arizona, Juta, Kalifornija i Severna Karolina), u ukupnoj vrednosti manje od 1.500 američkih dolara.[6] Nakon puštanja na uslovnu slobodu 8. februara 1974. godine, tvrdio je da je otišao da radi za FBI, ali nakon tog datuma, Abagnejl je uhapšen zbog krađe u dečijem kampu u Frendsvudu, Teksas, 29. avgusta 1974. godine.[25]

U mnogim intervjuima, Abagnejl je tvrdio da je zaradio milione dolara od svojih patenata.[48][77] Naprotiv, veb-sajt Kancelarije za patente i žigove Sjedinjenih Američkih Država ne navodi Abagnejla kao osobu ili Abagnejla i Saradnike kao preduzeća ili nosioce bilo kog patenta, i nijedno nije navedeno kao pronalazač na bilo kom patentu. U svojim patentima za dizajn čekova, kanadski pronalazač Kalin A. Sandru samo pominje u odeljku Pozadina pronalaska, da su KPMG i Abagnejl i Saradnici grupe koje potvrđuju da prevara čekova predstavlja značajan problem.

Logan, opasan javnim zapisima, detaljno je izneo svoja otkrića u NPR programu "Gledaj Ameriku", 13. avgusta 2021, emitovanom na VHRO.[78]

2022. godine, novinar Havijer Lejva samostalno je pristupio javnim podacima koje je prvo otkrio Logan. On je potvrdio da je Abagnejl bio u zatvoru između 17. i 20. godine, a zatim osuđen za krađu u Baton Ružu u junu 1969. Lejva je dodatno proučio zapise o Pan Am-inim proverama Abagnejlovog slučaja i potvrdio da je njegova osuda, kada je imao 22 godine, bila zbog sume manje od 1.500 dolara. Izračunao je da je između 1965. i 1970. godine Abagnejl proveo samo nekoliko meseci na slobodi, dok su njegovi zapisi iz zatvora pokazali da je veći deo tog vremena bio u zatvoru. Na konferenciji Konekt IT Global 2022 u Las Vegasu 23. juna 2022. godine, Lejva se suočio sa Abagnejlom sa zatvorskim i drugim javnim dokumentima u rukama. Ove događaje opisao je u svojoj podkast seriji "Pretvori se – Uhvati me stvarno ako možeš" (1. deo).[79]

Odnos sa Federalnim istražnim biroom[uredi | uredi izvor]

Jedna od Abagnejlovih najkontroverznijih tvrdnji je njegov odnos sa FBI-jem. 1977. godine, kada je Abagnejl počeo da tvrdi da je pet godina proveo u bekstvu, uključujući prevare za razne profesije, nije tvrdio da radi za FBI. Međutim, on je iskoristio imena osoblja FBI-a da bi potkrepio svoje nove biografske tvrdnje. 1978. godine, novinar Ira Peri je utvrdio da Abagnejl i njegov publicista daju imena agenata FBI-a bilo kojoj stranci koja je tražila reference ili verifikaciju njegove navodne biografije; u suštini, posebno su dali ime Roberta Rusa Frenka, za koga su tvrdili da je „bivši agent Atlante“ koji je znao sve o Abagnejlu.[23] Kada je Peri kontaktirao Frenka, koji se upravo penzionisao kao šef odeljenja FBI-a u Hjustonu, a nikada nije radio u Atlanti, Frenk mu je rekao:

"Taj prokleti Abagnejl svuda koristi moje ime, ali nikad ga nisam ni upoznao." — Robert Rus Frenk, Dnevni Oklahoman, „Istraga pokazuje da 'reformisani' prevarant još nije dao otkaz”, 14. decembar 1978. [23]

Frenk je obavestio Perija da je njegova informacija o Abagnejlu došla samo od ljudi koji su pokušavali da potvrde njegove tvrdnje iz biografije, ali da ne može da potvrdi njihovu tačnost. Peri je takođe razgovarao sa Judžinom Stjuartom, bivšim agentom FBI-a koji je radio u Atlanti kada je Abagnejl tvrdio da je radio kao pedijatar u predgrađu tog grada. Stjuart, koji je tada bio šef obezbeđenja u Delta erlajnsu, rekao je Periju da je Abagnejl bio kriminalac niskog ranga: „To je više uznemiravanje nego šta drugo“, rekao je Stjuart. Takođe je otkrio da je Abagnejl koristio uniformu Delta erlajnsa kako bi unovčio lažne lične čekove u Teksasu nakon što je izašao iz zatvora 1974. godine.[23] Nakon izlaska iz zatvora, Abagnejl je uhapšen zbog krađe u dečijem kampu u Frendsvudu, Teksasu.[23] Javni zapisi pokazuju da je skoro dve godine kasnije, u oktobru 1975. godine, Abagnejl počeo da radi u Etna osiguranju, ali je brzo otpušten zbog navodnog unovčavanja lažnih čekova tokom obuke zaposlenih. Etna je kasnije pokrenula sudski postupak protiv Abagnejla nakon njegovog pojavljivanja u emisiji "Reći istinu" 1977. godine.[6]

