Korisnik:Ananrt6418/pesak
Elektrane na sagorevanje otpada[uredi | uredi izvor]
Elektrane na sagorevanje otpada su postrojenja za upravljanje otpadom koja sagorevaju otpad za proizvodnju električne energije. Ova vrsta elektrane ponekad se naziva i elektrana za spaljivanje komunalnog otpada, obnavljanje energije ili obnovu resursa.
Savremene elektrane na sagorevanje otpada veoma se razlikuju od spalionica smeća koje su se uobičajeno koristile pre nekoliko decenija. Za razliku od savremenih, starije elektrane obično nisu uklanjale opasne ili materijale koje je moguće reciklirati pre sagorevanja. Ove spalionice su ugrožavale zdravlje radnika fabrike i obližnjih stanovnika, a većina njih nije proizvodila struju.
Na elektrane na sagorevanje otpada određene zemlje sve više gledaju kao na potencijalnu strategiju diverzifikacije energije, posebno Švedska, koja je bila vodeća u proizvodnji energije od otpada tokom posljednjih 20 godina. Tipičan raspon neto električne energije koja se može proizvesti je oko 500 do 600 kWh električne energije po toni spaljenog otpada. Tako će spaljivanje otprilike 2.200 tona otpada dnevno proizvesti oko 1200 MWh električne energije.
Način funkcionisanja[uredi | uredi izvor]
Većina elektrana na otpad sagoreva čvrsti komunalni otpad, ali neke spaljuju industrijski ili opasni otpad. U modernim elektranama se sortira otpad pre spaljivanja i koegzistira sa reciklažom. Sav otpad koji se sagoreva jeste onaj koji se ne može reciklirati, a nije opasan.
Prvo, otpad se dovodi u postrojenje, a zatim se otpad sortira kako bi se izdvojio opasan i otpad koji se može reciklirati. Otpad se zatim skladišti dok ne dođe vreme za sagorevanje. Nekoliko postrojenja koristi gasifikaciju, ali većina koristi direktno sagorevanje jer je efikasnija tehnologija. Otpad se može u kotao dodavati postepeno ili u serijama, zavisno od postrojenja. Po količini, ove elektrane spaljuju 80 do 90 odsto otpada. Ponekad je ostatak pepela dovoljno čist da se može koristiti u neke svrhe, kao što su sirovine za proizvodnju blokova kardana ili za izgradnju puteva. Pored toga, metali koji ne gore sakupljaju se sa dna peći i prodaju se livnicama.
Troškovi[uredi | uredi izvor]
Tipično postrojenje kapaciteta 400GWh proizvodnje energije godišnje košta oko 440 miliona dolara. Postrojenja za proizvodnju energije iz otpada mogu imati značajnu troškovnu prednost u odnosu na tradicionalne izvore napajanja, jer ove elektrane mogu dobiti prihod za primanje otpada kao alternativu troškovima odlaganja otpada na deponiji, umesto plaćanja troškova goriva, koji može da iznosi čak 45 procenata troškova za proizvodnju električne energije u postrojenju na ugalj i 75 ili više procenata troškova u postrojenju sa prirodnim gasom. Nacionalno udruženje za upravljanje čvrstim otpadom procenjuje da je prosečna cena odlaganja otpada za SAD u 2002. godini bila 33,70 dolara po toni.
Zagađenje[uredi | uredi izvor]
Postrojenja za proizvodnju energije iz otpada izazivaju manje zagađenje vazduha od postrojenja na ugalj, ali više od postrojenja na prirodni gas. Preradom otpada u biogorivo oslobađa se znatno manje ugljenika i metana u vazduh, nego u slučaju truljenja otpada na deponiji ili u jezeru.[1]
Postrojenja za proizvodnju energije iz otpada dizajnirana su da smanje emisiju štetnih gasova koji se otpuštaju u atmosferu, kao što su azotni oksidi, sumporni oksidi i čestice, i da uništavaju zagađivače koji su već prisutni u otpadu, koristeći mere kontrole zagađenja kao što su filteri, ispirači plina i elektrostatički taložnici. Visoka temperatura, efikasno sagorevanje i efikasno pročišćavanje i kontrola mogu značajno da smanje emisiju štetnih gasova.
Sagorevanje komunalnog otpada stvara veće količine emisije dioksina i furana[2] u atmosferu u odnosu na emisije sagorevanjem uglja ili prirodnog gasa. Dioksini i furani mnogi smatraju ozbiljnom opasnošću po zdravlje. Međutim, napredak u dizajnu kontrole emisija i vrlo strogi novi vladini propisi, kao i javno protivljenje spalionicama komunalnog otpada, uzrokovali su velika smanjenja količine dioksina i furana koje proizvode postrojenja za proizvodnju otpada.
Postrojenja za proizvodnju energije iz otpada proizvode leteći pepeo i donji pepeo baš kao što je slučaj sa sagorevanjem uglja. Ukupna količina pepela proizvedenog od postrojenja za proizvodnju otpada iznosi od 15 do 25% Prvobitne količine otpada, a leteći pepeo iznosi oko 10% do 20% ukupnog pepela. Leteći pepeo predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje jer pepeo sadrži toksične metale poput olova, kadmijuma, bakra i cinka, kao i male količine dioksina i furana.[3] U Sjedinjenim Državama zakon nalaže da se pepeo testira na toksičnost pre odlaganja na deponije. Ako se utvrdi da je pepeo opasan, on se može odlagati samo na deponije koje su pažljivo dizajnirane tako da spreče da zagađivači u pepelu prodiru u podzemne vode.
Neprijatni mirisi mogu biti problem ako lokacija elektrane nije izolovana. Neka postrojenja skladište otpad u zatvoren prostor pod negativnim pritiskom, što sprečava da neprijatni mirisi izađu a vazduh izvučen iz skladišta čisti se preko kotla ili filtera. Međutim, nisu sve elektrane preduzele korake za smanjenje mirisa, što rezultuje pritužbama.
Pitanje koje utiče na odnose sa zajednicom je povećani drumski saobraćaj kamiona za smeće koji prevoze komunalni otpad do postrojenja za otpad. Iz tog razloga, većina elektrana za proizvodnju otpada nalazi se u industrijskim oblastima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ POWER (2016-07-01). „Energy from Waste: Greenhouse Gas Winner or Pollution Loser?”. POWER Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-02.
- ^ R. Beychok, Milton (1987-01). „A data base of dioxin and furan emissions from municipal refuse incinerators”. Atmospheric Environment (1967). 21 (1): 29—36. ISSN 0004-6981. doi:10.1016/0004-6981(87)90267-8. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Chan, Chris C.Y; Kirk, Donald W (1999-01). „Behaviour of metals under the conditions of roasting MSW incinerator fly ash with chlorinating agents”. Journal of Hazardous Materials. 64 (1): 75—89. ISSN 0304-3894. doi:10.1016/s0304-3894(98)00227-1. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)