Korisnik:GospodinMalina/pesak

Manipulacija masama (engl. Crowd manipulation) predstavlja upotrebu tehnika koje su zasnovane na principima psihologije masa, radi privlačenja, kontrolisanja ili uticanja na mase i njihove želje kako bi se njihovo ponašanje usmerilo ka određenoj radnji. Manipulacija se danas koristi u svim sferama života, ali ova praksa je posebno rasprostranjena u oblasti politike i poslovanja i može olakšati proces odobravanja ili neodobravanja ili pak dovesti do ravnodušnosti prema nekoj osobi, propisima ili proizvodima. Etičnost manipulacije masama se obično dovodi u pitanje.

Manipulisanje masama se razlikuje od propagande , iako jedna drugu mogu pojačati kako bi se proizveo željeni rezultat. Ako propaganda predstavlja"dosledan, trajan napor da se stvore ili oblikuju događaji radi uticaja na odnos javnosti prema nekom poduhvatu, ideji ili grupi", onda manipulisanje masama predstavnja relativno kratak poziv na delovanje jednom kada je seme propagande već posejano(pogledati predpropagandu) i javnost oragnizovana u masu. Propagator se obraća širokim narodnim masama, iako su one podeljene u više kategorija, dok se manipulator obraća samo određenom delu ljudi koji te mase sačinjavaju.U vanrednim situacijama, manipulator može koristiti masovne medije kako bi se narodnim masama obratio uživo, slično kao na mitingu.

Manipulisanje masama se takođe razlikuje i od kontrolisanja mase, što predstavlja termin iz oblasti bezbednosti. Vlasti koriste kontrolu masa radi obuzdavanja i rasturanja demonstracija, kao i radi prevencije i odgovora na građansku neposlušnost i nezakonite radnje kao što su nemiri i pljačke.

Funkcija i moralnost

Manipulator privlači, kontroliše i utiče na mase bez primene fizičke sile, iako njegov cilj može biti podsticanje upotrebe sile od strane mase ili vlasti.Pred početak Američkog rata za nezavisnost, Semjuel Adams je snabdeo stanovnike Bostona sa kostimima, rekvizitima i muzičkim instrumentima kako bi poveli protestne pesme na protestima u luci i kako bi paradirali bostonskim ulicama. Ako bi ta masa ljudi isprovocirala britanske vlasti na upotrebu nasilja, kao što su to učinili prilikom Bostonskog masakra 5. maja 1770. godine, Adams bi potom napisao i distribuirao senzacionalistički izveštaj o incidentima kako bi podstakao nezadovoljstvo, a ujedno i jedinstvo među Američkim kolonijama.Američki način manipulacije može se odrediti kao alat meke moći, što predstavlja "sposobnost da dobijete ono što želite bez prinude ili plaćanja, već putem privlačnosti.".

Senzacionalni opis Bostonskog masakra iz 1770. godine. Ovakvi plakati su se koristili kako bi se podstaklo nezadovoljstvo, a ujedno i jedinstvo među Amerčkim kolonijama protiv Britanske krune uoči Američkog rata za nezavisnost.

Termin manipulisanja masama je iskovao harvardski profesor Džozef Naj osamdesetih godina dvadesetog veka, iako on nije bio tvorac samog koncepta manipulisanja masama. Tehnike koje su korišćene da bi se pridobilo mišljenje masa su bile značajno razmatrane i razvijane od strane Marka Kvintilijana u njegovom delu " Institutio oratoria" i u Aristotelovoj knjizi "Retorika". Prvi poznati začeci manipulacije masama javljaju se još u 5 veku p. n. e. , kada su parničari iz Sirakuze tražili način da poboljšaju svoj način ubeđivanja pred sudom.

Termin manipulacija ne mora se uvek shvatati u negativnom značenju. Štaviše, postupci masa ne moraju nužno biti kriminalne prirode.