Nakon objavljivanja njegove autobiografije iz 1980. godine, Abagnejl je počeo da obaveštava svoju publiku da se nalazi na FBI listi deset najtraženijih begunaca.[80] On je ovu tvrdnju preneo u 90-te: „Bio sam jedini tinejdžer u istoriji FBI-a koji je stavljen na njihovu listu 10 najtraženijih“, rekao je Abagnejl svojoj publici 1994. godine.[81] Uoči objavljivanja filma Uhvati me ako možeš, ova tvrdnja „Deset najtraženijih begunaca“ korišćena je u marketingu filma.[82] Pod pritiskom na ovu tvrdnju kada je film objavljen, i sa dokazima koji jasno pokazuju odsustvo Abagnejla na bilo kojoj listi najtraženijih,[83] on je na svojoj veb stranici priznao da nikada nije bio na FBI-ovoj listi najtraženijih.[84][85]

Novinar Los Anđeles Tajmsa Bob Bejker (1948–2015) je 2002. godine izvestio da nije formirana radna grupa FBI koja bi uhvatila Abagnejla.[86] Uprkos njegovim tvrdnjama da je živeo u ozloglašenim apartmanima Riverbend, navodno izbegavajući FBI godinu dana kao pedijatar u predgrađu Atlante, novinski izveštaj o Abagnejlovom hapšenju navodi da je u tom području bio samo dva dana; lokalni agenti FBI-a odgovorili su na dojavu da je Abagnejl u lokalnom hotelu i tamo ga uhapsili.[87] U septembru 2022. godine, penzionisani agent FBI-a Alan Braun dobio je dozvolu od sedišta FBI-a da razgovara o njegovom hapšenju Abagnejla. Braun je razgovarao sa istraživačkim novinarom Havijer Lejvom i priznao da je terenska kancelarija u Atlanti jednostavno reagovala na zahtev da pokupi Abagnejla u Skvajer Inu, u Marijeti, Džordžija. Za razliku od Abagnejlovih tvrdnji o bekstvu iz hotela,[88] kako je prikazano u filmu, Braun je izjavio da je Abagnejl uhapšen u svojoj sobi bez ikakvih incidenata. Braun je takođe izjavio da nije imao lična saznanja o Abagnejlovim hapšenjima pre 1970. i posle 1970. godine, kada je Abagnejl uhapšen u Frendsvudu u Teksasu.[89]

Nakon objavljivanja filma Uhvati me ako možeš, Abagnejl je počeo da tvrdi da je dobio jedinstvenu uslovnu slobodu iz federalnog zatvora u Pitersburgu, Virdžinija, kako bi mogao da radi za FBI: „Kada me je FBI izveo iz zatvora, to je bila strogo čuvana tajna".[90] Abagnejl je tvrdio da mu je tajni zadatak dao Klarens M. Keli lično, koji je rukovodio FBI-jem od 1973. do 1978. godine. U svom predavanju Razgovori u Guglu, Abagnejl je tvrdio da ga je Keli zbog svog fotografskog pamćenja zamolio da zapamti komponente vojnog hardvera i uđe u baze kao poručnik. Abagnejl opisuje Kelijeva uputstva na sledeći način: „U redu, ti si poručnik u vojsci. Bio si u vojsci ovoliko godina. Tvoja stručnost je ovaj projektil. Treba da naučiš sve ovo za dve nedelje, a ja šaljem vas u ovu bazu i želim da saznate šta se dešava u ovoj oblasti". U predavanju, Abagnejl takođe tvrdi da ga je Keli slao u slične misije „kao naučnika u laboratoriji u Novom Meksiku“.[49]

Džeri Vilijams, penzionisani agent FBI-a koji se specijalizovao za kriminal i prevaru, razgovarao je sa istraživačkim novinarom Havijerom Lejvom o ovim tvrdnjama. Vilijams je odbacio Abagnejlove tvrdnje da mu je direktno Keli davao tajne operacije:

"Ako vam neko kaže da je dobio zadatak direktno od direktora FBI-a, direktno od šefa FBI-a, znate da je to prevara. To se ne dešava tako." — Džeri Vilijams, penzionisani agent FBI-a, Pretend Radio, Epizoda 05[91]

