Корисник:AleksaIT/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Френк В. Абагнејл
Френк В. Абагнејл 2008. године

Френк Вилијем Абагнејл, рођен 27. априла 1948. у Бронксвилу, амерички је саветник за безбедност који је стекао славу као обмањивач и лажов у периоду од своје 15. до 21. године.[1][2] Познат је по томе што је имао барем осам различитих идентитета, укључујући пилота, лекара, затворског службеника и адвоката.[3] Провео је мање од пет година у затвору пре него што је почео да ради за федералну владу. Тренутно је консултант и предавач на ФБИ академији. Поред тога, води и своју приватну консултантску фирму која се бави саветима у области финансијских обмана и превара.

Детињство[уреди | уреди извор]

Френк је рођен 27. априла 1948. у Бронксвилу, Њујорк. Он је био треће од четворо деце. Његов отац, по коме је и добио име, упознао је његову мајку у Алжиру, док је служио војску у Другом светском рату. Убрзо су се венчали, упркос 13-годишњој разлици.[4][5] Детињство је провео у Бруксвилу, Њујорк. Када је имао 12 година, његови родитељи су се раздвојили, а развели када је имао 15 година. Након развода, Абагнејл је одлучио да живи са својим оцем и маћехом у Маунт Вернону, Њујорк.[6]

Абагнејл тврди да му је прва жртва био сопствени отац, који му је дао кредитне картице за бензин и камион да би му помагао око посла. Са 15 година, Абагнејл је смислио шему да добије кеш, коју није било лако пратити. Користио је картицу да "купи" гуме, акумулаторе и друге делове аутомобила на бензинским станицама, а затим их је продавао.[7][8] Дуг који је тако направио оцу је износио 3.400 долара (26.078 долара 2024. године).

Након тога је био послат у реформску школу у Вестчестеру, Њујорк.[7] У бројним интервјуима је тврдио да је похађао елитну католичку приватну школу у Вестчестеру, Иона Преп, до 10. разреда са 16 година, 1964. године,[9][10] али не постоји ниједна слика нити документ са његовим именом у Иони, нити се иједан алумни сећа њега.[11]

Прве преваре[уреди | уреди извор]

У децембру 1964. године, са 16 година, Абагнејл се пријавио у морнарицу Сједињених Држава. Међутим, отпуштен је после мање од три месеца, тачније 18. фебруара 1965. године.[6] Само неколико дана након пуштања, 26. фебруара 1965. године,[12] ухапшен је због крађе у Маунт Вернону. У марту исте године, представљајући се као полицајац из Скарсдејла, Њујорк, ушао је у стан једног становника Маунт Вернона, тврдећи да истражује случај који укључује њихову ћерку. Осумњичена особа је била скептична и позвала је полицију Маунт Вернона. Када су пристигли, пронашли су Абагнејла са пиштољем-играчком и папирном полицијском значком. Абагнејл је ухапшен и кажњен због оптужбе за скитњу након што га је жртва препознала у групи.[13] Следећег дана, суд је наредио да се Абагнејл пошаље у психијатријски институт Граслендс, у округу Вестчестер, на посматрање. [14]

У јуну 1965. године, Федерални истражни биро је ухапсио Абагнејла у Јурици, Калифорнија, због крађе аутомобила након што је украо Форд Мустанг од једног од суседа свог оца. Абагнејл је приказан у локалним новинама, како седи у аутомобилу, док га испитује специјални агент Ричард Милер из ФБИ-а.[2] Он је финансирао своје путовање од Њујорка до Калифорније бланко чековима украденим из породичног предузећа које се налази у парку поред реке Бронкс.[1][15] Абагнејл је такође оптужен да се лажно представљао као амерички царински службеник, иако је ова оптужба касније одбачена. 2. јула 1965. овај случај украденог аутомобила је пребачен у јужни округ Њујорка.[6]

Пилот[уреди | уреди извор]

Након што је пуштен на условну слободу код свог оца, због суочавања са оптужбама за крађу аутомобила, 17-годишњи Абагнејл је одлучио да се претвара да је пилот. Униформу је набавио у компанији за униформе на Менхетну, купљену новцем који је стекао фалсификовањем чекова. 7. јула 1965. године, обавестио је локалне медије да је завршио пилотску школу Американ ерлајнса у Форт Ворту, Тексас.[16] Међутим, неколико дана касније, ухапшен је због крађе чекова у Такахоу, Њујорк.[1][15] Абагнејл је осуђен на три године затвора у Грејт Медоу у Камстоку, Њујорк, због украдених чекова. Након што је одслужио само две године казне, пуштен је на условну слободу код своје мајке. Међутим, прекршио је услове условне слободе осудом за крађу аутомобила у Бостону, Масачусетс, и враћен је у затвор Грејт Медоу на годину дана.[6]

Након пуштања на слободу 24. децембра 1968. године, 20-годишњи Абагнејл се представљао као пилот ТВА и преселио се у Батон Руж, Луизијана. Тамо је ушао у кућу локалног учитеља музике, чија је ћерка била стјуардеса у Делта ерлајнсу, кога је упознао у Њујорку. У Батон Ружу, Абагнејл се такође дружио са локалним министром, тврдећи да је магистрирао социјални рад на колеџу Итака и тражио посао са угроженом децом са интелектуалним и сметњама у развоју.[17] Министар је постао сумњичав када је утврдио да су негови подаци „очигледно лажни“.[18] Након што је Абагнејл рекао да је отпуштени пилот ТВА, постао је сумњичав и обавестио авио-компанију, која га је обавестила да је Абагнејл преварант.[18] Потом је контактирао полицију у Батон Ружу, која је ухапсила Абагнејла 14. фебруара 1969. године, првобитно под оптужбом за скитњу. Касније је утврђено да је незаконито одвезао аутомобил изнајмљен у Флориди и да поседује лажну идентификацију службеника авио-компаније.[19] Детективи су открили да је украо бланко чекове од своје породице и локалног предузећа у Батон Ружу и био је оптужен за крађу и фалсификовање.[20] Осуђен је на 12 година условне казне 2. јуна 1969. године, али је касније побегао из Луизијане у Европу, пошто није могао да плати кауцију.[6][21]

Осуде у Европи[уреди | уреди извор]

Након осуђивања у Луизијани, побегао је у Европу, конкретно у Француску. Међутим, након само две недеље тамо, ухапшен је у Монпељеу у септембру 1969. године. Осуђен је на четири месеца затвора због крађе, али је одслужио само три месеца у затвору Перпињан.

Након тога, пребачен је у Шведску, где је осуђен на кажњавање због тешке преваре и фалсификовања. Према изворима, у граду Клипану је извршио превару над две породице и украо један аутомобил. Провео је два месеца у затвору у Малмеу. Као казна, забрањен му је улазак у Шведску у наредних осам година, а такође морао је да плати штету коју је нанео људима током тог периода. Ипак, извори наводе да никада није исплатио ту надокнаду.

У јуну 1970. године, враћен је у Сједињене Америчке Државе, пошто његова жалба није успела.