Gustav Le Bon, francuski sociolog je napisao:

Gomila je bez znanja često zločinačka, no ona je često i herojska. Ovakve su naročito gomile, koje su se dale voditi u smrt za pobjedu kakvog vjerovanja ili kakve ideje, koje se oduševljavaju za slavu i čast, koje srću gotovo bez kruha i oružja, kao u vrijeme križarskih vojni, da se sveti grob oslobodi od nevjernika ili kao godine 1793.da se odbrani otadžbina. To je doduše nesvijesni heroizam, ali ovaj heroizam gradi povjesnicu. Kad bi se u aktivu naroda mogla upisati samo velika djela, koja su bila hladno promišljena, imali bi anali svijeta malo toga zapisati!

Gustav Le Bon

Edvard Bernais, otac odnosa s javnošću je verovao da državna manipulacija ne samo što je moralna, već je i nužna. On je tvrdio da "male, nevidljive vlade koje razumeju mentalne procese i društvene obrasce masa,upravljaju javnim mnjenjem uz saglasnost." Ovo je neophodno radi podele rada i sprečavanja haosa i konfuzije."Glas ljudi izražava njihovo mišljenje, a to mišnjelje je podložno uticaju lidera grupe u kojeg oni imaju poverenje i ljudi koji vladaju tehnikama manipulacije javnog mnjenja." On je takođe napisao:"nama upravlja, naše misli su oblikovane, naši ukusi su formirani, naše ideje su sugirisane u velikoj meri od strane čoveka za koga nikada nismo čuli.To je logičan ishod načina na koji je naše demokratsko društvo uređeno."

Drugi su tvrdili da neke tehnike nisu suštinski zle, već su vrednsosno neutralne. Politikolog Morton C. Blackwell je u svom govoru "ljudi,partije i snaga" rekao: "biti u pravu u smislu biti korektan nije dovoljno za pobedu. Politička tehnika određuje politički uspeh. Naučite kako da organizujete i komunicirate. Većina političkih tehnika je vrednosno neutralna. Dugujete svojoj filozofiji da izuči kako pobedit."

Ukratko, manipulatori različitih ideologija mogu uspešno upotrebljavati iste tehnike da bi postigli svoj cilj, bio on dobar ili loš. Tehnike manipulisanja masama nude pojedincima ili grupama vrednosno neutralna sredstva kako bi se poboljšao efekat njihovih poruka.

Da bi se manipulisalo masama, prvo treba shvatiti šta se podrazumeva pod masama, kao i principe na kojima počiva njihovo ponašanje.

Mase i njihovo ponašanje

Masa se određuje kao mnoštvo individua bez izrazite socijalne strukture, ali koje zbog zajedničkih primitivnih motiva pokazuju relativnu jedinstvenost ponašanja. Mnoštvo individua postaje masa onda kada počnu povezano da deluju nagonski, emocionalni i iracionalni porivi.

Mase se mogu podeliti prema stepenu njihove trajnosti i postojanosti njihove svesti na homogene i heterogene. Le Bon je dodatno heterogene mase podelio na anonimne(ulične gomile) i neanonimne(porote, parlamentarne skupštine), a homogene na sekte, kaste i klase

Pitanje da li je neka masa homogena ili heterogena je veoma diskutabilno, jer jedna ista masa može neprimetno da se transformiše iz jedne u drugu vrstu.

Pojedinci koji sačinjavaju masu se u njoj ponašaju onako kako se samostalno skoro nikada ne bi ponašali. Le Bon je napisao:

Činjenica, koja najviše udara u oči kod psihološke gomile,je ova: makar kakvi su pojedinci, koji je sačinjavaju, makar kako su srodni ili nesrodni u načinu života, zanimanju, značaju ili inteligenciji, oni već samom činjenicom, koja ih je preobrazila u gomilu, dobivaju neku zajedničku dušu, kojom osjećaju, misle i rade na način sasvim različit od onoga, kojim bi mislio, osjećao i radio svaki od njih zasebno. Ima ideja, osjećaja, što nastaju ili se pretvaraju u djela samo kad su pojedinci u gomili.