Nakon što je film objavljen, Abagnejl je počeo da koristi zamenicu u prvom licu množine „mi“ da bi se poistovećivao sa FBI-jem;[49] takođe je počeo da obaveštava publiku da direktno radi za FBI i da slavi svaku godišnjicu svog jedinstvenog uslovnog otpusta, kao i mogućnost odlaska na posao u FBI; na primer, 2006. godine je obavestio svoju publiku: „Ove godine slavim 31 godinu sa FBI-jem“,[48] 2014, rekao je publici:„Ove godine slavim 38 godina u FBI-u, gde i radim danas".[62] Datumi proslave ove godišnjice ukazuju na 1976. godinu i nisu u skladu sa Abagnejlovom tvrdnjom o sporazumu o uslovnom otpustu. Abagnejl je, prema tadašnjoj standardnoj praksi Odbora za uslovni otpust Sjedinjenih Američkih Država i Saveznog biroa za zatvore, poslat u Centar za prethodno puštanje na slobodu u Hjustonu 1973. godine, u roku od 120 dana pre njegovog stvarnog saveznog datuma uslovne slobode 8. februara 1974. godine.[6][23]

Ajra Vinkler, bivša analitičarka obaveštajnih službi za Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država, a sadašnji glavni bezbednosni arhitekta Valmart prodavnica na međunarodnom nivou,[92] opisuje susret sa Abagnejlom. Vinkler je pitala Abagnejla o specifičnostima njegovog položaja u FBI-u. Abagnejl je odgovorio da je on "specijalni agent". Vinkler kaže: „Mislite na punopravnog specijalnog agenta?“, na šta je Abagnejl odgovorio potvrdno.[91]

U intervjuu 2018. godine, emitovanom na PBS-u, Abagnejl je javno kritikovao bivšeg direktora FBI-a Džejmsa Komija zbog njegovog neprofesionalizma tokom predsedničkih izbora u SAD-u 2016. godine. U istom intervjuu, Abagnejl tvrdi da je FBI zabrinut zato što mu je vreme za penzionisanje: „FBI me uvek pita kada ću da se penzionišem, jer to ne žele“, rekao je Abagnejl.[93] U intervjuima, Abagnejl je tvrdio da je njegov rad sa FBI-jem pro forme, iako je javno tvrdio da je njegova kompanija zaradila milione dolara od ugovora sa vladom SAD-a: „Danas, Frenk Abagnejl i saradnici posluje 10.5 miliona dolara godišnje, a 90% od toga zahvaljujući saveznoj vladi“, rekao je svojoj publici 1988. godine.[94] 1991. godine, Frenk Abagnejl i njegova supruga Keli podneli su zahtev za bankrot u Talsi, Oklahoma. U sudskim podnescima, Abagnejl je tvrdio da ima 1.6 miliona dolara dugova i 308.000 dolara imovine.[95]

Novinarka Ajra Peri nije uspela da pronađe nijedan dokaz da je Abagnejl radio za FBI, prema jednom odgovornom penzionisanom specijalnom agentu FBI-a, Abagnejl je uhvaćen u pokušaju da prođe lične provere 1978. nekoliko godina nakon što je tvrdio da je počeo da radi sa FBI-jem.[23] Abagnejl je još 1980-ih godina tvrdio da ga je Džozef Ša, agent FBI-ja, proganjao pet godina (između 1965. i 1970. godine).[96] Abagnejl je tvrdio da se Ša sprijateljio sa njim i da ga je nadgledao tokom uslovne slobode.[6] Međutim, kada je u bioskopima izašao film Uhvati me ako možeš, AJC je objavio da su se Abagnejl i Ša ponovo ujedinili tek kasnih 1980-ih, skoro 20 godina nakon što ga je Ša uhapsio. Abagnejl je ugledao Ša na seminaru o borbi protiv kriminala u Kanzas Sitiju i želeo da se rukuje sa njim.[97]

Kada je film objavljen, portparol FBI-a je priznao da je Abagnejl držao predavanja na akademiji „s vremena na vreme“, ali je negirao da je Abagnejl dobio pohvale od agencije kao što se tvrdi u filmu.[98] Ni u jednom trenutku FBI nije dao zvaničnu izjavu kojom bi potkrepio Abagnejlove biografske tvrdnje, niti je agencija potvrdila njegove izuzetne tvrdnje da je on poslat u vojnu bazu kao ekspert za projektile i u tajnu laboratoriju u Novom Meksiku.[49][99] Abagnejl je na javnim predavanjima tvrdio da se o njemu detaljno govorilo na proslavi 100 godina FBI-a.[49] Međutim, Abagnejlovo ime se nigde ne pojavljuje u zvaničnoj knjizi kojom se proslavlja 100 godina FBI-a.[100] U svojim javnim predavanjima, Abagnejl je preuzeo ulogu pseudo-portparola FBI-a. U razgovoru o regrutovanju, on navodi, „trenutno(2017.)primamo 1 od 10.000 prijava.“[49] Abagnejl je istu tvrdnju o 1 od 10.000 prijava izneo novinaru Idaho Stejtsmana Majklu Kacu 2019. godine. Ukupno oko 11.500 prijava godišnje se podnese za 900 pozicija u FBI-u (statistika za 2018.), što je otprilike jedan od 13 kandidata.[101]