Повратак у Америку[уреди | уреди извор]

22-годишњи Абагнејл је по повратку у Америку, у пилоткој униформи, обилазио универзитетске кампусе, где је тврдио да регрутује стјуардесе за Пан Ам. На Универзитету у Аризони се представљао као лекар и пилот. По речима Пол Холсена[22], Абагнејл је обавио пар прегледа на студенткињама које су се пријавиле да буду део његове посаде лета. Ниједна од тих особа није уписана у његов измишљени програм, на шта указују његова биографија и филм.[23]

Након што је уновчио чек који је изгледао као платни чек Пан Ам-а, 30. јула 1970. године у Дараму, Северна Каролина, ФБИ је поново кренуо за њим. Три месеца касније, 2. новембра 1970. године, након што је уновчио десет лажних Пан Ам  платних чекова у различитим градовима, ухапшен је у Округу Коб у Џорџији. Побегао је из затвора У Округу Коб и ухапшен је четири дана касније у Њујорку. 1971. године је осуђен на десет година затвора  због фалсификовања чекова који су износили 1.448,60 долара(11.225,45 долара 2024. године). Додатно је осуђен на још две године због бекства из локалног затвора у Округу Коб.[11][23]

1974. године, Абагнејл је пуштен на условну слободу након што је одслужио две од своје 12-годишње казне у Федералном Поправном Институту у Петерсбургу. Одлуку о томе где ће боравити након што буде условно пуштен препустио је суду, јер наводи да није желео да се врати својој породици у Њујорк. Суд је одлучио да ће бити пуштен на условну слободу у Хјустону.[24]

Након изласка на слободу, Абагнејл је тврдио да је обављао различите послове, укључујући кувара, радника у продавници и филмског сниматеља. Међутим, често је бивао отпуштен када би о његовој криминалној прошлости сазнали. Поново се представљао као пилот 1974. године да би добио посао у кампу Манисон, где је затворен због крађе камера својих колега.[25] За ово је добио само новчану казну. Након тога је радио у сиротишту у околини Хјустона, претварајући се да је пилот са дипломом магистра. Овде је морао да тражи хранитељске породице за децу у сиротишту. Међутим, његова превара је откривена од стране његовог службеника за условну казну, који га је уклонио са посла у сиротишту и преместио у простор изнад своје гараже.[26] Касније је нашао посао у Eтни, али је убрзо је отпуштен и тужен због преваре са чековима.[11]

Тврди да је 1975. године обратио банци са намером да им помогне у откривању трикова које користе преваранти. Поставио је услов да банка дугује његу само 50 долара, ако се његове информације покажу корисним, у противном му не дугују ништа.[27] Овим почетком нове каријере као говорника, Абагнејл је фалсификовао своју биографију, наводећи да је сарађивао са полицијом Лос Анђелеса и Скотланд Јардом.[28]

1977. године, Абагнејл је одржавао јавне говоре, где је тврдио да је између 16. и 21. године био педијатару болници у Џорџији годину дана, помоћник државног тужиоца годину дана, професор социологије два семестра на универзитету, као и да је две године био пилот америчке авиокомпаније Пан Американ. Поред тога, тврдио је да су студенткиње, које је он обучавао, биле стјуардесе и да су са њим путовале три месеца широм Европе. Такође је тврдио да је побегао ФБИ-у из комерцијалне авиокомпаније, на међународном аеродрому Џон Ф. Кенеди у Њујорку.[29][30] 1978. године је ову причу испричао новинару Хонолулу Адвертисер-а, те да је побегао кроз отвор WC шоље у купатилу, изашао на тротоар, те претрчао писту аеродрома и након тога позвао такси.[31] Абагнејл је тврдио да је померио канализациони контејнер у страну, тако да нико ништа није чуо:"Почео сам да трчим. Мислио сам да су одмах иза мене. Оно што нисам знао је да су врата била отворена и када су се затворила цео механизам се вратио на своје место. Ништа се није чуло због буке мотора".[32]

Преселио се са својом породицом (супругом Кели и три сина) у Тaлсу, Оклахома. Ту су живели наредних 25 година. Након што су њихови синови напустили кућу, због факултета и посла, одлучили су да напусте Тaлсу, те су се преселили у Чарлстон у Јужној Каролини.[33]

1976. године је основао компанију Абагнејл и сарадници[34], која даје савете другим компанијама о безбедности докумената. 2015. године је именован за амбасадора ААРП-а, где помаже да се обезбеде онлајн програми за едукацију веће масе о заштити због крађе идентитета и сајбер криминала. 2018. године је почео да води свој подкаст(Савршена превара) у ком говори о преварантима, како их наћи и којим методама за преваре се служе.[35]

У медијима се појављивао више пута: Вечерашња емисија, Рећи истину 1977. године,[36][37][38], енглеској ТВ серији Tајни Кабаре 1990-их[39]. Књигу о животу Френка Абагнејла, Ухвати ме ако можеш[7], је режисер Стивен Спилберг[40] 2002. године претворио у истоимени филм, у којем главну улогу има Леонардо ДиКаприо[41], који глуми Абагнејла, док се и прави Абагнејл појављује у филму као полицајац који приводи ДиКарприја.[42]

Истинитост тврдњи[уреди | уреди извор]

Током својих бројних говора и појављивања на телевизији, Абагнејл је навео многе злочине. Међу њима се наводи да је био тражен у 26 земаља, да је интензивно радио за ФБИ и да је неколико пута побегао из притвора ФБИ-а. Такође је тврдио да је уновчио преко 17.000 лажних чекова, у вредности од 2.5 милиона долара, и да је радио као помоћник државног тужиоца и лекар. Поред тога, он је изјавио да је започео лажни програм за стјуардесе, путујући са њима широм Европе два месеца, и прешао преко 3 милиона ваздушних миља прерушен у пилота.[6] Скоро све ове трвдње поричу новинари.[21][23][43][44][45][46][47]

У јавним предавањима која су описивала његову животну причу, Абагнејл је доследно тврдио да је "ухапшен само једном", и то у Монпељеу, Француска.[48][49] Међутим, јавна евиденција показује да је Абагнејл ухапшен у Њујорку (више пута), Калифорнији, Масачусетсу, Луизијани, Џорџији и Тексасу.[1][2][21][6][25][50]

Иако су јавне евиденције показивале да је Абагнејл често циљао мала предузећа и појединце,[1][2][6][21][25] он је тврдио да никада није опљачкао појединце.[51] Он је изјавио новинарки ББЦ-а и Асошијетед пресу[52][53] да никада није циљао појединце, иако је, како он каже, једину особу коју је преварио била проститутка из Мајамија, додавши да ју је преварио за 400 долара користећи фалсификовани благајнички чек од 1.400 долара.[54] У 2002. години за Стар Трибуне, Абагнејл је изјавио да га људи нису сматрали криминалцем због тога што никога није повредио, тврдећи да су му жртве биле велике корпорације и да је пре преварао веће компаније.[55]

Међутим, појединци који су били мете Абагнејла, описали су дугорочне последице виктимизације - "Имао је кључ од наших улазних врата, никада га нисмо пронашли. Променили смо браву. Нахранио сам га. Ја сам кувао. Више не верујем људима толико." - Чарлет Паркс, жртва Абагнејла интервјуисана 27. априла 1981. године, Адвокат.

Његову тврдњу да је положио правосудни испит у Луизијани, да је радио за државног тужиоца Џека П. Ф. Гремилиона и да је затворио 33 случаја, неколико новинара је оспорило 1978. године.[23][46] Није пронађен ниједан запис о томе да је Абагнејл икада био члан адвокатске коморе Луизијане,[56] и ниједан доказ не показује да је икада радио као помоћник главног тужиоца у канцеларији државног тужиоца Луизијане. 1978. године, Државна адвокатска комора Луизијане је проверила све оне који су полагали правосудни испит и закључила да Абагнејл никада није полагао испит користећи своје име или псеудоним. Државно тужилаштво је испитало исплате свим запосленима за време када је Абагнејл тврдио да је тамо радио и закључили су да никада није радио у канцеларији користећи своје име или псеудоним.[23] Након што се Абагнејл појавио у емисији "Вечерашња емисија", тадашњи први помоћник државног тужиоца Кен ДеЈеан дао је новинару низ питања да постави Абагнејлу о опису тадашњег државног тужиоца Гремилиона. Абагнејл није успео да тачно одговори на питања.