Nekoliko teorija iz 19. i s početka 20. veka su pokušale da objasne ovaj fenomen. Ovi radovi su zajedno doprineli "klasičnoj teoriji" u psihologiji mase. Međutim, 1968. godine, sociolog doktor Karl Kauč (Carl Couch) sa Univerziteta u Liverpulu je odbacio mnoge od stereotipa vezanih za ponašanje masa koji su opisani u klasičnoj teoriji. Njegova kritika je imala široku podršku među njegovim kolegama, ali je ipak i dalje bila svrstavana u modernu teoriju.Savremeni model, koji je zasnovan na individualističkom konceptu ponašanja masa, koji je razvijen od strane Floyd Allport-a1924. godine, predstavlja model razrađenog društvenog identiteta(ESIM).

Klasična teorija

Francuski istoričar i sociolog Hippolyte Taine je u osvit Francusko-Pruskog rata 1871. godine pružio prvi moderan prikaz psihologije masa. Gustav Le Bon je u svovj knjizi „Psihologija gomila” iz 1895. godine pisao da su mase u Francuskoj tokom 19. veka bile u suštini zapaljive, iracionalne gomile koje su lako potpadale pod uticaj prestupnika. On je sugerisao da heterogeni elementi koji sačinjavaju ovu vrstu mase, u suštini formiraju novo biće, hemijsku reakciju u kojoj se osobine mase menjaju.

Pariska komuna

On je napisao:

U izvjesnim konkretnim prilikama i samo u tim prilikama ima nagomilavanje ljudi nove značajke, koje se u mnogom razlikuju od onih, što ih imadu pojedinci, koji sačinjavaju taj skup.Svijesne osobnosti nestaje, osjećaji i ideje svih pojedinaca upravljenesu u istom smjeru. Nastaje skupna duša, bez sumnje prolazna, no jednostavno ili komplicirano, samo ako se ono lijepo izvodi i po glazbenicima, kojima ravna oduševljeni prvak.

Bitne karakteristike ponašanja u gomili po Le Bonu jesu:

1. niveliranje individualnih razlika i opšta homegenost ponašanja, što je posledica preovladavanja primitivnih i nesvesnih delova ličnosti, a prate je netrepeljivost prema razlici i osećanje moći i lična neodgovornost;
2. puna intelektualna inferiornost i nepristupačnost razlogu, lakovernost i nesposobnost zaključivanja;
3. promena u emocionalnom ponašanju, ekstremne emocije, njihova nestalnost, spremnost na nasilje i destrukciju. Osnovni proces je hipnotička sugestibilnost.

Moderna teorija

Kritičari klasične teorije tvrde da je ona veoma pogrešna u analizi konteksta ponašanja mase, da joj nedostaje empirijska podrška i da ona ignoriše uticaj mera za održavanje poretka na ponašanje mase.

1968. godine Dr. Carl J. Couch je ispitao i demantovao mnoge streotipe klasične teorije u svom članku "Kolektivno ponašanje: ispitivanje nekih od stereotipa"(eng: Collective Behavior: An Examination of Some Stereotypes). Od tada drugi naučnici iz oblasti društvenih nauka su potvrdili većinu njegovih kritika.

Znanje iz ovih studija psihologije mase ukazuju na to da:

• "gomile nisu homogeni entiteti" ali su sastavljene od "manjeg broja pojedinaca i od velikog broja malih grupa ljudi koji se međusobno poznaju".
• Učesnici u gomili (ni)su jednoglasni u njihovoj motivaciji. Oni retko deluju uz potppunu saglasnost, a ako tako postupe, ta radnja ne traje dugo".
• gomila ne osakaćuje individualnu spoznaju, niti se jedino ističe nasiljem ili nezakonitim radnjama.
• individualni stavovi i lične osobine, kao i društveno-ekonomske, demografske i političke varijable su loši pokazatelji za predviđanje inteziteta nereda i učešća pojedinaca.