2020. godine, Abagnejl se suočio sa jednom od svojih žrtava u Baton Ružu, Luizijana. Na pitanje zašto govori o tome da je državni tužilac i da je položio pravosudni ispit, a da ipak nije priznao svoje hapšenje i osudu u Baton Ružu, Abagnejl je rekao: "To je zato što radim za FBI."[102] Star Tribun da je on instruktor etike na FBI akademiji u: „Ja predajem etiku na FBI akademiji, što je ironično, ali je pre mnogo godina neko iz biroa rekao: 'Ko je bolji od tebe da uradi ovo?' —Pokušavam da naučim mlade agente važnosti da rade pravu stvar“.[103]

Razgovori u Guglu[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2022. godine, Gugl je onemogućio sve komentare i dodao izjavu o odricanju odgovornosti za Abagnejlov video „Razgovori u Guglu“, koja sada kaže: „Odricanje odgovornosti: Gugl ne podržava niti odobrava sadržaj koji se nalazi u ovom videu, niti polaže pravo na validnost radnje koje su ovde opisane. Dosada objavljeno će ostati nepromenjeno, kao što je snimljeno 27. novembra 2017. godine, na kanalu Razgovori u Guglu na Jutjubu u istorijske svrhe“.[49][104] U odricanju odgovornosti za video, Gugl nije naveo izričit razlog zbog odbacivanja Abagnejlovog videa ili da li je to bio deo njihove nove inicijative da rade sa novinarima u borbi protiv dezinformacija.[105] Međutim, prema istraživanjima novinara Havijer Lejva, ovaj potez je učinjen kao odgovor članovima njegove publike.[71]

Kontraverzije na Univerzitetima[uredi | uredi izvor]

12. septembra 2022. godine, Frenk Abagnejl je odlikovan nagradom „Heroji u etici“ Univerziteta Ksavijer u Sinsinatiju, Ohajo. Na tom događaju, Abagnejl je održao glavno predavanje na godišnjoj univerzitetskoj seriji „Heroji profesionalne etike". Nakon što je završio svoj govor, Abagnejl je posetiocima ponudio mogućnost da postavljaju pitanja. Član publike, Džim Grinsted, voditelj podkasta „Prevare i Prevariti",[106] postavio je Abagnejlu izazovno pitanje u vezi sa njegovom iskrenošću za priče iz njegovog života. U svom odgovoru, Abagnejl je najavio da nije lagao niti širio dezinformacije u vezi sa svojim životnim iskustvima. On je istakao da nema nikakve veze sa svojom autobiografijom, filmom ili brodvejskim mjuziklom.[71] Univerzitet Ksavijer je posle ovog događaja uklonio sve informacije o njemu sa svoje veb stranice, ne ostavljajući mesto za diskusiju o slučaju od 12. septembra.[107]

Incident na Univerzitetu Ksavijer nije bio prvi put da je Abagnejlova priča izazvala kontroverzu u univerzitetskom kampusu. 1981. godine, nakon što su profesor krivičnog pravosuđa Vilijam Toni i njegovi studenti opovrgli Abagnejlove biografske tvrdnje, nekoliko univerziteta je otkazalo Abagnejlove nastupe. U pokušaju da obezbedi kompromis, Univerzitet Južne Karoline zatražio je od Abagnejla da potpiše izjavu koja bi potvrdila istinitost njegovih biografskih tvrdnji. Univerzitet je obavestio Abagnejla da će mu i dalje biti dozvoljeno da održi govor i da će dobiti honorar za govor, čak i ako ne potpiše izjavu pod zakletvom, ali ako odbije, univerzitet će upozoriti studente na početku govora da Abagnejl nije obećao da će reći istinu. Abagnejl je odbio da potpiše izjavu pod zakletvom, pozivajući se na dokument kao „šamar u lice“.[108]

Kako se skepticizam prema Abagnejlovoj priči širio, delom zbog rada profesora Vilijama Tonija, Abagnejl je sam otkazao naredne govore na univerzitetima. U pismu Jugozapadnom državnom univerzitetu Džordžije, Abagnejl je napisao da je pogrešno profitirati od svoje kriminalne prošlosti govoreći o njoj na univerzitetskim kampusima. Nadalje, u pismu upućenom GSSU-u, Abagnejl je naveo da otkazuje sve govorničke angažmane na fakultetu jer kriminalni aspekti životne priče koju je iznosio „nisu nešto čemu bi mladi upečatljivi umovi trebali biti izloženi“.[109] Usred ove kontraverze, Abagnejla je ispitivao novinar Džon Dagli, koji ga je pitao da li je njegova biografija lažna, na šta je on odgovorio:[108]