"Тај човек није варалица, он је лажов."

— Кенет Ц. ДеЈеан, први помоћник државног тужиоца, „Велики варалица“, 24. април 1981, Адвокат.[57]

Абагнејл је тврдио да је, када је имао 18 година, радио годину дана као надзорни педијатар у Општој болници Каб у Маријети, Џорџија. Он је тврдио да је радио у смени од поноћи до 8 ујутру, надгледајући седам резидената и 42 медицинске сестре.[23] Абагнејл је тврдио да је посећивао универзитетску библиотеку и да је напамет учио медицинске часописе и уџбенике: „Са својим фотографским памћењем, лако бих могао да запамтим било шта".[58] Абагнејл је рекао публици да током једне године у Каб Генералу нико није сумњао у његову позицију као лекара: „Тако да сам направио обилазак, покупио папире, нашкрабао неколико редова, парафразирао их и сви су мислили да сам радио добар посао".[59] Међутим, болнички администратори су рекли новинарки Ајри Пери да болница није имала смену од поноћи до 8 ујутро, нити је постојало радно место редовног педијатра преко ноћи у то време.[23] Користећи записе из Државног архива Њујорка, аутор Алан Ц. Логан је показао да је Абагнејл био у затвору Грејт Меадов, у Комстоку, Њујорк, када је имао 18 година.[6]

Међутим, Абагнејлова тврдња да је глумио доктора није сасвим без основа. На кампусу Универзитета у Аризони 1970. године, изјавио је да је пилот и лекар. Према Пол Холсену, који је у то време био старији универзитетски студент и лиценцирани комерцијални пилот, Абагнејл га је обавестио да је тамо у име Пан Ам-а да регрутује и спроводи физичке прегледе кандидата. У својој аутобиографији, Холсен је тврдио да су га власти, након што је откривена Абагнејлова превара, обавестиле да је Абагнејл заиста спроводио физичке прегледе ученика.[22] Званичници Универзитета у Аризони признају да је Абагнејл комуницирао са 12 студенткиња.[23] Абагнејл је отворено признао да је обављао прегледе младих жена док је глумио доктора: „Када су девојке наилазиле, увек сам их детаљно прегледао и слао их на пут. Био сам млад, али не и глуп”.[48][60][61][62] 2021. године, председавајући за новинарство Државног универзитета Луизијане Роберт Ман је изразио жаљење што се није супротставио Абагнејловој тврдњи да обавља физичке прегледе као лекар: „Гледајући на моју причу о догађају, [Абагнејлово предавање] постиђен сам оним што сам написао о Абагнејловом времену када се представљао као педијатар. Мука ми је од читања ових речи у којима се Абагнејл хвалио сексуалним злостављањем".[63]

Абагнејл је тврдио да има коефицијент интелигенције 140, као и да може да запамти 90% онога што прочита. Такође наводи да је због тога успео да добије потребан резултат на правосудном испиту.[64] Упркос тврдњама о фотографском памћењу, када га је новинар америчког листа Данашњи новинари Енди Сејлер питао о детаљима његових улога и покрета из 1960-их, Абагнејл је одговорио рекавши: "Дођеш до тачке у животу где одеш, не знам шта сам урадио“.[65]

2021. године, Абагнејл је био главни говорник на америчкој конференцији Менса у Хјустону. Организатори су тврдили да је ФБИ трагао за њим и да је уновчио лажне чекове вредне милионе долара док се представљао као пилот и доктор.[66]

Једна од Абагнејлових најзначајнијих тврдњи је било наводно бекство из затвора Сједињених Америчких Држава, Атланта, 1971. године:[67]

"Две недеље сам био у једном од највећих затвора, са највишим степеном безбедности, у САД-у, када сам се представљао као инспектор затвора и изашао, поред наоружаних чувара." —Франк В. Абагнејл, „Бивши затвореник прича о триковима трговине“, 22. фебруар 1979. године, Ел Пасо Хералд-Пост

1982. године, Абагнејл је рекао новинарима: „Био сам, и још увек сам, једини и најмлађи човек који је побегао из тог затвора“. [58] Међутим, Савезни биро за затворе је потврдио да Абагнејл никада није био смештен у федералном затвору у Атланти: „ Никада није примљен, тако да не видим како је могао да побегне“, рекао је управник Двајт Амстуц.[23]

1978. године, након што је Абагнејл био истакнути говорник на семинару о борби против криминала, репортер Сан Франциско Кроникл-а испитао је његове тврдње. Телефонски позиви банкама, школама, болницама и другим институцијама које је Абагнејл поменуо нису показали никакве доказе о његовим преварама под псеудонимима које је користио. Абагнејлов одговор је био: „Због срамоте која је укључена, сумњам да би неко потврдио информацију“. Касније је рекао да је променио имена.[68]

Даље сумње су се појавиле у вези са Абагнејловом причом након појављивања у октобру 1978. године у Вечерашњој емисији са Џонијем Карсоном, уз новински чланак који каже:

- Абагнејл је заиста осуђени уметник од поверења. Али он проналази људе који му верују док промовише и измишља разноврсну криминалну прошлост. — Стивен Хол, Сан Франциско Кроникл, „Џони је преварен“, 6. октобар 1978.[46]

У децембру 1978. Абагнејлове тврдње су поново истражене након што је посетио Оклахома Сити на разговору.[23] У оквиру своје истраге, Пери је разговарао са заступником Пан Ам-а Брусом Хактхаусеном, који је одговорио на питања новинара рекавши:

Ово је први пут да смо чули за ово, а чули бисмо или барем запамтили да се догодило. Не заборавите на 2.5 милиона долара лажних чекова. Рекао бих да је овај тип лажан као новчаница од 3 долара. — Ајра Пери, Дневни Оклахоман, "Истрага показује да 'реформисани' преварант још није одустао", 10. децембар 1978.

2002. године, Абагнејл је реаговао на тврдње о лажима у његовој аутобиографији путем изјаве на веб-сајту своје компаније. У изјави се наглашава да је косценариста само четири пута интервјуисао, али да је прича у његовој књизи преувеличана и преокренута, одражавајући стил сценаристе и жељу уредника. [69] Истовремено, Абагнејл је настојао да потврди своју биографију, наводећи да је радио као лекар, адвокат и професор докторских наука. Такође је тврдио да је појављивао на националној телевизији 1977. године у емисијама као што су "Рећи истину" и "Вечерашња емисија" са Џонијем Карсоном. Ове тврдње је подржао и у медијским извештајима, што је довело до суочавања са тврдњама о преувеличавању у његовој аутобиографији, а такође су довеле у питање и улогу његовог коаутора, Стена Рединга.[70]

Упркос тврдњи Абагнeјловог веб сајта о коаутору његове аутобиографије Стану Редингу, истраживачки новинар Хавијер Леива открио је опскурну насловну причу Правог детектива (јануар, 1978.) у којој је Абагнејл испричао свој живот. У Правом детективу, Абагнејл је тврдио да је положио правосудни испит у Луизијани, радио као помоћник државног тужиоца, да је био запослен као професор социологије, радио као педијатар у Атланти, побегао из тоалета у авиону, побегао из федералног затворског затвора у Атланти, регрутовао студенте Универзитета Аризоне (и путовао са њима по Европи недељама) и уновчио 2.5 милиона долара у чековима. Ове тврдње претходе, неколико година, коауторској аутобиографији, а такође показују да је Абагнејл тај који је измислио и преувеличао своју животну причу, а не Стен Рединг.[71]