Prema studiji Instituta za odbrambrene tehnologije Penn State univerziteta iz 2001. godine, mase prolaze kroz proces koji se sastoji od početne, srednje i završne faze. Naročito:

• Proces okupljanja: ova faza uključuje privremeno okupljanje pojedinaca na tačno određeni vremenski period. Praksa ukazuje da se te skupine najčešće okupljaju pomoću organizovanog načina mobilizacije, ali takođe se mogu okupiti pomoću improvizovanih procesa kao što je usmeni poziv ne-zvaničnih organizatora.
• Privremeni skup: u ovoj fazi pojedinci su okupljeni i učestvuju kako u individualnim tako i grupnim aktivnostima. Retko svi pojedinci učestvuju u aktivnostima, a oni koji ne učestvuju, to čine svojevoljno. Učešće u aktivnostima varira u zavisnosti od vrste i svrhe okupljanja,ali uz predstavnike crkve ona je veća(80-90%).
• Proces razilaženja: u završnoj fazi, učesnici u masi se razilaze sa zajedničke lokacije na neke više alternativne.

Nemiri nastaju kada jedan ili više pojedinaca u okviru skupa učestvuju u nasilju prema licima ili imovini. Prema istraživanjima iz SAD-a i Evrope, podaci za period 1830-1930 i od 1960. do danas, ukazuju na to da je u manje od 10 % demonstracija ukčučeno nasilje prema licima ili imovini.

Model razrađenog društvenog identiteta(eng:Elaborated social identity model(ESIM))

Savremeni model je takođe razvijan od strane Steve Reicher-a, John Drury-a i Clifford Stotta-a i značajno se razlikuje od klasične teorije ponašanja gomile.

Prema Clifford Stott-u sa Univerziteta u Lidsu:

Model razrađenog društvenog identita u svojoj osnovi ima pretpostavku da sastavni deo "JA" koncepta koji određuje društveno ponašanje ljudi potiče iz psihološkog članstva određene socijalne kategorije(npr. jedinstveni identitet pojedinca), učesnici u gomili takođe imaju niz društvenih identiteta koji se mogu isticati u psihološkom sistemu koji se naziva "JA". Kolektivne radnje postaju moguće kada je određeni društveni identitet istaknut istovremeno i stoga ga dele učesnici u gomili.

Sttot-ov završni deo se razlikuje od "uronjenosti" kvaliteta gomile prema Le Bonu, u kojoj svest pojedinca vodi ka nesvesnosti gomile. ESIM takođe razmatra efekat mera održavanja poretka na ponašanje gomile. On upozorava da bi nasumična upotreba sile mogla stvoriti redefinisani način ujedinjenja u gomilu u uslovima nelegitimnosti postupaka policije i otpora prema njima." To bi moglo suštinski uvući gomilu u sukob, uprkos početnoj nedoumici pojedinaca u gomili.

Planiranje i tehnike manipulacije

Manipulisanje masama se satoji iz nekoliko elemenata:analiza konteksta, odabir lokacije, propaganda, autoritet i način ispoljavanja.

Analiza konteksta

Istorija ukazuje da društveno ekonomski i politički kontekst kao i sama lokacija imaju veliki uticaj na potencijal za manipulisanje masama. Neki od takvih slučajeva u istoriji Srbije i Jugoslavije su:

• Vojni puč 27. marta 1941. godine, kada je zaverenička grupa visokih oficira vojske Jugoslavije zbacila tročlano namesništvo i Vladu koja je dva dana ranije potpisala sporazum o pristupanju Kraljnjvine Jugoslavije Trojnom paktu. Na demosnstracijama koje su usledile, a koje je prema nekim izvorima organizovala Velika Britanija, isticane su parole: "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob" koje su za cilj imale da "probude" srpski(jugoslovenski) patriotizam i nacionalni ponos, u uslovima kada je vladao veliki animozitet Srpskog naroda prema Nemačkoj koji datira još iz Prvog svetskog rata.