„Pa, onda, ja sam najveći prevarant na svetu. Kao što mi je jedan gospodin rekao, 'Ako nisi uradio sve te stvari, a zaradio si sav ovaj novac koji si zaradio avansom, honorarima i govorima, onda ste u stvari najveći svetski prevarant.'“ — Frenk V. Abagnejl, „Prevarant pod vatrom" str.2, Ledger-Enkuirer, 1981, komentarišući da li je njegova autobiografija izmišljena.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Abagnejl i njegova supruga Keli žive na ostrvu Danijel, u Južnoj Karolini. Zajedno imaju tri sina: Skota, Krisa i Šona.[110] Abagnejl tvrdi da ga je susret sa svojom, sada već, suprugom naveo da promeni svoj život. Kako kaže Pol Stening, Abagnejl ju je navodno upoznao dok je bila na tajnom zadatku FBI-a kao prodavačicu u prodavnici.[111]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Najveća prevara na Zemlji: Hvatanje Istine, Dok Možemo, 2020. [11]
  • Uhvati me ako možeš, 1980.
  • Umetnost krađe[112], Knjige Brodveja, 2001.
  • Krađa tvog života, Nasumična kuća/Knjige Brodveja, april 2007. [113]
  • Prevari me ako možeš, 2019. [114]
  • Pravi vodič za krađu identiteta, 2004. [115]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Article clipped from The Herald Statesman”. The Herald Statesman. 1965-07-16. str. 26. Pristupljeno 2024-04-03. 
  2. ^ a b v g „Abagnale Arrested for Auto Theft”. Eureka Humboldt Standard. 1965-06-22. str. 11. Pristupljeno 2024-04-03. 
  3. ^ „Abagnale's First Lecture With New Biography”. The Galveston Daily News. 1977-01-25. str. 1. Pristupljeno 2024-04-03. 
  4. ^ „Paulette Noel Abagnale, 87, Of Mamaroneck”. Mamaroneck Daily Voice (na jeziku: engleski). 2014-11-18. Pristupljeno 2024-04-03. 
  5. ^ „Obituary for Frank W. ABAGNALE”. Daily News. 1972-03-14. str. 95. Pristupljeno 2024-04-03. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Logan, Alan C.; Font, Vince (2020). The Greatest Hoax on Earth: Catching Truth, While We Can (na jeziku: engleski). Glass Spider Publishing. ISBN 978-1-7355572-2-9. 
  7. ^ a b v g d Catch Me If You Can (na jeziku: engleski), 2024-03-29, Pristupljeno 2024-03-30 
  8. ^ „Frank Abagnale, the great con artist and imposter - Crime Library on truTV.com”. web.archive.org. 2009-08-31. Pristupljeno 2024-04-03. 
  9. ^ a b Frank Abagnale | Catch Me If You Can | Talks at Google (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-03 
  10. ^ Frank Abagnale - FedTalks 2013 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-03 
  11. ^ a b v g Logan, Alan C.; Parks, Paula; Zinder, Mark (2020-12-01). The Greatest Hoax on Earth: Catching Truth, While We Can (na jeziku: engleski). Alan C. Logan. 
  12. ^ „Abagnale charged with petit larceny”. Mount Vernon Argus. 1965-02-27. str. 5. Pristupljeno 2024-04-03. 
  13. ^ „Abagnale impersonates police office with toy gun and paper badge”. Mount Vernon Argus. 1965-03-12. str. 12. Pristupljeno 2024-04-03. 
  14. ^ „Abagnale committed to Grasslands psychiatric hospital for observation”. Mount Vernon Argus. 1965-03-13. str. 11. Pristupljeno 2024-04-03. 
  15. ^ a b „Article clipped from The Daily Times”. The Daily Times. 1965-07-16. str. 2. Pristupljeno 2024-04-03. 
  16. ^ „Abagnale claims to graduate pilot school”. Mount Vernon Argus. 1965-07-07. str. 26. Pristupljeno 2024-04-04. 
  17. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (na jeziku: engleski). 2018-10-10. Pristupljeno 2024-04-04. 
  18. ^ a b The Advocate (Louisiana) (na jeziku: engleski), 2024-01-14, Pristupljeno 2024-04-04 
  19. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (na jeziku: engleski). 2018-10-10. Pristupljeno 2024-04-04. 
  20. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (na jeziku: engleski). 2018-10-10. Pristupljeno 2024-04-04. 
  21. ^ a b v g „Did LABI pay a five-figure fee to get flim-flammed by self-proclaimed flim-flam artist at its annual luncheon Tuesday?”. Louisiana Voice (na jeziku: engleski). 2020-02-13. Pristupljeno 2024-04-03. 