2002. године, на премијери филма Ухвати ме ако можеш, Абагнејл је признао новинару Ендију Зајлеру из САД Данас да су лажна представљања у аутобиографији измишљена: „Неколико дана сам глумио доктора, неколико дана сам био адвокат. У књизи је као да ово радим годину дана".[72] Упркос овом признању, у јавним говорима, Абагнејл би се вратио на своје тврдње о дуготрајном лажном представљању доктора и да је годину дана радио као адвокат.[7][48][9] Извештава се да Абагнeјлов хонорар за говор о својој наводној животној причи износи између 20.000 и 30.000 долара.[73]

2006. године, новинар КСЛ Скот Хоз оспорио је Абагнејла тврдњом да је радио као професор социологије са докторатом на Универзитету Бригам Јанг (БИУ) два семестра. Абагнејл је тврдио да не може да се сети детаља, као и да је његов коаутор Рединг преувеличао неке ствари. Хоз је „освежио Френково памћење“ и показао му сопствене речи, укључујући филмску књигу "Ухвати ме ако можеш" и кредите који су се појавили на крају филма "Ухвати ме ако можеш", где је Абагнејл, а не Рединг, тврдио да је професор на БИУ.[7] Абагнејл је признао Хoзу да је можда био гостујући предавач.[74]

"Дакле, упркос тврдњи да је професор социологије у најмање три књиге, две чији је аутор само Абагнејл, и тврдњи на премијери филма, чини се да је Абагнејлова прича да је радио као професор на БИУ углавном или у потпуности само још једна лаж". — Скот Хоз, "Да ли је Франк Абигнејл заиста предавао на БИУ?", 27. април 2006, КСЛ-ТВ

До 2020. године, писац Алан Ц. Логан спровео је обимну истрагу која је истраживала искуства Абагнејлових жртава. Користећи новинске чланке, административне документе и јавне записе који нису били претходно истражени, Логан је обликовао временски оквир који је довео у питање веродостојност Абагнејлове приче о његовој криминалној прошлости, од 1964. до 1974. године. У својој књизи, Логан тврди да је велики део Абагнејлових тврдњи о криминалним делима лаж. Користећи записе из Државног архива Њујорка, Логан је открио да је Абагнејл био у затвору у Камстоку, Њујорк, у периоду од 1965. до 1968. године, што је време када је Абагнејл тврдио да је извршио своје највеће злочине.[6] Логанова истрага је такође открила низ мањих кривичних дела која Абагнејл никада није признао. Различити медији су тражили коментаре од Абагнејла у вези са садржајем Логанове књиге, која је укључивала изјаве жртава и цитирања јавно доступних записа. Абагнејл је одговорио да књига „није вредна коментара“.[73][75]

Хапшење Франка Абагнејла, Френсвуд, Тексас, 1974.

Абагнeјл је рекао новинарима: „Осуђен сам због лажних чекова у вредности од 2.5 милиона долара“. Касније је тврдио и да је ангажовао адвокатску фирму да врати сав новац хотелима и другим компанијама.[76] Међутим, евиденција савезног суда показује да је Абагнејл осуђен за фалсификовање 10 чекова Пан Американ ерлајнс-а у пет држава (Тексас, Аризона, Јута, Калифорнија и Северна Каролина), у укупној вредности мање од 1.500 америчких долара.[6] Након пуштања на условну слободу 8. фебруара 1974. године, тврдио је да је отишао да ради за ФБИ, али након тог датума, Абагнејл је ухапшен због крађе у дечијем кампу у Френдсвуду, Тексас, 29. августа 1974. године.[25]

У многим интервјуима, Абагнејл је тврдио да је зарадио милионе долара од својих патената.[48][77] Напротив, веб-сајт Канцеларије за патенте и жигове Сједињених Америчких Држава не наводи Абагнејла као особу или Абагнејла и Сараднике као предузећа или носиоце било ког патента, и ниједно није наведено као проналазач на било ком патенту. У својим патентима за дизајн чекова, канадски проналазач Калин А. Сандру само помиње у одељку Позадина проналаска, да су КПМГ и Абагнејл и Сарадници групе које потврђују да превара чекова представља значајан проблем.

Логан, опасан јавним записима, детаљно је изнео своја открића у НПР програму "Гледај Америку", 13. августа 2021, емитованом на ВХРО.[78]

2022. године, новинар Хавијер Леjва самостално је приступио јавним подацима које је прво открио Логан. Он је потврдио да је Абагнejл био у затвору између 17. и 20. године, а затим осуђен за крађу у Батон Ружу у јуну 1969. Леjва је додатно проучио записе о Пан Ам-иним проверама Абагнejловог случаја и потврдио да је његова осуда, када је имао 22 године, била због суме мање од 1.500 долара. Израчунао је да је између 1965. и 1970. године Абагнejл провео само неколико месеци на слободи, док су његови записи из затвора показали да је већи део тог времена био у затвору. На конференцији Конект ИТ Глобал 2022 у Лас Вегасу 23. јуна 2022. године, Леjва је се суочио са Абагнejлом са затворским и другим јавним документима у рукама. Ове догађаје описао је у својој подкаст серији "Претвори се – Ухвати ме стварно ако можеш" (1. део).[79]

Однос са Федералним истражним бироом[уреди | уреди извор]

Једна од Абагнејлових најконтроверзнијих тврдњи је његов однос са ФБИ-јем. 1977. године, када је Абагнејл почео да тврди да је пет година провео у бекству, укључујући преваре за разне професије, није тврдио да ради за ФБИ. Међутим, он је искористио имена особља ФБИ-а да би поткрепио своје нове биографске тврдње. 1978. године, новинар Ира Пери је утврдио да Абагнејл и његов публициста дају имена агената ФБИ-а било којој странци која је тражила референце или верификацију његове наводне биографије; у суштини, посебно су дали име Роберта Руса Френка, за кога су тврдили да је „бивши агент Атланте“ који је знао све о Абагнејлу.[23] Када је Пери контактирао Френка, који се управо пензионисао као шеф одељења ФБИ-а у Хјустону, а никада није радио у Атланти, Френк му је рекао:

"Тај проклети Абагнејл свуда користи моје име, али никад га нисам ни упознао." — Роберт Рус Френк, Дневни Оклахоман, „Истрага показује да 'реформисани' преварант још није дао отказ”, 14. децембар 1978. [23]

Френк је обавестио Перија да је његова информација о Абагнејлу дошла само од људи који су покушавали да потврде његове тврдње из биографије, али да не може да потврди њихову тачност. Пери је такође разговарао са Јуџином Стјуартом, бившим агентом ФБИ-а који је радио у Атланти када је Абагнејл тврдио да је радио као педијатар у предграђу тог града. Стјуарт, који је тада био шеф обезбеђења у Делта ерлајнсу, рекао је Перију да је Абагнејл био криминалац ниског ранга: „То је више тревога него што је било шта друго“, рекао је Стјуарт. Такође је открио да је Абагнејл користио униформу Делта ерлајнса како би уновчио лажне личне чекове у Тексасу након што је изашао из затвора 1974. године.[23] Након изласка из затвора, Абагнејл је ухапшен због крађе у дечијем кампу у Френдсвуду, Тексасу.[23] Јавни записи показују да је скоро две године касније, у октобру 1975. године, Абагнејл почео да ради у Етна осигурању, али је брзо отпуштен због наводног уновчавања лажних чекова током обуке запослених. Етна је касније покренула судски поступак против Абагнејла након његовог појављивања у емисији "Рећи истину" 1977. године.[6]