Protesti povodom potpisivanja Trojnog pakta

• Antibirokratska revolucija u SFRJ(1987-1989) koja je rezultovala kadrovskim promenama koje su omogućile ograničenje autonomije srpskih pokrajina i prevlast Srbije u saveznim organima vlasti. Ova revolucija je predstavljala raskid sa komunističkim shvatanjem politike, pre svega sa osnovnim odnosom prema nacionalizmu. Već krajem 1988. godine Milošević je socijalnu terminologiju zamenio nacionalnom, a umesto radničke klase na političku scenu stupa nacija. U pozadini ovih događaja su bile međunacionalne tenzije između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Masovni protesti su počeli u februaru 1986. uz nekoliko okupljanja kosovskih Srba u Beogradu i na Kosovu, koji su tražili odlučnije rešavanje problematične situacije na Kosovu. Ovo su bili relativno mali protesti, sa 100-5.000 učesnika i bili su uglavnom reakcija na pojedinačne međuetničke incidente. Najveći takav skup je održan u Kosovo Polju aprila 1987. na kom se okupilo oko 20.000 osoba. Međutim, izbijanje velikih protesta je počelo u polovinom 1988. U junu protest radnika fabrike Zmaj je skupio oko 5.000 osoba. U julu su održani mitinzi u sedam gradova sa desetinama hiljada učesnika, a u avgustu u deset gradova sa 80.000 učesnika. Do spetembra mitinzi su se proširili na 39 gradova sa preko 400.000 učesnika.
• Loša ekonomska sitaucija i hiperinflacija u SR Jugoslaviji(1992-1993) koja je iznosila čak 19810,2% doprinelo je stalju opšte bede i beznađa. Tu situaciju su iskoristili Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović koji su bili organizatori piramidalne štednje u svojim bankama, gde su građanima obećavali kamatne stope na štedne uloge u iznosu do čak 150%, iako je to bilo van svake ekonomske logike. Lakoverni ljudi koji su uložili svoja sredstva u te banke su na kraju prevareni, a visina štete se meri stotinama miliona nemačkih maraka.
• 5. oktobar 2000. godine, kada se nekoliko stotina hiljada ljudi iz cele Srbije predvođeno opozicionim liderima uputilo prema Beogradu, revoltirano time što je Slobodan Milošević odbio da prizna izbornu pobedu svog protivkandidata Vojislava Koštunice, kako bi ga primorali na to. Epilog opšteg haosa koji je nastao su bile spaljene zgrade Narodne skupštine i RTS-a, sukobi sa policijom, ali i konačno priznanje poraza od strane Miloševića.

Što se tiče vremenskih perioda u međunarodnom okviru koji su pogodovali manipulaciji masa,to su period između dva svetska rata(raspad velih imperija: Austro-Ugarske monarhije, Otomanskog carstva,carske Rusije i Nemačkog carstva), zatim period nakon završetka Drugog svetskog rata(dekolonizacija i raspad Britanske, Francuske, Nemačke i Japanske imperije), kao i period Hladnog rata, zatim raspad Sovjetskog Saveza i pad Berlinskog zida.

Izbor lokacije

Mesto na kome se masa okuplja takođe pruža mogućnost za manipulisanje mislima, osećajima i emocijama. Lokacija, vremenski uslovi, osvetljenje, ozvučenje pa čak i oblik dvorane(arene) utiču na spremnost mase da učestvuje u događaju.

Simboličke znamenitosti mogu izazvati emocije pre nego što manipulator uopšte otvori usta da nešto izgovori. Takav je slučaj sa Gazimestanom, memorijalnim kompleksom na Kosovu u čijoj je blizini vođen Kosovski boj 1389. godine, a na kojem je 1989. godine tada predsednik predsedništva CK SKS Slobodan Milošević održao govor povodom 600 godina od Kosovskog boja. Na pomenutom govoru je bilo prisutno više od milion ljudi, a primer toga kako samo mesto može dodatno uticati na efekat poruke koja se šalje je i deo iz Miloševićevog govora:

Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre šest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvećih bitaka onoga doba. Kao i sve velike događaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je predmet neprekidnog naučnog istraživanja i obične narodne radoznalosti. Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: ‒ sa čim ćemo pred Miloša. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost.