  22. ^ a b Holsen, Paul; II, Paul J. Holsen (2014-07-11). Born In A Bottle Of Beer (na jeziku: engleski). CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-5003-8278-0. 
  23. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n „Article clipped from The Daily Oklahoman”. The Daily Oklahoman. 1978-12-14. str. 1. Pristupljeno 2024-03-30. 
  24. ^ Dean, Kristi Eaton and Anna Holton (2011-08-22). „The road to fame”. TulsaPeople Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-30. 
  25. ^ a b v g „Article clipped from The News”. The News. 1974-09-05. str. 1. Pristupljeno 2024-03-30. 
  26. ^ „Uncovering the con man’s biggest lie | The Irish World”. www.theirishworld.com. Pristupljeno 2024-03-30. 
  27. ^ Frank Abagnale (na jeziku: engleski), 2024-03-29, Pristupljeno 2024-03-29 
  28. ^ „The Great Imposter Biographical Claims”. The Times. 1982-02-21. str. 95. Pristupljeno 2024-03-30. 
  29. ^ „Abagnale Makes Biographical Claims”. Plano Daily Star-Courier. 1977-02-11. str. 8. Pristupljeno 2024-03-30. 
  30. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. str. 20. Pristupljeno 2024-03-30. 
  31. ^ „Abagnale Claims Toilet Bowl Escape”. The Honolulu Advertiser. 1978-07-07. str. 49. Pristupljeno 2024-03-30. 
  32. ^ „The Great Imposter Biographical Claims”. The Times. 1982-02-21. str. 95. Pristupljeno 2024-03-30. 
  33. ^ Dean, Kristi Eaton and Anna Holton (2011-08-22). „The road to fame”. TulsaPeople Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-30. 
  34. ^ „Frank W Abagnale & Associates Inc - Company Profile and News”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-30. 
  35. ^ „Fraud Watch Ambassador Named”. AARP States (na jeziku: engleski). 2015-08-27. Pristupljeno 2024-03-30. 
  36. ^ List of The Tonight Show Starring Johnny Carson episodes (1978) (na jeziku: engleski), 2024-03-26, Pristupljeno 2024-03-30 
  37. ^ Partners, Canamedia (2013-12-03), The Tonight Show, Pristupljeno 2024-03-30 
  38. ^ „To Tell The Truth (Joe Garagiola) (Imposter Frank Abagnale) (1977) | Ghostarchive”. ghostarchive.org. Pristupljeno 2024-03-30. 
  39. ^ The Secret Cabaret, Simon Drake, Ricky Jay, James Randi, Open Media, 1990-01-09, Pristupljeno 2024-03-30 
  40. ^ Steven Spielberg (na jeziku: engleski), 2024-03-28, Pristupljeno 2024-03-30 
  41. ^ Leonardo DiCaprio (na jeziku: engleski), 2024-03-21, Pristupljeno 2024-03-30 
  42. ^ „11 Easter Eggs You Never Noticed In Your Favorite Movies”. HuffPost (na jeziku: engleski). 2014-10-17. Pristupljeno 2024-03-30. 
  43. ^ „New book further debunks myth of scam artist Frank Abagnale, Jr. of ‘Catch Me if You Can’ book and movie”. Louisiana Voice (na jeziku: engleski). 2021-04-27. Pristupljeno 2024-04-03. 
  44. ^ „Northern Ireland man exposes ‘Catch Me If You Can’ as work of fiction” (na jeziku: engleski). 2021-07-02. ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2024-04-03. 
  45. ^ „Is Catch Me If You Can a true story? (part 1)”. Pretend Podcast (na jeziku: engleski). 2022-07-06. Pristupljeno 2024-04-03. 
  46. ^ a b v „San Francisco Chronicle - Wikipedia”. en.wikipedia.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  47. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  48. ^ a b v g d „American Rhetoric: Frank Abagnale - National Automobile Dealers Association Convention Address”. www.americanrhetoric.com. Pristupljeno 2024-04-03. 
  49. ^ a b v g d đ e „Talks at Google: Ep1 - Frank Abagnale | Catch Me If You Can”. talksatgoogle.libsyn.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  50. ^ „Abagnale interacts with coeds using deception.”. Arizona Daily Star. 1970-11-21. str. 34. Pristupljeno 2024-04-03. 
  51. ^ „Frank Abagnale claimed he never ripped off any individuals.”. The Item. 1982-09-29. str. 5. Pristupljeno 2024-04-03. 
  52. ^ BBC HardTalk Interview with Frank Abagnale (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-03 
  53. ^ „Frank Abagnale claimed he never targeted 'mom and pop' stores.”. The Ithaca Journal. 1980-11-20. str. 29. Pristupljeno 2024-04-03. 