Након објављивања његове аутобиографије из 1980. године, Абагнејл је почео да обавештава своју публику да се налази на ФБИ листи десет најтраженијих бегунаца.[80] Он је ову тврдњу пренео у 90-те: „Био сам једини тинејџер у историји ФБИ-а који је стављен на њихову листу 10 најтраженијих“, рекао је Абагнејл својој публици 1994. године.[81] Уочи објављивања филма Ухвати ме ако можеш, ова тврдња „Десет најтраженијих бегунаца“ коришћена је у маркетингу филма.[82] Под притиском на ову тврдњу када је филм објављен, и са доказима који јасно показују одсуство Абагнејла на било којој листи најтраженијих,[83] он је на својој веб страници признао да никада није био на ФБИ-овој листи најтраженијих.[84][85]

Новинар Лос Анђелес Тајмса Боб Бејкер (1948–2015) је 2002. године известио да није формирана радна група ФБИ која би ухватила Абагнејла.[86] Упркос његовим тврдњама да је живео у озлоглашеним апартманима Ривербенд, наводно избегавајући ФБИ годину дана као педијатар у предграђу Атланте, новински извештај о Абагнејловом хапшењу наводи да је у том подручју био само два дана; локални агенти ФБИ-а одговорили су на дојаву да је Абагнејл у локалном хотелу и тамо га ухапсили.[87] У септембру 2022. године, пензионисани агент ФБИ-а Алан Браун добио је дозволу од седишта ФБИ-а да разговара о његовом хапшењу Абагнејла. Браун је разговарао са истраживачким новинаром Хавијер Лејвом и признао да је теренска канцеларија у Атланти једноставно реаговала на захтев да покупи Абагнејла у Сквајер Ину, у Маријети, Џорџија. За разлику од Абагнејлових тврдњи о бекству из хотела,[88] како је приказано у филму, Браун је изјавио да је Абагнејл ухапшен у својој соби без икаквих инцидената. Браун је такође изјавио да није имао лична сазнања о Абагнејловим хапшењима пре 1970. и после 1970. године, када је Абагнејл ухапшен у Френдсвуду у Тексасу.[89]

Након објављивања филма Ухвати ме ако можеш, Абагнејл је почео да тврди да је добио јединствену условну слободу из федералног затвора у Питерсбургу, Вирџинија, како би могао да ради за ФБИ: „Када ме је ФБИ извео из затвора, то је била строго чувана тајна".[90] Абагнејл је тврдио да му је тајни задатак дао Кларенс М. Кели лично, који је руководио ФБИ-јем од 1973. до 1978. године. У свом предавању Разговори у Гуглу, Абагнејл је тврдио да га је Кели због свог фотографског памћења замолио да запамти компоненте војног хардвера и уђе у базе као поручник. Абагнејл описује Келијева упутства на следећи начин: „У реду, ти си поручник у војсци. Био си у војсци оволико година. Твоја стручност је овај пројектил. Треба да научиш све ово за две недеље, а ја шаљем вас у ову базу и желим да сазнате шта се дешава у овој области". У предавању, Абагнејл такође тврди да га је Кели слао у сличне мисије „као научника у лабораторији у Новом Мексику“.[49]

Џери Вилијамс, пензионисани агент ФБИ-а који се специјализовао за криминал и превару, разговарао је са истраживачким новинаром Хавијером Лејвом о овим тврдњама. Вилијамс је одбацио Абагнејлове тврдње да му је директно Кели давао тајне операције:

"Ако вам неко каже да је добио задатак директно од директора ФБИ-а, директно од шефа ФБИ-а, знате да је то превара. То се не дешава тако." — Џери Вилијамс, пензионисани агент ФБИ-а, Претенд Радио, Епизода 05[91]

Након што је филм објављен, Абагнејл је почео да користи заменицу у првом лицу множине „ми“ да би се поистовећивао са ФБИ-јем;[49] такође је почео да обавештава публику да директно ради за ФБИ и да слави сваку годишњицу свог јединственог условног отпуста, као и могућност одласка на посао у ФБИ; на пример, 2006. године је обавестио своју публику: „Ове године славим 31 годину са ФБИ-јем“,[48] 2014, рекао је публици:„Ове године славим 38 година у ФБИ-у, где и радим данас".[62] Датуми прославе ове годишњице указују на 1976. годину и нису у складу са Абагнејловом тврдњом о споразуму о условном отпусту. Абагнејл је, према тадашњој стандардној пракси Одбора за условни отпуст Сједињених Америчких Држава и Савезног бироа за затворе, послат у Центар за претходно пуштање на слободу у Хјустону 1973. године, у року од 120 дана пре његовог стварног савезног датума условне слободе 8. фебруара 1974. године.[6][23]

Ајра Винклер, бивша аналитичарка обавештајних служби за Министарство одбране Сједињених Америчких Држава, а садашњи главни безбедносни архитекта Валмарт продавница на међународном нивоу,[92] описује сусрет са Абагнејлом. Винклер је питала Абагнејла о специфичностима његовог положаја у ФБИ-у. Абагнејл је одговорио да је он "специјални агент". Винклер каже: „Мислите на пуноправног специјалног агента?“, на шта је Абагнејл одговорио потврдно.[91]

У интервјуу 2018. године, емитованом на ПБС-у, Абагнејл је јавно критиковао бившег директора ФБИ-а Џејмса Комија због његовог непрофесионализма током председничких избора у САД-у 2016. године. У истом интервјуу, Абагнејл тврди да је ФБИ забринут зато што му је време за пензионисање: „ФБИ ме увек пита када ћу да се пензионишем, јер то не желе“, рекао је Абагнејл.[93] У интервјуима, Абагнејл је тврдио да је његов рад са ФБИ-јем про форме, иако је јавно тврдио да је његова компанија зарадила милионе долара од уговора са владом САД-а: „Данас, Френк Абагнејл и сарадници послује 10.5 милиона долара годишње, а 90% од тога захваљујући савезној влади“, рекао је својој публици 1988. године.[94] 1991. године, Френк Абагнејл и његова супруга Кели поднели су захтев за банкрот у Талси, Оклахома. У судским поднесцима, Абагнејл је тврдио да има 1.6 милиона долара дугова и 308.000 долара имовине.[95]

Новинарка Ајра Пери није успела да пронађе ниједан доказ да је Абагнејл радио за ФБИ, према једном одговорном пензионисаном специјалном агенту ФБИ-а, Абагнејл је ухваћен у покушају да прође личне провере 1978. неколико година након што је тврдио да је почео да ради са ФБИ-јем.[23] Абагнејл је још 1980-их година тврдио да га је Џозеф Ша, агент ФБИ-ја, прогањао пет година (између 1965. и 1970. године).[96] Абагнејл је тврдио да се Ша спријатељио са њим и да га је надгледао током условне слободе.[6] Међутим, када је у биоскопима изашао филм Ухвати ме ако можеш, АЈЦ је објавио да су се Абагнејл и Ша поново ујединили тек касних 1980-их, скоро 20 година након што га је Ша ухапсио. Абагнејл је угледао Ша на семинару о борби против криминала у Канзас Ситију и желео да се рукује са њим.[97]

Када је филм објављен, портпарол ФБИ-а је признао да је Абагнејл држао предавања на академији „с времена на време“, али је негирао да је Абагнејл добио похвале од агенције као што се тврди у филму.[98] Ни у једном тренутку ФБИ није дао званичну изјаву којом би поткрепио Абагнејлове биографске тврдње, нити је агенција потврдила његове изузетне тврдње да је он послат у војну базу као експерт за пројектиле и у тајну лабораторију у Новом Мексику.[49][99] Абагнејл је на јавним предавањима тврдио да се о њему детаљно говорило на прослави 100 година ФБИ-а.[49] Међутим, Абагнејлово име се нигде не појављује у званичној књизи којом се прославља 100 година ФБИ-а.[100] У својим јавним предавањима, Абагнејл је преузео улогу псеудо-портпарола ФБИ-а. У разговору о регрутовању, он наводи, „тренутно(2017.)примамо 1 од 10.000 пријава.“[49] Абагнејл је исту тврдњу о 1 од 10.000 пријава изнео новинару Идахо Стејтсмана Мајклу Кацу 2019. године. Укупно око 11.500 пријава годишње се поднесе за 900 позиција у ФБИ-у (статистика за 2018.), што је отприлике један од 13 кандидата.[101]