Propaganda

Manipulator masama i propagator mogu delovati zajedno kako bi postigli bolji rezultat nego što bi savki od njih pojedinačno.

Prema Edward Bernays -u, propagator mora pripremiti svoju ciljnu grupu da misli o poruci i da je očekuje pre nego što ona bude isporučena. Poruke same po sebi moraju biti testirane unapred, jer je neefikasna poruka gora nego nikava.

Socijolog Jaques Ellul je ovu aktivnost nazvao predpropaganda, i ona je ključna kako bi glavna poruka bila efektna. Ellul je u svoj knjizi "Propaganda:The Formation of Men's Attitudes" napisao:

Direktnoj propagandi, u cilju menjanja mišljenja i stavova, mora prethoditi propaganda koja je sociološkog karaktera, koja polako i sveobuhvatno nastoji da stvori klimu povoljnih stavova. Nijedna propaganda ne može biti efektna bez predpropagande, koja je bez direktne ili primetne agresije ograničena u stvaranju dvosmislenosti, smanjenju predrasuda i širenju slika koje su očigledno bez svrhe...

U istoj knjizi autor upoređuje sociološku propagandu sa oranjem, a direktnu propagandu sa sejanjem; ne možete uraditi jedno bez drugoga.

Sociološka propaganda predstavlja fenomen kada društvo nastoji da integriše što veći broj pojedinaca u sebe objedinjavanjem ponašanja svojih pripadnika po određenom obrascu, šireći svoj način života u inostranstvo i na taj način namećući se drugim grupama.

Autoritet

Manipulator može biti besednik, grupa, muzičar, sportista ili neka druga osoba koja pokreće masu ka tačci sporazuma pre nego što uputi konkretan poziv za delovanje. Aristotel je verovao da etos, odnosno kredibilitet manipulatora doprinosi njegovoj ubedljivosti.

Ugled(prestiž) je oblik dominacije koju nad našim umom ostvaruje pojedinac, rad ili ideja. Manipulator sa visokim ugledom parališe kritičko mišljenje mase i izaziva strahopoštovanje. Autoritet proističe iz ugleda, koji može biti stečeni(zvanje, profesija, uniforma) i lični(npr. unutrašnja snaga). Lični ugled je kao ukrotitelj divlje zveri koja ga može lako proždrati. Uspeh je najvažniji faktor koji utiče na lični ugled. Le Bon je napisao:"kada se ugled dovodi u pitanje, onda on prestaje da postoji". Stoga bi manipulatoru odgovaralo da spreči takvu diskusiju i održi odstojanje od mase, kako njegove greške ne bi podrivale njegov ugled.

Način ispoljavanja poruke

Sposobnost manipulatora da utiče na mase posebno zavisi od njegovog/njenog vizuelnog, vokalnog i verbalnog ispoljavanja poruke.

Vinston Čerčil je svoje zaključke o govoru pred masama dokumentovao u knjizi "The Scaffolding of Rhetoric". Neki od njih su:

Vinston Čerčil drži govor u Britanskoj koloniji Rt dobre nade 1899. godine.

• "Ispravnost dikcije", odnosno izbor odgovarajućih reči kako bi se preneo pravi smisao
• "Ritam", govor treba da sadrži duge i zvučne rečenice
• "Akumulacija argumenata", treba da postoji vremenski razmak između talasa zvukova i živih slika kako bi se masa dovela do gromoglasnog uspona
• "Analogija", povezivanje nepoznatog sa poznatim
• "Fanatičnost", upotreba izraza, bez obzira koliko ekstremni bili radi otelotvorenja osećanja govornika i publike