  54. ^ „Abagnale Describes Stealing from Call Girl”. El Paso Times. 1977-10-20. str. 11. Pristupljeno 2024-04-03. 
  55. ^ „Abagnale Claims Never Considered Real Criminal”. Star Tribune. 2002-12-22. str. F7. Pristupljeno 2024-04-03. 
  56. ^ „LADB :: Attorney Status Search”. www.ladb.org. Pristupljeno 2024-04-03. 
  57. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  58. ^ a b „Abagnale Claims Escape From Atlanta Federal Penitentiary”. Arizona Daily Sun. 1982-02-24. str. 6. Pristupljeno 2024-04-03. 
  59. ^ „Abagnale Describes Work as a Pediatrician”. The Tampa Tribune. 1981-03-26. str. 161. Pristupljeno 2024-04-03. 
  60. ^ „Abagnale Describes Physical Exams”. The Daily Herald. 2005-03-11. str. 32. Pristupljeno 2024-04-03. 
  61. ^ Botes, Zanandi (2022-04-16). „'Catch Me If You Can' - The Real Guy Was Full Of It”. Cracked.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  62. ^ a b „Ohio State catches Frank Abagnale for lecture on life, time in FBI”. The Lantern (na jeziku: engleski). 2014-02-26. Pristupljeno 2024-04-03. 
  63. ^ „Backrooms and bayous : my life in Louisiana politics | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  64. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. str. 20. Pristupljeno 2024-04-03. 
  65. ^ „Abagnale Can't Remember”. Wausau Daily Herald. 2002-12-29. str. 36. Pristupljeno 2024-04-03. 
  66. ^ „American Mensa's Annual Gathering | July 3-7, 2024”. ag.us.mensa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  67. ^ „Abagnale claims prison escape”. El Paso Herald-Post. 1979-02-22. str. 25. Pristupljeno 2024-04-03. 
  68. ^ „Bob Baker's Newsthinking”. web.archive.org. 2007-10-12. Pristupljeno 2024-04-03. 
  69. ^ „Frenk Abagnejl o knjizi i filmu”. 
  70. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. str. 20. Pristupljeno 2024-04-03. 
  71. ^ a b v „Frank Abagnale, a conman, gets an ethics award (part 8)”. Pretend Podcast (na jeziku: engleski). 2022-10-11. Pristupljeno 2024-04-03. 
  72. ^ „Abagnale Can't Remember”. Wausau Daily Herald. 2002-12-29. str. 36. Pristupljeno 2024-04-03. 
  73. ^ a b Stringfellow, Jonathan. „Infamous American Fraudster Frank Abagnale to speak at upcoming CSU event”. The Uproar. Pristupljeno 2024-04-03. 
  74. ^ April 27, | Posted-; A.m, 2006 at 11:54. „Did Frank Abignale Really Teach at BYU?”. www.ksl.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-03. 
  75. ^ „Could this famous con man be lying about his story? A new book suggests he is”. WHYY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-04. 
  76. ^ „Charleston Home + Design Magazine - Spring 2014 by Charleston Home + Design Magazine - Issuu”. issuu.com (na jeziku: engleski). 2014-03-25. Pristupljeno 2024-04-04. 
  77. ^ Writer, NewsNet Staff (2005-03-11). „The art of the steal”. The Daily Universe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-04. 
  78. ^ „WHRO Radio & TV Programs, Podcasts, Episodes”. mediaplayer.whro.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-04. 
  79. ^ „Is Catch Me If You Can a true story? (part 1)”. Pretend Podcast (na jeziku: engleski). 2022-07-06. Pristupljeno 2024-04-04. 
  80. ^ „Abagnale Claimes FBI Most Wanted”. The Post-Crescent. 1980-10-18. str. 3. Pristupljeno 2024-04-06. 
  81. ^ „Personal Claim to Top Ten Most Wanted”. News Record. 1994-03-24. str. 6. Pristupljeno 2024-04-06. 
  82. ^ „DreamWorks Press Release”. The News Journal. 2001-09-09. str. 174. Pristupljeno 2024-04-06. 
  83. ^ „Most wanted : a history of the FBI's ten most wanted list | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-06. 
  84. ^ „Concedes not on most-wanted list”. The Guardian. 2002-12-19. str. 36. Pristupljeno 2024-04-06. 
  85. ^ „Dinner speaker concedes not on most-wanted list”. Journal Gazette. 2003-01-03. str. 4. Pristupljeno 2024-04-06. 
  86. ^ „Post-Rehab II: Keeping it real - Newsthinking by Bob Baker”. web.archive.org. 2021-07-19. Pristupljeno 2024-04-06. 