2020. године, Абагнејл се суочио са једном од својих жртава у Батон Ружу, Луизијана. На питање зашто говори о томе да је државни тужилац и да је положио правосудни испит, а да ипак није признао своје хапшење и осуду у Батон Ружу, Абагнејл је рекао: "То је зато што радим за ФБИ."[102] Стар Трибун да је он инструктор етике на ФБИ академији у: „Ја предајем етику на ФБИ академији, што је иронично, али је пре много година неко из бироа рекао: 'Ко је бољи од тебе да уради ово?' —Покушавам да научим младе агенте важности да раде праву ствар“.[103]

Разговори у Гуглу[уреди | уреди извор]

У августу 2022. године, Гугл је онемогућио све коментаре и додао изјаву о одрицању одговорности за Абагнејлов видео „Разговори у Гуглу“, која сада каже: „Одрицање одговорности: Гугл не подржава нити одобрава садржај који се налази у овом видеу, нити полаже право на валидност радње које су овде описане. Досада објављено ће остати непромењено, као што је снимљено 27. новембра 2017. године, на каналу Разговори у Гуглу на Јутјубу у историјске сврхе“.[49][104] У одрицању одговорности за видео, Гугл није навео изричит разлог због одбацивања Абагнејловог видеа или да ли је то био део њихове нове иницијативе да раде са новинарима у борби против дезинформација.[105] Међутим, према истраживањима новинара Хавијер Лејва, овај потез је учињен као одговор члановима његове публике.[71]

Koнтраверзије на Универзитетима[уреди | уреди извор]

12. септембра 2022. године, Френк Абагнејл је одликован наградом „Хероји у етици“ Универзитета Ксавијер у Синсинатију, Охајо. На том догађају, Абагнејл је одржао главно предавање на годишњој универзитетској серији „Хероји професионалне етике". Након што је завршио свој говор, Абагнејл је посетиоцима понудио могућност да постављају питања. Члан публике, Џим Гринстед, водитељ подкаста „Преваре и Преварити",[106] поставио је Абагнејлу изазовно питање у вези са неговом искреношћу за приче из његовог живота. У свом одговору, Абагнејл је најавио да није лагао нити широ дезинформације у вези са својим животним искуствима. Он је истакао да нема никакве везе са својом аутобиографијом, филмом или бродвејским мјузиклом.[71] Универзитет Ксавијер је после овог догађаја уклонио све информације о њему са своје веб странице, не остављајући место за дискусију о случају од 12. септембра.[107]

Инцидент на Универзитету Ксавијер није био први пут да је Абагнејлова прича изазвала контроверзу у универзитетском кампусу. 1981. године, након што су професор кривичног правосуђа Вилијам Тони и његови студенти оповргли Абагнејлове биографске тврдње, неколико универзитета је отказало Абагнејлове наступе. У покушају да обезбеди компромис, Универзитет Јужне Каролине затражио је од Абагнејла да потпише изјаву која би потврдила истинитост његових биографских тврдњи. Универзитет је обавестио Абагнејла да ће му и даље бити дозвољено да одржи говор и да ће добити хонорар за говор, чак и ако не потпише изјаву под заклетвом, али ако одбије, универзитет ће упозорити студенте на почетку говора да Абагнејл није обећао да ће рећи истину. Абагнејл је одбио да потпише изјаву под заклетвом, позивајући се на документ као „шамар у лице“.[108]

Како се скептицизам према Абагнејловој причи ширио, делом због рада професора Вилијама Тонија, Абагнејл је сам отказао наредне говоре на универзитетима. У писму Југозападном државном универзитету Џорџије, Абагнејл је написао да је погрешно профитирати од своје криминалне прошлости говорећи о њој на универзитетским кампусима. Надаље, у писму упућеном ГССУ-у, Абагнејл је навео да отказује све говорничке ангажмане на факултету јер криминални аспекти животне приче коју је износио „нису нешто чему би млади упечатљиви умови требали бити изложени“.[109] Усред ове контраверзе, Абагнејла је испитивао новинар Џон Дагли, који га је питао да ли је његова биографија лажна, на шта је он одговорио:[108]