Adolf Hitler je verovao da može da primeni lekcije iz propagande koje je bolno naučio od strane saveznika u Prvom svetskom ratu, i da bi primena tih lekcija kasnije bila korisna Nemačkoj. Sledeće tačke nude koristan uvid u način njegovog razmišljanja izvan njegovih nastupa na bini:

Adolf Hitler prenosi poruku tokom govora putem iražavanja emocija i govora tela

• obraćati se masama:"Propaganda mora biti usmerena uvek i usključivo prema masama", radije nego naučno obrazvanoj inteligenciji.
• ciljati emocije:"Propaganda mora ciljati emocije i samo malu količinu intelekta"
• poruka treba da bude jednostavna: "Greška je propagandu primenjivati višestrano... Prijemčivost širokih narodnih masa je veoma ograničena, njihova inteligencija je niska, ali je njihova moć zaboravljanja ogromna"
• slušaoce treba pripremati za najgori mogući scenario: "Vojnika treba pripremiti za užase rata, i tako ga sačuvati od razočarenja. Posle toga će mu i najgroznije oružje koje je korišćeno protiv njega delovati samo kao potvrda onoga što mu je propagator pričao; isto tako će ojačati njegovo poverenje u istinitost tvrdnji njegove Vlade, dok će s druge strane to povećati njegov bes i mržnju prema zlom neprijatelju"
• poruku treba konstantno ponavljati: "tehnika propagatora se mora ograničiti na nekoliko tačaka i stalno ih ponavljati. Ovde, kao i svugde, upornost je prvi i najvažniji uslov za uspeh"

Tehnike manipulacije

Američki lingvista i filozof Noam Čomski je istakao 10 najvažnijih tehnika manipulacije:

Noam Čomski

1. Preusmeravanje pažnje. Pažnju javnosti treba preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2. Stvaranje problema. Ova metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3. Postupnost promena. Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4. Odlaganje. Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da se najavljuju mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
5. Upotreba dečijeg jezika. Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6. Buđenje emocija. Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
7. Neznanje. Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima za razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
8. Veličanje gluposti. Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
9. Stvaranje osećaja krivice. Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10. Zloupotreba znanja. Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

Upotreba manipulacije masama

Politika

Politički proces pruža obilatu priliku za upotrebu tehnika manipulacije masama kako bi se obezbedila podrška za kandidate ili sprovođenje određenih mera. Od predizbornih mitinga do rasprava u skupštini i objave rata, državnici su kroz istoriju koristili ove tehnike kako bi preneli svoje poruke.

Poslovanje

Još od pojave masovne proizvodnje preduzeća i korporacije su se koristile manipulacijom masa kako bi prodali svoje proizvode. Reklamiranje služi kao propaganda za pripremanje buduće publike da prihvati određenu poruku. Edward Bernays je smatrao da će reklama biti efikasnija ako se stvori okruženje koje podstiče kupovinu određenih proizvoda. Tako na primer umesto reklamiranja karakteristika klavira, kupcima treba plasirati ideju o muzičkoj sobi.

Manipulisanje masama se naročito koristi u industriji zabave kako bi se uzbudili navijači i poboljšala prodaja karata. Na sportskim priredbama je česta situacija da zvanična maskota kluba zabavlja publiku ili da na primer zvanični spiker podstiče skandiranje ili pevanje neke pesme.

Flash mob

Fleš mob je grupa ljudi koja se iznenada sastaje na unapred dogovorenom mestu, izvede neobični i naizgled besmisleni performans (svi istovremeno otvore kišobrane, svi legnu na pod...) u kratkom vremenu, a zatim se raziđu. Obično su ciljevi zabava, satira ili umetnički performans. Fleš mob se organizuje putem telekomunikacionih tehnologija – mobilni telefoni, SMS, e-mail, Facebook...

Termin koji je u upotrebi se ne odnosi na događaje vezane za politiku (npr. protesti), komercijalne prezentacije, reklame koje organizuju reklamne agencije.

Vidi još

• Psihologija mase
• Demagogija
• Psihološki rat
• Manipulacija