  87. ^ „Abagnale arrested after two days on the lam”. Ledger-Enquirer. 1970-11-05. str. 34. Pristupljeno 2024-04-06. 
  88. ^ Frank Abagnale Jr on Catch Me If You Can - Film 90022 (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-06 
  89. ^ „Interview with the FBI agent who arrested Frank Abagnale (part 6)”. Pretend Podcast (na jeziku: engleski). 2022-09-13. Pristupljeno 2024-04-06. 
  90. ^ „Abagnale claims parole undercover work”. The Indianapolis Star. 2016-05-02. str. A6. Pristupljeno 2024-04-06. 
  91. ^ a b „Ambush interview with Frank Abagnale, the con artist behind Catch Me If You Can (part 5)”. Pretend Podcast (na jeziku: engleski). 2022-08-30. Pristupljeno 2024-04-06. 
  92. ^ „Walmart Security Chief Criticizes Data Breach Prevention Strategies”. ITPro Today: IT News, How-Tos, Trends, Case Studies, Career Tips, More (na jeziku: engleski). 2022-03-11. Pristupljeno 2024-04-06. 
  93. ^ Prairie Pulse: Frank Abagnale (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-06 
  94. ^ „Abagnale claims federal contracts”. Reno Gazette-Journal. 1988-01-31. str. 39. Pristupljeno 2024-04-06. 
  95. ^ „Abagnale, Wife File Chapter 7 Bankruptcy”. Tulsa World. 1991-09-26. str. 25. Pristupljeno 2024-04-06. 
  96. ^ „Article clipped from Kenosha News”. Kenosha News. 1982-02-26. str. 7. Pristupljeno 2024-04-06. 
  97. ^ „Article clipped from The Atlanta Constitution”. The Atlanta Constitution. 2003-01-13. str. C2. Pristupljeno 2024-04-06. 
  98. ^ „Abagnale gave occasional lectures”. Newsday. 2002-12-23. str. 72. Pristupljeno 2024-04-06. 
  99. ^ Frank Abagnale Jr: Inside OSU With Burns Hargis (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-06 
  100. ^ „The FBI : a centennial history, 1908-2008 | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-06. 
  101. ^ „Most wanted: FBI seeks more applicants for special agents”. wtsp.com (na jeziku: engleski). 2019-02-25. Pristupljeno 2024-04-06. 
  102. ^ „Did LABI pay a five-figure fee to get flim-flammed by self-proclaimed flim-flam artist at its annual luncheon Tuesday?”. Louisiana Voice (na jeziku: engleski). 2020-02-13. Pristupljeno 2024-04-06. 
  103. ^ „Abagnale Claims to be Ethics Instructor at FBI Academy”. Star Tribune. 2015-05-13. str. D2. Pristupljeno 2024-04-06. 
  104. ^ Frank Abagnale | Catch Me If You Can | Talks at Google (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2024-04-06 
  105. ^ „Google collaborates with news industry to combat misinformation”. International News Media Association (INMA). Pristupljeno 2024-04-06. 
  106. ^ „We caught him because we could: Frank Abagnale Jr. still conning us”. Scams & Cons (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-06. 
  107. ^ „Xavier University”. Xavier University (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-06. 
  108. ^ a b „Conman Speaker Under Fire, Now Leaving College Circuit”. Ledger-Enquirer. 1982-10-21. str. 2. Pristupljeno 2024-04-06. 
  109. ^ „Con Man Speaker Under Fire, Now Leaving College Circuit”. Ledger-Enquirer. 1982-10-21. str. 1. Pristupljeno 2024-04-06. 
  110. ^ „Charleston Profile: Bona Fide* - Not specious or counterfeit: genuine. Meet the real Frank Abagnale Jr.”. web.archive.org. 2010-10-06. Pristupljeno 2024-03-30. 
  111. ^ Paul Stenning (na jeziku: engleski), 2024-02-02, Pristupljeno 2024-03-30 
  112. ^ The Art of the Steal (2013 film) (na jeziku: engleski), 2024-03-29, Pristupljeno 2024-03-30 
  113. ^ Abagnale, Frank W. (2008-05-13). Stealing Your Life: The Ultimate Identity Theft Prevention Plan (na jeziku: engleski) (Reprint edition izd.). Crown. ISBN 978-0-7679-2587-7. 
  114. ^ Abagnale, Frank (2019-08-27). Scam Me If You Can: Simple Strategies to Outsmart Today's Rip-off Artists (na jeziku: engleski). New York: Portfolio. ISBN 978-0-525-53896-7. 
  115. ^ Abagnale, Frank W. (2004-01-01). Real U Guide To Identity Theft (na jeziku: engleski). Real U Guides. ISBN 978-1-932999-01-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:AleksaIT/песак&oldid=27772210”