„Па, онда, ја сам највећи преварант на свету. Као што ми је један господин рекао, 'Ако ниси урадио све те ствари, а зарадио си сав овај новац који си зарадио авансом, хонорарима и говорима, онда сте у ствари највећи светски преварант.'“ — Френк В. Абагнејл, „Преварант под ватром" стр.2, Ледгер-Енкуирер, 1981, коментаришући да ли је његова аутобиографија измишљена.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Абагнејл и његова супруга Кели живе на острву Данијел, у Јужној Каролини. Заједно имају три сина: Скота, Криса и Шона.[110] Абагнејл тврди да га је сусрет са својом, сада већ, супругом навео да промени свој живот. Како каже Пол Стенинг, Абагнејл ју је наводно упознао док је била на тајном задатку ФБИ-а као продавачицу у продавници.[111]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Највећа превара на Земљи: Хватање Истине, Док Можемо, 2020. [11]
  • Ухвати ме ако можеш, 1980.
  • Уметност крађе[112], Књиге Бродвеја, 2001.
  • Крађа твог живота, Насумична кућа/Књиге Бродвеја, април 2007. [113]
  • Превари ме ако можеш, 2019. [114]
  • Прави водич за крађу идентитета, 2004. [115]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Article clipped from The Herald Statesman”. The Herald Statesman. 1965-07-16. стр. 26. Приступљено 2024-04-03. 
  2. ^ а б в г „Abagnale Arrested for Auto Theft”. Eureka Humboldt Standard. 1965-06-22. стр. 11. Приступљено 2024-04-03. 
  3. ^ „Abagnale's First Lecture With New Biography”. The Galveston Daily News. 1977-01-25. стр. 1. Приступљено 2024-04-03. 
  4. ^ „Paulette Noel Abagnale, 87, Of Mamaroneck”. Mamaroneck Daily Voice (на језику: енглески). 2014-11-18. Приступљено 2024-04-03. 
  5. ^ „Obituary for Frank W. ABAGNALE”. Daily News. 1972-03-14. стр. 95. Приступљено 2024-04-03. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Logan, Alan C.; Font, Vince (2020). The Greatest Hoax on Earth: Catching Truth, While We Can (на језику: енглески). Glass Spider Publishing. ISBN 978-1-7355572-2-9. 
  7. ^ а б в г д Catch Me If You Can (на језику: енглески), 2024-03-29, Приступљено 2024-03-30 
  8. ^ „Frank Abagnale, the great con artist and imposter - Crime Library on truTV.com”. web.archive.org. 2009-08-31. Приступљено 2024-04-03. 
  9. ^ а б Frank Abagnale | Catch Me If You Can | Talks at Google (на језику: српски), Приступљено 2024-04-03 
  10. ^ Frank Abagnale - FedTalks 2013 (на језику: српски), Приступљено 2024-04-03 
  11. ^ а б в г Logan, Alan C.; Parks, Paula; Zinder, Mark (2020-12-01). The Greatest Hoax on Earth: Catching Truth, While We Can (на језику: енглески). Alan C. Logan. 
  12. ^ „Abagnale charged with petit larceny”. Mount Vernon Argus. 1965-02-27. стр. 5. Приступљено 2024-04-03. 
  13. ^ „Abagnale impersonates police office with toy gun and paper badge”. Mount Vernon Argus. 1965-03-12. стр. 12. Приступљено 2024-04-03. 
  14. ^ „Abagnale committed to Grasslands psychiatric hospital for observation”. Mount Vernon Argus. 1965-03-13. стр. 11. Приступљено 2024-04-03. 
  15. ^ а б „Article clipped from The Daily Times”. The Daily Times. 1965-07-16. стр. 2. Приступљено 2024-04-03. 
  16. ^ „Abagnale claims to graduate pilot school”. Mount Vernon Argus. 1965-07-07. стр. 26. Приступљено 2024-04-04. 
  17. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (на језику: енглески). 2018-10-10. Приступљено 2024-04-04. 
  18. ^ а б The Advocate (Louisiana) (на језику: енглески), 2024-01-14, Приступљено 2024-04-04 
  19. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (на језику: енглески). 2018-10-10. Приступљено 2024-04-04. 
  20. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (на језику: енглески). 2018-10-10. Приступљено 2024-04-04. 
  21. ^ а б в г „Did LABI pay a five-figure fee to get flim-flammed by self-proclaimed flim-flam artist at its annual luncheon Tuesday?”. Louisiana Voice (на језику: енглески). 2020-02-13. Приступљено 2024-04-03. 
  22. ^ а б Holsen, Paul; II, Paul J. Holsen (2014-07-11). Born In A Bottle Of Beer (на језику: енглески). CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1-5003-8278-0. 
  23. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Article clipped from The Daily Oklahoman”. The Daily Oklahoman. 1978-12-14. стр. 1. Приступљено 2024-03-30. 
  24. ^ Dean, Kristi Eaton and Anna Holton (2011-08-22). „The road to fame”. TulsaPeople Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-30. 
  25. ^ а б в г „Article clipped from The News”. The News. 1974-09-05. стр. 1. Приступљено 2024-03-30. 
  26. ^ „Uncovering the con man’s biggest lie | The Irish World”. www.theirishworld.com. Приступљено 2024-03-30. 
  27. ^ Frank Abagnale (на језику: енглески), 2024-03-29, Приступљено 2024-03-29 
  28. ^ „The Great Imposter Biographical Claims”. The Times. 1982-02-21. стр. 95. Приступљено 2024-03-30. 
  29. ^ „Abagnale Makes Biographical Claims”. Plano Daily Star-Courier. 1977-02-11. стр. 8. Приступљено 2024-03-30. 
  30. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. стр. 20. Приступљено 2024-03-30. 
  31. ^ „Abagnale Claims Toilet Bowl Escape”. The Honolulu Advertiser. 1978-07-07. стр. 49. Приступљено 2024-03-30. 
  32. ^ „The Great Imposter Biographical Claims”. The Times. 1982-02-21. стр. 95. Приступљено 2024-03-30. 
  33. ^ Dean, Kristi Eaton and Anna Holton (2011-08-22). „The road to fame”. TulsaPeople Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-30. 
  34. ^ „Frank W Abagnale & Associates Inc - Company Profile and News”. Bloomberg.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-30. 
  35. ^ „Fraud Watch Ambassador Named”. AARP States (на језику: енглески). 2015-08-27. Приступљено 2024-03-30. 
  36. ^ List of The Tonight Show Starring Johnny Carson episodes (1978) (на језику: енглески), 2024-03-26, Приступљено 2024-03-30 
  37. ^ Partners, Canamedia (2013-12-03), The Tonight Show, Приступљено 2024-03-30 
  38. ^ „To Tell The Truth (Joe Garagiola) (Imposter Frank Abagnale) (1977) | Ghostarchive”. ghostarchive.org. Приступљено 2024-03-30. 
  39. ^ The Secret Cabaret, Simon Drake, Ricky Jay, James Randi, Open Media, 1990-01-09, Приступљено 2024-03-30 
  40. ^ Steven Spielberg (на језику: енглески), 2024-03-28, Приступљено 2024-03-30 
  41. ^ Leonardo DiCaprio (на језику: енглески), 2024-03-21, Приступљено 2024-03-30 
  42. ^ „11 Easter Eggs You Never Noticed In Your Favorite Movies”. HuffPost (на језику: енглески). 2014-10-17. Приступљено 2024-03-30. 
  43. ^ „New book further debunks myth of scam artist Frank Abagnale, Jr. of ‘Catch Me if You Can’ book and movie”. Louisiana Voice (на језику: енглески). 2021-04-27. Приступљено 2024-04-03. 
  44. ^ „Northern Ireland man exposes ‘Catch Me If You Can’ as work of fiction” (на језику: енглески). 2021-07-02. ISSN 0307-1235. Приступљено 2024-04-03. 
  45. ^ „Is Catch Me If You Can a true story? (part 1)”. Pretend Podcast (на језику: енглески). 2022-07-06. Приступљено 2024-04-03. 
  46. ^ а б в „San Francisco Chronicle - Wikipedia”. en.wikipedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  47. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  48. ^ а б в г д „American Rhetoric: Frank Abagnale - National Automobile Dealers Association Convention Address”. www.americanrhetoric.com. Приступљено 2024-04-03. 
  49. ^ а б в г д ђ е „Talks at Google: Ep1 - Frank Abagnale | Catch Me If You Can”. talksatgoogle.libsyn.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  50. ^ „Abagnale interacts with coeds using deception.”. Arizona Daily Star. 1970-11-21. стр. 34. Приступљено 2024-04-03. 
  51. ^ „Frank Abagnale claimed he never ripped off any individuals.”. The Item. 1982-09-29. стр. 5. Приступљено 2024-04-03. 
  52. ^ BBC HardTalk Interview with Frank Abagnale (на језику: српски), Приступљено 2024-04-03 
  53. ^ „Frank Abagnale claimed he never targeted 'mom and pop' stores.”. The Ithaca Journal. 1980-11-20. стр. 29. Приступљено 2024-04-03. 
  54. ^ „Abagnale Describes Stealing from Call Girl”. El Paso Times. 1977-10-20. стр. 11. Приступљено 2024-04-03. 
  55. ^ „Abagnale Claims Never Considered Real Criminal”. Star Tribune. 2002-12-22. стр. F7. Приступљено 2024-04-03. 
  56. ^ „LADB :: Attorney Status Search”. www.ladb.org. Приступљено 2024-04-03. 
  57. ^ „GenealogyBank.com - The Largest Newspaper Archive for Family History Research”. www.genealogybank.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  58. ^ а б „Abagnale Claims Escape From Atlanta Federal Penitentiary”. Arizona Daily Sun. 1982-02-24. стр. 6. Приступљено 2024-04-03. 
  59. ^ „Abagnale Describes Work as a Pediatrician”. The Tampa Tribune. 1981-03-26. стр. 161. Приступљено 2024-04-03. 
  60. ^ „Abagnale Describes Physical Exams”. The Daily Herald. 2005-03-11. стр. 32. Приступљено 2024-04-03. 
  61. ^ Botes, Zanandi (2022-04-16). „'Catch Me If You Can' - The Real Guy Was Full Of It”. Cracked.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  62. ^ а б „Ohio State catches Frank Abagnale for lecture on life, time in FBI”. The Lantern (на језику: енглески). 2014-02-26. Приступљено 2024-04-03. 
  63. ^ „Backrooms and bayous : my life in Louisiana politics | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  64. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. стр. 20. Приступљено 2024-04-03. 
  65. ^ „Abagnale Can't Remember”. Wausau Daily Herald. 2002-12-29. стр. 36. Приступљено 2024-04-03. 
  66. ^ „American Mensa's Annual Gathering | July 3-7, 2024”. ag.us.mensa.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  67. ^ „Abagnale claims prison escape”. El Paso Herald-Post. 1979-02-22. стр. 25. Приступљено 2024-04-03. 
  68. ^ „Bob Baker's Newsthinking”. web.archive.org. 2007-10-12. Приступљено 2024-04-03. 
  69. ^ „Френк Абагнејл о књизи и филму”. 
  70. ^ „Article clipped from Fort Worth Star-Telegram”. Fort Worth Star-Telegram. 1977-11-09. стр. 20. Приступљено 2024-04-03. 
  71. ^ а б в „Frank Abagnale, a conman, gets an ethics award (part 8)”. Pretend Podcast (на језику: енглески). 2022-10-11. Приступљено 2024-04-03. 
  72. ^ „Abagnale Can't Remember”. Wausau Daily Herald. 2002-12-29. стр. 36. Приступљено 2024-04-03. 
  73. ^ а б Stringfellow, Jonathan. „Infamous American Fraudster Frank Abagnale to speak at upcoming CSU event”. The Uproar. Приступљено 2024-04-03. 
  74. ^ April 27, | Posted-; A.m, 2006 at 11:54. „Did Frank Abignale Really Teach at BYU?”. www.ksl.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-03. 
  75. ^ „Could this famous con man be lying about his story? A new book suggests he is”. WHYY (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-04. 
  76. ^ „Charleston Home + Design Magazine - Spring 2014 by Charleston Home + Design Magazine - Issuu”. issuu.com (на језику: енглески). 2014-03-25. Приступљено 2024-04-04. 
  77. ^ Writer, NewsNet Staff (2005-03-11). „The art of the steal”. The Daily Universe (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-04. 
  78. ^ „WHRO Radio & TV Programs, Podcasts, Episodes”. mediaplayer.whro.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-04. 
  79. ^ „Is Catch Me If You Can a true story? (part 1)”. Pretend Podcast (на језику: енглески). 2022-07-06. Приступљено 2024-04-04. 
  80. ^ „Abagnale Claimes FBI Most Wanted”. The Post-Crescent. 1980-10-18. стр. 3. Приступљено 2024-04-06. 
  81. ^ „Personal Claim to Top Ten Most Wanted”. News Record. 1994-03-24. стр. 6. Приступљено 2024-04-06. 
  82. ^ „DreamWorks Press Release”. The News Journal. 2001-09-09. стр. 174. Приступљено 2024-04-06. 
  83. ^ „Most wanted : a history of the FBI's ten most wanted list | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-06. 
  84. ^ „Concedes not on most-wanted list”. The Guardian. 2002-12-19. стр. 36. Приступљено 2024-04-06. 
  85. ^ „Dinner speaker concedes not on most-wanted list”. Journal Gazette. 2003-01-03. стр. 4. Приступљено 2024-04-06. 
  86. ^ „Post-Rehab II: Keeping it real - Newsthinking by Bob Baker”. web.archive.org. 2021-07-19. Приступљено 2024-04-06. 
  87. ^ „Abagnale arrested after two days on the lam”. Ledger-Enquirer. 1970-11-05. стр. 34. Приступљено 2024-04-06. 
  88. ^ Frank Abagnale Jr on Catch Me If You Can - Film 90022 (на језику: српски), Приступљено 2024-04-06 
  89. ^ „Interview with the FBI agent who arrested Frank Abagnale (part 6)”. Pretend Podcast (на језику: енглески). 2022-09-13. Приступљено 2024-04-06. 
  90. ^ „Abagnale claims parole undercover work”. The Indianapolis Star. 2016-05-02. стр. A6. Приступљено 2024-04-06. 
  91. ^ а б „Ambush interview with Frank Abagnale, the con artist behind Catch Me If You Can (part 5)”. Pretend Podcast (на језику: енглески). 2022-08-30. Приступљено 2024-04-06. 
  92. ^ „Walmart Security Chief Criticizes Data Breach Prevention Strategies”. ITPro Today: IT News, How-Tos, Trends, Case Studies, Career Tips, More (на језику: енглески). 2022-03-11. Приступљено 2024-04-06. 
  93. ^ Prairie Pulse: Frank Abagnale (на језику: српски), Приступљено 2024-04-06 
  94. ^ „Abagnale claims federal contracts”. Reno Gazette-Journal. 1988-01-31. стр. 39. Приступљено 2024-04-06. 
  95. ^ „Abagnale, Wife File Chapter 7 Bankruptcy”. Tulsa World. 1991-09-26. стр. 25. Приступљено 2024-04-06. 
  96. ^ „Article clipped from Kenosha News”. Kenosha News. 1982-02-26. стр. 7. Приступљено 2024-04-06. 
  97. ^ „Article clipped from The Atlanta Constitution”. The Atlanta Constitution. 2003-01-13. стр. C2. Приступљено 2024-04-06. 
  98. ^ „Abagnale gave occasional lectures”. Newsday. 2002-12-23. стр. 72. Приступљено 2024-04-06. 
  99. ^ Frank Abagnale Jr: Inside OSU With Burns Hargis (на језику: српски), Приступљено 2024-04-06 
  100. ^ „The FBI : a centennial history, 1908-2008 | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-06. 
  101. ^ „Most wanted: FBI seeks more applicants for special agents”. wtsp.com (на језику: енглески). 2019-02-25. Приступљено 2024-04-06. 
  102. ^ „Did LABI pay a five-figure fee to get flim-flammed by self-proclaimed flim-flam artist at its annual luncheon Tuesday?”. Louisiana Voice (на језику: енглески). 2020-02-13. Приступљено 2024-04-06. 
  103. ^ „Abagnale Claims to be Ethics Instructor at FBI Academy”. Star Tribune. 2015-05-13. стр. D2. Приступљено 2024-04-06. 
  104. ^ Frank Abagnale | Catch Me If You Can | Talks at Google (на језику: српски), Приступљено 2024-04-06 
  105. ^ „Google collaborates with news industry to combat misinformation”. International News Media Association (INMA). Приступљено 2024-04-06. 
  106. ^ „We caught him because we could: Frank Abagnale Jr. still conning us”. Scams & Cons (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-06. 
  107. ^ „Xavier University”. Xavier University (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-06. 
  108. ^ а б „Conman Speaker Under Fire, Now Leaving College Circuit”. Ledger-Enquirer. 1982-10-21. стр. 2. Приступљено 2024-04-06. 
  109. ^ „Con Man Speaker Under Fire, Now Leaving College Circuit”. Ledger-Enquirer. 1982-10-21. стр. 1. Приступљено 2024-04-06. 
  110. ^ „Charleston Profile: Bona Fide* - Not specious or counterfeit: genuine. Meet the real Frank Abagnale Jr.”. web.archive.org. 2010-10-06. Приступљено 2024-03-30. 
  111. ^ Paul Stenning (на језику: енглески), 2024-02-02, Приступљено 2024-03-30 
  112. ^ The Art of the Steal (2013 film) (на језику: енглески), 2024-03-29, Приступљено 2024-03-30 
  113. ^ Abagnale, Frank W. (2008-05-13). Stealing Your Life: The Ultimate Identity Theft Prevention Plan (на језику: енглески) (Reprint edition изд.). Crown. ISBN 978-0-7679-2587-7. 
  114. ^ Abagnale, Frank (2019-08-27). Scam Me If You Can: Simple Strategies to Outsmart Today's Rip-off Artists (на језику: енглески). New York: Portfolio. ISBN 978-0-525-53896-7. 
  115. ^ Abagnale, Frank W. (2004-01-01). Real U Guide To Identity Theft (на језику: енглески). Real U Guides. ISBN 978-1-932999-01-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:AleksaIT/песак&oldid=27716537”